Danima slušamo žvake o bojkotu izbora. Razumem zašto Aleksandar Vučić i njegova kamarila prave smutnju, to je u njihovom interesu. Ali, šta je sa opozicijom - onima čiji je to interes, borba za opstanak i, ako hoćemo pošteno - moralna obaveza?
NAŠ PROBLEM JE RAZJEDINJENA OPOZICIJA! ILI, PRECIZNIJE, RAZGRANIČENJE KO JE STVARNA, A KO LAŽNA OPOZICIJA!
Dakle, najpre bismo morali da se sami preispitamo, bez obzira da li idemo u bojkot ili na izbore. Da utvrdimo šta želimo i kakve su nam mogućnosti da sami nešto učinimo za sebe. I na koga možemo da računamo. Kada to utvrdimo svaki naredni korak biće lakši.
Po ko zna koji put ponavljam,da sam UVEK za dijalog, čak i kada su s druge strane stola provereni zlikovci i lažovi. I kada se raspoloženje i namere protivničke strane mogu čitati upravo prema izboru delegata za razgovor, što se može nedvosmisleno zaključiti iz minulih, a verovatno i narednih razgovora na okruglom stolu koji organizuju Fakultet političkih nauka i Fond za otvoreno društvo.
Ključno pitanje je o čemu se na tim sesijama razgovara. Jer, pojam IZBORNI USLOVI može da se gleda iz više uglova. I uvek se vidi drugačije.
Što se mene tiče, mislim da je OBAVEZA predstavnika vlasti da PRIMENE postojeće zakonodavstvo, bez manipulacija. A to je ono što u Srbiji odavno nedostaje.
Farsa je ideja o menjanju zakona pred izbore, čak i ako se proces pokrene "na vreme". Jer, niko ne garantuje da neće novi zakon, baš kao i stari, biti zloupotrebljen. Ni postojeći zakoni ne isključuju predstavljanje opozicije na javnim servisima, nego je ovo što nam se dogadja uzurpacija zajedničkih dobara.
Dakle, o ponašanju u skladu sa zakonom nema razgovora. Zakoni se moraju sprovoditi. U suprotnom, živimo u diktaturi. A zakoni služe samo kao pokriće.
Elem, krajnje je vreme da se stavi prst na čelo i da se prebrojimo. Da vidimo koliko nas stvarno želi promene. I ko je spreman da zasuče rukave.
Dosadašnji način borbe protiv diktature nije bio uspešan. Moramo učiniti nešto drugo!
Ako uzmemo da u svim zdravo opredeljenim opozicionim partijama ima SAMO ,na pr.oko sto hiljada članova, ako imamo u vidu uzurpaciju medija i dosadašnje iskustvo medijskim manipulacijama, onda se moramo okrenuti nekim sigurnijim metodima komunikacije sa gradjanima, budućim biračima.
Tih 100 hiljada partijskih aktivista, u saradnji s nama - osvešćenim gradjanima, u narednih šest meseci može i mora da obidje svaku kuću u Srbiji i objasni neobaveštenim biračima probleme i ciljeve.
ZNAČI, POVRATAK NA KAMPANJU OD VRATA DO VRATA!
Nažalost, izgleda da nam je za put u budućnost, jedini izbor povratak na staru praksu.
Naravno, ne isključiti i druge vidove obaveštavanja, poput društvenih mreža, uličnih tribina....
Uverena sam da će rezultati biti bolji nego ako se sedi u partijskim centralama i šalju saopštenja koja većina ili ne čuje, ili ne razume!
