SUDJENJE SANDRI PETRUŠIĆ PO TUŽBI MINISTRA POLICIJE

U Višem sudu u Beogradu jutros je održano ročište po privatnoj tužbi Nebojše Stefanovića, ministra policije, protiv NIN-a povodom teksta u tom nedeljniku "Nebojša Stefanović glavni fantom iz Savamale". 

U 8,45 se ispred sudnice već okupilo mnogo ljudi. Već prilazeći sam primetila da su okupljeni podeljeni u dve grupe. Prilazim koleginici - optuženoj Sandri Petrušić, koja sasvim pribrano, bez nervoze čeka dozvolu za ulazak. NAŠA strana, oko Sandre i mene, izgleda mi brojnija.

I na drugoj strani, prilican broj botova. Primećujem Gorana Vesića dobro okruženog  svojima. Prilazim mu i pitam:

- Da li me se sećas iz Đinđicevog vremena? Nije baš bio srećan sto me vidi.

- Da.- odgovara prilično uzdržano.

- A što si ti ovde? Jesi li učesnik u sudskom procesu? pitam dalje.

- Ne. Ja sam... dosao... da podržim svog druga...

- A ko je tvoj drug? Da li si došao da podržiš novinare NIN-a? insistiram.

- Mog druga Nešu Stefanovića.

- A, tako? Ja sam dosla da podržim tuženu koleginicu Sandru Petrušić i kolegeiz NIN-a.

On sleže ramenima. Ja sam mislila da se podrška daje samo optuženom, ugroženom, a sada  vidim da partija daje podršku tužiocu.

U tom trenutku se pojavljuje transparent sa natpisom STOP TERORU VLASTI, koji botovi otimaju i cepaju. Nailazi ministar policije - tužilac Nebojša Stefanović. Okupljeni SNS-ovci gromoglasno aplaudiraju. Sa njim u društvu je i državna sekretarka Jana Ljubičić, obezbedjenje i brojni saradnici.

Ulazimo. Veliki broj prisutnih je ostao napolju, jer obezbedjenje pušta unutra selektivno. Zaustavljaju Sandru na prolasku njene torbe kroz rengen, jer je unutra imala kasetofon, koji je morala da privremeno ostavi kod obezbedjenja.

Ispred sudnice na drugom spratu ministar policije okružen obezbeđenjem i saradnicima. Stiže i Siniša Mali. Sudnica je mala za veliki broj zainteresovanih, pa je obezbeđenje i ovde rigorozno. Ja se ipak nekako provlačim.

I već na početku zanimljivo. Nebojša Stefanović nema ličnu kartu. 

Njegov zastupnik obećava da će doneti za desetak minuta. (Za nenošenje lične karte, Stefanovićeva policija i komunalci gradjanima izriču kazne i podnose prijave. Podsećam, jednu gradjanku su zbog toga prošle godine komunalni policajci izvukli iz autobusa i pred gradjanima na ulici maltretirali).

Ipak,  sudjenje počinje. Prvi govori Stefanović. Ostaje u svemu prema navodima u tužbi, jer je, kaže, zbog teksta u NINu "pretepeo veliki duševni bol". Na pitanje sudije odgovara da je za rušenje u Savamali saznao tek narednog dana izmedju 12 i 13 časova.

"Ja sam te, izborne, noći bio u Republičkoj izbornoj komisiji (?), a zatim sam otišao da se odmorim. Tek oko  12 - 13, javili su mi ..."

Sudija pita: Da li ste Vi pročitali tekst objavljen u NIN-u ili vam je to neko rekao?

- Delimično sam pročitao i....

Zatim objašnjava da to nije deo posla ministra policije i da on sa tim nema nikakve veze. Insistira da je povredjena njegova čast i ugled... "Nije mi bilo dobro dok sam čitao tekst u NIN-u!" Rekao je i da njega niko nije o tome pitao iz redakcije NIN-a. Nije mu data prilika da se brani.... Citirao je neke delove teksta , i tvrdio da ga je novinarka optužila da je on rušio u Hercegovačkoj ulici.

Ministru je naročito smetalo što se novinarka u tekstu pozvala, izmedju ostalog, i na izveštaj ombudsmana Saše Jankovića o Savamali, pa je pokušao da celu raspravu preusmeri protiv njega i da ospori njegovu nadležnost. Sudija je to odbio i vratio ga na temu.

Na pitanje sudije da li je uputio demanti,rekao je da nije, jer je bio siguran da ga neće objaviti, pa se zato odlučio za tužbu.

Sandra Petrušić je bila veoma ubedljiva. Rekla je da je više puta slala mejlove ministrovoj pres službi sa pitanjima, na koja nije dobijala odgovore, osim da je predmet kod tužioca i da se čeka rezultat tužilačke istrage. Podsetila je da se ministar oglašavao o noćnom rušenju za brojne medije. Izjavila je da ona kao novinar, i kao građanin, smatra ministra policije odgovornim zato što on ne zna ono što bi MORAO da zna. I da je čudno da ministar tako dugo nije obavešten da njegove službe nisu reagovale na pozive gradjana. Da ovu tužbu shvata kao pokušaj odgovornosti za mišljenje. Naglasila da ona nije nigde u tekstu napisala da je Stefanović rušio Savamalu, nego da ga smatra odgovornim za to nelegalno rušenje. Pojasnila je da "fantom" u njenom tekstu predstavlja čoveka koji se pojavljuje i nestaje, jer se čitavih sedam meseci ne zna ko je odgovoran za noćno rušenje. Podsetila je da je i premijer Vučić izjavio da su za rušenje Savamale odgovorni  kompletni idioti i vrh gradske vlasti. Insistirala na svom pravu na mišljenje, na osnovu dogadjaja i informacija koje su sledile, a na koje Stefanović, iako pozivan, nije odgovarao. "Rušenje u Savamali uključivalo je više različitih struktura: državne i nedržavne i više nivoa vlasti po vertikali. Otuda je odgovornost gradskog vrha nesporna. Jedino što nije dovoljna. Jer, takav posao nije bio moguć bez znanja i pomoći ministra policije. - smatra novinarka Petrušić.Takodje je kao primer,istakla odgovornost ministra zdravlja u slučaju smrti osmogodišnjeg deteta,koji je brzopotezno smenio direktora lozničke bolnice, ne čekajući rezultate istrage, i svoje očekivanje od ministra policije da isto tako postupi.

Glavni urednik NIN-a Milan Ćulibrk je na optužbu ministra zbog naslovne strane, izjavio da preuzima odgovornost za naslov, a Sandra je potvrdila da se sa tim naslovom i ona kao autorka složila.

Ćulibrk je odbacio sve optužbe i naglasio da će i dalje raditi kao do sada, a da ministar, kao javna ličnost, mora da računa na kritiku medija i široke javnosti. I da je to morao da ima u vidu pri stupanju na javnu funkciju. Naglasio je da bi sporni tekst od 16. juna i sada mogao da objavi bez izmena, jer se ni posle sedam meseci nije maklo od početka.

U medjuvremenu je stigla i ministrova lična karta.

Sudija je saslušao završne reči obe strane i najavio presudu najdalje za 30 dana.

Tokom suđenja, ispred zgrade suda došlo je do incidenta kada su se sukobile dve grupe građana - jedna u kojoj su pristalice Stefanovića i druge koje su nosile transparent "Protiv terora vlasti".

Po izlasku iz sudnice krećem niz stepenice za ministrom. Jedan od nejgovih čuvara mi diskretno pokazuje da zastanem, da ne bih išla baš iza njega. Pitam zašto, a on mi rukom pokazuje diskretno na ministra.... 

Pa, baš hoću! ovde je kretanje slobodno! a vi radite svoj posao- kažem i nastavljam u istom stroju. 

Napolju opet bučno. Botovi aplaudiraju: Jedna nafrakana baba, mojih godina, vrišti od sreće:"Nešo, majstore!"...

Pitam je: a šta vam je taj majstor Neša napravio? Decu....?  Baba pobeže. 

Ni u sudnici, ni u publici, nisam primetila predstavnike  nijednog novinarskog udruženja.

Sudeći prema brojnim pristalicama jedne i druge strane, moglo bi se zaključiti da su nam šanse na izborima skoro izjednačene. Jedina razlika je što je u ministrovoj nadležnosti SILA. A kome zakon leži u topuzu....

 

"NISU GLASALI..." - KVARNO IZBEGAVANJE ODGOVORNOSTI PRED BIRAČIMA

Da li ste primetili da u Skupštini Srbije, predsedavajuća Maja Gojković sve češće, pri glasanju o predlozima opozicije,saopštava da NIJE GLASALO (napr.) 155, ‚152,  134, ..... većina uvek! I tako u dnevni red zasedanja nikad ne ulaze ODLIČNI predlozi i amandmani. Jer, za naprednjke je važno ko, a ne šta predlaže!  Ništa ne prolazi dok Maja Gojković je da znak da se glasa.

Ali, da li poslanici imaju pravo da ne glasaju? Zašto oni sede u Skupštini? Narod ih tamo nije poslao i ne plaća ih da bi ravnodušno posmatrali i čekali signal (zvonce) predsedavajuce.

Časno je biti PROTIV, (isto kao i ZA) ako za to postoje razlozi! I svoj stav javno braniti!

Ne znam, i nije me ni briga, šta piše u Poslovniku parlamenta. Ali se ne sećam da se to dogadjalo dok naprednjaci nisu dobili većinu.

Očekujem da će svako od naprednjaka na ovo pitanje odgovoriti da su Poslovnik o radu Skupštine pisali demokrate, ako je tako nešto i predvidjeno tim aktom. Ali znam da sadašnja većina vrlo brzo (po hitnom postupku!), menja sve što im ne odgovara. Pa, tako može da izmeni i Poslovnik.

Nisu poslanici izabrani da bi ćutali! Morali bi da se izjasne! To "NISU GLASALI" je perfidan način odbijanja, ali da narod to ne shvati, da ih niko ne pita zašto su protiv rešenja egzistencijalnih problema gradjana. "Nisam ja bio protiv" - odovoriće svako od njih.

ALI, NISI BIO NI "ZA"!

Ako bi se ćutanje tumačilo na uobičajeni način, kao znak odobravanja, onda bi se moglo shvatiti i da nemaju ništa protiv predloga. Ali, u parlamentu se broji samo "ZA" ili "PROTIV"! A ispadne presudno ovo treće - NISU GLASALI!

E, zbog toga je nužno da se Poslovnik o radu IZMENI PO HITNOM POSTUPKU, što je postala redovna praksa u njihovom radu.

DA SE OBAVEZE POSLANIKA PRECIZIRAJU! DA GRADJANI ZNAJU KO JE  ZA, A KO PROTIV NJIH!

Ovakvo ponašanje je  NEMORALNO! To u narodu ima sasvim precizno ime, koje za moj rečnik nije pristojno, ali, na žalost, tačno.

Znači, GRUPA "NISU GLASALI" praktično ne ispunjava svoju radnu obavezu, pa bi trebalo da ne postoji ni na platnom spisku Skupštine, koji finansiramo mi, gradjani!A ni u sastavu parlamenta. Jer, na ovako malo gradjana, previše je 250 poslanika. Čak i da su mnogo savesniji i odgovorniji prema svojoj izbornoj bazi.

DRŽAVNA BRUKA - KO JE SMISLIO ATENTAT U JAJINCIMA?

U nedelju je Aleksandar Vučić rekao da će DNK analiza pokazati ko je želeo da ga ubije. Ako ima tragova, kaže premijer, onda je to oružje slučajno ostavljeno. Ali, ako nema.... onda će biti jasno šta se želelo... Danas su analize pokazale da ima mešanih tragova  od najmanje tri osobe.

Nema sumnje da su Vučićevi ministri i ostali saradnici PALI NA ISPITU!  A pošto oni nikad ništa ne rade bez njegovog odobrenja, onda se može zaključiti da je za ceo cirkus odgovoran upravo VUČIĆ!

Naravno da nije ni malo naivno kada se čuje da je premijeru ugrožen život; da je neko pripremao atentat. To uvek treba shvatiti ozbiljno. Sećamo se incidenta kod hale Limes 2003. godine, kada je Bagzi kamionom presekao put automobilu koji je vozio tadašnjeg premijera Zorana Djindjića.  Bezbednosne službe se nisu mnogo uzbudjivale, a kako se kasnije ispostavilo, nisu ni radile svoj posao. .

Ali, ako se dogadjaji oko nadjenog oružja u Jajincima slože hronološki onda to izgleda tragikomično. Najpre je bilo reči o kutiji, pa sanduku, pa više sanduka, sve do arsenala. (Arsenal (fr.) magacin za smeštaj ratne spreme, naročito u morskim pristaništima). Kako je krenulo, za očekivati je da ministar Stefanović objavi da su tamo nadjeni topovi i tenkovi, možda i  citava ratna mornarica, iako ni na vidiku nema ni potoka. Jedino je premijer nonšalantno glumio supermena. Njemu je bila najvažnija "briga za narod".

Kako je noć odmicala, tako se i panika povećavala. Zato sve ove priče i liče na jeftine, loše režirane  performanse. Ko je čitao Marka Tvena, seća se verovatno priče o limburškom siru.

Premijer ima više nivoa obezbedjenja, vojne kobre, policijsku pratnju i sve što sleduje. Što gradjani skupo plaćaju. Zvuči neverovatno da sve te službe ne primete ARSENAL na putu do njegove kuće. Ministar je za slučaj saznao,kako kaže, od savesnog gradjanina koji je, prolazeći, primetio nešto sumnjivo.

Oko 16 sati u subotu, Stefanović je premijera obavestio SMS-om!!! (Zanimljiva poverljiva  komunikacija). Vidoviti Vučić je odmah pogodio na kom se tačno mestu nalazi sumnjivi paket. A onda je premijer hitno sklonjen na bezbedno mesto. Bezbednosne službe, po svemu sudeći, o tome nisu ništa znale, jer se komunikacija, kako je rekao Vučić na KZN, završila na liniji: savesni gradjanin - ministar -premijer!

Vučić je najpre rekao da ne misli da je neko planirao atentat na njega. Ali su njegovi ministri (Vulin, Mihajlović,Dačić...)iskoristili priliku da potvrde svoju odanost vodji.

 Posle objavljivanja rezultata DNK, premijer  više nije kategoričan. Nedorečenim izjavama je ostavio  mogunost da se i dalje sumnja. Značajno vrti glavom. Ne veruje da će se utvrditi istina.

Stručnjaci za bezbednost analizirali su i objašnjavali da su bezbednosne mere takve, da je praktično nemoguće da se dogodi atentat. Jer, kako na TV Prva reče jedan ugledni profesor bezbednosti, protokol predvidja da se, pre svakog prolaska premijera, mora teren precizno istražiti, i ako nije sigurno, on se ne pušta da podje u tom pravcu.

Večeras je ministar policije najavio novi dramski zaplet. Brojna "bezbednosno interesantna lica", njih 97, su dva dana pre nego što je oružje nadjeno,vidjena u blizini. Zamislite, prepun gradski autobus! Vulin, ministar za rad i socijalu odmah je ZNAO da su to ubice, iako niko nije uhapšen. I još kaže da je neko targetirao premijerovu Ahilovu petu - brata Andreja. Interesantno  je da su sumnjivi ljudi vidjeni, čak prebrojani, ali oružje nije primećeno od policijskih službenika.

Vlast se igra našim strpljenjem. I ugledom Srbije. Svakoga dana izmišjaju se afere, istovremeno pljušte izjave da je bezbednost u državi značajno podignuta - u odnosu na vreme demokrata. A nema  dana da neko ne pogine u vatrenom obračunu.

A pošto je mnogo puta vikao "Vuci, vuci, pomagajte, ljudi!", kada jednog dana stvarno bude ugrožen, niko neće verovati.

P.S. Čujem da će Vučić da podnese ostavku na funkciju šefa za kontrolu bezbednosnih službi. I treba da odstupi, jer je šef uvek najodgovorniji. Ako te službe ne uspevaju da sačuvaju premijera, kako će nas, gradjane!? Kako će sačuvati Srbiju?!

CAR JE UCINIO MILOST PODANICIMA!

Aleksandar Vučić je suspendovao sve institucije u Srbiji. Za njega ne važi ni Ustav, ni Zakon o budžetu, pravosudje... Ministarstva koja su deo njegovog kabineta postoje samo kao dekor.

Od 2012. godine, kada je Srpsska napredna stranka zauzela Srbiju, uz nesebičnu podršku naroda i nekih takozvanih političkih partija čiji lideri su prodali veru za večeru i zauzvrat dobili ministrske, direktorske ili poslaničke fotelje, Vučić otvoreno demonstrira svoju moć i silu.

Ovih dana je svojim skupim šarlatanskim manevrom po južnoj Srbiji, sasvim javno i otvoreno pokazao da je on vlasnik Srbije i života njenih gradjana. Kako drugačije shvatiti njegove javne nastupe i bahate izjave koje sve televizije,bez izuzetka, po čitav dan emituju.

- Dolazimo i donosimo pare! najavio je premijer prvog dana njegovog i boravka cele vlade u Nišu.

Čije pare je poneo Vučić u Niš? Za njega ne važi budžetska raspodela! To što je Vujović napisao a Skupština usvojila je "dim". Isto kao što je sam odlučio da, mimo budžetskog plana, raspiše vanredne izbore i potroši više desetina miliona evra, od čega je najveći deo pripao njegovoj Srpskoj naprednoj stranci.

Nedavno u Beogradu, a sada ponovo u Nišu, premijer je učinio milost gradjanima; udostojio ih je rukovanja i prijema kojom prilikom su nesrećni ljudi molili, tražili, žalili se... Naajviše medju srećnicima koji su uspeli da ga vide, bilo je onih koji traže novac za lečenje, zaposlenje, rešenje stambenog pitanja. Bilo je i žalbi na sudske nepravde i mnogo drugih tužnih ispovesti.

Kao svaki suveren, i Vučić je zatim saopštavao da je većinu problema gradjana rešio.

Njegovi ministri i ostali saradnici, ne samo da ne kriju, nego sa ponosom ističu da u Vladi o svemu odlučuje Vučić. Tako Zorana Mihajlović kaže da će kandidat za novog predsednika države,kada Tomi Nikoliću  iduće goddine istekne mandat, biti onaj koga odredi upravo Vučić.

U Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje postoji više hiljada zaposlenih sa više nego pristojnim zaradama. Uz to, postoji i Upravni  odbor, čiji članovi, medju njima i poslanik Marjan Rističević, primaju visoke honorare - za upravljanje fondom. I, uglavnom, osiguranici, koji su osnivači i vlasnici novca kojim Fond rspolaže, ne dobijaju ništa, ili vrlo malo. Za lečenje teških bolesnika postoji limit troškova, tako da lekove koji nisu na tzv. pozitivnoj listi, moraju da kupuju sami, ako imaju novca. A uglavnom nemaju,pa se gradjani organizuju i prikupljaju donacije na razne načine - koncerti, SMS i drugi vidovi doniranja.
Jedna beogradska porodica već više od godinu dana rasprodaje sve što ima da bi platila lečenje ledukemije svom najmladjem članu, 17-godišnjoj ćerki, u Italiji. Isto toliko traje i njihovo rvanje sa RFZO koji čak ima i poseban fond za lečenje dece.
I nisu jedini. Svakog dana šaljem svoj skromni prilog od 100 dinara putem SMS svima koji mole za pomoć. Toliko mogu.
A premijer-suveren svojim podanicima, onima koji uspeju da do njega dodju (da li su to samo, ili uglavnom, članovi njegove stranke?) javno obećava da će dobiti pomoć. I nemam ništa protiv da dobiju! Ali, čemu onda institucije zadužene za rešavanje tih problema?

U posleratno vreme moja baba se godinama sudila zbog otetog imanja. Lokalne sudije,što zbog političkog pritiska iz tadašnjih komiteta SK,što iz straha od poverenika u kožnim mantilima i čizmama, redovno su presudjivale na njenu štetu. Onda se baka razgoropadila, presavila tabak i celu priču poslala maršalatu. Ubrzo je stiglo pismo sa nadležnog mesta kojim se prethodne presude poništavaju a njeno imanje vraća.

Sada se maršalat zove Aleksandar Vučić. Ako on kaže da doktorat Nebojše Stefanovića nije plagijat, nema tih stručnjaka ni argumenata kojima će se verovati.

Kada premijer kaže da su objekti u Savamali nelegalni, nikakve tapije niti dokazi o vlasništvu i dozvole za gradnju ne važe. On čak ide dalje - žali što nije lično obavio bagerom taj "patriotski" zadatak; što lično nije stanove u kojima je živela uglavnom sirotinja, sravnio sa zemljom, zajedno sa pokućstvom.

Ako Vučić kaže da nema odgovornih za helikoptersku nesreću u kojoj je poginulo sedmoro, onda se odgovornost  i ne pokreće. On prkosi narodu! Ne dam Gašića, ne dam Lončara! Pa šta? Može mu se...

Pre skoro dve godine premijer je odlučio da svojim ličnim prijateljima Arapima pokloni deo Beograda. Reečeno - učinjeno! A sve ostalo mi plaćamo. Znači, ne samo zemljište, nego finansiramo i njegovu infrastrukturu za privatni projekat.

Zakoni se u parlamentu donose kako Vučić naredi. Nema ni logike, ni opravdanosti, čak ni morala. Na signal Maje Gojković (u čijoj biografiji je zabeležena čak i krivična presuda za ATP Vojvodinu u Novom Sadu), Vučićevi poslanici samo pritiskaju taster "za".

Od krivičnih prijava, optužnica, poternica.... protiv begunaca i prestupnika se odustaje. Jer su oni uglavnom članovi ili simpatizeri, glasači SNS-a.

Kad je zafalilo novca za njegove nezajažljive apetite, potrebe i želje, lagano je smanjio penzije i plate.

Čim mu se učini da može da iz nekog "posla" izvuče sopstvenu korist -političku, materijalnu,.... začas, po hitnom postupku naloži skupštini lex specialis. Tako je bilo sa Beogradom na vodi, a pre neki dan i sa Železarom Smederevo, kada je "autentičnim" tumačenjem poklonio poveći komad Srbije Kinezima.

Sad,kada je ovaj NIŠKI cirkus završi, ako nekrunisani car poželi, možemo da očekujemo i ZVANIČNO KRUNISANJE.

Vučić može sve!

KAKO POSTATI CAR -(RAZVOJNI PUT ALEKSANDRA VUČIĆA)

U Srbiji je najprofitbilniji posao politika. Poznajem neke aktuelne političare koji početkom devedesetih prošlog veka nisu imali ni dva para celih gaća, a sada su vlasnici dobrog dela Srbije. Imaju svoje fabrike, univerzitete, kompanije, banke... hiljade hektara zemlje... privatne muzeje, škole.... A, naročito, imaju nemerljivu moć upravljanja narodom.  

Najviše od svih profitirao je Aleksandar Vučić, aktuelni premijer. On je praktično, osim stanova koje mu je tata kupio,  vlasnik cele Srbije.  

Na početku višestranačja u Srbiji, bio je potrčko Vojislava Šešelja. Raznosio je po beogradskim redakcijama saopštenja i propagandni materijal Srpske radikalne stranke. Donosio gajbe piva na stranačke svečanosti. I vredno učio od svog  vodje. Sećam ga se kada je u Studiju B delio Šešeljeve pozive za svečanost povodom gostovanja  prijatelja radikala Vladimira Žirinovskog.

Kao dobar učenik brzo je napredovao. Najpre je postao poslanik, gde se posebno istakao govorom mržnje poput pretnje za skupštinskom govornicom da će za jednog  Srbina,biti ubijeno sto Muslimana. Energično je propagirao Šešeljev plan Karlovac-Ogulin-Karlobag-Virovitica. Povremeno je izgledalo da je veći Šešelj i od samog Šešelja.

Milošević ga je zapazio,pa ga je 1998. godine odabrao za ministra informisanja. Upamćen je po zloglasnom zakonu o kažnjavanju medija iz tog  vremena. Mnoge redakcije su tada zatvorene, jer su kazne koje je izricao preki sud, prevazilazile i ukupnu vrednost njihove imovine. Dovoljno je bilo da neki dežurni „patriota“ prozove i optuži novinu. U roku od 24 sata sud je, bez mogućnosti odbrane, odmah presudjivao visoke globe, pod pretnjom hapšenja. A 1999. u vreme bombardovanja SRJ, Vučić je bio glavni ratni cenzor.

Ćutao je kad je ubijen Slavko Ćuruvija. Ćutao i kada su NATO bombe razorile Radio televiziju Srbije i ubile 16 radnika. Iako je, kao ministar, o tome morao da govori.

Kada se 2008. godine,uz svestranu podršku Borisa Tadića, Srpska radikalna stranka, čiji lider Vojislav Šešelj je u to vreme već pet godina tamnovao u Hagu, pocepala, Vučić je dugo oklevao, odmeravao, da li da ostane uz svog vodju i učitelja vojvodu Voju, koji je strankom rukovodio iz Haga, ili da se pridruži drugom vojvodi Tomislavu Nikoliću. Prelomio je posle čvrstih dogovora i kalkulacija. Postao je drugi funkcioner Srpske napredne stranke. I njen idejni vodja! Nikolić se na njega oslanjao u svemu. Čak je, na pitanje uglednog sociologa-profesora Beogradskog univerziteta u jednoj predizbornoj emisiji, kako mu se zove diplomska tema na fakultetu na kome nije ni studirao, izjavio da to zna Aleksandar Vučić. (On sam nije znao!)

Vučić se hvali da je bio najbolji student na Pravnom fakultetu. Zaboravio je jedino da studije na Pravnom traju četiri, a ne šest godina, koliko je on studirao.Dobar student završava studije sa najvišom ocenom – u roku!

Mora se Vučiću priznati  da je veliki majstor političkog marketinga i političke kombinatorike. I rezultati su mu impozantni.

Podržao je kandidaturu Tomislava Nikolića za predsednika Srbije da bi mu ovaj oslobodio mesto lidera u  stranci i dao funkciju premijera. Odužio se svom „političkom ocu“ tako što ga je tiho, postepeno, ali nepogrešivo, marginalizovao. Unapredio ga da bi ga odvojio  od naroda. To i nije bilo teško, jer je pohlepni, polupismeni Nikolić verovao da mu je Vučić zahvalan do neba i veoma odan.

Onda je krenuo Vučićev vrtoglavi uspon. Munjevito je prošetao kroz više državnih funkcija – od ministra vojnog, potpredsednika vlade, do premijera. Njegovoj sujeti nije sve to bilo dovoljno, iako je jos kao vicepremijer, PPV (prvi potpredsednik vlade) praktično bio njen glavni čovek. Ivica Dačić je, kao premijer, statirao pola mandata. A onda su, 2014.  raspisani vanredni izbori, samo zato da bi Aleksandar Vučić postao premijer, mada je kao lider najveće parlamentarne stranke koja je imala apsolutnu većinu, mogao mesto prvog ministra da zauzme i bez izbora i ogromnih troškova. I bez izgubljene godine za već posrnulu privredu.

Nizala su se obećanja da će se u Srbiji već za godinu dana živeti bolje. Naročito je premijer bio glasan u obećanjima da penzije niko ne sme da dira. Dug države je rastao, dostigao skoro 26 milijardi dolara, udvostručio  se u odnosu na onaj koji je ostao iza demokrata.

Obećavao je mnogo radnih mesta, borbu protiv korupcije, srećniju budućnost... 

I, dok je narod sve više siromašio, Vučić je angažovao  i plaćao skupe strane savetnike – islužene političare:  Blera, Fratinija, Guzenbauera, Štros Kana... kako kaže, prijatelje Srbije. Mada im narod nije zaboravio da su,svi listom, bili zagovornici NATO agresije protiv SRJ.

Kad je ponestalo novca lagano je uveo harač radnicima i penzionerima, koji im i sada uzima...

Vučić ima madjioničarsku moć za prevare i obmane. Kada mu je rejting počeo da klizi na niže, ponovo je, posle nepune dve godine od pethodnih, raspisao nove prevremene izbore. I potrošio više desetina miliona evra. Jer mu je, rekao je,  potreban novi četvorogodišnji mandat da dovrši započete poslove.

Iako je evidentna poprilična kradja glasova, nema sumnje da ga je narod u velikom broju ponovo podržao. Neverovatni  iluzionista je ponovo uspeo da hipnotiše gladni narod, i to usred velike pljačke penzionera i radnika; kada je broj nezaposlenih prešao milion, a za bolesnu decu se novac za lečenje u inostranstvu obezbedjivao isključivo sakupljanjem dobrovoljnih priloga.

Nije mu narod zamerio ni što je elitni deo Beograda i dobar deo plodne vojvodjanske zemlje poklonio nekakvim šeicima koje je predstavio kao lične prijatelje; što je davao lažna obećanja; što je prihvatio nezavisnost Kosova...iako je sve vreme pričao suprotno. I sada se ponovo oglašava tvrdnjom da iduće godine neće biti prevremenih izbora, što je siguran znak da o njima razmišlja. Pa nek košta šta košta!

U izbornoj noći , 24. aprila ove godine, dok su se prebrojavali glasovi, u beogradskoj Savamali vandali, podržani  od Vučićeve vlasti, porušili su čitave dve ulice koje je Vučić poklonio Arapima za PRIVATNI projekat „Beograd na vodi“, a policija je dobila naredbu da ne interveniše. Da ne zaštiti gradjane i njihovu imovinu! Istraga o tom dogadjaju, posle kog je glavni svedok nasilja iznenada umro, još nije ni započela.

Obećao je tada Vučić da će novu vladu formirati već za deset dana. Natezanje je  trajalo tri meseca, a onda je iz starog sastava izmenio samo nekoliko imena, što je mogao da uradi i bez skupih izbora, usred ogromne nemaštine, gladi, haosa...

Posebna priča je ko su članovi Vučićevog kabineta. Ministar privrede Knežević je prvi put u vladu ušao praktično iz zatvora, gde je bio optužen za pljačku Demokratske stranke čiji je bio funkcioner. Poznate su njegove „zasluge“ u aferi „Aflatoksin“,kada je bio zadužen za poljoprivredu. Ovo mu je druga funkcija u vladi. 
Prosvetu će naredne četiri godine voditi profesor Vučićevog sina, vlasnik i osnivač privatnih škola u Beogradu i širom Srbije. 
Kulturu je predao trgovcu nekretninama, a zdravstvo već drugi mandat vodi čovek koji je, prema pisanju srpskih medija, bio povezan sa zloglasnim zemunskim klanom i ubicama Zorana Dindjića... A ni u prvom mandatu nije ostvario nikakve rezultate. Zdravstvo je i dalje u haosu. U bolnicama se umire od infekcija i loših higijenskih uslova... Inovativni lekovi godinama čekaju na odobrenja i primenu, a ljudi nestaju. Preko hiljadu srpskih lekara iselilo se u potrazi za boljim životom i uslovima za rad. 
Socijalu je poverio, ponovo, Aleksandru Vulinu, pa sada korisnici socijalne pomoći moraju,  pod pretnjom ukidanja, da odrade na privatnim imanjima Vučićevih latifundista. Jedan od primera je Sečanj, opština u Vojvodini, gde bolesni nezaposleni ljudi u godinama moraju da čupaju travu na imanju Petra Matijevića, vlasnika istoimene mesne industrije.

Mada, kad se malo bolje razmisli, svejedno je ko su i kakvi su ministri. Oni u vladi statiraju, glume fikuse. 

VUČIĆ  VLADA  SAM! 

Apsurd  je da čovek koji nema ni dana radnog staža, osim političkog, sada čitavu naciju proglašava neradnicima. Niko  ne govori tako ružno o gradjanima Srbije kao premijer. Za njega ovde postoje samo neradnici. Jedini koji radi je on.

Stanje nacije je takvo da  sve jutarnje radio i tv emisije počinju crnom hronikom - ubistvima, samoubistvima, pljačkom, nasiljem....  suicid se uvukao i medju najmladju populaciju. Samoubijaju se deca od 12, 13 godina....

Pravosudje, od ustavnog pa do opštinskih sudova,  živi svoje najjadnije dane. Umesto sudija, svima presudjuje Vučić... On unapred zna ko je kriv, a ko nije. Siguran je, kaže, da bivši ministar vojske Gašić nije kriv za aferu Helikopter, kada je poginulo sedam ljudi. A da doktorat ministra policije nije plagijat. On sve zna bolje od stručnjaka i naučnika koji su to proverili.

Šta god obeća, Vučić uradi suprotno. Iako redovno priča o miru, uspeo je da sa svojim odabranim ljudima (Vulin, Stefanović, Ljajić.... ) uzburka skrivene strasti.  Sa Hrvatskom je odnose spustio na najnižu tačku. Za ono što Tudjman i Milošević nisu uspeli, da raskomadaju Bosnu i Hercegovinu, Vučić sada podržava Dodika da on dovrši taj posao.

Novinari su ološ (osim njegovih ličnih tabloida koji su postali skoro zvanična premijerova glasila), a neistomišljenici izdajnici... 

A narod još ćuti.

U Srbiji je jesen nekad mirisala na pečene paprike i pekmez od šljiva. Sada sve miriše na DEVEDESETE.  

SNS SE OPET SPREMA ZA VANREDNE IZBORE?

Danas oko podne, na pijaci Djeram, SNS-ovci opet postavili štandove, dele propagandni materijal i anketiraju gradjane. Pridjoh jednom štandu gde aktivistkinja upravo počinje ispitivanje starice. Na pitanje kako živi, stara gospodja odgovara: loše, vrlo loše, socijalni slučaj...
Aktivistkinja SNS nastavlja s pitanjima:
- koju ocenu dajete za ovo pitanje?
Starica ćuti, razmišlja... Devojka ponavlja pitanje: recite, od jedan do pet! koju ocenu dajete aktivnostima naše stranke po pitanju standarda?
- A jel to za Vučića?
- Da! odgovara ankeatarka.
- E, pa onda neka bude PET!
U nastavku ankete, gospodja svaki put pita "jel' za Vučića?" E, onda PET!

Baba, na svako pitanje pravi pauzu, razmišlja, raspituje koga ocenjuje. Anketarka, posle trece petice, i sama se snebiva. A vi ste socijalni slučaj? - ne izdrža da ne prokomentariše. Ali anketirana i dalje daje petice - za Vučića.

Poslednje pitanje odnosilo se na rad opštinske vlasti na Zvezdari. Tu je baba bila kaegorična: JEDAN!

Na susednom štandu pitam momka o kakvoj kampanji je reč.

Pa, kaže, da malo testiramo gradjane, da im podelimo poklončiće (olovke i upaljače) i podsetimo ...
Insistiram na šta treba da podsete, ali  ostajem bez odgovora.

Videćemo koliko nova akcija ima veze sa rušenjem u Savamali, sa pogrešno izgradjenim tunelom na koridoru, sa pregovorima u Briselu....

Ili možda GOLI CAR opet razmišlja o vanrednim izborima.

KOLIKO JE U SRBIJI STVARNO NEZAPOSLENIH? VUČIĆ OPET LAŽE NAROD!

Pre neki dan direktor Nacionalne službe za zapošljavanje izjavio je da je nezaposlenost pala na svega 16%. Potvrdio je to i premijer Vučić. Zapravo, POHVALIO SE kako je, zahvaljujući njegovoj mudroj politici samo u poslednjoj godini zaposleno oko 154 hiljade gradjana.

Super! Jedini problem je što to nije tačno!

Proveravala sam kod mnogo mojih poznanika, prijatelja, rodbine.... kod nekih firmi koje zapošljavaju i niko mi nije potvrdio da je neko zaposlen. Istina, neki su mi rekli da ih je Biro rada skinuo sa evidencije - iz raznih razloga. Počev od toga da se čovek nije javio na vreme, jer je bio kod rodbine u selu (tamo mu je jeftinije, ne plaća hranu, ne troši struju), pa je zbog kašnjenja prevoza, zakasnio za odredjeni dan; i sličnih trivijalnih razloga...

Ali, hajde da, recimo, uzmemo podatak kojim se Vučić pohvalio, kao tačan. A, gde onda rade ti novozaposleni ljudi?

I za koliko je po osnovu njihovog zapošljavanja povećana suma novca u penzionom i zdravstvenom fondu? Jer, po tom osnovu bi se stekli uslovi za značajno povećanje penzija, na primer.

Da li je direktor statistike izračunao, kakav je  u novonastaloj situaciji odnos zaposleni:penzioneri. Tačnije, koliko sada jedan radnik izdržava penzionera? Tu bi moralo da dodje do značajnih promena - na bolje!

Vučić nije govorio o povećanju nezaposlenosti zbog odlaska velikog broja ljudi koji uzimaju otpremninu i sporazumno napuštaju posao. Oni će, bez obzira na ne male otpremnine, uskoro ponovo doći na šaltere Službe za zapošljavanje kao nezaposlena radna snaga.

Neodgovorno je i nepristojno manipulisati samo jednim podatkom, koji može da posluži isključivo u predizbornom političkom marketingu. Jer, ako se lansira jedan podatak kojim se želi pokazati napredak, onda se moraju izračunati i objaviti i svi prateći efekti, koji potvrdjuju da je novo stanje zaista donelo boljitak.

Ako se s jedne strane oduzima, na drugoj mora da se doda.

A TAKVIH PODATAKA NEMA!

Vučiću se na reč ne može  verovati, jer je do sada sve što je govorio i obećavao - SLAGAO!

U laži su kratke noge!  

PONEDELJAK, 8. AVGUST

Sunčano jutro u Beogradu. Mika se probudio pre mene, čak je i kafu skuvao. Završava već sa jutarnjom terapijom, guta svoju šaku lekova. Ana (unuka) još spava. Čekamo da nam se Nina javi iz kolonije. Juče je tamo padala kiša...

Na redu je jedan od težih dnevnih poslova - kupovine, dogovor oko ručka.... Otvaramo novčanike, izvrćemo džepove... Jupi! skupili smo 172 dinara!

Mika silazi po novine. Ostalo je još 137 dinara. Za jedno mleko u "Kruni" treba 58, i za hleb kod Mileve 55 kinti... Spasava nas frižider, u njemu jos ima nešto rezervi - 3 paradajza, 2 nektarine, jedna jabuka... ima i babura, tako da, uz ogromnu velikodušnost zamrzivača gde se nalaze male rezerve mlevenog mesa po staroj ceni, rešavamo problem ručka za Anu... Njoj su punjene paprike OMILJENO JELO! Može da ih jede tri puta dnevno, pa tako više meseci...

Mika pali televizor. Iz Rija loše vesti. Novak nacionale izgubio. Plače! Izvinjava se onima koji su od njega više očekivali...

Mika psuje... "To je onaj baksuz izmalerisao! četiri dana sedi tamo zajedno sa onom njegovom! Ko je platio njihov put? Koliko to košta?" itd....

Mika ne pati zbog loših rezultata na olimpijadi; a oni su do sada stvarno loši! Njega hvata bes na ovo sto nam se dogadja. Što nas dvoje sa 85 godina radnog staža UPISANOG U RADNE KNJIŽICE, i jos skoro toliko neevidentiranog, skupljamo dinarčiće... Do Vučićevog pljačkaškog zakona o smanjenju penzija, nekako smo se pokrivali. Sad nam, za skroman život, svakog meseca fali taman koliko nam je oteto. A radili smo svojski, oboje! On, doktor sa dve specijalizacije, nikada nije gledao na radno vreme. Pregledao je, išao u kućne posete... davao telefonske savete, sve dok je pacijentima bilo potrebno. Ne razume ni svoje mlade kolege koji ćute i administriraju, umesto da leče... Nedavno je jedna njegova mladja koleginica, naša izabrana doktorka, dala otkaz. Nije izdržala.... Poslednje što nam je rekla, pre odlaska, je da "ovde više nema ni M od medicine. Povlači se, ide da gaji jabuke, jer ona i muž imaju nasledjeno imanje negde u Šumadiji...

Ja sam uvek radila bar dva posla.... Kad su me najurili iz RTS, nastavila sam u Studiju B i paralelno osnovala NUNS i Medija centar...Istovremeno pisala za brojne novine....

Oboje smo gnevni zbog poniženja koja doživljavamo svakog dana. Baš nas briga što Vučić nije još napravio vladu. Ali smo itekako ljuti što je potrošio naše pare na falš izbore, kad je već imao plan da nastavi da VLADA sam. Što bezočno rasipa i troši naš novac i naš život. Isto kao i Toma sa Dragicom... Što mrvicama"kupuju" ojadjeni narod, koji nema pojma šta mu se dogadja. I šta ga sa njima još čeka!

----
Odlazim na Djeram, u svakodnevnu šetnju, po hleb kod Mileve... Pijaca poluprazna, ne samo što je ponedeljak. Slično je bilo i juče. Skoro svi trgovci(nakupci) su otišli na odmor - u Grčku, Italiju, Španiju.... neki i dalje.... Ostala je samo šaćica seljaka, onih  koji su, to što prodaju, proizveli sami. Ono što im nisu uništili ni grad ni poplave....

Čekamo utorak. Naša banka penzije isplaćuje dan ranije.... Valjda će stići do zaključenja loto uplata, koje Mika ne propušta. Nada se....

PODRŠKA AKADEMIKU DUŠANU TEODOROVIĆU

Akademik prof.dr DUŠAN TEODOROVIĆ, predsednik Odbora za visoko obrazovanje Srpske akademije nauka i umetnosti, zbog svog principijelnog zalaganja za više reda u obrazovanju i nauci Srbije, zbog ukazivanja na opasnu političku trgovinu mandatima u srpskom parlamentu, zbog osnovane sumnje u plagiranje doktorata nekih visokih političkih funkcionera... izložen je ovih dana velikim neprijatnostima.Umesto podrške za svoj doprinos boljoj Srbiji, postao je žrtva osvete!

U izjavi za "Danas" uvaženi profesor je objasnio redosled dogadjaja kojima je počelo.

- Od predsednika zgrade gde stanuje, obavešten je da su policajci stanice Vračar pokušali da ga privedu. Nisu ga našli, pa je otišao sam u policiju, gde mu je saopšteno da postoji nalog od Sudije za prekršaje, za privodjenje . A u Gradskom sudu za prekršaje saznao je da sudija koji je navodno dao nalog za njegovo privodjenje NE POSTOJI.

- U isto vreme, BLOKIRANA JE peticija koju je profesor pokrenuo za opoziv donedavnog muftije Muamera Zukorlića sa funkcije predsednika skupšinskog Odbora za obrazovanje i nauku sa obrazloženjem da su "izborom Muamera Zukorlića na mesto predsednika Odbora za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i  informatičko društvo Skupštine Srbije poniženi naučnici, profesori, asistenti, nastavnici, inženjeri, informatičari i svi gradjani Srbije.... "

- Čudnom koincidencijom u dnevnoj štampi ovih dana je počelo objavljivanje serije tekstova koji osporavaju stavove prof.Teodorovića, ali ne argumentima nego "na časnu reč",poput novopazarskog akademika Šefketa Krcića, dr Radoša Ljušića i nekih predstavnika Univerziteta Megatrend,sada Džon Nezbit,  na kome je, sasvim slučajno, "doktorirao" i aktuelni ministar policije. Čak se i doktorat akademika Teodorovića proglašava plagijatom.

Zašto je akademik Teodorović postao vest? Blisko pameti bi bilo da vlast ovaj signal prihvati kao dobronamerno upozorenje da se nauka ne sme koristiti za političku trgovinu u vreme formiranja vlade. Umesto da se profesor pohvali i podrži u njegovim naporima da se u nauku i obrazovnje uvede više reda, krenulo je zastrašivanje, pretnje i osveta zbog otkrivanja istine da nam obrazovanje i nauka srljaju u sunovrat.

ZAŠTO NEZADOVOLJNI STAVOVIMA I AKTIVNOŠĆU AKADEMIKA TEODOROVIĆA NE "IZADJU NA CRTU" I U DIREKTNOM, JAVNOM DIJALOGU ARGUMENTIMA DEMANTUJU ONO ZA ŠTA MISLE DA ON NIJE U PRAVU?(Ovo mi liči na jedan  razgovor, kada sam upozorila jednog kućnog funkcionera (bliskog SNS-u) na kršenje kućnog reda od strane njegovog sina, a on mi odgovara pitanjem da li sam platila održavanje zgrade. Isti metod!)

Izgleda da su opravdane sumnje u namere da se narod što duže drži u neznanju i primitivizmu, jer se samo tako može obezbediti što duža bezrezervna podrška ostanku na vlasti onih koji vode Srbiju u opštu propast.

Posebno je opasna (zlo)upotreba policije, pravosudja... za obračun sa neistomišljenicima!

Kao gradjanka Srbije koja je na svojim plećima "oprobala" sve vrste osvete, odmazde i političkog terora devedesetih godina, smatram da se ovaj atak na akademika Teodorovića NE SME prećutati.

Danas Teodorović, sutra svi mi, jedan po jedan!

DOKLE, BRE!

LJILJANA SMAJLOVIĆ

Nisam se mnogo puta slagala sa političkim stavovima Ljilje Smajlović. Ali sam uvek uvažavala njeno pravo da ga kaže. Isto kao što je ona, kao glavna urednica "Politike" dozvoljavala da svoj stav iznesu u listu koji potpisuje: Jovo Bakić, Djordje Vukadinović, Danica Popović, Boris Begović, Miša Djurković, Ljuba Stojadinović,  Zoran Ćirjaković, Ljubomir Madžar.... i mnogi drugi umni, ugledni intelektualci. Pa i da se svake nedelje na naslovnoj strani nadje svojevrsni politički komentar naše tužne stvarnosti kroz karikaturu Dušana Petričića.

Svoje neslaganje predočavala je javnosti kroz lični komentar! I to jeste, osim vrhunskog novinarskog pera, njena najveća profesionalna vrednost. Poštovala je Volterovo pravilo: ja se sa vašim mišljenjem ne slažem, ali ću sve učiniti da ga vi slobodno kažete!

Nekoliko poslednjih dana pre ostavke Lj.S. pažljivim čitanjem moglo se naslutiti i kroz rubriku "Medju nama", da se nešto sprema. A počelo je kritikom upravo karikature D.Petričića, jer, kako napisa izvesni Zoran Tenzer, na njoj nema ništa afirmativno o Aleksandru Vučiću. Zatim je usledio niz naručenih kritika u tom pravcu (u današnjem broju ima dva teksta protiv DP).

Da li nam sledi repriza zloglasnih "Odjeka i reagovanja" iz devedesetih godina i naručenih tekstova poput onih o kojima se ovih dana razgovara na sudjenju za ubistvo Ćuruvije;  koji su "staru damu" (Politiku) obrukali i ponizili? A zatim je, iz pepela, strpljivo oživljavali potonji urednici i novinari.

Ne da nam se!

Kao što su "vlasnici" odlučili da sa B92 skinu Olju Bećković i "Utisak nedelje", čitavu ekipu RTV Vojvodine, da nam "uzmu" nekadašnji B92,  namažu fekalijama nekadašnji NTV Studio B... tako je sada opet na red došla Politika.

Vučić stalno tvrdi da nema cenzure. On to radi perfidnije. Našim novcem koji oduzima  od zaposlenih i penzionera, stimuliše NOVE vlasnike medija (čiji identitet izgleda samo on zna), a oni ispunjavaju njegove želje.

Evropa i svet ćute! A nekad su (90-tih u vreme Miloševićeve diktature) grmeli upravo zbog nasilja nad medijima.

Ćuti i Medjunarodna federacija novinara, EFJ, IFJ, sindikati....

I podržavaju Aleksandra Vučića! Poglavlja 23. i 24. idu dalje. Otvaraju se, mimo utvrdjenih uslova i  i principa!

Alal vera!

SELJACI-POLJOPRIVREDNICI TO BOLJE ZNAJU!

Moji snabdevači na pijaci Djeram, koje poznajem skoro 50 godina, dodju mi kao rod. Svakog dana popričamo, razmatramo svetske probleme. A u poslednje vreme i naše domaće, koje su dugo izbegavali. Govorili su da i tezge imaju uši.

Sad su se nešto odvezali. Ljuti su na vlast koja im uvodi nove globe.

Jedna od njih priča:
- Da bi dobili tezgu za 300 dinara dnevno, moraju da imaju poljoprivredno zemljište. Ako se njiva ne vodi na zakupca tezge nego na člana porodice, onda se dnevna cena duplira na 600 dinara.
Ako po ivici tezge slože gajbe sa voćem, takodje se dodatno plaća. A kad postave improvizovanu nastrešnicu od najlona da bi se kupac, ako pada kiša, zaklonio, i to mora da se dodatno plati...

Gospodjin muž se donedvno hvalio da mu je lično Vučić uručio člansku legitimaciju SNS. Pitam je zašto joj sad to ne sredi kod svojih da ih ne čerupaju.
Ona, najpre sttidljivo, a onda besno kaže: slušaj, svi su bili grozni! i demokrate.... ali, ovi sad su NAJGORI! Pljačkaši! Mi sad praktično radimo samo za njih. Dok platimo robu, prevoz, tezgu, porez, i šta ti ja znam sve, nama ne ostaje skoro ništa. A oni stalno izmišljaju  novi harač! Stalno im treba više!
RAzgovoru se pridružuje komšija sa susedne tezge. Pokazuje rukom na halu "Depo" koja je prošle godine i pored mnogo otpora gradjana, ipak unakazila pijacu. A sve vreme zvrji prazna. Svega nekoliko separea ima zakupce.
On kaže: evo, za ovo su, priča se, potrošili oko 400 'iljada evra. Nema grejanja, nema ventilacije, sve je prazno, jer ljudi nemaju novca za toliki zakup.... Ovde se priča da su nečija braća reketaši i posrednici...  sad razmisljaju da ovo sruse, nemaju kupce... a pare koje su tu bačene? nema! pojela maca...

Dok mi pričamo, pijacom neprekidno šparta jedan iz grupe onih hajdukovih navijača što su pred izbore napali Šutanovca i demokrate. A seljak,paprikar mu dobacuje: šetaj,šetaj, džabe ti je!

Dobro, ljudi, pitam: za koga ste glasali? Sad se javite onima koje ste izabrali!

Ćute!

Jedan se kiselo nasmeši. Jesam, glasao sam za Vučića. Sad vidim da sam pogrešio. Ali, mnogo je obećavao. A i ona dole gospodja sto prodaje kore je stalno pričala da on dovodi investitore. Ma, šta ja imam od tih njegovih investitora. Uzeše nam sve. Šta će nama sva ta belosvetska bulumenta? Samo da uzmu pare, pa ćedu da odu isto kao Amerikanci iz Smedereva.Eto, sad su došli Kinezi u železaru. Ma, nema od ta posla ništa. I oni će da pobegnu... Neće imati šta da preradjuju. Da sam ja presednik vlade ili države, sve  ove fabrike i preduzeća koje nam jedu i pare i dušu, zatvorio bi', prodao u staro gvoždje. Samo od tog otpada Smederevo bi moglo da se podigne, da stane na noge. Za vreme Slobe, onaj Matković je u topionicama gajio pečurke. Pa, ako Kinezi počnu da sade beli luk, možda se i izvuku. Ali, onda smo to mogli i mi sami, bez Kineza... Šta su oni bolji od nas...
Elem, sve bi' ja to likvidir'o i Srbiju pretvorio u veliku zemljoradničku zadrugu. Unapredio bi' poljoprivredu, navodnjavanje, vidiš kako je sve propalo, tuga jedna, a nekad je Srbija živela od poljoprivrede i stočarstva.
-A kome ćeš da prodaješ? pita ga kolega koji godinama gaji i prodaje peršun i šargarepu.Vidiš da ni ovo što se sad iznese nema ko da kupi. Narod nema para. Smanjili plate, penzije, a ti sediš ovde ceo dan za dve gajbe kajsija. I ništa.
Prethodni govornik i na to ima odgovor. Pa kaže: vidiš, sad ukinuli i one ekonomske diplomate. A ministri nemaju pojma ni o čemu.E, te diplomate, da je ovde država imala domaćina, našle bi u svetu kupce za naše poljoprivredne proizvode. Sve bi procvetalo. Vučić poklanja zemlju Arapima. A što nije dao nama?
Ogroman novac dali strancima za Fiat, za neke tekstilne fabrike, za to već čuveno Smederevo i mnoge druge. A sad se otpuštaju ljudi. A pare neće da vrate. Vidiš kako naš radnik trpi, kod onih iz Koreje, kako se ono zove,.... Jura, ne smeju ni na pišanje. A Vulin dobio od njih dva auta... da ne bi kontrolisali kako žive naši ljudi koji rade kod njih.

Sve bi' ja njih na njivu, pa da vide kako je raditi kad upeče zvezda. Da vide kako je kad ti taj krvavo zaradjeni hleb dodju dahije i prepolove... za njih mora da ima, a nama šta ostane...

Ovaj zanimljivi razgovor bi još tekao, ali ja sam morala da podjem. Moj muž čeka ručak. A on voli da pojede nešto kašikom.

Sutra idem opet.  

ČIJI JE SKUPŠTINSKI RESTORAN!

Danima nam se, čak i u direktnom TV prenosu skupštinskih sednica, kao tema broj jedan, serviraju cene i usluge u skupštinskom restoranu. Zapanjujuće niske cene hrane i pića bude revolt kod siromašnih i gladnih. Ali i kod onih kojima je Aleksandar Vučić na pleća natovario čitavu ekonomsku krizu Srbije i oporavak državnog budžeta. Naravno, te beneficije, iako nisu male, (poznajem osobu koja je iz skupštinske kuhinje donosila godinama hranu za celu porodicu, i to  odličnu i vrlo bogatu i raznovrsnu), nisu naš jedini problem.

Ali jesu ozbiljan povod da se razmišlja čemu sve skupštinska kafana može da posluži.
 Začudila me koleginica Mirjana Čekerevac,koja u svom UVODNIKU u Politici od 8..juna, kao jedan od argumenata PROTIV lidera pokreta "Dosta je bilo", kritički piše, izmedju ostalog: "... ali, Radulović bi morao da zna da u Skupštini Srbije radi nešto više od 400 ljudi, da dve trećine njih ima platu ispod 30.000 dinara, i da se i oni hrane tu... "

Pokretanje slučaja od strane Saše Radulovića shvatila sam samo kao jedan od argumenata i potvrda bahatosti vlasti. Inače, nije ovo jedini restoran sa ogomnim povlasticama SAMO ZA ODABRANE! U Topčiderskom parku, preko puta Zavoda za izradu novčanica, popularne kovnice novca, postoji takodje veoma dobro uredjen i snabedeven, ekskluzivni restoran NARODNE BANKE SRBIJE. I tu su cene bagatelne, a ponuda, usluga i kvalitet ODLIČNI! Ali samo za odabrane!
DAKLE, ZATVORENOG TIPA. U taj "klub", kako se popularno zove, može svaki "odabrani" da dovede i svoje goste, da ih ugosti pod istim uslovima. A znamo da, od guvernerke sa platom oko 6000 evra,do najnižih službenika, niko u Narodnoj banci nije socijalno ugrožen!!!

Ne mogu da verujem da novinarka Čekerevac ne zna da i radnici FAP-a, RTB Bor, rudnika Resavica... i mnogih drugih propalih, ili na ivici propasti, preduzeća, imaju male, mnogo manje plate, ili ih uopšte nemaju, pa se za njih ne otvaraju, niti "štite" restorani sa beneficiranim cenama.

I nije ovde stvarno reč o skupštinskom restoranu koji je samo prilika da se sa ključnih političkih, ekonomskih, generalno DRŽAVNIH problema skrene pažnja. Da se "pljune" jedan opozicionar, bivši Vučićev saradnik, i to dan posle tzv. konsultacija o vladi, koje smatram veoma LICEMERNIM.

Novinarka se opredelila za odbranu mandatara. To je njeno privatno pravo, koje ne sporim! Ali, kao novinar lista sa najvećom tradicijom, pa i višedecenijskim ugledom, morala bi da razluči bitno od nebitnog. Da ne podržava bacanje prašine u oči narodu koji je opljačkan baš odlukama akuelnog mandatara. I čijim parama se, izmedju ostalog, osim skupo plaćenih i neproduktivnih poslanika i državnika, izdržava i skupštinski restoran!