петак, 31. август 2018.

NAŠI DANI - VLADISLAV PETKOVIĆ DIS

OBNAVLJANJE LEKTIRE 
(za one koji su bežali sa časova...)


Razvilo se crno vreme opadanja,
Nabujao šljam i razvrat i poroci,
Podig'o se truli zadah propadanja,
Umrli su svi heroji i proroci.
Razvilo se crno vreme opadanja.

Progledale sve jazbine i kanali,
Na visoko podigli se sutereni,
Svi podmukli, svi prokleti i svi mali
Postali su danas naši suvereni.
Progledale sve jazbine i kanali.

Pokradeni svi hramovi i ćivoti,
Ismejane sve vrline i poštenje,
Poniženi svi grobovi i životi,
Uprljano i opelo i krštenje.
Pokradeni svi hramovi i ćivoti.

Zakovana petvekovna zvona bune,
Pobegao duh jedinstva i bog rata;
Obesismo sve praznike i tribune,
Gojimo se od grehova i od blata.
Zakovana petvekovna zvona bune.

Od pandura stvorili smo velikaše,
Dostojanstva podeliše idioti,
Lopovi nam izrađuju bogataše
Mračne duše nazvaše se patrioti.
Od pandura stvorili smo velikaše.

Svoju mudrost rastočismo na izbore,
Svoju hrabrost na podvale i obede,
Budućnosti zatrovasmo sve izvore,
A poraze proglasismo za pobede.
Svoju mudrost rastočismo na izbore.

Mesto svetle istorije i grobova
Vaskrsli smo sve pigmeje i repove;
Od nesrećne braće naše, od robova,
Zatvorismo svoje oči i džepove.
Mesto svetle istorije i grobova

Ostala nam još prašina na hartiji
K'o jedina uspomena na džinove;
Sad svu slavu pronađosmo u partiji,
Pir poruge dohvatio sve sinove.
Ostala nam još prašina na hartiji.

Pod sramotom živi naše pokolenje,
Ne čuju se ni protesti ni jauci;
Pod sramotom živi naše javno mnenje,
Naraštaji, koji sišu k'o pauci.
Pod sramotom živi naše pokolenje.

Pomrčina pritisnula naše dane,
Ne vidi se jadna naša zemlja huda;
Al' kad požar poduhvati na sve strane,
Kuda ćemo od svetlosti i od suda!
Pomrčina pritisnula naše dane.

Vladislav Petković Dis (1910)

четвртак, 23. август 2018.

SVINJA REFORMATOR! KOGA STE PREPOZNALI U OVOJ PESMI?



SVINJA REFORMATOR - autor Milorad Mitrovic


Bila ponoc nema, gluva,
Vrtar spava, vrt ne cuva,
I sred vrta cvetna, cedna,
Uvuce se svinja jedna,
Svud po vrtu gleda, meri,
Pa zapoce da se ceri:
"Bas su ljudi uma mala,
Uzalud im samo hvala;
Ove travke sta im vrede,
Sta tu ima da se jede?
Gle, svud ruze, lale stoje,
I seboji razne boje,
A bas nigde tikva neka,
Il' koricak od duleka...
Pa bar da je cvet do cvetka
Da je reda i poretka;
Vec tu leja, tamo bokor,
Prava zbrka, jad i pokor.
Stan'te ljudi, tasta glavo,
Da vidite umlje pravo,
Da saznate sta ja vredim
Kad prionem vrt da sredim".
Bila ponoc nema, gluva,
Vrtar spava, vrt ne cuva,
I na pos'o svinja preze:
Kida lisce, cupa vreze,
Po lejama rovi, rije,
Lomi pritke i saksije,
Porazbaca cvece svuda,
I napravi trista cuda.

A kad sinu sunce vrelo
Jadno cvece pade svelo.

1902.

субота, 18. август 2018.

DOKLE ĆE TRAJATI TEROR ĆIRILIČNIH "USTAVOBRANITELJA"

U Srbiji se vlast često poziva na ustav, ali ga uglavnom ne poštuje,nego koristi onda kada treba da prekrije neki mračni, komplikovan i sporan posao. Čim pružiš otpor nekom idiotluku, oni tebe ustavom. Istom brzinom ustav se zaboravi, kada to Aleksandr Vučić odluči, kao na primer u procesu "razgraničenja" na kosovskom pitanju.

Najnovije  "oružje" bahate vlasti i terora nad narodom je zakon o ćirilici.

Od prvih slova koja sam naučila, pišem latinicu. Usred Srbije! Tako mi se više svidjalo. Kada sam počela da učim strane jezike, koji su pisani latiničnim pismom, desio mi se peh da sam, pišući nemački i engleski, počela da mešam latinično i ćirilično pismo. Zato sam konačno, kao praktičnu, izabrala latinicu. I nisam zbog toga imala problema skoro 70 godina.
E, sad su "čuvari srpstva" odlučili drugačije. Znači, ja moram da pišem ćirilicu.

Zakon o ćirilici je, kako zagovornici ovog srpskog pisma ističu, USTAVNA OBAVEZA.

Nemam ništa protiv ćirilice. Većina moje porodice i prijatelja piše tim pismom. Lako čitam i jedno i drugo. Ali...Kada mi neko ispred nosa maše ustavom " koji se mora poštovati radi održanja srpskog identiteta", podseti me na brojna, vrlo gruba, kršenja tog najvišeg državnog akta.
Valjda se taj najzakon mora svuda primenjivati, a ne trenirati strogoća na  polupismenoj naciji, koja je jedva naučila da čita i piše. Mnogi čak ni toliko.

U USTAVU piše i da je Kosovo Srbija? ILI, IPAK NIJE!? Prema izjavama predsednika Srbije Aleksandra Vučića, Srbija sada tamo nema NIŠTA.To NIŠTA su, po njemu, verovatno i kosovski Srbi, kojih na Kosovu, bar prema zvaničnoj statistici, ima više desetina hiljada. Kakav, bre, ustav?!

Srpsko nacionalno biće i identitet se zaboravljaju kada se Srbija bagatelno rasprodaje raznim arapskim, turskim, nemačkim i inim "INVESTITORIMA". Nisam nigde pročitala, ni čula, da se tim novim belosvetskim "partnerima" i investitorima ugovorom uslovljava da se korespondencija obavlja na ĆIRILICI. Baš me interesuje na kom pismu je ugovoren Beograd na vodi, Er Srbija, Aerodrom " Nikola Tesla".... i sve one fabrike koje je otvarao i postavljao kamen temeljac predsednik Srbije? Ni da li se UGOVORENA MEDJUNARODNA ARBITRAŽA u slučaju spora, obavlja na ćirilici?

Zar ta pitanja nisu važnija od toga kojim pismom pišemo? Zar  od tvrdog stava o ćirilici nije bitnije da se medjusobno dobro razumemo i da znamo da pročitamo i napišemo pismo prijateljima iz Hrvatske, Slovenije, Francuske, Engleske, SAD...? I da se u svetu možemo snaći, ćak i gde nema ćirilice? Ili ćemo čekati da svet, ako želi da komunicira sa nama, nauči ćirilicu?

Te naprasne aktivnosti mi liče na pokušaj da naša pažnja predje na sporedni kolosek, da bi važniji, kosovski i drugi problemi granice i teritorije, prošli neopaženo?! Ne dogadja nam se to prvi put. A posebno se to seme prevare lako prima kod nepismenih i polupismenih ljudi.
Većina koja će jedva pročitati i ćirilicu, kao jedino pismo, sigurno neće imati svest šta im se dogadja. Jer, svet u njvećem broju, čita i piše latinicu. I Povelja o ljudskim pravima i slobodama je napisana latinicom!

Poseban apsurd su parole gradskih čelnika i borba za razvoj turizma. Kako će se svetski turisti snaći u Beogradu, i ne samo ovde, ako ne mogu da pročitaju naziv ulice ili hotela u kome su se smestili. To možda može u Vesićevom rodnom Grkljanu, gde turisti ne zalaze, ali ne i u srpskoj prestonici, koja ima ambicije da postane  značajna turistička destinacija.

U Srbiji nikada nije bio problem pisanje oba pisma. Sada, pošto je nastupilo vreme laži i prevara, pažnju javnosti treba po svaku cenu okupirati podelom na патри(Ј)оте-ćirilličare i izdajnike-latiničare. Dok glavni vozovi prodju!

Još samo da za "ugrožavanje" ćirilice optuže Jeremića, Djilasa, Jankovića...

недеља, 05. август 2018.

OVDE NEDOSTAJE VILI BRANT!

5
Meni žao naroda. Ta Krajina je dvaput etnički očišćena. Prvo od Hrvata 1991, a onda i od Srba 1995. I sad kad čovek pogleda tu Krajinu, u nju neće više ni Hrvat, ni Srbin. Obojica hoće u Nemačku. E moji idioti, zašta ste se vi ubijali i palili jedni drugima kuće.

Sve rečeno u dva i po reda. Nedostaje nam ljudskost - sa obe strane labavo utvrdjene granice.
------- 
U jesen 1991. na Bulevaru revolucije (sada preimenovanom u Bulevar kralja Aleksandra) srećem  gospodju iz moje ulice, čiji muž, inače visoki oficir JNA je već više od mesec dana u Vukovaru, . Pošto ona "zna dobro da sam ja izdajnik" već prilazeći, počinje rafalno sa uvredama - iz čistog mira! 
"Moj muž u Vukovaru brani Srbiju dok je vi, izdajnici i strani plaćenici,prodajete! Sram te bilo! Kako smeš da šetaš Beogradom?" Bujica njenih etiketa teče, ljudi oko nas zastaju, neki se krste, neki solidarišu s njom, malo je onih koji mi saosecajno klimaju glavom bez reči.....

A onda je, 18. novembra 1991. "pao Vukovar". Ostale su ruševine. Ubrzo je RTS oformila stalno dopisništvo u "Srpskom Vukovaru", u improvizovanom, valjda šatorskom prostoru, gde je, osim TV ekipa i tehnike, organizovana i kuhinja za izveštače RTS za koju je kupljeno čak i specijalno, kvalitetno cepter posudje. Komšiničin muž, branilac-patriota se vratio iz podzemnog vojnog štaba u Vukovaru, gde, kako je sam rekao, 67 dana nije video sunca. 
Srpske vlasti su objavile da su odmah donele odluku o izdvajanju finansijskih sredstava za obnovu "Srpskog Vukovara".... 

RTS se iz Vukovara ubrzo vratila, a Vukovar je preuzela Hrvatska. 
----------
Jednog jutra, udjem u redakciju (još u RTS) a na tek postavljenom tapisonu  neko uspesno ostavio svoje uljem namazane korake... neka osveta, poruka, sta li je...? Zovem šeficu spremačica da prijavim problem. Kažem treba da se očisti. A ona, iznenadjeno: 
"Sta vam je, Seno? Znate li vi šta se dogadja u Vukovaru?"
Znam! A kakve to veze ima sa čišćenjem ovog tepiha?  Je l' ti ideš u Vukovar?
"Neee"! Ali, znate li vi da je tamo rat....?"
Krpu, bree, u ruke! - završavam ovaj tragikomični dijalog.

---------
Tog petog avgusta, pre 23 godine, bila sam na Lidu, dunavskom, preko puta Zemuna. Pržila se na palubi čamca. Moj muž je pokušavao da ulovi kedere (male ribice-mamce) i da se spustimo malo niže da peca. I odjednom, nešto pre 13 h, na radiju Studija B, špica za vanredne vesti. Jugoslav Pantelić čita da je jutros, oko 4 sata, nad Krajinom krenula "Oluja". Poskočim i glasno reagujem na vest, a komšinica sa susednog čamca, SPS-ovka, dok sprema ručak, glasno negoduje: " ja ne volim te napaljene novinare što lažu..." Ono što je dalje govorila nije za ponavljanje, ali jeste bilo iz korpusa naučenih tekstova koje su  tadašnji vladaoci Srbije svakodnevno ponavljali, časteći time svoje susede neistomišljenike.

Tri dana kasnije, u popodnevnoj smeni u NTV Studio B, negde pred Vesti u 7, zvoni telefon. S druge strane uzbudjen i revoltiran glas: 
"Ja sam na Sremskoj Rači, vozim teški kamion-hladnjaču  iz Nemačke za Tursku. Ovde je više hiljada ljudi kojima policija ne dozvoljava da udju u Srbiju. Uradite nešto... Ovde je mnogo starih, bolesnih, dece... nemaju ni vodu.... oko jedne trudnice su se skupili, verovatno se poradja...." i veza se prekida. 

Odmah smo  poslali  TV ekipu, sa reporterkom Jelenom Veljković. Televizija STB  tamo nije dobrodošla, pa su jedva uspeli da sačuvaju jednu, ili dve, od više kaseta sa snimcima. Policija je oduzimala sve što su snimili. Ali, vest je ipak otišla u etar.... Narednih dana Bojana Lekić, Svetlana Lukić i više novinara B92 i aktivista NGO sakupljali su u Domu omladine pomoć za izbegle kolone.....
-------- 
Jesen 1995. Popodne u NTV Studio B. Još nije počela prednevnička frka. Primećujem dve nove higijeničarke, koje, neuobičajeno, tiho i pažljivo da ne dižu prašinu, krpom brišu svaki pedalj podova, nameštaj, sve.... marljive i ćutljive, i to me posebno podstaklo da započnem razgovor.  
Dve sestre, jedna ekonomista, druga dr, mislim da je bila stomatolog. u Beograd su stigle u koloni koja je iz Krajine bežala od "oluje", sa decom i starima. Putovale su 11 dana. Njih jedanaestoro, jednim autom...muževi ostali u redovima kninske odbrane... 
"Mi uopšte nismo znali da se nećemo vratiti kući istog dana..." - započinje svoju ispovest jedna od sestara. 
"Više puta smo tako bežali od sirena i gruvanja topova na par sati...tako da smo izašli sa samo jednom torbicom koja uvek stoji spremna... Izašli smo na put i tek tada vidimo da je kolona sve veća. Zaglavili smo se i nismo mogli nazad. A ni napred nije išlo. Više smo stajali u mestu.... Najgore je bilo na Petrovačkoj cesti.... kad su počeli avioni da nadleću kolonu...."

A muževi? Gde su oni?

"Oni su ostali u Martićevim jedinicama. Uobčajeno je bilo da oni kasno uveče dodju na spavanje kući,da se okupaju, promene odeću, jedu, pa, ujutru rano opet u jedinicu.... A tog jutra, ranije nego obično, probude nas topovi, koji su nam, po jačini buke, bili sve bliži. Njih dvojica se brzo spremiše i odoše, bojeći se da im se jedinica ne udalji i da neće moći da je nadju..." 

"Eto, još ništa ne znamo o njima. Mikelić (Borislav Mikelić, jedno vreme bio predsednik Republike Srpske Krajine,prim.a.) nam je obećao da će raspitati o njima, ali još nema vesti.... " 

"Tuga mi je zbog dece, stalno pitaju za tatu... prekjuče je ćerka imala 11. rodjendan. Pitam je sta bi volela da dobije kao poklon. Kaže, najviše bi se radovala da čuje vest da je tata živ..."
--------- 

Nedavno, u Beški, SNS organizovao promociju knjige Veselina Šljivančanina, visokog oficira JNA, optuženog pa oslobodjenog zbog ratnih zločina u Vukovaru. Deca iz Inicijative mladih za ljudska prava protestovala, pa fizički napadnuta. A zatim optužena.
Pre nekoliko dana stigle i presude - novčano kažnjeni zbog remećenja javnog reda.... 
--------- 
Sinoć u Bačkoj Palanci aplauzi srpskim liderima s obe strane Drine.
Danas, u Kninu, hrvatska predsednica uručila ordenje Gotovini i Markaču, osudjenim pa oslobodjenim za ratne zločine.

I u Hrvatskoj i u Srbiji nedostaje Vili Brant! Da se pokloni žrtvama. Da klekne pred spomenicima (kojih ovde još nema).

Na to ćemo, s obe strane srpsko-hrvatske granice, izgleda, još dugo čekati!?