среда, 13. децембар 2017.

"Srbija je na robiji" petar pajic 1935-2017.



Ја сам био у Србији,
Србија је на робији!
Срби седе у кафани
Што пијани, што поклани,
Срби леже покрај друма,
Из глава им ниче шума,
А из сваке српске главе
Теку мутне три Мораве.
Српског вођу Карађорђа
Убио је други вођа,
Место где је било клање
Срби зову Радовање.
Убијеном и убици
Дигнути су споменици,
Сад се сваки Србин бије
Са две своје историје.
Србин само из ината
Секирчетом млатне брата,
Док на гробље брат се сели
Србин се сав сневесели,
Празно му у родној кући,
Не може се ни с ким тући!
Жао му је брата, свега,
А досада изједе га.
Мучни Србин досети се,
Узме штрањку — обеси се!
Све су српске оранице
Саме као удовице.
Нит се оре, нит се жање,
Србије је стално мање!
Лети јато црних птица
Преко српских ораница.
И гробови небом лете,
Пошли Срби да се свете!
Из детињства видим слику:
Лисица на дрвљанику.
Прелаз, забран и брвине,
Србија од храстовине.
Дувар пуко са свих страна,
А унутра сама Нана.
Нано моја ти нас спаси,
Не дај ватри да се гаси.
Под земљом сам ти видео лице
Србијо, земљо небеснице,
Под земљом теку твоје Бистрице,
Под земљом звоне Грачанице.
Под земљом мач твој и штит се сија,
Под земљом — цела земља Србија.

Аутор: Петар Пајић
Српска Историја

понедељак, 11. децембар 2017.

PREDIZBORNI REBALANS BUDŽETA - PODVALA SNS-a

I do sada smo znali da Srpska napredna stranka, njeni funkcioneri i poslanici nemaju mnogo skrupula, da bezočno pljačkaju narod, lažu, vredjaju, napadaju neistomišljenike, izmišljajući sve grozote ovog sveta, koje, kako u mom selu kažu, ni pas s maslom ne bi pojeo.

Ali, ovo što se dešava u parlamentu kroz diskusiju o budžetu, nadvisilo je i najbrutalniji horor koji se može zamisliti.

Najnovija podvala kroz predlog rebalansa budžeta za 2017. godinu, ogoljena i očigledna, jeste da se ogromnoj armiji nepotrebno zaposlenih članova SNS-a, isplati PREDIZBORNA NAGRADA iz navodnog suficita, ostvarenog u ovoj godini.

Nisu se potrudili čak ni da te laži upakuju nekakvim obrazloženjem i da odgovore na pitanja:

- koliki je suficit u budžetu,

- čime je ostvaren?

- zašto taj navodni suficit nije upotrebljen da bi se pokrio planirani deficit?

- zašto najpre nije vraćen dug penzionerima i radnicima kojima je tri godine umanjivana zarada,čime je i ostvaren taj višak u budžetu!?

- da li je tim rebalansom predvidjeno da se gladnim radnicima kojima više meseci, cak i vše godina, nije issplaćivana plata, isplati nekakva, bar simbolična novogodišnja nagrada? I oni imaju gladnu decu, bolesne članove porodice, dugove koje ne mogu da pokriju, pa im se pleni imovina....? što su "uspesi" SNS vlade.

Poslanici opozicije, ako ste prepoznali ovu podvalu, A MI,GRADJANI, JESMO!, ZAŠTO TO GLASNO, U NAŠE IME NE KAŽETE, DA JE OVA "TRINAESTA PLATA ADMINISGTRACIJI" PRAKTIČNO KUPOVINA GLASOVA ZA PREDSTOJEĆE BEOGRDSKE IZBORE?

Gradjani, osvestite se, ova vlast, koju ste greškom izabrali, vas PLJAČKA, PONIŽAVA, OBESHRABRUJE DA SE BILO ŠTA MOŽE PROMENITI.  M O Ž E ! Ako svi stavimo prst na čelo i, umesto slepog obožavanja lopova na vlasti, pogledate u svoje frižidere, novčanike, ruinirane stanove, iznemoglu gladnu decu bez užine...

MOŽEMO MI TO, AKO SVI ZAJEDNO ODLUČUJEMO RAZUMOM! NE DOZVOLIMO DA SE BILO KO DANAS PRODA ZA LITAR ULJA I KILOGRAM BRAŠNA, JER JE CENA TOG SNS POKLONA PRESKUPA! TIME PRODAJETE BUDUĆNOST SVOJE DECE!

Na kraju, pitanje ministru Dušanu Vujoviću: VREDI LI "BONUS" KOJI DOBIJATE OD ALEKSANDRA VUČIĆA više nego vaš profesionalni ugled koji ste stekli i uživali u svetu?



недеља, 03. децембар 2017.

SLUČAJ GUJON I PRAVO NOVINARA DA PITA

Večeras se na tviteru na mene sručio pljusak uvreda, jer sam napisala da novinar koji vodi intervju, ima pravo da pita sagovornika. Povod je bio protest Arno Gujona što ga je novinarka N1 Marija Antić pitala o njegovim ranim radovima u Francuskoj, pre nego što je postao srpski humanitarac.

Preslusala sam pažljivo intervju i nisam našla ništa uvredljivo u tim pitanjima. Ni Gujon nije reagovao uvredjeno, nego je sasvim smireno objašnjavao svoje članstvo u nekoj organizaciji. Intervju je završen civilizovano.

Verovatno se naknadno setio, ili mu je neko "pojasnio" da je novinarka dirnula u osetljivi deo. Ne ulazim u detalje, jer oni nisu vidjeni u emisiji.

Mislim da Marija Antić i N1 mogu sami da se brane, bez mene. Ono zbog čega sam se oglasila je sasvim drugo: šta sve novinar sme da pita svog gosta?

Nikome, na primer, ne smeta kada novinari iste te televizije žestoko preslišavaju lidere opozicije, ulazeći u sitne detalje, sve do privatnog života. (One iz vlasti retko mogu da pitaju, jer oni odbijaju poziv za gostovanje tamo gde znaju da pitanja nisu cenzurisana).

Srpsko novinarstvo je odavno posrnulo, pa su i kriterijumi i shvatanja poremećeni. Zato nije čudo što su, uglavnom napaljeni nacionalistički botovi, ne samo u intervjuu, nego i u mom reagovanju, videli mogućnost da se razračunaju sa neistomišljenicima. Odmah su krenuli salvom uvreda i osporavanja. Podelili su nas na prve i druge Srbe.

Moj stav da novinarstvo mora da bude slobodno, da u emisiji pita novinar, a gost odgovara, ali ne pitanjem,kao što to radi Aleksandar Vučić, žestoko je napadnut. Čak su brojni, korektni tviteraši naseli na priču o nacionalnom pitanju i ugroženoti Srba na Kosovu, o čemu ja nisam pisala. Svako je iskoristio priliku da prospe žuč.

Nisam osporavala humani gest mladog Francuza, koji je za svoju humanu akciju dobio i srpsko državljanstvo.A, da sam ja vodila razgovor, imala bih mnogo šta da ga pitam. Ali, o tome cu, ako mi se ukaže prilika da sa njim razgovaram.

Ovo je večeras bio dobar test, kakav smo mi narod. Kako razumemo ono što nam se dogadja.

Masa ljudi koja se svakodnevno oglašava na ovom masovnom mediju, brzopotezno je iskoristila priliku da  jedan razgovor o novinarskoj profesiji pretvori u žestoku diskusiju o nacionalnom pitanju.  Mnogi, verujem, nisu ni procitali moju poruku, ali su se ukljucili u polemiku. To je ozbiljno upozorenje da smo OBRALI ZELEN BOSTAN!

Bilo bi zanimljivo čuti sve te branioce srpstva na Kosovu, kako gledaju na politiku Beograda, uključujući i briselske pregovore o podeli južne srpske pokrajine. Podsećam one koji su zaboravili da Kosovo i Metohiju ne čine samo nekoliko srpskih opština na severu. Znači, veći deo "svete srpske zemlje" 'ladno je poklonjen. Sada se bije bitka samo za njen manji deo i zajednicu tih opština. I kako im izgleda ciljani raskol medju Srbima na Kosovu koji se kreira iz Beograda. Jer su i tamo, po Marku Djuriću i Alekandru Vučiću, neki više a neki manje Srbi.

Očigledno je da je maniulacija medijima poremetila svest masa. Jer, mnogi su u mojoj tvrdnji da novinar treba da pita i da javnost ima pravo da zna, videli napad na srpstvo i Srbe.

Idu izbori. A sa ovakvom izmenjenom svešću, teško će se doći do promena.  Jer, kao i na tviteru, još više u masama koje čak ne znaju ni šta je internet, šta je novinarstvo... sa medijima koji podstiču zaglupljivanje i potpaljivanje, teško da će moći nešto da se promeni.

A što se tiče francusko-srpskog humanitarca, koga su nacionalisti veceras branili, možda bi  ipak bilo dobro imati u vidu sa kim je u Srbiji sardjivao. Sa nacionalističkim grupama koje su cak bile predmet pravosudne obrade. Jednom humanitarnom aktivisti to ne priliči. Hoću da verujem da nije imao informacije s kim ima posla. Ali, neznanje nije uvek opravdanje.

Još jednom ću da ponovim da humanost nema nacionalne granice, jer mu tako preti opasnost da sklizne u ekstremizam.




понедељак, 13. новембар 2017.

ČOVEK PEVA POSLE RATA, BY DUSAN VASILJEV!

Čovek peva posle rata

Ja sam gazio u krvi do kolena,
i nemam više snova.
Sestra mi se prodala
i majci su mi posekli sede kose.
I ja u ovom mutnom moru bluda i kala
ne tražim plena;
oh, ja sam željan zraka! I mleka!
I bele jutarnje rose!

Ja sam se smejao u krvi do kolena,
i nisam pitao: zašto?
Brata sam zvao dušmanom kletim.
I kliktao sam kad se u mraku napred hrli,
i onda leti k vragu i Bog, i čovek, i rov.
A danas mirno gledam kako mi željnu ženu
gubevi bakalin grli,
i kako mi s glave, raznosi krov, ─
i nemam volje ─ il’ nemam snage ─ da mu se svetim.

Ja sam do juče pokorno sagibo glavu
i besno sam ljubio sram.
I do juče nisam znao sudbinu svoju pravu ─
ali je danas znam!

Oh, ta ja sam Čovek! Čovek!
Nije mi žao što sam gazio u krvi do kolena
i preživeo crvene godine Klanja,
radi ovog svetog Saznanja
što mi je donelo propast.

I ja ne tražim plena:
oh, dajte meni još šaku zraka
i malo bele, jutarnje rose ─
ostalo vam na čast!

                                                [1920]

субота, 04. новембар 2017.

KAKAV PREDSEDNIK TREBA SRBIJI?

Probudila sam se jutros sa užasnom nelagodom. Nisam odmah mogla da se setim zašto, ali mi je gadjenje postajalo sve jače.  Dok smo pili kafu, Mika je započeo razgovor o sinoćnjem intervjuu Brankice Stanković sa Aleksandrom Vučićem.

To je to! Sinulo mi je! Razgovarali smo o onome sto smo sinoć slušali. Odlučila sam da sačekam još malo, da sredim utiske,pa da ih, hladne glave, večeras podelim s vama.

I odmah želim da kažem da se Brankica nije "prodala", kako su po tviteru kružile sumnje proteklih dana. Ona je odličan novinar istraživač. Učinila je koliko je  mogla! Ali, izgleda da je njeno istraživanje kriminala, korupcije i svega što je radila, dečja pesmica prema onome što se dogodilo u razgovoru sa predsednikom Srbije. Kao dugogodišnji novinar, imajući u vidu našu dramatičnu unutrašnju situaciju, imala bih mnogo još da ga pitam. I, ne bih mu dozvolila da on postavlja pitanja meni. Niti da,umesto konkretnih odgovora, iskoristi prilliku da pljuje po političkim protivnicima. Neprilično, ružno, jadno... bilo je pominjanje pištolja Saše Jankovića već na početku emisije.

Ne znam zašto ga Brankica nije pitala ništa o unutrašnjem dijalogu o Kosovu (valjda mi nije promaklo), zašto su "pravi" Srbi na Kosovu samo oni sa Vučićeve Srpske liste? Ili, na primer, da li mu je neprijatno ono što njegova većinska koalicija radi u Skupštini Srbije, naočigled čitave nacije?

Alekandar Vučić, posle Olje Bećković i Utiska nedelje, nije imao ozbiljniji novinarski test, pa se malo više zaboravio. Osim toga, u medjuvremenu je postao šef države, pa je kult ličnosti koji njegova stranka gradi, po njegovoj želji, naredbi ili očekivanju - svejedno, učinio da potpuno izgubi kriterijume, pristojnost i dostojanstvo. Njemu se, osim malobrojnih novinara na konferencijama, niko ne suprotstavlja. On ne ide na dijaloge sa političkim protivnicima. Uglavnom drži monolog, sam pita, sam odgovara. I, na pitanja novinara, odgovara pitanjima. Što je veoma ružno! Za početak morao bi bar da pita svoju majku, respektabilnu novinarku Angelinu Vučić, da li je sa njom neki političar ikada tako razgovarao. I, baš zbog profesije svoje majke, morao bi da prema njenim kolegama, posebno koleginicama, ima više poštovanja. Umesto toga, njegova bahatost je, iz dana u dan, sve žešća.

Vučić, koji je POROBIO srpske medije na razne načine, nije zadovoljan što u Srbiji postoji "američka" N1 televizija, koja, kako kaže, "vodi 24-časovnu kampanju" protiv njega. Redovno gledam tu TV i još nijedanput nisam videla da neko napada predsednika Srbije. Osim, ako Vučić izveštaje i ocene o njegovom radu, koji nisu poltronski i udvorički, nisu ulepšani, smatra kampanjom protiv sebe. A njegova politika je stvarno pogubna.

Vrhunac drskosti je izgovorio sinoć u Insajderu, kada je optužio RTS kao svog protivnika, i to, da čovek ne poveruje, zbog toga što su Natašu Jeremić, dan posle strašnog napada Vučićevog saradnika Milenka Jovanova da je supruga Vuka Jeremića "glavni diler droge za Balkan",posetile koleginice sa kojima je radila u RTS. I to "u sedištu stranke njenog muža".

Vučić, dakle, želi da kontroliše i ko su nam prijatelji? Meni to, priznajem, deluje, ne samo nepristojno, nasilno, diktatorski, nego iznad svega BOLESNO.

Opterećen sujetom, toliko se zaboravio da je televiziji N1 ozbiljno zamerio i više puta negodovao što je, na godišnjicu SNS njegov koalicioni partner Ivica Dačić "dobio" 8 (OSAM) sekundi više. To je, valjda, za njega, smrtna uvreda! Neverovatno je, apsurdno, da predsednik Srbije nema pametnija i važnija posla nego da se prepucava i bavi jednom televizijom, naglašavajući redovno da je "američka", valjda da bi gradjane ubedio da je neprijateljska. A istovremeno uporno pokušava da se dodvori i umili američkom vrhu vlasti.

Iako izbore smatram najdemokratskijim političkim dogadjajem, mislim da najnovija pretnja jos jednim vanrednim parlamentarnim, na teret gradjana Srbije, nema nikakvog smisla, ni opravdanja. Osim ako mu je poljuljano samopouzdanje, pa narod treba da mu ga povrati.

Za nešto više od pet godina Vučićeve vladavine, išli smo na izbore skoro svake godine, a vanredne parlamentarne, predsednik Srbije najavljuje i za naredno proleće. Srbija nije toliko bogata da bi mogla da finansira ovaj vid lečenja frustracija jednog čoveka, kome se, kao suverenu, svako malo prohte da mu podanici potvrde svoju odanost. Ne pita šta košta, jer plaća opljačkani narod, a ne on. Prema najnovjim podacima, Vučić je samo na poslednje izbore potrošio jedan Žeželjev most.(oko šest milijardi dinara). A prema nalazu Agencije za borbu protiv korupcije, novac koji je trošio za kampanju je sumnjivog porekla. Nije ga sramota što se medju "donatorima SNS-u" nalaze i primaoci socijalne pomoći, ljudi koji jedva preživljavaju.Ni da pocrveni dok Brankici Stanković objašnjava šemu po kojoj je primio oko sedam hiljada jednakih uplata.

U Sjedinjenim Državama, kandiduju se uglavnom ljudi koji mogu da plate svoju kampanju.

Ja mislim da bi, kad je reč  o izborima, nama bili preko potrebni VANREDNI PREDSEDNIČKI IZBORI!  Jer, ova samovolja, nekonsistentnost, nestabilnost i osionost više ne mogu da se izdrže.

Previše je!

петак, 03. новембар 2017.

SNS OMLADINA SE SPREMA ZA BEOGRADSKE IZBORE

Usred direktnog prenosa sednice Skupštine Srbije, koja inace traje danima, o zakonu o obrazovanju, istrčah do najbliže prodavnice "Arome" (na Vračru). Komsije u radnji vec poznajem, jer sam stalna mušterija. Mladic na kasi razgovara sa svojim vršnjakom, koji me uljudno propušta, jer je njegova korpa punija. Lep gest. I nesvakidašnji za deo danasnje omladine, koja cesto u gradskom prevozu mirno sedi dok pored njih stoji starica naslonjena na štaku ili trudnica u poodmakloj trudnoći.

Ali, dok vadim novac, privlači mi pažnju tema razgovora blagajnika sa kupcem. I, naravno, ne izdržim da ne "repliciram" blagajniku, koji drži monolog pohvala SNS-u, posebno beogradskom. Plaćam, ali ipak ostajem sa strane, dok dečko koji me propustio preko reda, plaća i odlazi. I pitam blagajnika:
- Šta se tebi svidja što SNS radi s Beogradom?
-Sve! odgovara žustro...
- I ove rskopane ulice na pragu zime...
- Da! one će jednog dana biti završene....
- Naravno! Trebalo bi! - kažem.- Ali, da li je moralo sve u isto vreme, i sad, pred zimu. Posebno,naglašavam pitanje da li je trebalo prvo praviti fontanu pa onda oko nje raskopavati? I da li nam je fontana najpotrebnija, s obzirom da je siromaštvo u Srbiji na visokom nivou....
- Pa, sad će Vučić da poveća plate i penzije... biće dobro...
- Imaš li ti penzionere u porodici?
- Da! I otac i majka.
- Da li im je penzija smanjena Vučićevom odlukom?
Posle kraćeg ćutanja, odgovara:
- Ocu je smanjena,a majka je invalidski penzioner, pa njoj nije... Ali, znate li vi da više od 70 procenata penzionera nije smanjeno....?
- Osecas li nelagodu  - pitam - zbog tog podatka da preko 70 odsto penzionera živi na granici, ili ispod granice siromaštva?
-Zašto? pita me. Jel' mislite da je za vreme demokrata bilo bolje...onih lopova što se ponose 5.oktobrom? Dečko, inače, ima negde oko 26, najviše  28 godina.
- Koliko godina si imao 5.oktobra 2000. godine? Šta pamtiš iz tog vremena. U koji razred si išao?
- Znam da su to bili žuti lopovi. Onog Tadića ne mogu očima da vidim... Tada su se prodavale diplome...
- A znaš li, - pitam dalje - da se sada prodaju doktorati, fakultetske diplome... Koju si školu završio? Kada?
- Nisam lud da učim. Kupio sam diplomu! Kad mogu drugi, što bih ja učio?
 - Šališ se?
- Ne šalim se. Ozbiljno sam kupio.
- Šta su ti radili roditelji? Jesu li oni bili saglasni sa tim?
- Otac mi je bio sudija...
- Majko, mila! Otac sudija je dozvolio da mu sin kupi diplomu trgovca? Nemoj dalje, molim te....

Izlazim sa vrtoglavicom! Jedva pogodih vrata...

Još  ne mogu da se oporavim od ovog razgovora.

To je budućnost, glasač Srpske napredne stranke na predstojećim izborima!!!



-

недеља, 22. октобар 2017.

TWITTER JE VUČIĆEV NAJŽILAVIJI PROTIVNIK!


Više puta se neki naši saborci oglašavaju ocenom da je TWITTER umrtvio aktivnosti, da je zbog toga sve manje ljudi na ulicama, u protestima protiv diktature, nasilja vlasti i bahtosti prema gradjanima.
Medju prvima je to primetila Olja Bećković kada je ukinut Utisak nedelje. A pre neki dan je i glumac Sergej Trifunović poručio da dignemo dupe i krenemo, ne samo da tvitujemo.

Ocena je da je lakše boriti se iz fotelje tvitovanjem, umesto izaći  na ulice. Tačno je, ali samo delimično.

Nemojte da zaboravite da se tvitovanje obavlja i sa ulice, iz protestne šetnje. Naravno, veliki broj nas to radi i od kuće.

Medjutim, pri svakoj kritici, dobronamernoj, gnevnoj ili .... mora se imati u vidu da je značaj tvitovanja, u  uslovima i stanju potpuno ugušenih medija i velikog divljanja Vučićevih poslušnih novina i televizija, u vremenu OTVORENIH PISAMA svakom ko se drzne da izrazi nezadovoljstvo diktaturom i bezobrazlukom vlasti, ili, ne daj bože,poželi da se kandiduje na izborima, da kritikuje kamarilu na vlasti, kada se o njihovim malverzacijama i pljački nigde u masovnim  medijima (osim časnih primera: Danas, NIN, Vreme, Nedeljnik, N1...) ne može čuti ništa osim samohvalisanja, TWITTER je jedan od najbržih i,za sada, teško cenzurisanih sredstava obaveštavanja gradjana.

Iskustvo dosadašnjih javnih okupljanja, za koja se uvek zalažem, pokazalo je da zbog "uštrojenih" medija, mali broj ljudi sazna zašto smo na ulici, koliko nas je i šta tražimo. Slika, koju objavljuju cenzurisane televizije,često ima kontraproduktivan efekat - demorališe ljude koji se još nisu potpuno opredelili. Koji nisu još shvatili šta nam se stvarno dogadja i ko nam je za to kriv.

Zato, ne ljutite se na TW! Uzmite telefone u ruke i kada šetate ulicom, sami ili u kolonama, svejedno! I o svemu što se dogadja, javljajte. To nam je najbrži i najbolji način da o svemu što nam vlast radi (o glavi) obavestimo narod koji još živi u zabludi, gleda Pink i Studio B, čita Informer, Telegraf, Alo...

Nije nevažno naglasiti da su baš ti, i još neki tek namenski osnovani  "mediji" najviše finansijski pomognuti budžetskim, dakle, našim novcem.

Tvitujte, gde god da ste! Nije uzaludno! I nije posledica inertnosti, nego način da se probije medijska blokada nametnuta od SNS vlasti i njihovog glavnog demagoga.Ne zaboravite da smo prve informacije dobili preko tvitera o puču u Turskoj, masakru u redakciji Šarli Ebdo, terorizmu u Londonu, Parizu, Barseloni....o zemljotresima,uraganima, velikim nesrećama, ali i ljudskim podvizima. I da se važne odluke svetskih lidera prvo objavljuju na tviteru.To je nesumnjiva prednost tvitera nad svim medijima.

I kada treba da izadjemo na ulicu u što većem broju, najbrže i najbolje ćemo se okupiti obaveštavanjem i pozivom preko Twittera!

четвртак, 12. октобар 2017.

IZIS SISTEM MALTRETIRA PACIJENTE




Evo šta se dešava  pacijentima Beograda, posle uvodjenja IZIS sistema:

U pokušaju da zakažem pregled mladeža, na koje uporno upozoravaju medicinski stručnjaci, pozvala sam KBC Bežanijska Kosa - Melanoma centar. Odgovorili su mi da su termine uputili domovima zdravlja i da se javim mom ordinirajuućem lekaru. U Domu zdravlja, moj ordinirajući lekar odsutan, a njegova ljubazna zamena, ni posle dužeg pretraživanja programa, nije uspela da nadje, ne samo slobodan termin, nego bilo kakvo  obaveštenje sa rasporedom termina. Predlaže da probamo negde drugo, na primer, Gradsku bolnicu - KBC Zvezdara. Ima slobodan termin 12.10 u 11,30. Lekar: Dr Predrag Majcan.

-Može,kažem. I dr mi napisa uput.

Danas krenem oko 10,30.Prevoz usporen, ulice raskopane... vidim da cu da zakasnim. Zaustavljam taksi i - ode 350 dinara.

Pet minuta pre zakazanog termina prijavljujem se na šalter dermatologije.  Sestra me ljubazno upućuje ispred ordinacije broj jedan, kaže: doktor će vas prozvati.

A  u čekaonici ispred sobe jedan, 13 gospodja već čeka. Stanem tik ispred vrata, a jedna od sedećih protestuje.
- Ja sam ovde od sedam sati, nećete vi  pre mene!
- Gospodjo, ja imam zakazano za 11,30. nemam nkakve veze sa vašim čekanjem.
- Gospodja podiže ton. kasnije shvatim da je u pravu, ali joj je gnev pogrešno usmeren. Ne čeka mene, niti zbog mene.

I ostale babe gundjaju. Jedna mladja osoba telefonira i žali se da je imala termin u 11, ali da još čeka. U tom trenutku, oko 15 do 12, ulazi mladi par sa bebom. Naravno, bebe imaju prednost, ali i oni sačekaše desetak minuta. Iznutra čujemo zaključavanje ordinacije. Desetak minuta kasnije otključavanje, izlazi pacijentkinja i ulaze roditelji s bebom.

Babe u čekaonici gundjaju, čujem njihovo vreme dolaska: 7, 8, 9, 10.... ali su strpljivije od mene. Jedna kaže: mora se...

I bebin pregled prodje, već je 12 h, izlaze.  Dr Majcan proziva. Ali, iako je moj termin probijen već pola sata, ne čujem moje ime. Ulazim sa prozvanom gospodjom, podsećam ga da je moj termin 11,30. Doktor mi pokazuje brojeve pre mene.

- Ali, ja imam zakazan termin za 11,30,- ponovo čitam sa lekarskog uputa.
- Pa, evo vidite, i ovi pre vas....
- Doktore, da li cu ja, i kada, doci na red? Da li cete me primiti?
- Vidim da je čovek u frci, ali i ja sam. Odgovara: evo, posle ove dve (tri?) ispred vas...
- Ponavljam pitanje: za koje vreme?
- Pa, za dvadeset i .... minuta.
- Dobro, sačekaću tih 20 minuta!
- E, pa, nemoje me držati za reč. To može da zavisi od slučaja...

Naravno, slučaj može da bude komplikovaniji, da pregled potraje i duže.

Čekam još oko pet minuta i krećem na šalter.
-Molim vas, vratite mi moju zdrvstvenu karticu. Zakazan mi je pregled za 11,30, a ispred mene je puna čekaonica. Ne mogu više da čekam. Ukupno 40 minuta!

Sestra u čudu, kaže: sačekajte još malo, doktor je kasnije došao...

-Ne,molim vas, ne čekam više, dajte mi karticu. Onda se pojavi glavna sestra, uzima moju karticu i odlazi kod doktora. Vraća se, pruža mi dokument i objašnjava....
- Nema potrebe da mi pričate, ne ljutim se ja na vas, ni na doktora, kažem, ali nemam vremena da čekam. Ako je IZIS sistem uveden da poboljša uslove i smanji čekanje, onda to mora da se poštuje.

PACIJENT MORA DA SE POŠTUJE!

Ljuta sam na državu, dodajem. Taj integrisani IZIS sistem je uzalud skupo plaćen.Možda se neko od njega i ovajdio, a mi i dalje čekamo i medjusobno se svadjamo...

Da li je odgovoran moj zakazani doktor? I jeste i nije!

Nije, naravno, odgovoran za haos koji je napravilo Ministarstvo zdravja i RFZO! Lekarima je to nametnuto. Sistem je, kažu, kupljen od Makedonaca, kod kojih dobro funkcioniše... Kod nas ne!

Ali, dr Majcan je načelnik dermatovenerologije, naravno, dosta opterecen, mora da servisira i bolesnike na odeljenju bolnice. Mora da organizuje svoju službu. I još dežura u ambulanti četvrtkom.
Pa, i on mora da proceni koliko obaveza može da prihvati! Da kaže sta može a šta ne!

A ne da se kola slome na pacijentima. A više od pola njih iz čekaonice su stariji i nemoćniji od mene.

U Srbiji ima preko 2000 nezapolenih lekara. Preko hiljadu onih koji u ovde završili specijalizaciju zbrisalo je u Evropu, najviše u Nemačku. Više, kažu, nema ko da radi!

Slažem se! Ali, zašto imamo ministra i ministarstvo zdravlja?
Da organizuje i unapredi svoj sektor, a ne da prati šefa stranke po Srbiji i vodi politiku! I da po nalogu kineskih poslodavaca  kontroliše bolovanja iscrpljenih radnika koji najčešće rade i bolesni,samo da ne bi izgubili radno mesto.

A pacijenti? Ćute i čekaju, ili poneko gundja i negoduje kao ja. Umesto da svi zajedno - i doktori i gradjani, protestuju protiv haosa, koji smo skupo platili, i dalje plaćamo!

Sve dok lekari, sestre i drugo zaposleno osoblje u zdravstvu, zajedno sa pacijentima, čija je takodje obaveza da se pobune, ne izadju na ulice i traže - ne samo veće plate - nego pre svega bolje uslove i organizaciju rada, više dostojanstva i za pacijente i za zdravstvene radnike, - čekaćemo u beskrajnim redovima iako smo skupo platili sistem koji ne funkcioniše.

I, da ne grešim dušu, u Domu zdravlja Zvezdara, za razliku od bolnica, kod izabranog lekara zakazivanje uglavnom funkcioniše! Bar za sada!




петак, 29. септембар 2017.

O MEDIJSKOM MRAKU I NOVINARSKOJ SOLIDARNOSTI

Nije dobro sto dva reprezentativna novinarska udruženja, NUNS i UNS, nisu zajedno u borbi protiv medijskog mraka! Možda nije dobro ni što imamo dve, a ne jedinstvenu, jednu esnafsku organizaciju, sa zadatkom da se kroz nju unapredjuje i brani profesija. Nešto,ipak, imamo zajedničko. To je Kodeks novinara Srbije i zgrada u Resavskoj 28, (koja je,doduše, još u sporu, ali svakako su svi pod istim krovom).

Odmah da podsetim da sam,mnogo pre svih SADAŠNJIH BRANILACA VRANJSKIH NOVINA, u vreme najžešće primene zloglasnog Vučićevog Zakona o informisanju iz 1998.godine, sa malom grupicom "mohikanaca" (procitati na ovom blogu tekst "Nepouzdana novinarska sećanja"), vrlo aktivno učestvovala u odbrani i spasavanju kolege Vukašina Obradovića i Novina vranjskih. Tog dana mnogi od sadašnjih aktivista nisu ni znali šta se dogadja, a veliki broj vidjenih predstavnika nezavisnog novinarstva i NGO aktivista se bukvalno razbežao, jer nisu smatrali da je to njihova obaveza. Dakle, i tada se pristupalo selektivno. Igralo se na poene. I sama sam bila žrtva samovolje, mobinga tadašnje interesne grupe u NUNS-u, kojima je zasmetalo moje protivljenje politizaciji ovog udruženja čiji sam osnivač. Kolege koje su sa mnom saosećale, osim časnih izuzetaka, izražavale su to tiho, meni na uvo, vodeći računa da ih neko od "moćnih" slučajno ne vidi sa mnom. I tadašnja vlast, od koje sam potražila zakonsku zaštitu, ćutala je, jer je moje protivljenje bilo suprotno njihovim željama da NUNS stave pod kontrolu. Jedino se pokojni prof.Vojin Dimitrijević, tadašnji direktor Beogradskog centra za ljudska prava, pismeno obratio NUNS-u, i upozorio da je u pitanju grubo kršenje zakona i etike. I to je, naravno, ostalo bez reakcije.

Vukašin Obradović je svojom nepokolebljivošću, čvrstinom, pa, ako hoćete i tvrdoglavošću, izdržao pune 23 godine neprekidne pritiske, koji su u lokalnim sredinama mnogo teži nego ovde u prestonici. Time je nesumnjivo zaslužio svaku podršku.

Ali, nisu Vranjske jedina novina koju je vlast Aleksandra Vučića, a mnoge i prethodne vlasti, pritiskala, ugrozila do uništenja. Mnogi mediji su nestali, a da udruženja nisu ni primetila.

Ni na sudjenju NIN-u i Sandri Petrušić po tužbi ministra policije Nebojše Stefanovića zbog pisanja o vandalskom rušenju Savamale, nisu prisustvovali predstavnici ni UNS-a ni NUNS-a.

Ponoviću još jednom nešto što sam mnogo puta izgovorila: ZA STANJE U MEDIJIMA NAJODGOVORNIJI SU NOVINARI!

NARAVNO, NAJPRE SE MORA UTVRDITI KO JE NOVINAR!!!
Tu,lično, ne ubrajam propagndiste i  poslušnike koji na Vučićevim konferencijama postavljaju poltronska, zadata pitanja, kako bi dali šansu predsedniku da ispljuje one medije i kolege koji postavljaju nezgodna pitanja, koji ga ne hvale.

Mislim da je dobro što je juče postignuta tako velika solidarnost u protestu protiv vlasti. Ali, podvlačim, morali bismo u svim slučajevima biti PRINCIPIJELNI I SOLIDARNI! Ako su u pitanju napadi na novinare! Na svaki napad na medije mora da se reaguje, da se  detaljno ispita i osudi. A, takodje da se OSUDI i učešće novinara i "novinara" u političkim,kriminalnim i drugim manipulacijama.

I da se UVEK o tome obaveštava javnost, kako ne bismo bili u zabludi koga branimo. Ili da se. zbog pojedinačnih ličnih netrpeljivosti pojedinaca, ogrešimo o nekoga koga bismo morali da zaštitimo!


субота, 09. септембар 2017.

POVRATAK U MRAK DEVEDESETIH

Ni u najgorem snu nisam ocekivala da ćemo napraviti krug i vratiti se na početnu tačku. Isto tako nisam verovala da će se Jugoslavija raspasti i da cemo se opet ubijati, mrzeti...
Sad, u ozbiljnim godinama, moram javno da priznam da sam sve promašila. 

Ali, u jednom sam sigurna - da se politika poltronstva, podaništva i ulizištva nikada neće promeniti. I sa svakom promenom vlasti te "sportske" disccipline dobijaju na intenzitetu. 

Zašto je tako?

Ne valjamo mi - narod!

Ovih dana svedoci smo nepojmljivih skandala i sramote. Gradonačelnik Subotice izvredjao i prebio svog partijskog kolegu. SNS, umesto osude svog "uglednog" člana, iz naftalina je izvadila tvit glumca Sergeja Trifunovica kojim je negodovao zbog sramotne uloge suda koji je dozvolio zastarelost jednog tragičnog slučaja. Odmah je izmaštana žvaka i iz tog tvita "pročitana" namera da glumac želi da ubije Aleksandra Vučića.

Nije to jedini slučaj "zastarelosti" predmeta. Sve što vlast ne želi da se pravno reši, smešta se u fijoke i čeka da prodje vreme, pa se, po potrebi aktivira. Imali smo i ranije slične sudske poslušnosti, pa je tako jedan vladika pedofil oslobodjen odgovornosti jer je vreme za njegovu osudu isteklo - na sramotu pravosudja! Vladika i dalje vodi "božje stado", vernici se pred njim i dalje klanjaju, mole, ispovedaju... umesto da ga bojkotuju!

Slučaj helikopter, kada je poginulo sedam ljudi, takodje nije dobio sudski epilog.

I nasilničko rušenje Savamale će se verovatno završiti zasterelošću. Iako je jasno da iza noćnog vandalizma stoji vrh beogradske gradske vlasti, što je potvrdio i tadašnji premijer Aleksandar Vučić proglasivši ih kompletnim idiotima, ni istraga ni optužnica nisu na vidiku.
Lično sam,takodje, iskusila efikasnost pravosudja - kada je Ustavni sud, koji više godina nije funkcionisao, moju ustavnu žalbu proglasio zastarelom.

Nije prvi put da se pažnja nepismenog naroda lako usmerava na sporedni kolosek, kako bi neki veoma važni "vozovi" prošli neopaženo.Ne primetite da su vas opet preveslali. I ćutite!

"Goša" iz Smederevske Palanke, čiji radnici nisu tri godine primili platu, a jedan njihov kolega, ne nalazeći izlaz iz bede, ubio se na radnom mestu - više nikome nije zanimljiva. Ni sindikatima, ni radnicima, ni novinarima... Problem je postao hroničan i zamoran. A oni i dalje gladuju. Isto je i sa FAP-om, koji je potpuno zaboravljen. Takodje, zaboravljene su i sporne 24 privatizacije. I borba protiv korupcije, čija je direktorka "vrednim radom" zaslužila mesto sudije Ustavnog suda...
Mnogo je primera zlouporeba koje je narod prećutao, i još gore - podržao.

Profesori  svaku školsku godinu započinju štrajkom. Vlast njihove zahteve i njihov nezavidan položaj ignoriše. A ćute i gradjani - roditelji, (osim časnog izuzetka škole "Svtozar Miletić" u Zemunu)- koji bi, zarad svoje dece koju su im poverili, morali da budu u istom protestnom stroju. Ponašaju se kao da je to problem samo prosvetara.

Slično je i u zdravstvu. Iako vlada nevidjen haos, niko od pacijenata, na žalost, ni lekari, nisu se pobunili protiv uvodjenja novih koruptivnih metoda. Uglavnom, i kada protestuju, njihovi su razlozi nedovoljne plate... a uslovi rada, nestašice osnovnih sredstava za lečenje, jadno stanje bolnica, nemogućnost da pacijent dodje do lekara specijaliste za svoju bolest... nisu još nikad bile razlog za javni protest, iako je nezadovoljstvo gradjana sa razlogom ogromno. Svi ćute i pokušavaju da reše problem nekim drugim, često nečasnim sredstvima, poput mita, korupcije, ultimatuma, ucena...

Najveća podvala ove vlasti dogodila se sa slučajem Kosovo. Početkom ove godine zamalo da prekinemo diplomatske odnose sa Francuskom - državom koja je istorijski potvrdjena kao jedan od najvećih prijatelja Srbije još iz prvog svetskog rata - zbog poternice za ratnim zločincem Ramušom Haradinajem. (sad mene neko, po našem zakonodavstvu, može da optuži zbog vredjanja lidera susedne države). Mere koje je Aleksandaar Vučić tada naredio bile su drastične, na ivici diplomatskog skandala: 90 dana naši zvaničnici nisu putovali u Francusku.

Haradinaj je ne samo slobodan, nego je postao premijer Kosova, sa kojim, po nalogu Beograda, kosovski Srbi sasvim poželjno i rado saradjuju.Ponosni što su se "izborili" za još jedno ministarsko mesto u Haradinajevoj vladi.

Nije bilo tako davno kada su radikali i neoradikali-sada SNS, pretnjama i mazanjem fekalijama Borisa Tadića proglasili izdajnikom i ocrnili pred gradjanima samo zato što se, u usputnom neplaniranom susretu zbog magle, pozdravio sa Hašimom Tačijem na skopskom aerodromu. Ili što je, kad mu je mandat predsednika već preuzeo Toma Nikolić, razgovarao sa kosovskim liderima na jednom skupu u Dubrovniku. Nije se pravio da ih ne poznaje.

Narod se primio na ovu priču. I ne zaboravlja! A centrala SNS svakodnevno podgreva taj "greh" bivšeg predsednika Srbije.

Ali je iz sećanja potpuno izbrsao 90-te godine,kada smo učinkom Aleksandra Vučića, Ivice Dačića i njihovih partija dobili sankcije i živeli u "karantinu" kao gubavci; kada smo zbog njihove i Miloševićeve pogubne politike opljačkani, bombardovani, okuženi...izopšteni iz civilizacije...

Svaki vlastodržac, kome se narod ovoliko prostre, zaboravi odakle je krenuo i umisli da je stvarno bog. Poveruje polronskom prostiranju i obožavanju, pomisli  da je stvarno toliko vredan. Tada, ako ga narod ne zaustavi, postaje autokrata.

A ovaj narod, ne samo da ga ne zaustavlja, nego ga i podstiče, podržava. Što je lider primitivniji i  frustriraniji - to mu obožavanje više udari u glavu...

Uskoro će beogradski, a možda i parlamentarni izbori. To će,verovatno, biti još  jedna prilika da se samo POTVRDI nesposobnost, nedostatak svesti i volje naroda da sudbinu uzme u svoje ruke. Umesto da svako od nas stavi prst na čelo, da se podseti šta mu je sve oteto, šta plaća a ne dobija... i da na osnovu tih saznanja svoje poverenje preda nekompromitovanim ljudima, kakvih medju nama jos ima, i tako im pomogne da oni pomognu nama.

To je jos jedna, možda poslednja prilika da pokušamo da izadjemo iz mraka devedesetih, u koji su nas Aleksandar Vučić i njegovi saradnici vratili.

Alternativa oslobadjanju je sve gušći mrak. Mrak, u kome će skupština i dalje izglasavati nerazumne,štetne i neupotrebljive zakone a vodjini poltroni ih primenjivati. Ili će kao i do sada,raditi mimo zakona i ustava, kao što je pomenuti slučaj Kosovo.

A mi ćemo i dalje ćutati! I sve plaćati!

NA POTEZU JE NAROD! POSLEDNJI PUT! DOK POTPUNO NE POTONEMO! IZBOR JE NA NAMA DA LI ĆEMO ČAMITI U MRAKU ILI KRENUTI PREMA SVETLU NA KRAJU TUNELA!

BITKA ZA BEOGRAD JE POČELA.



     



субота, 29. јул 2017.

KAKAV SE DIJALOG MOŽE VODITI SA LAŽOVOM?


 DIJALOG-POSLEDNJA SLAMKA SPASA A.VUČIĆA


Za reč nedelje mogao bi se proglasiti DIJALOG! Aleksandar Vučić je prošle nedelje izbacio taj predlog kao konopac spasa davljeniku koji sve više tone.

Sa kim to i o čemu predsednik-premijer-kralj-car... Srbije želi da vodi dijalog? Moglo bi se razumeti na mnogo načina. Jedno je sigurno, vešti manipulator, svaki put kada svojom politikom zaglavi u ćorsokaku, izbacuje novu parolu, kojom uspe da i najbistrije, najoštrije kritičare svoje politike, prevesla... da politički preživi preusmeravajući naciju na sporedni kolosek.

Zašto je to Vučiću potrebno u ovom trenutku? I na planu spoljne politike i na domaćem terenu sve češći su "odroni" na njegovom putu.

Šta je unutrašnji dijalog? Sa kim Vučić želi da ga vodi? Sa poraženom opozicijom, kojoj se svaki put podsmeva i ponižava je, preteći da će ih opet pobedjivati kad mu padne na pamet? Sa "lopovima", "izdajnicima", "stranim plaćenicima", "neradnicima"... "nepatriotama"... "ubicama".... "ološem"...."? Sa gradjanima Srbije koje njegovi kerberi svakodnevno polivaju fekalijama sa skupštinske govornice, na konferencijama za novinare... a on pri svakom gostovanju na Pinku ili Hepiju? Sa ljudima koje njegovi prvi saradnici Stefanović, Martinović,Gojković, Orlić....zapljuskuju potocima pljuvačke... toliko gadno da se čoveku povraća kada prolazi pored starog zdanja parlamenta!

Ili možda sa narodom koga je opljačkao? Sa radnicima koji,kao u "Goši" dve godine nisu primili platu koju su zaradili? Sa roditeljima bolesne dece koja sa užasom odbrojavaju svaki SMS, čekajući da se prikupi novac za njihovo lečenje? Sa novinarima koje na konferencijama naziva ološem? Sa porodicama i decom ubijenih majki, koje vlast nije zaštitila iako je bila obavezna? Sa penzionerima, koje je oglobio da bi zatim njihov novac "oprao" preko Beograda na vodi? Sa nezaposlenim mladim intelektualcima koji ubrzano pakuju kofere i kupuju kartu u jednom pravcu? Ili možda sa porodicama žrtava poslednjeg rata, koje još tragaju za kostima svojih poginulih članova?...

Dug je spisak onih koji imaju mnogo razloga da sa Vučićem ne žele ni da prodju istom ulicom, a kamoli da se o nečemu dogovaraju. Da se dogovaraju o onome što je upropastio, uništio, prodao...?

Možda Aleksandar Vučić misli da unutrašnji dijalog treba voditi sa kosovskim Albancima? Unutrašnji(!) ako i dalje Kosovo smatra srpskom teritorijom? Ali, onda pre dijaloga treba rešiti još jedan problem  - jesu li oni gradjani Srbije, ili je srpska samo kosovska zemlja,bez ljudi? Uostalom, taj srpsko-albanski dijalog traje već skoro deceniju. Započeo ga je Borko Stefanović, u vreme predsednikovanja Borisa Tadića.

Vučić je preko 25 godina u politici. Nikada se nije dogovarao niti je spreman na dijalog sa bilo kim. On je sada u procepu izmedju spoljnih pritisaka da odradi ono za šta je dobio podršku da se popne na tron, jer je vreme odlaganja i laganja isteklo - i unutrašnjeg nezadovoljstva prevarenog naroda koji mu je pružio bezrezervnu podršku i poverovao njegovim obećanjima boljeg života. Štrajkovi i pobune gladnih sve su češći.

Računi sa svih strana stižu na naplatu. Sad više nije dovoljan Ivica Dačić i SPS da deo odgovornosti preknjiži na njih. Skandali, pljačke, propadanje, urušavanje države prevazilaze granice mogućeg. Treba spasti sopstvenu glavu!

Zato Vučić ponovo poseže za oprobanim modelom manipulacije - zabaviti narod temom koja će, privremeno, prekriti sve. A dok se narod ponovo osvesti - on će se već negde udomiti.

Aleksandar Vučić je mnogo puta rekao šta hoće. Zato najnoviji poziv na dijalog može da se protumači jedino kao zahtev da se njegova volja široko prihvati, legalizuje!

Ne vidim o čemu bi uvaženi predsednik SANU prof.Kostić, direktor YUCOM Milan Antonijević, Dragan Šutanovac, Saša Janković, Boris Tadić, Saša Radulović, Boško Obradović, Sanda Rašković Ivić.... vodili dijalog sa predsednikom Srbije. Razumem zašto bi to učinio Čeda Jovanović.Ali, to je druga priča.



петак, 21. јул 2017.

UVEK UZ VETAR! PA, NEK' KOŠTA ŠTA KOŠTA!

Davno, na samom pocetku mog rada, kada je Komunisticka partija odlucivala o svemu, kada protesti i strajkovi nisu bili ni zamislivi,a kamoli ostvarivi, desilo mi se prvo isterivanje pravde. Direktor, narodni heroj, poslanik u Saveznoj skupstini, sa autoritetom i zaslugama koje su tom vremenu i nivou bile primerene, dobio je za službenu upotrebu,kao važan kadar, "Fiat 1800" -  limuzinu kakvu sam samo tada videla i nikad više. Moj drug iz omladinske organizacije bio je njegov licni šofer, a šoferov rodjeni brat sekretar komiteta Srebrenice.

I direktor, inače dobar čovek, odobri mom drugu Ahmedu  da isproba auto. Ovaj pravo u Tuzlu, da obidje devojku. I desi mu se maler. Negde pred sam cilj, žureći da što pre vidi dragu, sudari se s teskim kamionom. Srećom, prošao je bez ogrebotine. Ali je od limuzine ostala samo gomila lima. Nije se moglo prepoznati da je to samo minut pre bio auto za divljenje i ponos.

Iako je iste večeri  direktor, u dogovoru sa  bratom-sekretarom partijskog komiteta, naredio da se o tome ćuti,(sada se to zove državna tajna), sledeceg dana vest je ipak procurila. Ali, svima nam je bilo najvažnije da je naš drug živ i zdrav.

Popodne je održan redovni sastanak omladine, kojem je, kao i uvek, prisustvovao i direktor. Da slučajno ne zastranimo, ne zabrljamo. Pricalo se o politickoj situaciji, o planovima i obavezama, o pripremama za odlazak na radne akcije - gradio se autoput "Bratsvo-jedinstvo".

A meni ne da djavo mira. Uz iskreno zadovoljstvo sto je naš drug preživeo i što je tu sa nama, pitam: ko će da plati štetu?

Nastade muk u sali. A ispod prozora, gde se nalazila radnička menza, i upravo bila pauza za ručak, prolomi se aplauz. Rudari su čuli moje pitanje. Laknulo im svima što sam prva primetila da je car go!

Ahmed ćuti, iznenadjen, neprijatno mu. Direktor pocrveneo, pa pobeleo, traži čašu vode... a aplauz rudara traje....

Onda se direktor pribra i poče da muca... Sastanak se prekide.

Stižem kući, a moj otac, inače direktorov ratni drug, već obavešten da ja PRAVIM CIRKUS. Zamalo da dobijem batine.

Stvar sa autom je zataškana posredstvom sekretara komiteta. Ali, ja nisam prošla nekažnjeno. Iako mi je tarifni pravilnik odredio platu, direktor mi je prepolovio.

Upornost i smelost kakvu imaju samo sedamnaestogodišnjaci,a ja sam upravo napunila 17,  niko nije mogao da zaustavi; da me spreči da isteram pravdu. Presavijem tabak i sama napišem tužbu sudu, zbog smanjenja plate. Naravno, razglasim svima da idem na sud i da cu, kad dobijem spor, novac koji mi isplate dati u fond za decu Bijafre, jer se u to vreme vodila humanitarna akcija.

Dan za kad je zakazano sudjenje hladan, siv....mraz.Ja krenem pešice - samo 12 kilometara. Usput me stiže fijaker koji vozi advokata-zastupnika preduzeća,protiv moje tužbe. I, čika Moma (advokat) me poveze. Usput se šali: vidi kakva si, smrzle ti se ruke a hoćeš da se parničiš. Rano si počela....

Udjemo u sudnicu kao protivničke strane. Čika Moma se protivi tužbi po dužnosti, ali ne negira da pravilnik mora da se poštuje. Sudija Boža, očas posla, presudi u moju korist.

Kod kuće opet problemi. Direktor Mile opet zvao mog oca. Ali ja ne odustajem.

Primim razliku plate po presudi i, na opšte iznenadjenje male varoši, u kojoj se za pet minuta sve sazna, odem u poštu i uplatim pomoć za Bijafru. E, na to direktor tek poludi. Kaže, nikad nije video tako "tvrdoglavo dete".

Ja sam to obećala, neću da lažem! A on meni: mogla si bar deo da daš ocu, da popravi krov na kući koji prokišnjava.

I kaže mom tati: ova starija (to je moja rodjena sestra, zajedno smo počele da radimo u istom preduzeću) ti je zlatna! A ova mala veštica (JA!) će na robiji završiti. Ti i ja smo (on i moj tata) završili revoluciju, a ona bi da diže novu!

Direktor je bio u pravu. Kako tada, tako celog života! Uz vetar, koliko god da košta! Jedino  još nisam bila u apsu. Ima vremena!

недеља, 02. јул 2017.

STID ME JE!!!!!!!


Da li vam se desilo da, gledajući TV prenos iz Skupštine Srbije, pocrvenite pred sobom? Da zaželite da propadnete u zemlju od stida. E,meni jeste!

Ovo zaista može samo u zemlji Srbiji!

Poslednja sednica Skupštine Srbije, na kojoj je razmatran ekspoze mandatarke Ane Brnabić, dugo će mi ostati kao knedla u grlu.
Na stranu sve nebuloze iz ekspozea, poput zakljinjanja Brnabićke da će nastaviti Vučićev pogubni put, izbora novih-starih ministara, smešne zamene resora izmedju dvojice statista u Vučićevoj vladi (Djordjević - Vulin)... Ništa bolje nisam očekivala ni od izveštaja o dosadašnjem radu osim samohvalisanja. Nisam se mnogo začudila ni idiotskim idejama da se, posle fontane na Slaviji, uloži 330 miliona dinara u izgradnju 31 jarbola....

Ali, iako više ne bi trebalo ništa da bude iznenadjenje, ŠOKIRALA me je zloupotreba šefa poslaničke grupe SNS Aleksandra Martinovića, kada je, PONOSNO saopštio da je direktno iz Vojnog odseka Niša, u toku sednice, dobio faks sa zdravstvenim dosijeom poslanika Zorana Živkovića. Dosije, koji po važećim zakonima, i svuda u svetu, predstavlja strogu tajnu. "Ponosni" Martinović je pred kamerama pročitao razloge zbog kojih je  Zoran Živković oslobodjen služenja vojske, izdvajajući selektivno zaključak da je pacijent potpuno disfunkcionalan, aludirajući na taj način na njegovo mentalno stanje, iako je dobro poznato da je Živković oslobodjen vojske zbog teških povreda zadobijenih u saobraćajnoj nesreći, na PEŠAČKOM PRELAZU! Mada se od čoveka koji javno kaže da je LAGAO IZ MORALNIH RAZLOGA ne može ništa normalno očekivati,ipak ne razumem toliko odsustvo svesti.

Još veći skandal napravila je predsednica Skupštine Maja Gojković, jer je dozvolila da poslanik Martinović, bez opomene, obavi svoj SRAMNI zadatak blaćenja političkog protivnika. Maja je pravnik, advokat, dakle stručnjak za pravo! Predsednica skupštine, koja će, ne daj bože, u nekom trenutku zameniti AleksandraVučića na funkciji predsednika, u slučaju njegove DISFUNKCIJE! Oćutala je i kada su se prolomili aplauzi Martinoviću posle NEMORALNOG i NENORMALNOG čina. Nije se ni naknadno izjasnila o tome. Ali je zato podelila opomene i kazne poslanicima opozicije zbog traženja reči i insistiranja na svom pravu da govore.

Ćuti o tome i predsednik Srbije i predsednik vodeće partije Aleksandar Vučić, "najbolji student prava"!!!

Zašto se stidim!? U našoj državi, čija vlast se kune u demokratiju, red i rad, jedan gradjanin, jedan poslanik sa zapaženom političkom biografijom (voleli ga ili ne), čovek koji je više od 25 godina u vrhu političkog života Srbije - bio poslanik, ministar, šef stranke, premijer.... dakle, čovek kome je u nekom vremenu većinska Srbija dala podršku i poverenje, da bi se odbranio od zlih i nemoralnih ljudi, onih koji su promenili više partija nego čarapa, MORAO JE, da bi dokazao svoju nevinost,  JAVNO da ZAVRNE NOGAVICU I POKAŽE OŽILJKE OD TEŠKE SAOBRAĆAJNE NESREĆE. Nemoćan da se drugačije odbrani od zla koje je zadesilo Srbiju, ne samo njega!

Može Zoran Živković da pravdu traži na sudu. Ali, i u sudovima Srbije sede uglavnom Martinovići, Gojkovići, Djukanovići, Rističevići.... Ili oni koji se njih plaše! Čak i kada bi sud presudio u njegovu korist, to bi ostalo samo  na papiru. Prljava bujica SNS je, u svom stilu, iskoristila direktan prenos sednice parlamenta - ubedljivo najtiražnije glasilo, da bi jednog poslanika, jednog gradjanina Srbije, provukla kroz blato i govna. Da bi diskreditovala svaku reč kritike na račun pljačkaške vlasti. I sve pod poslaničkim imunitetom!

Ako je Živković, u nemogućnosti da se izbori protiv laži, kelevta i političkih manipulacija, morao da se pred javnošću svuče i pokaže posledice svoje nesreće, šta je ostalo za nas, gradjane koje Vučićeva vlast svakodnevno kolektivno ponižava, vredja, pljačka... Kako se izboriti za svoj čist obraz i egzistencijalni opstanak.

Gradjani su toliko obeznadjeni, obezvredjeni i nemoćni da se izbore za goli život, više ne shvataju da svako od nas u nekom trenutku može postati Zoran Živković.

Danas Živković, a sutra svi mi redom, jedan po jedan... jer ne možemo da se složimo bar oko toga šta nam je zajednička nevolja!

Stid me je što živim u Srbiji koju vode LJUDI BEZ STIDA!

четвртак, 29. јун 2017.

ZAŠTO ALEKSANDAR VUČIĆ MRZI GRADJANE SRBIJE?




Aleksandar Vučić ubedljivo pokazuje svoje pravo lice diktatora. Sećamo se brojnih primera, ali ovaj najnoviji - njegov odgovor gradjanima koji ne podržavaju ideju za podizanje velikog jarbola u Beogradu, po ceni od 220 miliona dinara, prevazišao je svaku meru.

"Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je juče da kritike uglavnom upućuju oni koji ništa ne rade, da se naslušao prilično gluposti, a da sve što su takvi uputili na račun fontane na Slaviji predstavlja paradigmu gluposti i laži upravo tih koji ništa ne rade. Odgovarajući  na pitanja novinara i komentare poverenika Rodoljuba Šabića, Vučić je u vezi s idejom jarbola i zastave koji bi bili simboli Beograda, rekao da na samo pominjanje zastave Srbije slede kritke i upitao da li to neko ima nešto protiv srpske zastave." .... "Nekome smeta srpska zastva" - komentarisao je dalje Aleksandar Vučić a prenela "Politika" 28. juna pod naslovom "Vučić: Izgleda da nekome smeta srpska zastava".

Nije dobro stanje u državi kada predsednik svih gradjana, podmeće gradjanima, reaguje piljarski, svadjalački zato što u Srbiji ima i gradjana koji ne misle kao on, ne slažu se sa njegovom politikom ili ne odobravaju rasipništvo državnog novca, stečenog upravo smanjenjem plata i penzija već ionako osiromašenih gradjana. Svako ko misli drugačije i kaže svoje mišljenje koje predsedniku nije po volji - proglašava se mrziteljem, neprijateljem i PROTIVNIKOM, ovog puta srpske zastave.

Ponižavajući dalje svoje gradjane, predsednik Srbije je takodje upitao: "Da li oni koji i ne znaju ko je DimitrijeTucoović, sad žale što u toj fontani ne mogu da peru noge..." Ako bismo koristili ton i rečnik kojim se služi Aleksandar Vučić kada se obraća gradjanima - neistomišljenicima, onda bismo ovo mogli da nazovemo vrhunskim bezobrazlukom, lošim vaspitanjem, pa čak i GOVOROM MRŽNJE! Šta posle ovoga možemo da očekujemo od njegovih podanika: Maje Gojković, Veroljuba Arsića, Vladimira Orlića, Martinovića, Djukanovića, Rističevića, Atlagića...? A šta od izvršilaca sile Stefanovića, Gašića, Vulina? Strava je i pomisliti šta će da nam rade one navijačke horde koje dave i progone novinare! I šta će da nam rade fantomske rušilačke horde, koje posle Savamale mogu da krenu i u naše kuće i stanove? Nije onda čudno što sama Skupština izgeda kao kvantaška pijaca.

U istom tekstu, predsednik Srbije (!) komentarisao je reagovanja gradjana na njegov prijem povodom preuzimanja predsednčke funkcije 23.juna, zamerivši političkim protivnicima što mu nisu čestitali pobedu. Takodje i rekao da "država ni dinar nije platila ni za hranu, ni za piće, čak i to što su neki ljudi donirali dali su posle deci u Zvečanskoj" 

I upravo ovaj poslednji citat je najproblematičniji.
Da li šef države SME da prima donacije u hrani i piću za svoju privatnu žurku od privatnih lica? Ko su ti donatori? Šta oni, zauzvrat, dobijaju od predsednika Srbije?  Znamo da NEMA BESPLATNOG RUČKA i da predsednikovi donatori sigurno očekuju zbog toga neke privilegije. To je svuda, a pogotovo u Srbiji, sasvim očekivano.

Da li Agencija za borbu protiv korupcije ima uvid u to ko su donatori Aleksandra Vučića, u kojim vrednostima i pod kojim uslovima? Šta je tim povodom predsednik u obavezi da im se revanšira i na čiji račun? Oslobadjanje od poreza, privilegije na tržištu, pri kreditiranju ili subvencioniranju....? Ili nešto treće? Svakako trgovinu uticajem!

Ironična je izjava da su OSTACI hrane dati deci u Zvečanskoj! OSTACI! Ovde nije potreban nikakav komentar!

A gradonačelnik Beograda Siniša Mali otišao je još dalje. Danas je novinarima izjavio da će, osim glavnog jarbola visokog 120 metara, biti postavljeno još 30 manjih. Alal vera!  

Kanalizacija, deponija, bolesni, Tiršova i druge bolnice, škole... gladni gradjani....moraće malo da sačekaju.

Poslanik Veroljub Arsić upravo reče u Skupštini:„Ko je bez časti, ne može da vodi Srbiju!“ Ne verujem da je mislio na svog partijskog šefa.
 

уторак, 27. јун 2017.

OVO JE NOVA FIKUS VLADA SRBIJE!


Kakva će biti nova vlada Srbije? Na ovoj adresi mogu se pročitati ulepšane, strogo kontrolisane biografije Vučićevih ministara predloženih za novi mandat kojim će "predsedavati" gospodjica Ana Brnabić:

http://www.otvoreniparlament.rs/uploads/akta/11111.pdf...

Ima vrlo zanimljivih detalja. Na primer: Ivica Dačić diplomirao sa prosekom 10, ali ne piše da je studirao više od decenije na fakultetu koji traje četiri godine . Zatim da "GOVORI ENGLESKI" i ruski. Bezobzirno duhovito! Takodje se nigde ne pominje afera "Koferče", niti "bratimljenje" sa Borisom Tadićem i DS....

U biografiji Gorana Kneževića izostavljeno je da je uhapšen zbog pronevere velike sume novca vlasništvo Demokratske stranke, čiji je bio funkcioner za Vojvodinu.

Nela Kuburović, čija biografija je najduža,iako je najmladja na spisku kandidata, izostavila je svoje aktivnosti u reformi pravosudja, koju naprednjaci redovno  stavljaju na dušu samo DS-u, ali je zato posebno istaknuto da je u osnovnoj školi bila vukovac i pobednik na takmičenju iz istorije i hemije.

I kod mandatarke Brnabić nisu  najažurniji podaci, pa tako ništa ne piše o umešanosti u  aferu priskuškivanja Pajtića i Lidije Udovički, posle koje je druga sestra, Kori Udovički, smenjena, a njeno mesto ministra zauzela Brnabić...Niti da je "uspešnim" svedočenjem odbranila Vučićevog kuma Nikolu  Petrovića,tadašnjeg direktora EPS...

DOSovi kadrovi su potpuno zaboravili da su bili učesnici 5.oktobra (Rasim Ljajić), Zorana Mihailović bila savetnica Miroljuba Labusa, čije ime je izostavila, ali je zato posebno istakla da je savetovala Milorada Dodika.

Najzanimljivije je što je većina sa spiska studirala i doktorirala na Megatrendu gde je "doktorirao" i Nebojša Stefanović. U njegovoj biografiji nema naznake da je doktorat sporan - plagijat. (Magistrirao 2011.a doktorirao 2013.)...

Ni kod Vulina ne piše da je bio visoki funkcioner Jugoslovenske levice i najomiljeniji potrčko Mire Marković. I da je u toku ispitivanje porekla stana od 230.000 evra, koji mu je navodno poklonio sudija...

Za razliku od Kori Udovički koja je žrtva afere u kojoj je učesnik njena sestra, u drugom slučaju, kod ministra Aleksandra Antića, rodbinske veze sa proizvodjačem i dilerom droge Zarubicom, nisu imale nikakvog uticaja na njegovu uspešnu političku karijeru i permanentno napredovanje.

I kod ministra zdravlja Zlatibora Lončara nedostaje rasplet njegovih veza sa zemunskim klanom, koji se dugo zataškava. A on ulazi u treći mandat. 

Najzanimljivija je ipak rotacija ministara odbrane i resora za rad,boračka i socijalna pitanja.

Većina njih je prošetala kroz podobne firme: EPS, Srbijašume, Interspid, Megatrend....

Takodje, niko od njih nije upisao vlasništvo na brojnim trange-frange firmama.

SVAKAKO, PROCITAJTE! A ne bi bilo loše i da na portalu KRIK-a pogledate IMOVINU POLITIČARA!

 

понедељак, 12. јун 2017.

VINČA

Ne samo poslednjih mesec dana, nego i pre 18.maja, kada se navodno deponija u Vinči zapalila, gradjane Beograda,neko neprekidno truje. Smrad od sagorevanja, izduvnih gasova i ko zna čega sve, svakim danom je sve veći. Ima dana kada od ranog jutra ne može da se diše.

U pokušaju da nadjem informacije o nivou zagadjenja u Beogradu, krenula sam od zvaničnog sajta Gradskog zavoda za javno zdravlje. Tamo su, uglavnom, podaci iz prethodnih godina. I neke tabele iz prethodnih dana, koje je, bez referentnih vrednosti, teško razumeti i uporediti.

NeŠto pre 13 časova pozvala sam Zavod telefonom. Glas sa centrale me odmah uputio na Gradski sekretarijat za informisanje Beograda - Beokom servis, jer su za davanje informacija javnosti ovlašćeni oni.

Dok sam čekala da se dežurni u Beokomu javi, slušam upozorenje da "ovaj razgovor se snima u cilju poboljšanja usluge". Operater Luka, umesto odgovora na moje pitanje, vraća me na Gradski zavod za javno zdravlje, jer "oni to mere i oni jedino imaju te podatke". Podsećam ga da su me upravo oni uputili na Beokom, ali on uporno ponavlja isto. Konacno kažem: dobro je što se ovaj razgovor snima - bar će neko moći da čuje. 

Na pitanje šta je njihova delatnost, Luka kaže da mogu SAMO da me upute gde da nadjem informacije, a to je već pominjani Gradski zavod. Pošto je vreme isteklo i centrala me automatski prekinula, ponovo sam pozvala Gradski zavod za javno zdravlje. Opet isto! Naglašavam da su me iz Skupštine grada vratili na ovu adresu. E, onda mi čovek kaže da je za to zadužena Vesna Slepčević, ali da je moguće da je ona sad na terenu. Daje mi direktan broj telefona.

Pomenuta dama se odmah javila. Kaže da sve ima na sajtu. Tvrdim da nema današnjih analiza. Odgovara da je njihova izrada u toku, ali da ima stanje od juče, 11. juna.
Ponovo otvaram sajt, gde piše:

"Uvidom u rezultate koji se dobijaju iz mreže mernih mesta redovnog kontinualnog monitoringa  kvaliteta vazduha koji sprovodi GZZJZ Beograd, na dan 11.6.2017, u 17 časova, kao i prethodna 72 časa, nije konstatovano prekoračenje osnovnih zagađujućih materija koje su obuhvaćene Programom kontrole kvaliteta vazduha na teritoriji Beograda.
Te materije su: ugljen monoksid, azotni oksidi,  sumpor dioksid, suspendovane čestice ispod 10 mikrona (PM10), prizemni ozon.
*parametri uvedeni od 8.6.2017.
Komentar rezultata: Vrednosti PM10 i amonijaka ne prelaze 24-časovne vrednosti normirane Uredbom, a fenolne materije nisu detektovane." Slede tabele, koje je teško razumeti.


Popodne su objavljeni najsvežiji Rezultati merenja kvaliteta vazduha obrađeni na dan 12.6.2017. u 14č. (opet tabela)

Pa opet piše: "Uvidom u rezultate ... na dan 12.6.2017, nije konstatovano prekoračenje osnovnih zagađujućih materija...
 ...
A zatim:
"Iako detektovane koncentracije nisu na nivoima koji mogu izazvati ozbiljne posledice po zdravlje, i dalje stoji preporuka osetljivim grupama građana (osobe sa hroničnim kardiovaskularnim i respiratornim oboljenjima, stari, deca, trudnice i dojilje) da smanje boravak na otvorenom u slučaju pojave dima i neprijatnog mirisa."

Date su (za svaki slučaj!) PREPORUKE za ponašanje gradjana:

-    Kada osetite neprijatan miris (miris zapaljene materije) povucite se u zatvoreni prostor i zatvorite prozore.
-    Preporuke se naročiio odnose na decu, stare, trudnice, dojilje i osobe sa hroničnim bolestima (kardiovaskularna i respiratorna oboljenja)

Do sada preduzete mere na sanaciji izvora emisije dima sa deponije Vinča, nisu dale rezultate koji bi uticali na poboljšanje kvaliteta vazduha na predmetnim lokacijama.
...
U slučaju izlaganja zagađujućim materijama iz vazduha poreklom od požara sa deponije Vinča, mogući su sledeći efekti na zdravlje ljudi:
  • Najugroženije su grupe stanovništva sa hroničnim bolestima, naročito kardiovaskularnim i respiratornim. Kod njih može doći do pogoršanja osnovne kliničke slike, odnosno već postojećih simptoma i znakova postojećeg oboljenja, zbog čega se njima naročito savetuje boravak u zatvorenom prostoru sa zatvorenim prozorima.
  • Takođe, i kod ostalih građana može doći do tegoba uzrokovanih nadražajnim efektom zagađujućih materija: peckanje, svrab, suzenje očiju, nadržaj respiratornih organa sa kijanjem, kašljanjem i, u težim slučajevima, otežanim disanjem usled dužeg boravka na otvorenom kada se pojavi dim i poveća koncentracija zagađujućih materija. "  
Kako da znamo da li su zagadjenja povećana ako se rezultati merenja objavljuju tek popodne? Znači li ovo da ni istraživači i zvaničnici ne veruju objavljenim rezultatima?

Dnevne temperature su visoke, pa je teško neprekidno boraviti u zatvorenom prostoru. 

 
Dekan Hemijskog fakulteta u Beogradu, prof. dr Ivan Gržetić, gostujući u "Beogradskoj hronici" na RTS-u, kaže da "Požar na deponiji u Vinči, koji traje već dvadesetak dana, ipak nije bezazlen po zdravlje ljudi i mogao bi još dugo da traje.
 - Ja sam već dugo zabrinut zbog toga,problem u Vinči je dugogodišnji jer to nije prava deponija, već se može svrstati u smetlište. Ona je ptpuno neregulisana i onaj silni materijal, otpad koji se tamo nalazi, stalno podleže procesima raspadanja. Na tu deponiju  odbacujete hranu, papir krpe i slično.To,kada se posle odredjenog vremena nakvasi i nadje u ontaktu sa kiseonikom,počinje da vri, smrdi,otpušta razne supstance - kaže dr. Gržetić.

Otrovne materije se iskazuju kroz  24-časovni prosek. Po principu kupus + meso = sarma. Šta to znači za naše zdravlje? Ako su,  što je bio slučaj ovih dana, otrovne materije najintenzivnije ujutru, mi smo u tom trenutku veoma kontaminirani. Jer smo već "primili" ogromne doze koje opasno ugrožavaju život. 

Za rešenje problema zagadjenja potrebno je mnogo novca. A novca nema!  - dobijamo redovno odgovor.

Ali, novca ima:
-za FONTANU na Slaviji, 
-za Vučićeve inostrane savetnike, 
-za fudbalske klubove,
-za Klinton fondaciju,
-za Srebrenicu,
-za permanentnu kampanju, 
-preuzimaju se gubitaški dugovi od propalih firmi koje i jesu i nisu u državnoj svojini,
-Subvencionišu se strani kapitalisti koji radnike posle izvesnog vremena otpuštaju, a stotine miliona evra subvencija ne vraćaju. 

-Novca ima i za Beograd na vodi, gde se investiraju naše pare, preko "stranih investitora".

-Finansiraju se izmišljena radna mesta i funkcije za bivšeg predsednika Tomislava Nikolića i njegove saradnike...

Govori se o višemilionskim pljačkama, a niko za to ne odgovara. Niti vraća oteto! Priča o tome se završava čim se namire stranačke ambicije i politički protivnik uvalja u blato.

Država nemilice rasipa novac gradjana.

Niko ni za šta ne odgovara.

Ne može se požar na deponiji gasiti jednom vatrogasnom cisternom! Problem je što je u glavama vlastodržaca poremećen vrednosni sistem. Zato je prioritet fontana, a ne deponija.

Sve više je obolelih od kancera, leukemije.... posebno dece. Dokazano je da su ta obolenja uglavnom posledica zagadjene sredine.

SVE NAS JE MANJE!

субота, 06. мај 2017.

KO LAŽE? KOLIKO JE STVARNO NEZAPOSLENIH U SRBIJI?

U prošlonedeljnom NIN-u objvljena je IZJAVA NEDELJE aktuelnog premijera i "novoizabranog predsednika" (takva funkcija po našem ustavu ne postoji):

"ZAAPOSLILI SMO SKORO SVE GRADJANE SRBIJE, NEMOGUĆE JE PRONAĆI NEZAPOSLENE." Tu izjavu preneli su i neki elektronski mediji.

U "Politici"od subote, 6. maja na strani 10 -Ekonomija, Aleksandar Vulin, ministar za rad tvrdi da je  SMANJENA NEZAPOSLENOST .

"Vulin je Tanjugu rekao da je u aprilu, prema poslednjim podacima, na evidenciji Nacionalne službe za zapoljavanje bilo 676.693 nezaposlena"... i da je za oko 1,6 odsto manje u  odnosu na mart". Prema Vulinu, prošla 2016. godina završena je sa rekordno niskom nezapolenošću, te da je u četvrtom kvartalu prošle godine nezaposlenost bila 13 odsto."

Prema Tanjugovim  podacima koje je objavila većina dnevnih listova,(citiram Blic),


"Na smanjenje ukupne zaposlenosti u odnosu na prethodno tromesečje uticao je pad neformalne zaposlenosti za 106.700 osoba, prvenstveno u poljoprivredi, usled smanjenog obima sezonskih radova u posmatranom periodu godine, dok se formalna zaposlenost povećala za 24.200 ljudi, naročito u prerađivačkoj industriji, navodi se u saopštenju.

Ocenjeni broj formalno zaposlenih je dostigao 2.160.700 ljudi, dok broj neformalno zaposlenih lica iznosi 570.700, od kojih je 374.900 angažovano u poljoprivredi.

Pozitivan trend povećanja zaposlenosti i smanjenja odrazio se i na mlade starosti od 15 do 24 godine. Smanjenje stope nezaposlenosti kod ove populacije za 13,8 procentnih poena u odnosu na isti period 2015. nije samo rezultat pada broja nezaposlenih, već
i negativnog demografskog trenda i, posledično, sve manjeg obima populacije uzrasta od 15 do 24 godine, preciziraju iz Republičkog zavoda za statistiku. "

Stvarno, ljudi, ko nas ovde više laže? 

Šta je, generalno, tačno kada je reč o smanjenju nezaposlenosti? 

Kome se uopšte može verovati?