недеља, 18. август 2019.

BOJKOT, NARAVNO!


Danima slušamo žvake o bojkotu izbora. Razumem zašto Aleksandar Vučić i njegova kamarila prave smutnju, to je u njihovom interesu. Ali, šta je sa opozicijom - onima čiji je to interes, borba za opstanak i, ako hoćemo pošteno - moralna obaveza?

NAŠ PROBLEM JE RAZJEDINJENA OPOZICIJA! ILI, PRECIZNIJE, RAZGRANIČENJE KO JE STVARNA, A KO LAŽNA OPOZICIJA!

Dakle, najpre bismo morali da se sami preispitamo, bez obzira da li idemo u bojkot ili na izbore. Da utvrdimo šta želimo i kakve su nam mogućnosti da sami nešto učinimo za sebe. I na koga možemo da računamo. Kada to utvrdimo svaki naredni korak biće lakši.

Po ko zna koji put ponavljam,da sam UVEK za dijalog, čak i kada su s druge strane stola provereni zlikovci i lažovi. I kada se raspoloženje i namere protivničke strane mogu čitati upravo prema izboru delegata za razgovor, što se može nedvosmisleno zaključiti iz minulih, a verovatno i narednih razgovora na okruglom stolu koji organizuju Fakultet političkih nauka i Fond  za otvoreno društvo.

Ključno pitanje je o čemu se na tim sesijama razgovara. Jer, pojam IZBORNI USLOVI može da se gleda iz više uglova. I uvek se vidi drugačije.

Što se mene tiče, mislim da je OBAVEZA predstavnika vlasti da PRIMENE postojeće zakonodavstvo, bez manipulacija. A to je ono što u Srbiji odavno nedostaje.

Farsa je ideja o menjanju zakona pred izbore, čak i ako se proces pokrene "na vreme". Jer, niko ne garantuje da neće novi zakon, baš kao i stari, biti zloupotrebljen. Ni postojeći zakoni ne isključuju predstavljanje opozicije na javnim servisima, nego je ovo što nam se dogadja uzurpacija zajedničkih dobara.

Dakle, o ponašanju u skladu sa zakonom nema razgovora. Zakoni se moraju sprovoditi. U suprotnom, živimo u diktaturi. A zakoni služe samo kao pokriće.

Elem, krajnje je vreme da se stavi prst na čelo i da se prebrojimo. Da vidimo koliko nas stvarno želi promene. I ko je spreman da zasuče rukave.

Dosadašnji način borbe protiv diktature nije bio uspešan. Moramo učiniti nešto drugo!

Ako uzmemo da u svim zdravo opredeljenim opozicionim partijama ima SAMO ,na pr.oko sto hiljada članova, ako imamo u vidu uzurpaciju medija i dosadašnje iskustvo medijskim manipulacijama, onda se moramo okrenuti nekim sigurnijim metodima komunikacije sa gradjanima, budućim biračima.

Tih 100 hiljada partijskih aktivista, u saradnji s nama - osvešćenim gradjanima, u narednih šest meseci može i mora da obidje svaku kuću u Srbiji i objasni neobaveštenim biračima probleme i ciljeve.

ZNAČI,  POVRATAK NA KAMPANJU OD  VRATA DO VRATA!
Nažalost, izgleda da nam je za put u budućnost, jedini izbor povratak na staru praksu.

Naravno, ne isključiti i druge vidove obaveštavanja, poput društvenih mreža, uličnih tribina....

Uverena sam da će rezultati biti bolji nego ako se sedi u partijskim centralama i šalju saopštenja koja većina ili ne čuje, ili ne razume!




недеља, 04. август 2019.

PREUZETO SA BLOGA: doktormiroslavtodorovic.blogsport.com



“ IZ RUSIJE, S  LJUBAVLJU!” 

Ovako je 30. jula, “Politika”  naslovila udarnu vest – da je u Nišu, u prisustvu predsednika  Srbije Aleksandra Vučića i ambasadora Rusije u Beogradu Harčenka, predstavljeno rusko polovno naoružanje, poklonjeno Vojsci Srbije.
Ovaj neprimereni, krajnje poltronski, tabloidni naslov, nameće  nekoliko suštinkih pitanja:
-Šta se poklanja „s ljubavlju“?   Razumeo bih da je reč o humanitarnoj pomoći u hrani, lekovima, opremi za škole, bolnice, prihvatilišta... ali mi islužene olupine, makar i  renovirane, nikako ne idu  „s ljubavlju“!!
- Zašto se Srbija ubrzano naoružava? Da li neko iz vlasti još ima iluziju da će nas ta polovna vojna tehnika - koju bi Rusi, kao dotrajalu i nepotrebnu, bacili  - spasti od eventualnih  vojnih napada i akcija bilo koga iz okruženja? Posebno, ako znamo da smo okruženi  NATO  savezom. (Čak i najnovija i najsavremenija oprema, ne  bi mogla da nas odbrani!).
Videli smo kakve probleme i teškoće je Srbija imala oko transporta te dotrajale vojne tehnike,  kada  je Rumunija zabranila prolaz  preko svoje teritorije. Pa smo se naprasno setili madjarskog junaka iz srednjeg veka Janoša  Hunjadija i brzopotezno mu podigli spomenik.
- Naoružavanju države morala bi da prethodi svestrana analiza situacije, okolnosti, medjnarodnog položaja, pretpostavljenih opasnosti i pretnji, pa da se u skladu s tim planira  pojačanje  borbene gotovosti i opremljenosti. Nisam ubedjen da je ovo ac hoc prihvatanje nekakvih second hand  „poklona“  u slučaju opasnosti  spasavalo Srbiju!
- U kakvoj je Srbija obavezi da, po svaku cenu, nabavlja ruski vojni otpad? Da ta oprema nešto vredi  i da je funkcionalna, ne bi je ruska vojska izbacila iz upotrebe!
- I najzad, pitanje: koliko nas u Srbiji  košta  „Iz  Rusije, s ljubavlju“?