среда, 19. октобар 2016.

CAR JE UCINIO MILOST PODANICIMA!

Aleksandar Vučić je suspendovao sve institucije u Srbiji. Za njega ne važi ni Ustav, ni Zakon o budžetu, pravosudje... Ministarstva koja su deo njegovog kabineta postoje samo kao dekor.

Od 2012. godine, kada je Srpsska napredna stranka zauzela Srbiju, uz nesebičnu podršku naroda i nekih takozvanih političkih partija čiji lideri su prodali veru za večeru i zauzvrat dobili ministrske, direktorske ili poslaničke fotelje, Vučić otvoreno demonstrira svoju moć i silu.

Ovih dana je svojim skupim šarlatanskim manevrom po južnoj Srbiji, sasvim javno i otvoreno pokazao da je on vlasnik Srbije i života njenih gradjana. Kako drugačije shvatiti njegove javne nastupe i bahate izjave koje sve televizije,bez izuzetka, po čitav dan emituju.

- Dolazimo i donosimo pare! najavio je premijer prvog dana njegovog i boravka cele vlade u Nišu.

Čije pare je poneo Vučić u Niš? Za njega ne važi budžetska raspodela! To što je Vujović napisao a Skupština usvojila je "dim". Isto kao što je sam odlučio da, mimo budžetskog plana, raspiše vanredne izbore i potroši više desetina miliona evra, od čega je najveći deo pripao njegovoj Srpskoj naprednoj stranci.

Nedavno u Beogradu, a sada ponovo u Nišu, premijer je učinio milost gradjanima; udostojio ih je rukovanja i prijema kojom prilikom su nesrećni ljudi molili, tražili, žalili se... Naajviše medju srećnicima koji su uspeli da ga vide, bilo je onih koji traže novac za lečenje, zaposlenje, rešenje stambenog pitanja. Bilo je i žalbi na sudske nepravde i mnogo drugih tužnih ispovesti.

Kao svaki suveren, i Vučić je zatim saopštavao da je većinu problema gradjana rešio.

Njegovi ministri i ostali saradnici, ne samo da ne kriju, nego sa ponosom ističu da u Vladi o svemu odlučuje Vučić. Tako Zorana Mihajlović kaže da će kandidat za novog predsednika države,kada Tomi Nikoliću  iduće goddine istekne mandat, biti onaj koga odredi upravo Vučić.

U Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje postoji više hiljada zaposlenih sa više nego pristojnim zaradama. Uz to, postoji i Upravni  odbor, čiji članovi, medju njima i poslanik Marjan Rističević, primaju visoke honorare - za upravljanje fondom. I, uglavnom, osiguranici, koji su osnivači i vlasnici novca kojim Fond rspolaže, ne dobijaju ništa, ili vrlo malo. Za lečenje teških bolesnika postoji limit troškova, tako da lekove koji nisu na tzv. pozitivnoj listi, moraju da kupuju sami, ako imaju novca. A uglavnom nemaju,pa se gradjani organizuju i prikupljaju donacije na razne načine - koncerti, SMS i drugi vidovi doniranja.
Jedna beogradska porodica već više od godinu dana rasprodaje sve što ima da bi platila lečenje ledukemije svom najmladjem članu, 17-godišnjoj ćerki, u Italiji. Isto toliko traje i njihovo rvanje sa RFZO koji čak ima i poseban fond za lečenje dece.
I nisu jedini. Svakog dana šaljem svoj skromni prilog od 100 dinara putem SMS svima koji mole za pomoć. Toliko mogu.
A premijer-suveren svojim podanicima, onima koji uspeju da do njega dodju (da li su to samo, ili uglavnom, članovi njegove stranke?) javno obećava da će dobiti pomoć. I nemam ništa protiv da dobiju! Ali, čemu onda institucije zadužene za rešavanje tih problema?

U posleratno vreme moja baba se godinama sudila zbog otetog imanja. Lokalne sudije,što zbog političkog pritiska iz tadašnjih komiteta SK,što iz straha od poverenika u kožnim mantilima i čizmama, redovno su presudjivale na njenu štetu. Onda se baka razgoropadila, presavila tabak i celu priču poslala maršalatu. Ubrzo je stiglo pismo sa nadležnog mesta kojim se prethodne presude poništavaju a njeno imanje vraća.

Sada se maršalat zove Aleksandar Vučić. Ako on kaže da doktorat Nebojše Stefanovića nije plagijat, nema tih stručnjaka ni argumenata kojima će se verovati.

Kada premijer kaže da su objekti u Savamali nelegalni, nikakve tapije niti dokazi o vlasništvu i dozvole za gradnju ne važe. On čak ide dalje - žali što nije lično obavio bagerom taj "patriotski" zadatak; što lično nije stanove u kojima je živela uglavnom sirotinja, sravnio sa zemljom, zajedno sa pokućstvom.

Ako Vučić kaže da nema odgovornih za helikoptersku nesreću u kojoj je poginulo sedmoro, onda se odgovornost  i ne pokreće. On prkosi narodu! Ne dam Gašića, ne dam Lončara! Pa šta? Može mu se...

Pre skoro dve godine premijer je odlučio da svojim ličnim prijateljima Arapima pokloni deo Beograda. Reečeno - učinjeno! A sve ostalo mi plaćamo. Znači, ne samo zemljište, nego finansiramo i njegovu infrastrukturu za privatni projekat.

Zakoni se u parlamentu donose kako Vučić naredi. Nema ni logike, ni opravdanosti, čak ni morala. Na signal Maje Gojković (u čijoj biografiji je zabeležena čak i krivična presuda za ATP Vojvodinu u Novom Sadu), Vučićevi poslanici samo pritiskaju taster "za".

Od krivičnih prijava, optužnica, poternica.... protiv begunaca i prestupnika se odustaje. Jer su oni uglavnom članovi ili simpatizeri, glasači SNS-a.

Kad je zafalilo novca za njegove nezajažljive apetite, potrebe i želje, lagano je smanjio penzije i plate.

Čim mu se učini da može da iz nekog "posla" izvuče sopstvenu korist -političku, materijalnu,.... začas, po hitnom postupku naloži skupštini lex specialis. Tako je bilo sa Beogradom na vodi, a pre neki dan i sa Železarom Smederevo, kada je "autentičnim" tumačenjem poklonio poveći komad Srbije Kinezima.

Sad,kada je ovaj NIŠKI cirkus završi, ako nekrunisani car poželi, možemo da očekujemo i ZVANIČNO KRUNISANJE.

Vučić može sve!






среда, 05. октобар 2016.

KAKO POSTATI CAR -(RAZVOJNI PUT ALEKSANDRA VUČIĆA)





U Srbiji je najprofitbilniji posao politika. Poznajem neke aktuelne političare koji početkom devedesetih prošlog veka nisu imali ni dva para celih gaća, a sada su vlasnici dobrog dela Srbije. Imaju svoje fabrike, univerzitete, kompanije, banke... hiljade hektara zemlje... privatne muzeje, škole.... A, naročito, imaju nemerljivu moć upravljanja narodom.  

Najviše od svih profitirao je Aleksandar Vučić, aktuelni premijer. On je praktično, osim stanova koje mu je tata kupio,  vlasnik cele Srbije.  

Na početku višestranačja u Srbiji, bio je potrčko Vojislava Šešelja. Raznosio je po beogradskim redakcijama saopštenja i propagandni materijal Srpske radikalne stranke. Donosio gajbe piva na stranačke svečanosti. I vredno učio od svog  vodje. Sećam ga se kada je u Studiju B delio Šešeljeve pozive za svečanost povodom gostovanja  prijatelja radikala Vladimira Žirinovskog.

Kao dobar učenik brzo je napredovao. Najpre je postao poslanik, gde se posebno istakao govorom mržnje poput pretnje za skupštinskom govornicom da će za jednog  Srbina,biti ubijeno sto Muslimana. Energično je propagirao Šešeljev plan Karlovac-Ogulin-Karlobag-Virovitica. Povremeno je izgledalo da je veći Šešelj i od samog Šešelja.

Milošević ga je zapazio,pa ga je 1998. godine odabrao za ministra informisanja. Upamćen je po zloglasnom zakonu o kažnjavanju medija iz tog  vremena. Mnoge redakcije su tada zatvorene, jer su kazne koje je izricao preki sud, prevazilazile i ukupnu vrednost njihove imovine. Dovoljno je bilo da neki dežurni „patriota“ prozove i optuži novinu. U roku od 24 sata sud je, bez mogućnosti odbrane, odmah presudjivao visoke globe, pod pretnjom hapšenja. A 1999. u vreme bombardovanja SRJ, Vučić je bio glavni ratni cenzor.

Ćutao je kad je ubijen Slavko Ćuruvija. Ćutao i kada su NATO bombe razorile Radio televiziju Srbije i ubile 16 radnika. Iako je, kao ministar, o tome morao da govori.

Kada se 2008. godine,uz svestranu podršku Borisa Tadića, Srpska radikalna stranka, čiji lider Vojislav Šešelj je u to vreme već pet godina tamnovao u Hagu, pocepala, Vučić je dugo oklevao, odmeravao, da li da ostane uz svog vodju i učitelja vojvodu Voju, koji je strankom rukovodio iz Haga, ili da se pridruži drugom vojvodi Tomislavu Nikoliću. Prelomio je posle čvrstih dogovora i kalkulacija. Postao je drugi funkcioner Srpske napredne stranke. I njen idejni vodja! Nikolić se na njega oslanjao u svemu. Čak je, na pitanje uglednog sociologa-profesora Beogradskog univerziteta u jednoj predizbornoj emisiji, kako mu se zove diplomska tema na fakultetu na kome nije ni studirao, izjavio da to zna Aleksandar Vučić. (On sam nije znao!)

Vučić se hvali da je bio najbolji student na Pravnom fakultetu. Zaboravio je jedino da studije na Pravnom traju četiri, a ne šest godina, koliko je on studirao.Dobar student završava studije sa najvišom ocenom – u roku!

Mora se Vučiću priznati  da je veliki majstor političkog marketinga i političke kombinatorike. I rezultati su mu impozantni.

Podržao je kandidaturu Tomislava Nikolića za predsednika Srbije da bi mu ovaj oslobodio mesto lidera u  stranci i dao funkciju premijera. Odužio se svom „političkom ocu“ tako što ga je tiho, postepeno, ali nepogrešivo, marginalizovao. Unapredio ga da bi ga odvojio  od naroda. To i nije bilo teško, jer je pohlepni, polupismeni Nikolić verovao da mu je Vučić zahvalan do neba i veoma odan.

Onda je krenuo Vučićev vrtoglavi uspon. Munjevito je prošetao kroz više državnih funkcija – od ministra vojnog, potpredsednika vlade, do premijera. Njegovoj sujeti nije sve to bilo dovoljno, iako je jos kao vicepremijer, PPV (prvi potpredsednik vlade) praktično bio njen glavni čovek. Ivica Dačić je, kao premijer, statirao pola mandata. A onda su, 2014.  raspisani vanredni izbori, samo zato da bi Aleksandar Vučić postao premijer, mada je kao lider najveće parlamentarne stranke koja je imala apsolutnu većinu, mogao mesto prvog ministra da zauzme i bez izbora i ogromnih troškova. I bez izgubljene godine za već posrnulu privredu.

Nizala su se obećanja da će se u Srbiji već za godinu dana živeti bolje. Naročito je premijer bio glasan u obećanjima da penzije niko ne sme da dira. Dug države je rastao, dostigao skoro 26 milijardi dolara, udvostručio  se u odnosu na onaj koji je ostao iza demokrata.

Obećavao je mnogo radnih mesta, borbu protiv korupcije, srećniju budućnost... 

I, dok je narod sve više siromašio, Vučić je angažovao  i plaćao skupe strane savetnike – islužene političare:  Blera, Fratinija, Guzenbauera, Štros Kana... kako kaže, prijatelje Srbije. Mada im narod nije zaboravio da su,svi listom, bili zagovornici NATO agresije protiv SRJ.

Kad je ponestalo novca lagano je uveo harač radnicima i penzionerima, koji im i sada uzima...

Vučić ima madjioničarsku moć za prevare i obmane. Kada mu je rejting počeo da klizi na niže, ponovo je, posle nepune dve godine od pethodnih, raspisao nove prevremene izbore. I potrošio više desetina miliona evra. Jer mu je, rekao je,  potreban novi četvorogodišnji mandat da dovrši započete poslove.

Iako je evidentna poprilična kradja glasova, nema sumnje da ga je narod u velikom broju ponovo podržao. Neverovatni  iluzionista je ponovo uspeo da hipnotiše gladni narod, i to usred velike pljačke penzionera i radnika; kada je broj nezaposlenih prešao milion, a za bolesnu decu se novac za lečenje u inostranstvu obezbedjivao isključivo sakupljanjem dobrovoljnih priloga.

Nije mu narod zamerio ni što je elitni deo Beograda i dobar deo plodne vojvodjanske zemlje poklonio nekakvim šeicima koje je predstavio kao lične prijatelje; što je davao lažna obećanja; što je prihvatio nezavisnost Kosova...iako je sve vreme pričao suprotno. I sada se ponovo oglašava tvrdnjom da iduće godine neće biti prevremenih izbora, što je siguran znak da o njima razmišlja. Pa nek košta šta košta!

U izbornoj noći , 24. aprila ove godine, dok su se prebrojavali glasovi, u beogradskoj Savamali vandali, podržani  od Vučićeve vlasti, porušili su čitave dve ulice koje je Vučić poklonio Arapima za PRIVATNI projekat „Beograd na vodi“, a policija je dobila naredbu da ne interveniše. Da ne zaštiti gradjane i njihovu imovinu! Istraga o tom dogadjaju, posle kog je glavni svedok nasilja iznenada umro, još nije ni započela.

Obećao je tada Vučić da će novu vladu formirati već za deset dana. Natezanje je  trajalo tri meseca, a onda je iz starog sastava izmenio samo nekoliko imena, što je mogao da uradi i bez skupih izbora, usred ogromne nemaštine, gladi, haosa...

Posebna priča je ko su članovi Vučićevog kabineta. Ministar privrede Knežević je prvi put u vladu ušao praktično iz zatvora, gde je bio optužen za pljačku Demokratske stranke čiji je bio funkcioner. Poznate su njegove „zasluge“ u aferi „Aflatoksin“,kada je bio zadužen za poljoprivredu. Ovo mu je druga funkcija u vladi. 
Prosvetu će naredne četiri godine voditi profesor Vučićevog sina, vlasnik i osnivač privatnih škola u Beogradu i širom Srbije. 
Kulturu je predao trgovcu nekretninama, a zdravstvo već drugi mandat vodi čovek koji je, prema pisanju srpskih medija, bio povezan sa zloglasnim zemunskim klanom i ubicama Zorana Dindjića... A ni u prvom mandatu nije ostvario nikakve rezultate. Zdravstvo je i dalje u haosu. U bolnicama se umire od infekcija i loših higijenskih uslova... Inovativni lekovi godinama čekaju na odobrenja i primenu, a ljudi nestaju. Preko hiljadu srpskih lekara iselilo se u potrazi za boljim životom i uslovima za rad. 
Socijalu je poverio, ponovo, Aleksandru Vulinu, pa sada korisnici socijalne pomoći moraju,  pod pretnjom ukidanja, da odrade na privatnim imanjima Vučićevih latifundista. Jedan od primera je Sečanj, opština u Vojvodini, gde bolesni nezaposleni ljudi u godinama moraju da čupaju travu na imanju Petra Matijevića, vlasnika istoimene mesne industrije.

Mada, kad se malo bolje razmisli, svejedno je ko su i kakvi su ministri. Oni u vladi statiraju, glume fikuse. 

VUČIĆ  VLADA  SAM! 

Apsurd  je da čovek koji nema ni dana radnog staža, osim političkog, sada čitavu naciju proglašava neradnicima. Niko  ne govori tako ružno o gradjanima Srbije kao premijer. Za njega ovde postoje samo neradnici. Jedini koji radi je on.

Stanje nacije je takvo da  sve jutarnje radio i tv emisije počinju crnom hronikom - ubistvima, samoubistvima, pljačkom, nasiljem....  suicid se uvukao i medju najmladju populaciju. Samoubijaju se deca od 12, 13 godina....

Pravosudje, od ustavnog pa do opštinskih sudova,  živi svoje najjadnije dane. Umesto sudija, svima presudjuje Vučić... On unapred zna ko je kriv, a ko nije. Siguran je, kaže, da bivši ministar vojske Gašić nije kriv za aferu Helikopter, kada je poginulo sedam ljudi. A da doktorat ministra policije nije plagijat. On sve zna bolje od stručnjaka i naučnika koji su to proverili.

Šta god obeća, Vučić uradi suprotno. Iako redovno priča o miru, uspeo je da sa svojim odabranim ljudima (Vulin, Stefanović, Ljajić.... ) uzburka skrivene strasti.  Sa Hrvatskom je odnose spustio na najnižu tačku. Za ono što Tudjman i Milošević nisu uspeli, da raskomadaju Bosnu i Hercegovinu, Vučić sada podržava Dodika da on dovrši taj posao.

Novinari su ološ (osim njegovih ličnih tabloida koji su postali skoro zvanična premijerova glasila), a neistomišljenici izdajnici... 

A narod još ćuti.

U Srbiji je jesen nekad mirisala na pečene paprike i pekmez od šljiva. Sada sve miriše na DEVEDESETE.  

субота, 01. октобар 2016.

SNS SE OPET SPREMA ZA VANREDNE IZBORE?

Danas oko podne, na pijaci Djeram, SNS-ovci opet postavili štandove, dele propagandni materijal i anketiraju gradjane. Pridjoh jednom štandu gde aktivistkinja upravo počinje ispitivanje starice. Na pitanje kako živi, stara gospodja odgovara: loše, vrlo loše, socijalni slučaj...
Aktivistkinja SNS nastavlja s pitanjima:
- koju ocenu dajete za ovo pitanje?
Starica ćuti, razmišlja... Devojka ponavlja pitanje: recite, od jedan do pet! koju ocenu dajete aktivnostima naše stranke po pitanju standarda?
- A jel to za Vučića?
- Da! odgovara ankeatarka.
- E, pa onda neka bude PET!
U nastavku ankete, gospodja svaki put pita "jel' za Vučića?" E, onda PET!

Baba, na svako pitanje pravi pauzu, razmišlja, raspituje koga ocenjuje. Anketarka, posle trece petice, i sama se snebiva. A vi ste socijalni slučaj? - ne izdrža da ne prokomentariše. Ali anketirana i dalje daje petice - za Vučića.

Poslednje pitanje odnosilo se na rad opštinske vlasti na Zvezdari. Tu je baba bila kaegorična: JEDAN!

Na susednom štandu pitam momka o kakvoj kampanji je reč.

Pa, kaže, da malo testiramo gradjane, da im podelimo poklončiće (olovke i upaljače) i podsetimo ...
Insistiram na šta treba da podsete, ali  ostajem bez odgovora.

Videćemo koliko nova akcija ima veze sa rušenjem u Savamali, sa pogrešno izgradjenim tunelom na koridoru, sa pregovorima u Briselu....

Ili možda GOLI CAR opet razmišlja o vanrednim izborima.