среда, 26. фебруар 2025.

BRUKA! (KAKO SMO DOČEKALI GOSTA IZ EU)

 Srbi su, to je u svetu poznato i priznato,veoma gostoljubivi. To je zaštitni znak ovog naroda.

Medjutim, ovih dana smo doživeli nevidjenu bruku, sramotu, koja se teško može oprati sa „crna obraza“ najviših funkcionera države, koje je narod greškom izabrao za vodje. (U mom selu kažu da nam je to, izgleda, neko podmetnuo, jer ne mogu da prihvate takvu sramotu).

U Beogradu je boravio gospodin Tonino Picula, evroposlanik iz Hrvatske, zadužen za pridruživanje Srbije EU.

To je najvišem rukovodstvu Srbije, pripadnicima vladajuće SNS partije bila prilika da demonstriraju sav prostakluk i nevaspitanje koje je odlika tog ljudskog copora. Zbog toga već 13 godina crvenimo pred svetom i pred sobom; zbog koga već više meseci studenti, djaci, gradjani... gandijevskom borbom obilaze Srbiju u pokušaju da neobaveštenom svetu ukažu i pokažu da su pri izboru pogrešili! I da se Srbija mora vratiti na pravi put!

Predsednik države Aleksandar Vučić se odredio već pri izboru prema g. Piculi kao personi non grata, „jer je Hrvat!“ Time je dao znak svim svojim partijskim podanicima kakav tretman treba da ima gost kada dodje u Beograd. Usledila je serija pljuvanja, uvreda i prostačkih izjava na račun uvaženog predstavnika Evrope u koju smo radi da udjemo; što je, ne samo neprilično, nego i kontraproduktivno. Jer, Srbija pred vratima EU čeka više decenija, sa vidljivim  nazadovanjem od kada je na tron stupio Aleksanar Vučić. Najglasniji u pokazivanju netrpeljivosti i nevaspitanja pokazali su se Ana Brnabić, predsednica(!) parlamenta svih gradjana Srbije, Milenko Jovanov, šef poslaničke grupe SNS u Skupštini... za njima je usledio čitav spisak njihovih saboraca. Nije izostao ni Putinov „konzul“ Vulin...

Predsednica Parlamenta se pravdala javnosti da „nikad ne bi želela da se sretne sa Piculom“ da nije morala...a Jovanov je imao preča posla - sortirao čarape po boji...

Šta reći, osim pocrveneti?

Zbog ove bruke i mnogih drugih, zbog bahatosti, nevaspitanja, neodgovornosti, nedoraslosti preuzetom zadatku, sve nabrojane osobe izgubile su pravo da vode Srbiju!!!

Zbog posledica ove štetočinske skupine, dužni smo da podržimo pobunu mladih; da im se pridružimo, kako bismo Srbiju oslobodili od štetočina koje nam nemilice troše i novac i ugled. Da spasemo Srbiju od totalnog propadanja.

Kada iz ličnih razloga nije u mogućnosti da prevazidje sebe, funkcioner koji predstavlja državu može (i mora!) da se povuče! Da podnese ostavku! Jer je poverenje birača dobio da MORA!

 

Gospodine Picula, molim Vas, primite moje iskreno izvinjenje! Srbija smo mi, koji ne pristajemo, a ne oni koji nemaju skrupule, obraz...

уторак, 25. фебруар 2025.

KOJE BOJE SU VUČIĆEVI LOPOVI?

 

Više od decenije Aleksandar Vućić ne propušta da u svakom javnom nastupu, svoje političke protivnike demokrate pomene kao „žute lopove“.  I nije bio gadljiv na okupljanje žutih „ptica selica“ u svoje redove. Za to vreme, nijedan od demokrata nije hapšen, ni privodjen. Bar o tome nije bilo zvaničnih vesti. Posebno je bio glasan u predizbornim kampanjama, što je svakako uticalo na opredeljenje birača.

Iz redova demokrata se veliki broj „žutih“ preselio u Srpsku naprednu stranku i dobio važne državne funkcije. Narod je gundjao, jer je bilo jasno da je reč o ljudima sumnjivog političkog morala, koji nisu imali ni ideologiju, ni moral. Ali je ipak glasao za njih. (Ili možda i nije glasao, ali je neko njihove glasove dodao Vučiću?). Jer je Vučić bio najglasniji i najuporniji.

Godinama je optuživao Dragana Djilasa, jer je regularno prijavio zaradu od 619 miliona evra, ali ga niko nije uhapsio, čak ni kada je Djilas lično sebe prijavio i tražio istragu.

Obećavao je Vučić oštru borbu protiv korupcije i pljačke, pa je, za početak, uhapsio Miroslava Miškovića, i tako oštetio državni budžet za oko 32 miliona evra, koliko iznosi obeštećenje ovom „tajkunu“ zbog nezakonitog hapšenja.

Oni koji su krali glasove, nameštali izborne rezultate, trošili narodni novac, sve uz veliki aplauz gradjana Srbije, nagradjivani su važnim funkcijama u vlasti.

A onda se, 1. novembra prošle godine srušila nadstrešnica na železničkoj stanici u Novom Sadu i usmrtila 15 ljudi, medju kojima i troje dece. Dvoje teško povredjenih su jos na lečenju, sa, nažalost, vrlo neizvesnim ishodom, osim što je sigurno da će, i ako prežive, ostati doživotni invalidi.

Tada je prekipelo, prvo studentima! A zatim su se njima pridružili srednjoškolci, gradjani... Blokade su se proširile čitavom Srbijom. Ne samo da još traju, nego se svakodnevno uvećavaju!

To je promenilo Srbiju! Više niko ne veruje Vučićevim optužbama, obećanjima, objašnjenjima...

Vodja naprednjaka našao se na muci. Više lažima i galamom ne može nikoga da ubedi u svoju nevinost i nevinost svojih saradnika. Štiteći njih, postao je saučesnik u prljavoj raboti!

Jedino još ne znamo koje boje su NAPREDNI LOPOVI, koje ovih dana masovno hapsi.

Za sada nema informacija da je bilo ko, osim naprednjaka, uhapšen. Ali, bar znamo gde je koncentracija lopovluka i pljačke.

Aleksandar Vučić je počeo da pušta niz vodu svoje saradnike i poslušnike, tek kada je njemu voda došla do grla.


 

 

 

петак, 20. децембар 2024.

ŠTA AKO VUCIC PODNESE OSTAVKU?

Ovih dana slusamo žalopojke Vučićevih “državnih” botova i najodanijih izvršilaca njegovih političkih naloga, pošto je, očigledno, i sam ocenio da mu se tron dramatično ljulja, da su mladi mnogo ozbiljnije od svojih roditelja shvatili nevolje koje im donosi diktatura. Kao izlaz iz ćorsokaka u koji nas je uveo svojom vladavinom, izvukao je iz rukava poslednji adut - najavio(?) ostavku. 

Pa šta? bio bi adekvatan komentar na tu vest, ako bismo govorili Vučićevim jezikom! Niko nije nezamenljiv!

Ipak, stvari u ovom trenutku stoje drugačije. Formalnom ostavkom, Vučić se ne bi odrekao diktatorske vlasti. Jer, po Ustavu Srbije, kad predsednik podnese ostavku, razboli se, umre... bude smenjen...ili na bilo koji drugi nacin vise nije u stanju da obavlja funkciju, sva ovlascenja i obaveze preuzima predsednik parlamenta! U našem slučaju to je Ana Brnabic!

Zamenjivanje predsednika Republike
(Član 17. Zakona o predsedniku)
Ako predsednik Republike podnese ostavku, bude razrešen ili sprečen da izvršava svoju funkciju, zamenjuje ga predsednik Narodne skupštine najduže tri meseca.
Dok zamenjuje predsednika Republike, predsednik Narodne skupštine ovlašćen je da predstavlja Republiku Srbiju u zemlji i inostranstvu, da prima opozivna i akreditivna pisma stranih diplomatskih predstavnika, da raspiše izbore za Narodnu skupštinu, da predlaže Narodnoj skupštini kandidata za predsednika Vlade, da vrši nadležnosti u oblasti odbrane Republike Srbije i da komanduje Vojskom Srbije.
Predsednik Narodne skupštine koji zamenjuje predsednika Republike dužan je da raspusti Narodnu skupštinu u svim slučajevima u kojima je to ustavna dužnost predsednika Republike i da svaki izglasani zakon proglasi ukazom.

Tako bi Vučić i dalje VLADAO SRBIJOM, ali bez odgovornosti, a sa vrlo jakim uticajem i mogućnošću odlučivanja, što mu je omogućila sistematična autoritarna kadrovska politika! (Za tri oročena meseca može svašta da se uradi!)

Zato je veoma važno da, pre svih GRADJANI, ali i opozicija, to uvek imaju na umu. Vučićevo "povlačenje", zbog koga neki njegovi bliski saradnici glasno "plaču", je ustvari probni balon, i alat za zbunjivanje pobunjenog naroda. (“Ja odoh, a vi mi ne dajte!”)

Mladi su dobro shvatili da je budućnost u njihovim rukama, i zato treba da ostanu odlučni, istrajni i neustrašivi. Da, kao što su odbili lažna obećanja, mogućnost "kupovine", zastrašivanje i lažnu propagandu, isto tako budu budni i oprezni u daljim koracima i akcijama.

Smena vlasti nije samo povlacenje ili suspendovanje Vučića, već kompletno razvlašćivanje hobotnice, čiji pipci seju otrov sa katastrofalnim posledicama.

Formalni silazak Vučića s vlasti nije kraj, nego POČETAK POČETKA njegovog trajnog dislociranja iz srpske politike!

Do konačnog pada i predaje pravosudju put je težak i dug! Ali, moramo napred!


среда, 27. новембар 2024.

KOGA CE DA POBEDE VUČIĆ I BRNABIĆ?

Ovih dana učestale su pretnje Aleksandra Vučića i Ane Brnabić gradjanima Srbije da će da pobede. Uglavnom to rade kada od besa i mržnje izgube kontrolu nad sobom. 

Njima, izgleda, nije dovoljno što su uzurpirali Srbiju, suspendovali državu, oduzeli prava, a njihovim činjenjem i nečinjenjem počelo je oduzimanje i golih života. Izgubili su se u lažima i mržnji do te mere da više ne mogu da vrate razum!? Potvrdjuju nam to, bez imalo stida, svakog dana. 

Najnoviji u nizu je incident u Narodnoj skupštini, gde je predsednica Narodne skupštine (SVIH GRADJANA), osim verbalnih pretnji i bezumnog urlanja, izazvala i tuču, potpuno srozala dostojanstvo parlamenta, podstakla svoj čopor na agresiju, da bi ceo verbalni rat završila ukidanjem svih ustavnih načela i zakonskih propisa. I "izglasala" budžet i mnogo zakona SAMA!

Kruna njenog izlaska iz sebe bila je neartikulisano, nekontrolisano ponavljanje: "pobedićemo!" Sve uz podršku i pod jakom zaštitom skupštinskog obezbedjenja.

U srpsku politiku taj pobednički model uveo je Aleksandar Vučić, koji ne propušta da naglasi da je on PREDSEDNIK SVIH GRADJANA SRBIJE. 

Pobedićemo! - crven kao bulka, Vučić redovno  ponavlja na svim skupovima gde nastupa kao predsednik države, preteći većem delu stanovništva Srbije, koji je nezaovoljan politikom diktature, laži, pljačke, nasilja, podvala, pretnji... Sve uz redovno naglasavanje da je on predsednik svih gradjana i angažovanje huligana koji, pod maskama i kapuljačama, terorisu i maltretiraju narod koji se buni.

KOGA ĆE DA POBEDE?

KOME PRETE? 

Nije dovoljno što su uveli radikalsku torturu; sto su legalizovali bezakonje, obespravili i opljačkali narod koji predvode?

POBEDILI SU U ZLU I MRŽNJI!

PRIVREMENO!

KAD-TAD, OVAJ NAROD ĆE SE PROBUDITI!

NIČIJA NIJE GORELA DO ZORE!






среда, 21. август 2024.

KO JE I ZAŠTO PROTIV ZAKONA RODITELJ-NEGOVATELJ?

I HENIKEPIRANA DECA SU NAŠA DECA!

Predlog Zakona RODITELJ-NEGOVATELJ prilično dugo se "krčka" u skupštinskoj "kuhinji", dok se brojne porodice u Srbiji, prepuštene sebi, snalaze ili ne snalaze, da bi negovale svoju hendikepiranu decu. Dešava se, u nemogućnosti da reše problem, da jedan od roditelja žrtvuje svoju uspešnu profesionalnu karijeru i posveti se negovanju deteta, jer društvo do sada nije pokazalo razumevanje i senzibilitet za ovakve situacije. A moralo bi! 

Preko 150 hiljada ljudi potpisalo je peticiju podrške, ali to, izgleda, nadležnima još nije dovoljno da se zakon uzme u razmatranje!? 

Usvajanjem ovog zakona omogućila bi se ravnopravnost izmedju roditelja zdrave dece i onih čija deca imaju potrebu za svakodnevnim lečenjem i 24-časovnom negom.

 Iako još ne postoji registar osoba sa posebnim potrebama, procenjuje se da ih ima nešto oko 3.500, što za budžet nije veliko opterećenje, jer se predvdja naknada na nivou minimalne zarade u Srbiji. 

 Ovo nije politička, a još manje partijska tema i prilika je da se oko toga ujedinimo, jer niko ne zna sta ga, ili njegove najbliže, može pogoditi.

Zato je veoma važno da se ovom zakonu pruži što veća podrška da se uvrsti u dnevni red Skpštine. 

I DA SE ŠTO PRE USVOJI!

Kakva su iskustva i kako uspevaju da se izbore sa teškim životom, govore roditelji dece kojima je pomoc države i društva veoma potrebna.


IRENA ZIVKOVIC, narodna poslanica, majka deteta sa autizmom

Preko deceniju roditelji dece sa smetnjama mole i vape da im država pruži ruku, da stane u njihovu zaštitu, da obezbedi minimum dostojanstva u njihovim, verujte, preteškim životima, ali ih retko ko čuje. U većini mesta u Srbiji nema ni osnovne podrške, ni ličnih pratilaca ni dnevnih boravaka ni asistenata, a u većini mesta u kojima ima bar neke podrške je to nedovoljno kvalitetno sprovedeno. Kada dete ima neku od većih smetnji, to se odražava na celu porodicu, svakom članu te porodice se potpuno promeni život. U preko 80% dođe do raspada porodice i najčešće majka ostane sama sa detetom. Ta majka najčešće nema mogućnosti da ima stalni radni odnos, jer dete zahteva celodnevni nadzor i brigu, a one koje uz pomoć šire porodice uspeju da imaju zaposlenje ponovo pravo sa posla po celi dan, često i noć ukoliko dete ima epi napade ili slično, brine o detetu. Užasno je naporno, ali dovodi i do toga da se veliki broj i roditelja i dece u stvari zaključa u četiri zida, ne socijalizuje se, ili bude isključeno iz društva. Ipak, najčešće ljudi ovim roditeljima, i očevima i majkama, govore da im se dive jer su hrabri,jaki i sposobni. Niko od njih nije to birao. Niko od njih nije rođen kao hrabar, jak ili sposoban. Svi oni su samo stavljeni u situaciju da niko drugi neće, a oni iz ljubavi prema svom detetu moraju. Često ostavljeni od svih, oni se nikad ne umaraju i svakog jutra crpe iz sebe još snage da bi pomogli svom detetu. Zakon koji po drugi put predlažemo Narodnoj skupštini, Roditelj Negovatelj, bio bi spas za ove ljude. Bio bi blagoslov, prva pružena ruka, prvo "niste sami"! 

Naš nacrt zakona podrazumeva da jedan od roditelja dobije nadoknadu u visini minimalne republičke plate i da, naravno, time ne izgubi nijednu drugu uslugu, ili finansijsku pomoć, ili podršku koju sada koristi ili će koristiti. Ovo bi bila prva vrsta podrške roditeljima, koja postoji u svim državama u regionu. Volim da mislim da će, kada se donese, ovaj zakon biti samo početak i da ćemo onda moći da razgovaramo i o psihološkoj podršci porodicama da se ne raspadnu, i o Registru dece sa smetnjama i invaliditetom; i o nedostatku ličnih pratilaca, boravaka, pedagoških asistenata, socijalnih preduzeća, bolje inkluzije; o nedostatku defektologa, dečijih psihologa; o stanovanju uz podršku… i o mnogim drugim stvarima od kojih neke i postoje, ali su često mrtvo slovo na papiru. 

Retko koga zanimaju ove teme, a od životne su važnosti I, pre svega, predstavljaju osnovna ljudska prava koja su, ne dajući im se podrška, ovoj deci i njihovim roditeljima oduzeta. Osim što sam političar, i ja sam majka autističnog dečaka i savršeno dobro razumem kroz šta prolaze roditelji dece sa smetnjama od prvog dana. Od zatvorenih vrata, do zatvorenih vrata prošla sam isto. Prvi razlozi mog ulaska u politiku su upravo ove teme. Znam da su ovi roditelji umorni i na izmaku snage, ali želim da im poručim da moramo izdržati. I moj sin je eto, napunio već 20 godina. Bilo je vrlo teško bez kvalitetne sistemske podrške. A toliko je male dece koja će moći, uz sistemsku podršku koju im zalaganjem i neodustajanjem možemo obezbediti, da bolje napreduju, a da njihovi roditelji prođu bar za nijansu lakšim putem nego što smo svi mi.

 

BRANISLAVA DEDIĆ, majka dečaka sa posebnim potrebama

Roditeljima dece sa razvojnim poteškoćama je izuzetno teško bez finansijske pomoći države. Godinama čekamo na Zakon Roditelj-Negovatelj i nadamo se da će neko konačno imati sluha za naše probleme.A najveći je što jedan roditelj nije u mogućnosti da radi već mora da brine i neguje svoje dete 24h svaki dan. Kažem dete, jer oni su deca zauvek. Moj sin Miki ne može sam da brine o sebi, nije sposoban da se obuče, jede, okupa ili ode u toalet. Nikada nije sam bio napolju, a ni u kući. Uvek mora neko da je pored njega. Ne samo da on neće nikada nigde raditi, odnosno biti zaposlen, nego ni ja ne mogu nigde da radim. Vodim računa o njemu i pomažem mu u najosnovnijim radnjama.

Pogrešna terapija koja je prošle godine bila uvedena za Mikija, napravila je ozbiljne posledice te smo uvek po dvoje bili uz njega držeći ga kada je imao napade a to je bilo i po ceo dan. 

Zaista je potrebno da se roditeljima omogući taj minimalac koji bi bio dodeljen onome ko je uz dete 24h svakodnevno. Umorili smo se od pokušaja da nas neko vidi i razume. Pitamo se kakvi su to ljudi i šta im je to preče od brige za najugroženije. Od brige za one koji ne mogu samostalno da žive bez pomoći drugih lica.

 Briga o najugroženijima je dužnost države. Dužnost i obaveza zdravog razuma. A to, nažalost, do sada nije ostvareno. Kada smo o ovom predlogu organizovali razgovor u Skupštini, i pored širokog obaveštavanja, ni jedan novinar se nije pojavio. Nisu čak došli ni svi poslanici čije su centrale predlagači zakona.

Želimo da nas izjednače sa hraniteljima koji uzimaju decu sa poteškoćama.

Uvek je bolje kada je dete u svojoj biološkoj porodici koja mu pruža svu potrebnu pažnju i ljubav.