Brankica Stanković, urednica Insajdera, godinama zivi sa policijskom pratnjom. Radi uz prisustvo obezbedjenja. Podize i neguje dete, piše, traga za istinom, za pravdom. Raskrinkava i razotkriva opasni kriminal i korupciju.. živi kao talac ... Ovih dana dobila je svetsku nagradu za hrabrost.
Dnevnik "Danas" je nedavno, kao u vreme zloglasnog Vučićevog Zakona o informisanju, platio pet miliona kaznu. Navodno, jer nije na vreme izvestio nadležne o zapošljavanju dva invalida. Zapravo, "Danasu" je tražena greška jer vlast nije zadovoljna njihovom nepokornošću. Sad im se, eto, pružila prilika.
Neposlušni nedeljnik "Vreme" targetiran je od premijera lično, jer ne posustaje u razgolićavanju mnipulacija, prevara, pljačke....
I u Vučićevo ministarsko vreme postojali su poltroni i poslušnici, ali i mi, slobodnomisleća snaga koja se nije predavala. Lepili smo jedanput nedeljno imena nečasnih sudija na stub srama ispred Nušićevog spomenika na Trgu Republike. Protestovali, skupljali novac da za kolege platimo kaznu, okupljali se u Medija centru. I kad se nismo voleli bili smo zajedno....
Sada je muk! Novinari ćute! To kao da nije problem esnafa, nego lični. Ćute i NGO. I pravosudje.... Novinaska udruženja izdaju saopštenja koja nikoga ne obavezuju...
Dokle, bre! Ima li vas, kolege? Izadjite iz tih rupa u kojima čučite i mislite da ste se spasli. Nije vreme za ćutanje i poltronisanje. Kad tad, svi ćete stići na red, ali tada više neće biti nikoga da se buni. Da stane u vašu odbranu. A strategija: razbiti mase u manje grupe da bi se lakše savladale, uvek uspeva. Mislite o tome!
Dnevnik "Danas" je nedavno, kao u vreme zloglasnog Vučićevog Zakona o informisanju, platio pet miliona kaznu. Navodno, jer nije na vreme izvestio nadležne o zapošljavanju dva invalida. Zapravo, "Danasu" je tražena greška jer vlast nije zadovoljna njihovom nepokornošću. Sad im se, eto, pružila prilika.
Neposlušni nedeljnik "Vreme" targetiran je od premijera lično, jer ne posustaje u razgolićavanju mnipulacija, prevara, pljačke....
I u Vučićevo ministarsko vreme postojali su poltroni i poslušnici, ali i mi, slobodnomisleća snaga koja se nije predavala. Lepili smo jedanput nedeljno imena nečasnih sudija na stub srama ispred Nušićevog spomenika na Trgu Republike. Protestovali, skupljali novac da za kolege platimo kaznu, okupljali se u Medija centru. I kad se nismo voleli bili smo zajedno....
Sada je muk! Novinari ćute! To kao da nije problem esnafa, nego lični. Ćute i NGO. I pravosudje.... Novinaska udruženja izdaju saopštenja koja nikoga ne obavezuju...
Dokle, bre! Ima li vas, kolege? Izadjite iz tih rupa u kojima čučite i mislite da ste se spasli. Nije vreme za ćutanje i poltronisanje. Kad tad, svi ćete stići na red, ali tada više neće biti nikoga da se buni. Da stane u vašu odbranu. A strategija: razbiti mase u manje grupe da bi se lakše savladale, uvek uspeva. Mislite o tome!
Нема коментара:
Постави коментар