Moji snabdevači na pijaci Djeram, koje poznajem skoro 50 godina, dodju mi kao rod. Svakog dana popričamo, razmatramo svetske probleme. A u poslednje vreme i naše domaće, koje su dugo izbegavali. Govorili su da i tezge imaju uši.
Sad su se nešto odvezali. Ljuti su na vlast koja im uvodi nove globe.
Jedna od njih priča:
- Da bi dobili tezgu za 300 dinara dnevno, moraju da imaju poljoprivredno zemljište. Ako se njiva ne vodi na zakupca tezge nego na člana porodice, onda se dnevna cena duplira na 600 dinara.
Ako po ivici tezge slože gajbe sa voćem, takodje se dodatno plaća. A kad postave improvizovanu nastrešnicu od najlona da bi se kupac, ako pada kiša, zaklonio, i to mora da se dodatno plati...
Gospodjin muž se donedvno hvalio da mu je lično Vučić uručio člansku legitimaciju SNS. Pitam je zašto joj sad to ne sredi kod svojih da ih ne čerupaju.
Ona, najpre sttidljivo, a onda besno kaže: slušaj, svi su bili grozni! i demokrate.... ali, ovi sad su NAJGORI! Pljačkaši! Mi sad praktično radimo samo za njih. Dok platimo robu, prevoz, tezgu, porez, i šta ti ja znam sve, nama ne ostaje skoro ništa. A oni stalno izmišljaju novi harač! Stalno im treba više!
RAzgovoru se pridružuje komšija sa susedne tezge. Pokazuje rukom na halu "Depo" koja je prošle godine i pored mnogo otpora gradjana, ipak unakazila pijacu. A sve vreme zvrji prazna. Svega nekoliko separea ima zakupce.
On kaže: evo, za ovo su, priča se, potrošili oko 400 'iljada evra. Nema grejanja, nema ventilacije, sve je prazno, jer ljudi nemaju novca za toliki zakup.... Ovde se priča da su nečija braća reketaši i posrednici... sad razmisljaju da ovo sruse, nemaju kupce... a pare koje su tu bačene? nema! pojela maca...
Dok mi pričamo, pijacom neprekidno šparta jedan iz grupe onih hajdukovih navijača što su pred izbore napali Šutanovca i demokrate. A seljak,paprikar mu dobacuje: šetaj,šetaj, džabe ti je!
Dobro, ljudi, pitam: za koga ste glasali? Sad se javite onima koje ste izabrali!
Ćute!
Jedan se kiselo nasmeši. Jesam, glasao sam za Vučića. Sad vidim da sam pogrešio. Ali, mnogo je obećavao. A i ona dole gospodja sto prodaje kore je stalno pričala da on dovodi investitore. Ma, šta ja imam od tih njegovih investitora. Uzeše nam sve. Šta će nama sva ta belosvetska bulumenta? Samo da uzmu pare, pa ćedu da odu isto kao Amerikanci iz Smedereva.Eto, sad su došli Kinezi u železaru. Ma, nema od ta posla ništa. I oni će da pobegnu... Neće imati šta da preradjuju. Da sam ja presednik vlade ili države, sve ove fabrike i preduzeća koje nam jedu i pare i dušu, zatvorio bi', prodao u staro gvoždje. Samo od tog otpada Smederevo bi moglo da se podigne, da stane na noge. Za vreme Slobe, onaj Matković je u topionicama gajio pečurke. Pa, ako Kinezi počnu da sade beli luk, možda se i izvuku. Ali, onda smo to mogli i mi sami, bez Kineza... Šta su oni bolji od nas...
Elem, sve bi' ja to likvidir'o i Srbiju pretvorio u veliku zemljoradničku zadrugu. Unapredio bi' poljoprivredu, navodnjavanje, vidiš kako je sve propalo, tuga jedna, a nekad je Srbija živela od poljoprivrede i stočarstva.
-A kome ćeš da prodaješ? pita ga kolega koji godinama gaji i prodaje peršun i šargarepu.Vidiš da ni ovo što se sad iznese nema ko da kupi. Narod nema para. Smanjili plate, penzije, a ti sediš ovde ceo dan za dve gajbe kajsija. I ništa.
Prethodni govornik i na to ima odgovor. Pa kaže: vidiš, sad ukinuli i one ekonomske diplomate. A ministri nemaju pojma ni o čemu.E, te diplomate, da je ovde država imala domaćina, našle bi u svetu kupce za naše poljoprivredne proizvode. Sve bi procvetalo. Vučić poklanja zemlju Arapima. A što nije dao nama?
Ogroman novac dali strancima za Fiat, za neke tekstilne fabrike, za to već čuveno Smederevo i mnoge druge. A sad se otpuštaju ljudi. A pare neće da vrate. Vidiš kako naš radnik trpi, kod onih iz Koreje, kako se ono zove,.... Jura, ne smeju ni na pišanje. A Vulin dobio od njih dva auta... da ne bi kontrolisali kako žive naši ljudi koji rade kod njih.
Sve bi' ja njih na njivu, pa da vide kako je raditi kad upeče zvezda. Da vide kako je kad ti taj krvavo zaradjeni hleb dodju dahije i prepolove... za njih mora da ima, a nama šta ostane...
Ovaj zanimljivi razgovor bi još tekao, ali ja sam morala da podjem. Moj muž čeka ručak. A on voli da pojede nešto kašikom.
Sutra idem opet.
Sad su se nešto odvezali. Ljuti su na vlast koja im uvodi nove globe.
Jedna od njih priča:
- Da bi dobili tezgu za 300 dinara dnevno, moraju da imaju poljoprivredno zemljište. Ako se njiva ne vodi na zakupca tezge nego na člana porodice, onda se dnevna cena duplira na 600 dinara.
Ako po ivici tezge slože gajbe sa voćem, takodje se dodatno plaća. A kad postave improvizovanu nastrešnicu od najlona da bi se kupac, ako pada kiša, zaklonio, i to mora da se dodatno plati...
Gospodjin muž se donedvno hvalio da mu je lično Vučić uručio člansku legitimaciju SNS. Pitam je zašto joj sad to ne sredi kod svojih da ih ne čerupaju.
Ona, najpre sttidljivo, a onda besno kaže: slušaj, svi su bili grozni! i demokrate.... ali, ovi sad su NAJGORI! Pljačkaši! Mi sad praktično radimo samo za njih. Dok platimo robu, prevoz, tezgu, porez, i šta ti ja znam sve, nama ne ostaje skoro ništa. A oni stalno izmišljaju novi harač! Stalno im treba više!
RAzgovoru se pridružuje komšija sa susedne tezge. Pokazuje rukom na halu "Depo" koja je prošle godine i pored mnogo otpora gradjana, ipak unakazila pijacu. A sve vreme zvrji prazna. Svega nekoliko separea ima zakupce.
On kaže: evo, za ovo su, priča se, potrošili oko 400 'iljada evra. Nema grejanja, nema ventilacije, sve je prazno, jer ljudi nemaju novca za toliki zakup.... Ovde se priča da su nečija braća reketaši i posrednici... sad razmisljaju da ovo sruse, nemaju kupce... a pare koje su tu bačene? nema! pojela maca...
Dok mi pričamo, pijacom neprekidno šparta jedan iz grupe onih hajdukovih navijača što su pred izbore napali Šutanovca i demokrate. A seljak,paprikar mu dobacuje: šetaj,šetaj, džabe ti je!
Dobro, ljudi, pitam: za koga ste glasali? Sad se javite onima koje ste izabrali!
Ćute!
Jedan se kiselo nasmeši. Jesam, glasao sam za Vučića. Sad vidim da sam pogrešio. Ali, mnogo je obećavao. A i ona dole gospodja sto prodaje kore je stalno pričala da on dovodi investitore. Ma, šta ja imam od tih njegovih investitora. Uzeše nam sve. Šta će nama sva ta belosvetska bulumenta? Samo da uzmu pare, pa ćedu da odu isto kao Amerikanci iz Smedereva.Eto, sad su došli Kinezi u železaru. Ma, nema od ta posla ništa. I oni će da pobegnu... Neće imati šta da preradjuju. Da sam ja presednik vlade ili države, sve ove fabrike i preduzeća koje nam jedu i pare i dušu, zatvorio bi', prodao u staro gvoždje. Samo od tog otpada Smederevo bi moglo da se podigne, da stane na noge. Za vreme Slobe, onaj Matković je u topionicama gajio pečurke. Pa, ako Kinezi počnu da sade beli luk, možda se i izvuku. Ali, onda smo to mogli i mi sami, bez Kineza... Šta su oni bolji od nas...
Elem, sve bi' ja to likvidir'o i Srbiju pretvorio u veliku zemljoradničku zadrugu. Unapredio bi' poljoprivredu, navodnjavanje, vidiš kako je sve propalo, tuga jedna, a nekad je Srbija živela od poljoprivrede i stočarstva.
-A kome ćeš da prodaješ? pita ga kolega koji godinama gaji i prodaje peršun i šargarepu.Vidiš da ni ovo što se sad iznese nema ko da kupi. Narod nema para. Smanjili plate, penzije, a ti sediš ovde ceo dan za dve gajbe kajsija. I ništa.
Prethodni govornik i na to ima odgovor. Pa kaže: vidiš, sad ukinuli i one ekonomske diplomate. A ministri nemaju pojma ni o čemu.E, te diplomate, da je ovde država imala domaćina, našle bi u svetu kupce za naše poljoprivredne proizvode. Sve bi procvetalo. Vučić poklanja zemlju Arapima. A što nije dao nama?
Ogroman novac dali strancima za Fiat, za neke tekstilne fabrike, za to već čuveno Smederevo i mnoge druge. A sad se otpuštaju ljudi. A pare neće da vrate. Vidiš kako naš radnik trpi, kod onih iz Koreje, kako se ono zove,.... Jura, ne smeju ni na pišanje. A Vulin dobio od njih dva auta... da ne bi kontrolisali kako žive naši ljudi koji rade kod njih.
Sve bi' ja njih na njivu, pa da vide kako je raditi kad upeče zvezda. Da vide kako je kad ti taj krvavo zaradjeni hleb dodju dahije i prepolove... za njih mora da ima, a nama šta ostane...
Ovaj zanimljivi razgovor bi još tekao, ali ja sam morala da podjem. Moj muž čeka ručak. A on voli da pojede nešto kašikom.
Sutra idem opet.
Нема коментара:
Постави коментар