VREME LECI SVE

Zapažanja gnevnog gradjanina - TREĆI PUT!

VREME LEČI SVE

Vreme leči rane, kaže stara latinska izreka. Da je tačna, potvrdjuje i naša stvarnost. Bolni, restriktivni rezovi koji su, nesumnjivo, najviše zaboleli penzionere, polako zarastaju.

I pored ne manje bolnih naknadnih korekcija, sve se redje čuju reči protesta. A ako se i čuju, vlast na njih ne reaguje.

Sindikati penzionera, koji su na početku reformi bili gromoglasni, više se ne oglašavaju. Šta se dogadja na relaciji penzioneri – Ustavni sud nepoznato je javnosti. Ustavnom sudu se ne žuri. Na raspolaganju ima četiri – pet godina. Dotle će se valjda oglasiti.

Dok smo lupili dlanom o dlan proleteše  šest meseci od početka reformi. Penzioneri su  počeli u kalendaru da precrtavaju dane, nedelje, mesece koji su prošli. Još samo 42 meseca ili  1.267 dana, deli ih od trenutka kada će, puni životne radosti, istrčati iz mračnog tunela na svetlost dana. A dotle?!  Valjda će i država stati na čvršće noge. I, onima koji prežive,  pomoći da dočekaju bolje dane.

Premijer je već dao svoj doprinos. Posetio je jedan dom starih i razbio monotoniju jednoličnih dana. Od srca im je zahvalio na razumevanju za teškoće u kojima se nalazi  Srbija. Od penzionera je dobio pogaču, a oni su zauzvrat dobili video zapis njegove posete. Tako će moći da bezbroj puta evociraju uspomene na istorijski dan proveden sa premijerom.

Do svetle budućnosti ima mnogo prepreka. Beskorisno je osvrtati se na predizborna obećanja i prekorevati vlast zbog toga. Nije nimalo lepo, jer vlastodršci mogu da se postide.

Ostalo nam je jedino da ćuteći  plaćamo skuplje grejanje, skuplju struju i sve drugo što iz toga proizilazi.  Jedino je sigurno, ako se ovako nastavi, nezaštićeni će  preći u zaštićene.

Tragikomična je izjava ministra Vujovića da će struja poskupeti samo za pola dinara po kilovatu. I to, da se utešimo, ne odmah, nego čak tamo u maju – ove godine!

Kada se sve dobro sagleda, možemo zaključiti: ko od penzionera preživi, svaka mu čast! 

PS: Izgleda da se boljitak već nazire. Siniša Mali počeo je rasprodaju magle, pardon stanova,  u kuli  Beograda na vodi. A i premijer je najavio da će MOLITI MMF u naše ime!

                                                                                  Dr Miroslav Todorović

                                                                                              Beograd

KOME ODGOVARA PREMIJER VUČIĆ?

Nije lako biti premijer! Čak ni u boljim vremenima i sredjenijim državama.
Aleksandr Vučić to očigledno nije znao sve dok nije zaseo na tron u Nemanjinoj 11. Zato sada mi imamo probleme.
Čovek koji je ceo svoj radni vek proveo kao partijski kadar - od Šešeljevog potrčka, pa na dalje, ne može ni da zna šta je država. Šta sve mora da popravi, pogotovo u našim uslovima. Srbija ne zna ni gde su joj granice, ni koliko ima stanovnika. Ne zna ni koliko ima zaposlenih u administraciji, a procene su do 8oo hiljada ljudi. Uglavnom partijskih! Ne zna se koliko ljudi radi, a koliko čeka na posao...
Ruku na srce, da je njegov nivo inteligencije viši, mogao je i od Šešelja da nauči i više i bolje. I da odabere bolji put, kad se već toliko kune u svoj narod i želju da ga povede u bolju budućnost.

Ko god da je na vlasti, teško je Srbiju, posle svih ratova, sankcija, ambicija da bude zakoniti naslednik poslednje Jugoslavije,dovesti u red. Nisu se snašli ni oni pre Vučića i to svoje nesnalaženje su platili gubitkom izbora.

E, sad bi se moglo zaključiti da je ovo molba za milost za AV. Ali, nije! Naporotiv!

Kada ambicije toliko zaslepe da čovek zna samo da hoće, a ne zna ni šta ni kako, onda nastaje, ne problem, nego katastrofa. NACIONALNA! Davno je o tome pisao Radoje Domanović.I od tada se ništa nije promenilo.

Lako je, čak lagodno, biti prvi opozicionar. Imaš sva prava, a nikakve obaveze. To je dugo trajalo što se tiče radikala, gde je stasao aktuelni premijer. Navikao je godinama da urliče po trgovima, da  vredja, kritikuje, pljuje.... A narod, iscrpljen višedecenijskim siromaštvom, jadom, strahom i beznadjem, u čežnji za promenama, POVERUJE!
I glasa, ne ZA nove (jer Vučić i SNS nisu novi, učestvovali su u našoj propasti čitavu poslednju deceniju 20.veka), nego PROTIV onih koji su takodje mnogo obećavali, a malo uradili.

Što je najgore, niko nije razmišljao kakav je sastav skupine za koju se glasa; da tamo uglavnom nema stručnih, razumnih, osvedočenih znalaca. Malo ko tamo razmišlja svojom glavom. Uglavnom slušaju i aplaudiraju.

Od pobede na izborima nižu nam se samo parole i lažna obećanja. Narod je imao strpljenja jer je očekivao rezultate. A rezultata nema.
Široki osmeh premijera i lepe priče o brizi o svom narodu, istopili su se. Ni statistici više niko ne veruje. Vučić se sada u svakom nastupu svadja sa narodom koji ga je shvatio ozbiljno.

Najnoviji šlager mu je rad! Kakav rad? Ko je to u Srbiji odbio da radi? Kome je premijer obezbedio radna mesta?  Njegov ministar za rad, koji takodje ništa u životu nije radio osim politike, obavezuje socijalne slučajeve da odrade - zarade svoju socijalnu pomoć, koju primaju  zato što nemaju posao. Na svako pitanje šta je sa datim obećanjima, kako da se preživi, AV odgovara svadjalačkim tonom i pitanjima šta su radile demokrate.

Aleksandru Vučiću više ne pomaže nikakvo političko foliranje. Parola RAD više ne pali, jer da bi ljudi radili, potrebna su radna mesta, potrebno je mnogo novca da se pokrene i obnovi ono što su on i njegovi radikali sa Dačićevim SPS-om, u vreme dok su svi služili Miloševiću, uništili.

Danas Vučić odgovara NJIMA! Ko su oni kojima se obraća? To, verujem, ne zna ni on sam. Očito je da su  njemu potrebni protivnici, neprijatelji... Jer, tako samo može, istina na kratko, da skrene pažnju nezadovoljnih i gladnih sa pravih problema.

Ne pomaže ni šarena laža u vidu zvučnih imena stranih savetnika. Svi ti belosvetski saradnici su bivši, njihovo vreme upotrebe je isteklo tamo gde su napravili karijere, a neki se pamte ne baš zavidnim ugledom i moralom. To njemu  ne smeta. Najgore je ako Vučić i sam veruje u to što priča. I što ne zna, a ne zna da ne zna!

Tužno je što srpski mediji poklanjaju toliku pažnju tekstovima poput ovog u "Blicu" i nebuloznim izjavama poput onog da "ministri treba da isporuče rezultate" posle obuke kod Tonija Blera.

Došlo je vreme da svako stavi prst na čelo i dobro razmisli ŠTA DALJE?