уторак, 23. децембар 2014.

KO TREBA DA ZAŠTITI OPOZICIJU U PARLAMENTU?

 
Od poslednjih parlamentarnih izbora održanih marta ove godine, prisustvujemo svakodnevno nevidjenom nasilju i bahatosti predstavnika Srpske napredne stranke. 
Pošto su dobili većinu, izgleda da su shvatili da su Srbiju dobili u trajno vlasništvo, kao dedovinu. 
 
Predsednica Maja Gojković, nedavno je izjavila da opozicioni poslanici mogu da govore samo u skladu sa procentom glasova dobijenih na izborima.
Šef poslaničke grupe SNS Zoran Babić, na svako javljanje nevladajućih poslanika, posebno na demokrate, reaguje dugim,nekulturnim i često nepristojnim monolozima.
 
Najodvratnije se za predsedavajućim pultom ipak ponaša potpredsednik skupštine Igor Bečić. On je izgleda shvatio da je vlasnik te govornice i samog parlamenta. Kada se, na pr.za reč javi Borislav Stefanović ili Dragan Šutanovac, od njih traži da najpre kažu o čemu će da govore da bi procenio da li da im da reč. Isto to radi i sa dvojicom poslanika Nove stranke Zoranom Živkovićem i dr Vladimirom Pavićevićem.
 
Konflikti medju poslanicima dogadjaju se svuda. Na televiziji smo gledali i tuču i uvrede.Ali,ono što se dogadjalo u srpskoj skupštini juče (22.decembra) u popodnevnim časovima, ne sećam se da je do sada igde vidjeno. U parlament je došao lično premijer ALEKSANDAR VUČIĆ. Pomislila sam: dobro je, valjda će on pojasniti ono što ministar finansija Vujović nije umeo - otkud i čemu služi rebalans rebalansa budžeta za odlazeću 2014.godinu. Vujović je na trenutke izgledao,ne zbunjeno,nego smešno, zastajao je, tražio po papirima neke beleške, verovatno uputstva.

Već pri prvoj pojavi pred kamerama, Aleksandar Vučić je delovao izbezumljeno, vansebljeno, čak se povremeno činilo da ne zna gde se nalazi. Vikao je, galamio, obraćao lično polanicima DS, koji su sa svojih mesta na to reagovali tražeći zaštitu od predsedavajućeg Igora Bečića. Evo nekoliko citata onoga šta je premijer rekao:
 "...Nemojte da se pravite da ste hrabriji nego što
jeste, jer dobro znam kakve ste kukavice. Nijednu reformsku meru za
dobrobit naroda niste smeli da preduzmete da bi narod živeo bolje",
kazao je. Dodao je da je čuo da su ceo dan, demokrate u parlamentu "nešto pretile", pa je on došao da im odgovori,jer ih se ne plaši. 
 
Moja zabluda i očekivanje da će obrazlagati budžet raspršila se do kraja jer se,umesto toga, premijer bavio saobraćajnim udesom u kome je poslanik DS bio samo putnik.Očigledno je da mu je kleveta protivničkog poslanika bila najvažnija tema za spas Srbije.(Priču o tom udesu, naučili su napamet svi SNS poslanici, na čelu sa Babićem). Sve kao na predizbornim mitinzima.

"Vi ste najobičnije kukavice i ništa više i to ste bili i to ste
ostali", vikao je premijer obraćajući se Draganu Šutanovcu, Borislavu
Stefanoviću i Dejanu Nikoliću,poslanicima DS. 
Predsedavajućem Igoru Bečiću, koji je podelio više opomena poslanicima
DS, Vučić je rekao da ih pusti da dobacuju, pa čak i da opsuju, jer će se tako lakše osećati i misliti, kako je primetio, da imaju sedam umesto šest odsto
podrške. 
 
Na premijerovo nekontrolisano i čudno vikanje i ponavljanje da
se on ne plaši, te da time samo pokazuju da su kukavice, reagovao je Borislav Stefanović. Rekao je da je premijer time pokazao "dosad neviđenu dozu nervoze, besa,prostakluka i primitivizma" u srpskom parlamentu. I predložio da premijer Vučić, za opšte dobro, podnese ostavku.

Stefanović je, obrazlažući svoje prethodne primedbe o "političkom bumerangu", naveo da je time mislio da će premijeru isti oni koji mu danas aplaudiraju
za "tu šuplju kantu koju prodaje građanima" sutra biti protiv njega.

A za uvrede upućene poslanicima DS, Stefanović je rekao da bi premijer
trebalo da se izvini bar građanima.
 
A onda je Vučić nastavio: 
 
"Jedino vi ne padate, a govorite o bumerangu koji će da nam se vrati,
čime vi nama pretite, progonom... Imate, međutim, samo problem jer se ne
plašim vaših progona, prolazio sam ih 12 godina. A o šupljoj kanti pričaju oni koji su šuplju kantu ostavili u našoj državnoj kasi i kući..." Poslanicima DS premijer je pripretio da i kad ode s vlasti, (a tome će oni"moći možda uskoro da se iznenade"), "nećete doći vi nego neki drugi, a meni do vlasti nije nimalo stalo".

"Osam meseci sam na čelu vlade i umoran sam od primedbi koje se odnose
na sve što su nam napravili oni koji nas sada kritikuju", zaključio je
Vučić.

Predsedavajući je izrekao poslanicima DS više opomena za "neprimereno ponašanje". 
A na traženje poslanika Zorana Živkovića iz Nove stranke da mu dozvoli repliku, Bečić je to odbio,sa obrazloženjem:"Vašim uličarskim ponašanjem niste zaslužili da vam dam reč...! Usledila je i reakcija Z.Živkovića: "Stoko!" a zatim i njegovo izbacivanje iz sale.
Šikaniranje demokrata se nastavilo i posle pauze. Draganu Šutanovcu predsedavajući nije dozvolio da govori, jer su, prema njegovim rečima, i on i poslanička
grupa DS manifestovali "bahato ponašanje u kafanskoj atmosferi".

Premijer je ponovio da su demokrate kukavice, da o njihovom
"demokratskom kapacitetu" govori to što ga je njihov nekadašnji lider
nazvao stokom, iako taj ružni epitet nije bio upućen njemu nego bahatom Bečiću.
 
Gledajući sve ovo i katastrofalno stanje Srbije u kojoj živimo sve teže, nameće se nekoliko ozbiljnih pitanja:

- Da li je čovek sa ovoliko nagomilanih frustracija u stanju (mentalno) da vodi narod i državu, ako nije u stanju da kontroliše svoj bes?

- Da li se Srbija može smatrati demokratskom, ako se u parlamentu ddogadja ovakvo nasilje? Šta čeka gradjane ako se njihovi izabrani predstavnici u skupštini ovako ponižavaju, obespravljuju,vredjaju...?

- Ako je opozicija tako minorna, što naglašavaju svi naprednjaci, od njihovog lidera Vučića do predsedavajućih u parlamentu, zašto se plaše tih 6 procenata? Zašto su demokrate njihova noćna mora, ako su SNS-ovci tako nadmoćni, popularni i jaki? Ili znaju da su merenja popularnosti i snage na političkoj sceni naduvana i naručena?
 
-Čemu taj neprestani intenzivni politički marketing? Nije li to siguran znak da njihova popularnost opada i da se plaše skorih izbora?
 
Ne treba zanemariti svakodnevne štrajkove, proteste i sve ostale izlive opravdanog nezadovoljstva naroda. Ne treba zaboraviti ni činjenicu da Vučić sa svojom vladom do sada nije ništa uradio. Samo je obećavao. A ono što smo dobili u totalnom je raskoraku sa pričom o boljem životu i lako datim obećanjima da bi dobio glasove. 
 
Cenim da je vreme da se pre kandidovanja na važne državne funkcije i izborne liste, svi kandidati podvrgnu psihijatrijskom testu i testu elementarne kulture.

 
 

среда, 17. децембар 2014.

BEZ DIJALOGA

Možete li da se setite kada je Aleksandar Vučić imao dijalog sa nekim opozicionim političarom? Ili sa bilo kojim neistomišljenikom, uključujući i novinare, gradjane.... Meni je ostao upamćen njegov dijalog sa koleginicom Tamarom Spaić, urednicom u "Blicu", kada mu je na konferencji za novinare postavila neka, ne baš zgodna pitanja, a on joj uzvratio uvredama i ponižavanjem.

Premijer Srbije uglavnom vodi monologe. Ako se pak desi da do njegovih nedodirljivih ušiju ipak dodje neko nezgodno pitanje, prodje kao Tamara. Ili, u boljem slučaju ide pitanjem na pitanje, a nikako odgovorom. Od Utiska nedelje Olje Bećković, koju je, baš zbog toga što mu se nisu svidjala njena pitanja, UKINUO, nijedna TV više ne dovodi u program nezgodne sagovornike i neistomišljenike AV.

Vučić sam o sebi govori da je najbolji. Narodu se obraća tako što ističe kako su maltene i živi samo zato sto im je on to dozvolio. A oni su zbog toga srećni.

U Obrenovcu je uručivao ključeve novih  i obnovljenih kuća, za koje je on najmanje zaslužan. (Dva dana kasnije na tviteru objavljeno da te kuće, koje su navodno finansirali Emirati, nisu još dovršene). To što je Delta Miroslava Miškovića sama obnovila isto onoliko koliko svi drugi - država, Vučićevi prijatelji Arapi i drugi donatori, za medije je ostalo nevidljivo.

Vučić na traženje konkretnih podataka o stanju države, finansija, korupcije i svega drugog, jednostavno ne odgovara. A imalo bi šta da se čuje na te teme. Očigledno,na tom polju nema čime da se pohvali jer ništa od obećanog nije ispunio. Sve se do sada svelo na priču i lažna obećanja.
Njegovi mediji (izuzimam ovde s razlogom Politiku, koja daje prostor i njemu,ali i Jovi Bakiću i Dani Popović, Danas,NIN i Vreme), uglavnom prenose "uspehe", samo premijera, čak ni svih njegovih ssaradnika. Jer, oni su tu, očigledno, samo kao "demokratski" dekor. Kada ga pak neko uhvati u "paukovu mrežu" laži, onda odgovara da je iznenadjen (jos malo pa, kao Šojić, uvredjen).

Jutarnji  programi na televizijama počinju redovno crnom hronikom - ubistvima, pljačkama, nesrećama, a njegovi ministri se hvale uspesima i visokim nivoom bezbednosti.
Dinar sve slabiji, a guvernerka se hvali stabilnošću valute. U skupštini samo što ne linčuju opozicione poslanike koji pokušavaju da sučele istinu sa naprednjačkim lažima....

Premijer se hvali svojim ugledom u svetu, a za uzvrat nam njegov prijatelj Putin, kada nam je vlada potrošila pola penzijskog budžeta za paradu u njegovu čast, ruski lider saopšti da od Južnog toka nema ništa. Ništa ni od vraćanja poklonjene naftne industrije, koju su njegovi, takodje loši, prethodnici, poklonili zarad Južnog toka...Ni od izvoza kragujevačkog fiće... Istina,to smo u direktnom prenosu videli, da ruski lider nije ništa ni obećao, ali Vučićevi mediji su ipak naširoko obaveštavali da je izvoz već ugovoren. I Angela Merkel, i pored navodnih pohvala premijerovoj politici, ipak je usporila evropski put Srbije do priznavanja Kosova.

Od vlade se ne može dobiti nijedan podatak o trošenju narodnog novca. Sve se proglašava državnom tajnom, a kada podaci ipak procure pokreće se istraga zbog odavanja tajne. Ali ne i odgovornost za loš rad i greške. Ministre i ministarstva je više puta poverenik za informacije Rodoljub Šabić kažnjavao zbog uskraćivanja informacija, ali podataka i dalje nema. Ne zna se ni da li su te kazne plaćene i čijim novcem.

 Narod ćuti, opijen, fasciniran pojavom novog Mesije. Gladan, ali srećan što ima takvog vodju! Oduševljen, šalje telefonske podrške naprednjacima i vodji. Još bi izgleda bio spreman i da pase travu, mada je u decembru nema mnogo. Ali, svakako da trpi! Nema  veze što su plate i penzije, i onako bezvredne i skromne, sve niže. A cene sve više!

Tako će biti sve dok vodja bude vodio dijalog sam sa sobom. Jer nema ko da mu kaže: DOSTA,BRE!

субота, 29. новембар 2014.

VLAST I ZASTICENI GRADJANI


Evo kako razmislja jedan beogadski intelektualac - penzioner:

                          


            Izraz “čekaju nas bolni rezovi”koji je jednom prilikom upotrebio premijer, postao je omiljena fraza političara. Uz “buduće rezove” išla je i puna hvalospeva priča o zaštićenosti 61% penzionera čiji prihodi su do 25.000 dinara.
            Te zaštićene i povlašćene vise od najbolnijih rezova pogodilo je saznanje da su za preživljavanje i održavanje golog života, vlasti, sa puno ponosa, procenile  da je ta suma maltene puna kapa.
Kada bi bez poveza na očima sagledali istinu, ne bi se na sva usta hvalili kako su gro penzionera zaštićeni. Ako zaštićeni živi u minimumu stambenog prostora, jede – ako ima-bar jednom dnevno, redovno plaća komunalije i struju, pa još, ne daj bože, izdržava ženu još po nekog nezaposlenog člana porodice, nema nikakve šanse da preživi.
U Srbiji su zakonom zaštićene ugrožene  vrste faune. Na mnoga mesta u prirodi ostavlja se hrana da bi jedinke preživele zimu.
Što se tiče hrane za zaštićene i siromašne, ne mogu mnogo da očekuju od države. I ono malo narodnih kuhinja biće do proleća ugašeno. Ni od kontejnera vise nema vajde  – ukopani su u zemlju.
A za grejanje neka se svako snadje kako zna i ume.
Možda će tu pomoći i konstruktivna razmišljanja umnog i punog ideja ministra Vulina: kome je hladno neka čisti sneg pa ćee se ugrejati!
U svakom slučaju, do 2016. i još neke, dobar broj zaštićenih biće skinut sa eviddencije PIO.
Vlast mnogo ne dotiče ni pitanje gradjana da li je moguće da ministri i guvernerka Narodne banke Srbije primaju plate od  kojih se zaštićenima zavrti u glavi. Reagovao je lično ministar Vujović, ljutito naglašavajući da u Americi slični funkcioneri  imaju plate mnogo  veće nego kod nas. Nije samo rekao za koliko su plate i penzije u Americi veće. Zato neka se zaštićeni uteše! Jer, moglo je biti i gore. Za sada, plata guvernerke je “samo “ 25 puta veća od zaštićene penzije.
Istina, premijer je u nedavnoj emisiji na RTS-u, na primedbu voditeljke da je plata guvernerke enormno visoka, kratko oodgovorio:”razmišljamo o tome”.
Evo, jos čekamo da razmisle!

                                                                       Dr Miroslav Todorović
                                                                                  Beograd

понедељак, 17. новембар 2014.

PRIJATELJI I POLITIKA


U mom dugom životu (pre tri dana zaokružila sam 72!), dešavalo mi se da me prijatelji iznevere. Nikada nisam bila ravnodušna prema toj pojavi, tačnije, uvek sam otpatila saznanje da preko nekog imena moram da povučem crtu. Da ga izbrišem! Čak i kada ta crta mora da se povuče, ostaje mi tuga, sećanje da nekoga koga sam poštovala, volela, obožavala... Vraćaju mi se dani ispunjeni tugom, srećom, besom... i svim onim što život nosi. I stalno preispitivanje, dilema  da li mi se samo učinilo ili su moji prijatelji stvarno postali drugi ljudi... Nikada to prijateljstvo ne iščezne.

Ova nedelja počela mi je sa jednom takvom dilemom. Da li se moj višedecenijski drug, prijatelj, promenio ili mi se učinilo. I zašto? Nagadjam, prebiram... Ništa nisam učinila da se to naše drugarstvo istopi. Jedino što mi pada na pamet je da više nismo politički  istomišljenici. On je za, a ja protiv Vučićeve politike.

Naše prijateljstvo prošlo je mnoge teške trenutke i iskušenja. Nismo se uvek slagali o svim stvarima. Svako je često ostajao pri svome, a vreme je pokazalo ko je bio u pravu a ko u krivu. Na žalost, i on i ja smo skupo plaćali svoju principijelnost. Ali smo ostali prijatelji.... Čak i onda kada je u ratnoj Jugoslaviji, posebno u Srbiji, to bilo veoma opasno.

Vreme će, nadam se, i ovog puta pokazati pravo stanje stvari. Bilo bi mi veoma žao da se potvrdi da sam distancu, koja je nastupila iz tih odvratnih političkih razloga, dobro shvatila. Da je političko opredeljenje presudilo i razrušilo sve.

Tužna sam, vrlo, vrlo tužna!

Ali, šta se može?! I to će proći! Idemo dalje!


уторак, 11. новембар 2014.

SRBIJA - ALBANIJA - KOSOVO


Pre više godina, Boža Djelić, tadašnji potpredsednik vlade za evropske integracije, u intervjuu za kanadski "Kišobran" mi je izričito rekao: " ... krajnji uslov za ulazak Srbije u EU biće priznavanje Kosova. " U to vreme vlada DS-SPS (i pridružena "boranija") papagajski su ponavljali da "Srbija nikada neće dati Kosovo!" Tadašnja opozicija, a sadašnja vlast je svuda gde je mogla, proglašavala izdajnicima sve one koji i pomisle da bi Kosovo moglo da se otcepi.

Onda su došli na red briselski pregovori, pa barikade, pa obostrana  blokada bilo kakvih rešenja sudbine Kosova. Zaklinjala se SNS-opozicija da oni to nikada neće prihvatiti ako dodju na vlast. I na tu zakletvu prikupljali izborne poene i glasove. I pobedili na talasu patriotizma!
Ubrzo zatim preuzeli su od demokrata i nastavili  razgovore u Briselu, potpisali sporazum... Počele su da stižu pohvale i podrške Aleksandru Vučiću...  Oni koji su iz sveta devdesetih godina osudjivali i prezirali vladu u kojoj je AV bio ministar važnog resora - informisanja, podržali su njegovu novu politiku. Neobična spoljna politika Srbije izgledala je čudno, a ponašanje sveta još čudnije.
Čak i kada je počelo gušenje medija i ogoljena, surova cenzura zapad je ćutao. Zašto?!

Jučerašnji diplomatski incident pokazao je da u srpskoj politici postoji mnogo nepoznanica; da mi ovde u Srbiji ne znamo ni šta se radi, niti ko šta od nas traži. Priče o napretku Srbije ka evrpskoj porodici, izgleda, nisu baš tako lepe.

Naravno da, u najmanju ruku, nije bilo pristojno da gost, koji posle sedam decenija dolazi da popravi tradicionalno hladne odnose izmedju dve države, prekrši dogovoreni protokol. Pogotovo nije bilo diplomatski! Konačno, to se može svrstati i u sferu dobrog vaspitanja. Ali, ono što je Edi Rama rekao na konferenciji za novinare, jeste KOSOVSKA REALNOST! Novu, otcepljenu državu jeste priznala većina članica EU, većina članica UN, arbitrirao i potvrdio Medjunarodni sud.... A deo te realnosti je i činjenica da nijedan srpski državnik ne može da udje na teritoriju Kosova bez odobrenja tamošnjih vlasti. Kosovo je deo Srbije još samo u preambuli Koštuničinog Ustava!

Posebno je pitanje da li Rama ima politički kredibilitet da pokreće pitanje priznavanja Kosova. On nije kosovski funkcioner!

Dan posle incidenta, kada bi trebalo da su se glave ohladile, može se samo nagadjati šta je toliko snažno podstaklo albanskog premijera da prekrši protokol i vladanje dobrodošlog gosta. Ali, sve je jači utisak da je taj susret dva premijera naredjen, isforsiran i da je loše procenjen tajming. Jer, ionako krhki medjudžravni odnosi bitno su narušeni skandalom na utakmici, koji još nije do kraja istražen.

Biće da oba premijera imaju istog mentora kome se žurilo da taj posao obavi. Tu sumnju podgreva i  najavljeni razgovor srpskog predsednika vlade  sa ambasadorima pet zapadnih zemalja. Ne znam šta Vučić očekuje od tih susreta, ali bi mi bilo logično da od njih traži i dobije objašnjenje problematičnog ponašanja gosta u tradicionalno domaćinskoj i gostoprimljivoj državi, kakva je Srbija.

A kad je o gostoprimstvu reč, razumem da je Vučić bio iznenadjen, šokiran neplanirnom izjavom, zbog čega je izostalo rukovanje. Ali, predsednika države, koji je gostu na samom pragu zalupio vrata ispred nosa ipak ne razumem. Spustio se na isti nivo. Nedomaćinski!

Koliko god se želi da se dve države i dva naroda približe, najnoviji skandal ih je nepobitno udaljio. Do onog krajnjeg cilja, koji je nagovestio Boža Djelić, ne stiže se na ovaj način.

Diplomatija je ipak više od dnevne politike. To važi za sve učesnike!







петак, 31. октобар 2014.

ČIME SE MERE USPESI VLADE ALEKSANDRA VUČIĆA?


Agencija Beta objavila je da je javni dug Srbije na kraju septembra iznosio 22,11 milijardi evra,ili 66,8 odsto bruto domaćeg proizvoda. Dug je, u odnosu na avgust, dakle za samo mesec dana, uvećan za oko 230 miliona evra. Na kraju 2013. godine javni dug države Srbije iznosio je 20,14 milijardi evra,što u procentima iznosi 59,6. Zakonom o budžetskom sistemu učešće javnog duga u bruto društvenom proizvodu ograničeno je na 45%, što znači da je zakonski limit javnog duga već krajem septembra premašen za 21,8 procenata. S obzirom da do kraja godine predstoje još tri obračunska meseca, a sudeći prema rasipništvu državnog vrha,  možemo očekivati  da se naš dug poveća još bar za milijardu evra. U tome nam ne može pomoći ni smanjivanje penzija i plata.

Ima još mnogo podataka za uporedjivanje. Ali bi bilo zanimljivo da Ministarstvo finansija objavi na kojim stavkama je prekoračen plan troškova. I za koliko procenata. Onda bismo mogli da identifikujemo i ko je najveći rasipnik. Samo na prvi pogled izgleda kao sitan kusur saopštenje da je za put Drgaice Nikolić i njene svite u Njujork pozamašnu sumu platio generalni sekretrijat predsednika republike, Dragičinog muža. Takvih "sitnih" troškova ima previše.

Nismo čuli koliko je koštala Putinova parada, niti da li je ona bila predvidjena stavka u ovogodišnjem budžetu. Takodje, ne znamo šta se dogodilo sa one tri milijarde evra (ili dolara,svejedno) koje su u budžet unete na "dodjem ti" obećanje Vučićevih arapskih prijatelja.

Sumorna ekonomska situacija izgleda još sumornije kada se pročita podatak da je nenaplativo 3,5 milijardi evra poreskog duga. Jer, kako piše Politika, "poreska uprava Srbije zbog stečaja, likvidacija ili brisanja firmi iz registra od 694, može  I TO VEOMA TEŠKO, da naplati svega 276 milijardi DINARA od ukupnog poreskog duga". Zbrku i strah povećavaju cifre kojima država i njena poreska uprava objašnjava i brani svoj neuspeh. Iako je zadatak poreznika da bezuslovno naplate svaki, pa i najmanji dug državi, ovde je očigledno da oni ne rade dobro svoj posao. Zapravo, oni naplaćuju samo male iznose, i to od onih koji su uglavnom nemoćni da se od uterivača dugova odbrane. Veliki dužnici, umesto da se nadju na spisku za plenidbu i s druge strane brave, povlašćeni su, nedodirljivi, čak i favorizovani. Ne znam kojim moralom je vodjen Alekandar Vučić kada je za ministra kulture (!) u prethodnoj vladi gde je bio PPV, imenovao Bratislava Petkovića, poslastičara(!!!), koji je u trenutku preuzimanja funkcije državi dugovao preko osam miliona dinara na ime poreza?!  Poreska uprava je često izlazila iz okvira svojih nadležnosti zanemarujući osnovni cilj postojanja, služeći političkim ciljevima vrha vlasti, poput saopštenja da je bratu premijera Vučića UKRADEN IDENTITET valjda želeći da premijera amnestira od njegovog javnog obećanja da će podneti ostavku, ako se utvrdi da je Andrej Vučić vlasnik firme u blokadi zbog 22 miliona, kako piše u Agenciji za privredne registre. Čak i da jeste tako, time ne treba da se bavi poreska uprava, nego MUP, čiji ministar se isključivo bavi odbranom lika i dela svog partijskog šefa, prilično amaterski.

Vlada i stranka AV već dugo maše podatkom da je nezaposlenost u Srbiji značajno smanjena, ali nema podataka da je isti procenat ljudi i zaposlen. Ako je čak zaposlen značajan broj ljudi,otkud toliko firmi u stečaju, likvidaciji i brisanju  iz registra? Gde su zaposleni ti ljudi? Šta proizvode? Koliki je njihov učinak? I manje stručan čovek nego što bi trebalo da bude Vučićev ministar finansija, zna da bi podaci s obe strane znaka jednakosti morali da se slože.

Vlada na čelu s premijerom, s ponosom ističe da se za  61% penzionera neće umanjiti penzije. Tužno! Ružno! Cinično! Da li stvarno neshvataju, ili ih baš briga, što upravo taj podatak ilustruje celokupnu bedu našeg društva. Šezddeset jedan odsto penzionera ŽIVI ISPOD GRANICE SIROMAŠTVA! Podatak za SRAMOTU, a ne za ponos, Aleksandre Vučiću! Da li očekujete da će peostalih 31 odsto penzionera izvući Srbiju iz krize?

U državi Srbiji vlada apsolutni haos. Medijska sloboda je na nivou da budi nostalgiju čak i na vreme Slobodana Miloševića, kada smo znali ko je u novinarstvu njegov a ko slobodan.

Umesto da se urušena kultura, koju  je ostavio za sobom Boris Tadić, oporavlja, naprednjačka vlast ide dalje u njenom uništavanju. Poslednji u nizu skandala je praktično ukidanje i obesmišljavanje Oktobarskog salona, koji je više decenija bio zaštitni znak Beograda.

Brojni su primeri izneverenih obećanja i očekivanja naroda koji je Vučiću, Nikoliću i SNS-u poklonio poverenje. Nije bilo teško prevariti ojadjeni narod, jer, mora se priznati, situacija ni pre njihovog povratka na vlast nije bila dobra. Ali, temelje naše nesreće postavili su upravo oni u sprezi sa Miloševićevim režimom devedesetih, kada su nas uveli u rat koji je sa sobom doneo sve dalje nesreće. Oni su ovaj naivni narod ubedili da istorija počinje od njihove pobede na izborima 2012.  za koju je mnogo zhaslužniji pad demokrata, nego njihov naprenjački uspeh.

Treba stvarno imati djon obraz pa i dalje mahati rejtingom i svetskom podrškom! Takvo ponašanje je u najmanju ruku beskrupulozno! Pitanje je da li i ko iz sveta stvarno podržava politiku Aleksandra Vučića. I zašto? Ko ima kalkulaciju i kakvu? Kako u tom slučaju objasniti nedostatak senzibiliteta zapada prema svim skandalima i gafovima koje živimo. Da li je Angela Merkel, na primer, saglasna da visoki činovnik vlade, pa još ministar policije, i dalje sedi u vladi Srbije posle skandala sa plagiranim doktoratom? Posebno Merkelova, koja je zbog sličnih afera morala da se odrekne svojih odanih saradnika. I da li SAD-politika i njihov ambasador u Beogradu podržavaju gušenje medija. Oni, koji su devedesetih godina energično podržavali našu borbu za medijske slobode.

Rusku podrsku, kojoj aktuelna vlast posvecuje narocitu pažnju, videli smo jutros na prvim stranicama Danasa. Putin, s pravom, traži da se dug vrati. Ako smo mi braća, kese nisu sestre! To što su nerazumne i neodgovorne vlasti Srbije poklonile nafnu industriju i još štošta, a aktuelna vlast nastavila sa istom politikom, Putina ne obavezuje. On i Rusija vode svoju politiku. A naši se i dalje prostiru pred njim. I troše narodne pare!

Vučić je u poslednje vreme utišao svoju arapsku politiku. Jedino se forsiraju  vesti o Er Srbije, mada uspesi još nisu potvrdjeni. Od transparentne politike, koju je obećavao, videli smo višemesečno nadvlačenje oko objavljivanja ugovora sa Etihadom, koji je katastrofalno loš, po kome Srbija, ovako osiromašena i ojadjena, preuzima dugove JAT-a i daje finansijsku pomoć do 2018. Još nerazumniji je i pogubniji projekat "Beograd na vodi", o kome se mnogo pisalo i govorilo. Ogromne pare su potrošene na maketu nove Savamale. Ni Vučić ni njegov gradonačelnik Beograda, takodje osumnjičen za plagiranje doktorata, ne brinu što u Beogradu više godina blizu dva miliona kvadrata poslovnog prostora zvrji prazno, neiskorišćeno, niti da li će se, ako se izgrade, taj novi poslovni prostor koristiti, ili će neko, usred navodne borbe protiv korupcije,(o kojoj se takodje ucutao) iskoristiti svoju sansu. A najbezobraznije zvuče priče o povećanom broju putnika Er Srbije, ako se zna da narod u Srbiji nema ni za goli hleb, što je posebno pogoršano neustavnim zakonom o smanjenju penzija i plata. (Naročito cinično i šarlatanski zvuči izjava ministra finansija da se od penzionera uzima više nego do državne administracije (koja je dostigla 800 hiljada činovnika), jer, zaboga, oni moraju da kupuju odela, a penzioneri, koji izdržavaju tri - četiri generacije nezaposlenih u porodici, mogu da idu i goli, u ritama.

O prevarama, neuspesima, promašjima... mogla bi se napisati čitava knjiga. Ali, od toga nema vajde. Jer, niko nije gluv kao onaj ko ne želi da čuje, niti slep kao onaj koji neće da vidi.

Srbija se na svim poljima urušava! Sve nas je manje, sve smo stariji, bolesniji. Onaj mali priraštaj stanovništva je prepušten sebi, bez nade, bez budućnosti! Bez podrške! Osim što smo ostali bez imovine, bez sredstava za život, a o napretku da i ne govorimo, Vučićeva vlast, uključujući i parlament gde ima  većinu, već nas je previše moralno degradirala.

Poslednji je trenutak da, zarad manje štete, Alekandar Vučić prizna neuspeh (hoću da verujem da je imao dobre namere, ali nije umeo) i da se povuče. Jer, štete njegovog delovanja su već nesagledive. Ako nastavi da PRAZNOM PRIČOM vara narod, na karti Evrope Srbije uskoro neće biti.Ako se ovako nastavi, Evropa, koja danas podržava Vučića, neće imati koga da primi u svoje redove. NESTAĆEMO!


недеља, 12. октобар 2014.

CIJI JE GENERALNI SEKRETARIJAT PREDSEDNIKA SRBIJE?

Sredinom minule sedmice kabinet predsednika odgovorio je "Blicu" na pitanja o troškovima puta (i boravka) Tomislava Nikolića u Njujork, na zasedanje Generalne skupštine UN. Da ti odgovori nisu cinični i beskrupulozni, mogli bi se svrstati  u kategoriju glupih.

Ili u kabinetu predsednika smatraju da smo glupi mi gradjani?! Idemo redom:

1. Primitivna je i beskrupulozna izjava Stanislave Pak Stanković, savetnice TN da "nekome smeta što Nikolić dobro obavlja svoju funkciju"! To ne liči ni na piljarske, pijačne razgovore, niti priliči nivou saradnika šefa države, šta god o njemu mislili.

2. Na prvoj strani Politike objavljena je tabela sa uporednim troškovima Tadića i Nikolića - u korist Nikolića. Po ko zna koji put, Nikolićeva administracija nam baca prašinu u oči vraćanjem na Borisa Tadića, koji je ZATO ŠTO JE TAKO RADIO, IZGUBIO IZBORE! Dati su i Nikolićevi troškovi za 2014. koja još traje, i ima još tri meseca da se troši. Cifra za 9 meseci iznosi 78.751,36 dolara, što je u odnosu na prethodne dve godine  mandata u značajnom porastu.Prethodne cifre su za cele godine manje od devet meseci tekuće godine.

3. Ovo je godina naše duboke ekonomske krize, pa bi dobar domaćin morao da o tome vodi računa kada planira broj članova delegacije, i da ima u vidu "da je hotelski smeštaj višestruko skuplji tokom godišnjeg zasedanja Generalne skupštine Ujedinjenih nacija".

4. Da li je supruga predsednika član državne delegacije?

5. Odakle se finansira Generalni sekretarijat predsednika države,koji, kako se navodi u saopštenju, plaća boravak Dragice Nikolić i njene ekipe  u Njujorku? Da li iz budžeta Srbije, koji pune svi gradjani, posebno oni  kojima će plate i penzije biti smanjene zbog ogromnih rupa u budžetu? Oni isti gradjani koji svojim platama i penzijama izdržavaju oko milion nezaposlenih,od kojih je većina mladih. Ili taj sekretarijat ima sponzore? I ko su oni?

6. Konstatuje se u odgovoru Stanislave Pak Stanković da "predsednik za najvažniju i najduže i najbrižljivije pripremanu posetu inostranstvu - učešće na godišnjem zasedanju UN - ima predvidjen budžet koji usvaja Skupština Republike Srbije". A kad se ima u vidu da naprednjaci, čiji je predsednik bio stranački kandidat (i, da se ne lažemo, i dalje naprednjak iako se formalno "ispisao") imaju parlamentarnu  većinu, onda je jasno da će grupa Zorana Babića usvojiti i predlog da, na primer, Dragica Nikolić sa celom svitom i porodicom, može da putuje o našem trošku i  na Mars!

7.U toku izborne kampanje za predsednika Srbije 2012. godine, kao poseban kvalitet kandidata Nikolića isticano je da je on "srpski domaćin", koji će Srbiju voditi domaćinski. E, pa, sad vidimo njegov domaćinski pristup. Ni u najboljim ekonomskim prilikama, kakve u Srbiji nikada nisu bile, dobar domaćin ne bi ovako rasipao ni svoje, a kamoli naše.

8."Žalosna je činjenica da se plasiranjem neistina o predsedniku kalja ugled i reputacija cele Srbije", piše na sajtu predsednika. A ja mislim da je još žalosnija činjenica da SRBIJA IMA TAKVOG PREDSEDNIKA, KOJI NEMA OSEĆAJ MERE I MINIMUM BRIGE ZA SVOJ NAPAĆENI NAROD. Ako se Srbija nalazi pred bankrotom (a ja mislim da smo već bankrotirali), predsednik bi, za primer ostalima, morao da prvi revidira i svoje želje i svoje troškove, koje, ponavljam, UVEK PLAĆAJU GRADJANI, kako god se zvala stavka u budžetu. Generalni sekretarijat predsednika nije odvojen od države. To je NAJPRIMITIVNIJI BEZOBRAZLUK!

Za kraj dva pitanja:

-O čijem trsoku predsednik (i ekipa) putuju na medjunarodne sportske dogadjaje?
-Ko finansira Fondaciju "Dragica Nikolić" koju promoviše predsednik i da li je ona oslobodjena PDV-a?

I JEDNA NAPOMENA: Nismo ni videli ni čuli da je neki srpski lider od Miloševića do sada (Milošević, Koštunica, Djindjić, Tadić,Dačić, Vučić... ) šetao suprugu na svojim belosvetskim putovanjima osim aktuelnog Tomislava Nikolića!!!

петак, 10. октобар 2014.

MANIRI (I POLITIKA) DEVEDESETIH!

Naravno da nisu ispunjena sva očekivanja posle 5.oktobra. Kad čujemo da nam je gore, mora se priznati da NAM JE GORE SAMIM TIM ŠTO NIJE BOLJE! Za tešku materijalnu situaciju optužuje se uglavnom Demokratska stranka. Čak i neki bivši članovi, pa i visoki funkcioneri te stranke ne priznaju svoju odgovornost, prebacuju krivicu na svoje donedavne saborce. Jeste! DS i treba da snosi najveću odgovornost kao najveća i nekada vodeća partija opozicije i kasnije vlasti. Nisu se snašli, a neki su se možda snašli i previše.

Medjutim, bez namere da budem advokat-branilac DS-a, (pogotovo  ne želim da amnestiram one koji su osvajali vlast, pa prokockali poverenje,(napr.Čović, Velja Ilić,Dinkić,  Perišić, Čanak...... ), mislim da je dobro da se malo podsetimo šta je tadašnja pobednička, dosovska vlast nasledila.

Od Miloševićeve i Šešeljeve vlasti, čiji naslednici VUČIĆ, NIKOLIĆ I DAČIĆ sada vladaju, ostali su ogromni dugovi.
- Pojedena je štednja gradjana, koju je postpetooktobarska vlast počela da vraća gradjanima - što još traje;
- Vraćene su penzije koje je Miloševićev i Šešeljev (čitaj Vučićev i Dačićev) režim devedesetih godina prestao da isplaćuje ili isplaćivao sa  velikim zakašnjenjima;
- Godine 2008. zvanično je nastupila svetska ekonomska kriza, koja je, mora se priznati, ignorisana od tadašnje vladajuće garniture, Tadić,Cvetković(DS) i Dačić (SPS).

Na sve to pristigli su na naplatu i krediti koje je Srbija uzimala za vreme, pre i posle promena, i prolongirla otplatu starih dugova.

Pa, sad,kad se sve to sabere i kada se ima u vidu da ponovo vladaju KADROVI DEVEDESETIH
koji su nas ratnim i drugim dogadjajima i sankcijama vratili unazad, onda se može i zaključiti šta nas čeka. Da smo sa njima ponovo nadrljali!

Dvojac naslednika vlasti devedesetih drugo i ne ume, nego da vrati praksu iz te poslednje decenije 20.veka, i da ponovo uzima harač od penzionera i radnika. I tako podmiruje svoje rasipničke potrebe. Narod Srbije opet finansira političko ludilo.

Sve je već vidjeno! Čak i narodna glupost i neznanje kome dati podršku!

A onda su i očekivanja istovetna! Opet smo obrali bostan. Zelen!!!

петак, 03. октобар 2014.

MI ŠTEDIMO, ONI TROŠE!

Država je u dugovima, gubicima,problemima... Nista novo!  Godinama se u budžetu planiraju gubici. Poslednjih godinu dana drastično su povećani. Ima za to više razloga. I skoro svi su rezultat pogrešne politike; pogrešnog vodjenja džrave!!!

Ima, naravno, i  objektivnih teškoća. Svetska ekonomska kriza uzdrmala je i stabilnije sisteme, samo, za razliku od nas, oni u toj činjenici nisu videli svoju šansu nego su se borili da iz krize izadju. A naši, od Miloševića i ratnih sankcija do najnovije recesije, svi od reda širili su lažni optimizam. Svi su obećavali blagostanje, samo da se održe, ili dočepaju vlasti. Tako smo došli do bankrota!

Vlast je kao najsigurniju (i najlakšu!!!) varijantu izabrala smanjenje penzija i plata stanovništva. To, naravno, nije dovoljno. Ali je, po izboru Vučićevog kabineta, do sada jedino što su odlučili. Čini se da i nemaju nameru da bilo šta drugo rade, pogotovo ne da i ONI štede.

Prošlogodišnji budžet usvojen je sa tri milijarde dolara koje su premijerovi arapski prijatelji OBEĆALI. "Golub na grani" je ubrzo  odleteo, a rupa, rupetina u budžetu ostala prazna. Laza Krstić, bivši ministar finansija i autor budžeta, otišao je sa funkcije bez posledica. Bez odgovornosti!

Novi Laza, Dušan Vujović, prihvatio se dužnosti da narodu smanji obrok hleba! Narod zasad ćuti i čeka. Pojedine esnafske grupacije, istina, bune se, štrajkuju, ali se država zbog toga ne uzbudjuje.  Oni troše kao da smo vlasnici svih naftnih izvora ovog sveta.

Vrhu države ne pada na pamet da štedi, a još manje da od najvećih poreskih dužnika traži da svoje obaveze plate. A dužnici su sve bliski vlasti: ministri, članovi vlade, članovi vladajućih porodica, finansijeri stranaka.... Osim poreza, veliki broj njih ima i milionske dugove za neplaćnu struju... Iz sopstvenih političkih ili ekonomskih interesa finansiraju se propale firme koje su odavno morale da nestanu. Borba protiv korupcije zadržala se samo na priči, kojom su naprednjaci uspeli da na izborima prevare narod!

Dok nacija strepi od neizvesnosti i besparice, predsednik Srbije sa svojom brojnom svitom i obaveznom pratiljom suprugom, putuje po belom svetu. Znam da ce ovde odmah neko reći da je to SVE PO ZAKONU. Naravno! Ali, zakonom su zagarantovane i penzije! I, najvažnije, zaradjene su! Pa, ipak se smanjuju.

Ovaj naivni narod, uz sve nevolje, pristao bi da se odrekne čak i egzistencijalnog dela. Ali, ako je kriza i ako treba spasavati državu, onda bi za primer trebalo da odricanje (posebno od luksuza) krene upravo od izabranih vodja. Da se primeni: za mnom, junaci! a ne: napred, drugovi!

Narod je nedavno pokazao izuzetnu solidarnost u nevolji, kada su Srbiju zadesile velike poplave.Ali, i to poverenje vlast je upropastila. Obrenovac, Krupanj, Kladovo.... čekaju zimu u mulju i hladnoći. A vlada još ne zna koliko smo novca dali na humanitrni broj 1003. niti joj je to bitno.  Najvažnije je da za Putina pripremi paradu - pa nek košta šta košta! I to će narod platiti.

Skupa obezbedjenja, automobili,  prijemi, putovanja... skupa i nerazumna politika prema Kosovu, koju će plačati i naši praunuci, 250 poslanika od kojih sednicama prisustvuje manje od trećine,  sve to je harač kome nema kraja.

Sve će to narod pozlatiti, a mi platiti. Plaćaće oni koji prežive ovu vlast!



понедељак, 29. септембар 2014.

UMETNICI U POLITICKOM VREMENU

vredi pogledati



Pozivamo Vas na otvaranje izložbe
ARHITEKTURA SEĆANJA / UNUTRAŠNJI PEJZAŽ 

Nine Todorović i Svetlane Volic

u okviru koje će biti prikazan doktorski umetnički projekat Nine Todorović, 
pod nazivom ARHITEKTURA SEĆANJA - ambijentalna instalacija, veb sajt i video rad,
nastao pod mentorstvom prof. dr Milete Prodanovića

Galerija savremene umetnosti Smederevo, Trg Republike 5, 11300 Smederevo 
o
tvaranje u sredu, 1. oktobra 2014. u 19h
Izložbа je zаmišljena kаo vizuelni dijаlog dve umetnice, Nine Todorović i Svetlane Volic.  Svаkа se iz svog uglа posmаtrаnjа bаvilа ličnim odnosom premа grаdu i neposrednoj okolini  u kojoj obitаvа, kаo svedok promenа u dаtom istorijskom trenutku nа  urbаnističkom i аrhitekstonskom plаnu, аli i promenаmа koje ti procesi ostаvljаju nа mentаlnim i duhovnim mаpаmа pojedincа i zаjednice, sa specifičnim osvrtom na lične porodične istorije i najranija sećanja.
Projekаt Nine Todorović pod nаzivom ARHITEKTURA SEĆANJA - ambijentalna instalacija, veb sajt i video rad - www.architectureofmemory.com predstavlja doktorski umetnički projekat, rađen pod mentorstvom dr Milete Prodanovića, redovnog profesora na FLU, Beograd.  Postepeno se rаzvijаo poslednjih deset godinа, prаvljenjem fotogrаfskih beleški nа lokаcijаmа u fаzi prelаskа iz ruševinа u novogrаdnju. Fotogrаfije i instalacija predstаvljаju problem igre spoljаšnjeg i intimnog, postаvljаju pitаnje dа li je rušenjem stаre kuće zаuvek sа zemljom srаvnjeno i sećаnje koje kućа nosi ili bivа priključeno sećаnjimа nove zgrаde. Prošlost i memorijа stаrih obitаvаlištа ostаju bukvаlno utisnute u memorijski kod zgrаda u nаstаjаnju.
Fotogrаfije Svetlane Volic pod nazivom UNUTRAŠNJI PEJSAŽ snimаne su tokom 2010 i 2011. godine, u periodu trаjаnjа nаdogrаdnje dvа sprаtа zgrаde u kojoj umetnica živi. Celа fаsаdа zgrаde bilа je prekrivenа zаštitnim cirаdnim poluprovidnim plаtnom, čime su se uslovi životа i vidik kroz prozore znаčаjno promenili. Plаtno je i u estetskom i u znаčenjskom smislu potpuno izmenilo nаčin posmаtrаnjа. Fotogrаfisаni prizor je uvek isti, pogled kroz prozor, nа ulicu u kojoj umetnica živi od rođenjа. Impresionističkim pristupom, fotogrаfije su beležile promenu svetlа, boje i аtmosfere tokom rаzličitih godišnjih dobа ili dobа dаnа.
Na izložbi će biti predstavljeni lambda printovi, ambijentalna i video-instalacija i veb prezentacija doktorskog projekta.
Više o projektu:
Nina Todorović 
Rodjena u Beogradu, 1973. godine. Diplomirala 1999. na FLU, odsek slikarstvo, u klasi profesora Čedomira Vasića. Od 2000. član ULUS-a, sa statusom samostalnog umetnika.  2002. magistrirala, u klasi istog profesora.  Kandidat na Umetničkim doktorskim studijama, na FLU, Beograd. Od 1995. godine aktivno izlaže, a do sada imala 36 samostalnih i učestvovala na preko 190 grupnih izložbi, kao i brojnim likovnim kolonijama, radionicama i web projektima, u zemlji i inostranstvu (Kanada, Belgija, Madjarska, Makedonija, SAD, Slovenija, Estonija, Nemačka, Italija, Švajcarska, Rusija, Švedska, Velika Britanija, Australija, Urugvaj, Argentina, Egipat,). Dobitnik je više nacionalnih i internacionalnih nagrada. Radovi joj se nalaze u stranim i domaćim muzejima i kolekcijama.


Svetlana Volic
Rođena u Beogradu 1974. godine. Diplomirala 1999. godine, na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, odsek slikarstvo, u klasi prof. Čedomira Vasića. Magistrirala je slikarstvo kod istog profesora 2002. godine. Trenutno je na Umetničkim doktorskim studijama na FLU. Član je ULUS-a od 2000. godine. Realizovala je 9 samostalnih izložbi. Učestvovala je na preko 60 grupnih izložbi i velikom broju radionica, likovnih kolonija i festivala u zemlji i inostranstvu (Makedonija, Češka Republika, Crna Gora, Estonija, Letonija, Mađarska, Bugarska, Italija, Grčka, Nemačka i Kanada). Autor je scene i video radova za 17 pozorišnih predstava. Član umetničkog saveta Beogradskog letnjeg festivala – BELEF (2005-2006).  Učesnik je Bijenala arhitekture u Veneciji, 2004. godine,  kao jedan od autora projekta “Scene Design 02 – site: Krstac“, u okviru nacionalne selekcije Srbije i Crne Gore.  Izražava se kroz različite medije: slikarstvo, video instalacije, fotografiju, grafički i scenski dizajn. Živi i radi u Beogradu kao samostalni umetnik.

уторак, 23. септембар 2014.

DRŽAVNE LAŽI ILI NESPOSOBNOST VLASTI

Odavno slušamo kako vlast licitira brojem zaposlenih u tzv. javnom sektoru. Sad već bivši ministar finansija Lazar Krstić je prvi,posle formiranja vlade, javnosti saopštio da "broj zaposlenih u administraciji još nije utvrdjen". To je bilo pre više od pola godine. Ni sada se ne znaju, ili se ne objavljuju, tačni podaci. Nepoznato je koliko je prekobrojnih, dakle, vlasti ne znaju koliko izvršilaca posla je potrebno, a koliko je njih primljeno po rodjačkom ili partijskom izboru i ništa ne radi. Jedino se zna da ih je mnogo. Ni podaci o troškovima državne administracije nisu poznati, ili nisu dostupni. Ni koliko i kako troše institucije predsednika i premijera.

Ne zna se ni tačan broj automobila u vlasništvu državne administracije. Ni granice države Srbije! Nema ni podataka o, na primer, obolelim od retkih bolesti. Ili, o broju naših u rasejanju. Ili, koliko ima pušača, koliko narko-zavisnika, obolelih od side....itd.

Nije utvrdjeno ni koliko je ljudi poginulo u NATO bombardovanju 1999. iako su od tada obavljena dva popisa stanovništva u Srbiji. Ili, koliko tačno ima nezaposlenih u Srbiji...

Mnogo šta se ovde ne zna!

Ali, zna se vrlo dobro, recimo, koliko puta se Dragan Djilas ženio, ili koliki su mu godišnji prihodi od privatnog biznisa. Ili, koliko je članova napustilo Demokratsku stranku i prešlo u SNS. Brzopotezno je utvrdjeno koliko penzionera će biti oslobodjeno a koliko oglobljeno najnovijim (ne)ekonomskim merama Aleksandra Vučića.   

Ne zna se ni koliko je pomoći prikupljeno od slanja SMS poruka na 1003.  iako akcija traje od maja. Ni koliko je ljudi nastadalo u majskim poplavama.

Srbija odavno ima Statiticki zavod, ima razne institute i agencije koje to treba da rade. I za njih plaća ogromne sume. Sećam se mog prvog zaposlenja. Tada je svaka firma(institucija,preduzeće,škola,ambulanta,redakcija....) imala obavezu da na kraju meseca, dostavlja izveštaj o kretanju radne snage (došli,otišli,umrli,...) i već u prvoj polovini tekućeg meseca država je imala tačne podatke o zaposlenosti, po kategorijama,stručnoj spremi, zaradi,starosnoj dobi....

Jasno je da se ovde zna i objavljuje samo ono što se želi. A ne želi se, izmedju ostlaog, da se prizna, da u Beogradu ima preko dva miliona kvadrata praznog poslovnog prostora, dok se vrlo zvučno najavljuje izgradnja Beograda na vodi sa još tolikom kvadraturom, koju nema ko da koristi.

Sve što im ne odgovra, što se ne uklapa u njihove ciljeve i računice, predstavnici vlasti ne znaju. Nikad čuli, kao Zorana Mihajlović sto nije čula da je Beko Vučićev kandidat za direktora Železnice.

Ako vlasti stvarno ne znaju ono što bi morali da znaju, onda su oni NESPOSOBNI da vode Srbiju u ovako teškom  i delikatnom vremenu. Ali, ako sve to znaju, što je verovatnije, onda je ovo što nam govore NEOPROSTIVA LAŽ, licemerje!

U OBA SLUČAJA, AKTUELNA VLAST NEPODOBNA JE DA VODI  NAROD I TREBA DA SE SKLONI!



среда, 17. септембар 2014.

NAJAVA

Ima skoro nedelja dana otkako RTS po citav dan najavljuje imtervju premijera Srbije Aleksandra Vučića. Intervju se smatra istorijskim, jer AV treba da objasni reforme, pre svega rebalans budžeta,koji se bazira na smanjenju plata i penzija.

O merama koje će premijer sutra saopštiti već se dugo govori, javnost se priprema za sudnji dan, licitira se procentima.... Sa strepnjom se armija od milion i 700 hiljada penzionera, koji izdržavaju još dva puta toliko članova porodice bez posla, preračunava. Mnogi bi sada da revidiraju svoju podršku Vučiću koju su već dva puta potvrdili na izborima.

Ali, o svemu tome će se pričati tek kada AV objavi svoje namere i odluke.

Meni se smučilo ono što radi RTS. Spot kojim se Vučićev nastup najavljuje počinje i završava se velikim premijerom, pored njega "mala" Angela Merkel, srećna što je u društvu tako važne persone. Slika se ponavlja i sa Putinom koji u Vučića gleda kao u boga. Autor je očigledno želeo da istakne svu važnost i veličinu prvog ministra Srbije. To, valjda, treba da izbezumljeni narod ohrabri, da mu vrati veru u snagu velikog vodje. Jer mere vlade mogu ozbiljno da ugroze njegovu popularnost. Mnogo, čak i od RTS-a!

Najavni spot je napravljen u najboljem marketinškom maniru za predizbornu kampanju. Ovog puta, mora se priznati, izostalo je pljuvanje po opoziciji i optužbe da je upravo ona upropastila Srbiju.



петак, 29. август 2014.

KOLIKO KOŠTA NOVINARSKA HRABROST?

Brankica Stanković, urednica Insajdera, godinama zivi sa policijskom pratnjom. Radi uz prisustvo obezbedjenja. Podize i neguje dete, piše, traga za istinom, za pravdom. Raskrinkava i razotkriva opasni kriminal i korupciju.. živi kao talac ... Ovih dana dobila je svetsku nagradu za hrabrost.

Dnevnik "Danas" je nedavno, kao u vreme zloglasnog Vučićevog Zakona o informisanju, platio pet miliona kaznu. Navodno, jer nije na vreme izvestio nadležne o zapošljavanju dva invalida. Zapravo, "Danasu" je tražena greška jer vlast nije zadovoljna njihovom nepokornošću. Sad im se, eto, pružila prilika.

Neposlušni nedeljnik "Vreme" targetiran je od premijera lično, jer ne posustaje u razgolićavanju mnipulacija, prevara, pljačke....

I u Vučićevo ministarsko vreme postojali su poltroni i poslušnici, ali i mi, slobodnomisleća snaga koja se nije predavala. Lepili smo jedanput nedeljno imena nečasnih sudija na stub srama ispred Nušićevog spomenika na Trgu Republike. Protestovali, skupljali novac da za kolege platimo kaznu, okupljali se u Medija centru. I kad se nismo voleli bili smo zajedno....

Sada je muk! Novinari ćute! To kao da nije problem esnafa, nego lični. Ćute i NGO. I pravosudje.... Novinaska udruženja izdaju saopštenja koja nikoga ne obavezuju...

Dokle, bre! Ima li vas, kolege? Izadjite iz tih rupa u kojima čučite i mislite da ste se spasli. Nije vreme za ćutanje i poltronisanje. Kad tad, svi ćete stići na red, ali tada više neće biti nikoga da se buni. Da stane u vašu odbranu. A strategija: razbiti mase u manje grupe da bi se lakše savladale, uvek uspeva. Mislite o tome!



субота, 23. август 2014.

D E P O

Od trenutka kada su se oglasile vatrogasne sirene, malo pre osam, do negde pola sata pre podneva, u Tržnom centru "Depo" na Bulevaru kralja Aleksandra sve je bilo gotovo. Sudbina, nade,planovi, roba, zarada...  za 160 porodica sve je postalo zgarište.

Pečurka koja je u osam sati ličila na Hirošimu, nestala je, miris dima je jenjavao. Oko ostataka zgrade još razvučene cevi, parkirane vatrogasne cisterne i zapanjeni vlasnici nestalih štandova. Nemi. Gledaju u prazno. Uglavnom nisu raspoloženi za razgovor. Jedna od njih, Ruža S. ipak prihvata.

- Nas petoro je ovde radilo: sin, snaja, ćerka, zet i ja. Imam i unuke. Živeli smo od Depoa. Sad je sve nestalo. Juče smo preuzeli novu robu, jer počinje jesenja sezona, zadužili smo se 15 hiljada evra. Sve to je izgorelo. Ostao nam je dug koji moramo da platimo.

- Jeste li osigurani?

- Osigurana je samo zgrada, mi pojedinačno nismo. Bilo nam je skupo... Ne znam da li  vlasnik objekta ima neke obaveze prema nama korisnicima, jer je održavanje zgrade njegova obaveza...

- Znate li šta se ustvari desilo? Kako se zapalilo?

- Niko još ne zna. Sumnjaju na elektroinstalacije. A to je trebalo da održava vlasnik.... ali, već se ovde priča da je nekome zapela za oko ova lokacija... dobar plac na dobrom mestu.... Delegacija našeg udruženja otišla je do Skupštine grada. Ne znam da li danas, pošto je subota, ima nekoga tamo...

Polazim, a Ruža mi, pozdravljajući se, kaže: napišite, molim vas, neka ljudi vide i čuju našu muku, našu nesreću.  Izračunajte koliko nas je jutros ostalo bez ičega. Svaka tezga izdržavala je bar po jednu porodicu, neki i više. Mnogo nezaposlenih ljudi je ovde našlo spas. Pomnožite tih 160 sa pet, šest... Možda će se neko setiti  da nam pomogne.


недеља, 17. август 2014.

U IŠČEKIVANJU SUDNJEG DANA



Ovo je razmisljanje i strepnja jednog beogradskog penzionera.



                                   LAPOT, NEGO ŠTA!

            Bliži nam se septembar – sudnji mesec za nas penzionere. Sa strahom ga očekujemo. Još ne znamo šta će nas snaći. Kako ćemo preživeti, to ćemo tek videti.  Nema se kud. Budžet mora da se popuni da bi država preživela. Nije uteha što neki finansijski stručnjaci kažu da je ono što će se od penzionera uzeti kap u moru deficita. Ali  sta vrede ta saznanja? Moramo da prihvatamo sve što vladini stručnjaci osmisle.
            Premijer kaže: ako izdržimo, za 4 – 5 godina  čeka nas svetlija budućnost. Malo sam skeptičan. Od nas starih verovatno će neko i dočekati da ga obasja sunce u državi blagostanja u kojoj će svi biti zaposleni, mladi neće bežati u inostranstvo, već će svoje znanje koristiti za dobrobit Srbije. Naši unuci provodiće dane u pesmi i veselju, maltene teći će med i mleko. Samo, naravno treba dotle preživeti.
            Imam dosta godina ali i dobro sećanje. Pamtim ko je iz PIO Fonda uzeo novac za Sava centar, Vrnjačku Banju, Gazelu, … I nikada ga nije vratio. Nismo dobili ni dividende za naš suvlasnički deo.
            Svaka vlast se trudila da očerupa penzioni fond u ime opšte dobrobiti za buduća neka pokolenja.
            Današnje penzije nisu usaglašene sa troškovima života. Ono što je Ustavom i zakonom zagarantovano obezvredjeno je sramotnim procentima povremenog povećanja penzija. A država galantno, umesto jednog ili dva procenta uzima 10, 15,a možda i 20 odsto. Uzima koliko joj treba I to od njugroženije grupe gradjana. Penzioneri će biti do zla boga srećni ako se sve završi sa 10 %.
            Razgovarajući sa kolegama penzionerima došli smo do jedinstvenog zaključka. Osećamo se neprijtno što toliko dugo živimo ugrožavajući napredak Srbije.
            Ima rešenja! LAPOT, NEGO ŠTA!

                                                                                  Dr Miroslav Todorović
                                                                                              Beograd