Ni u najgorem snu nisam ocekivala da ćemo napraviti krug i vratiti se na početnu tačku. Isto tako nisam verovala da će se Jugoslavija raspasti i da cemo se opet ubijati, mrzeti...
Sad, u ozbiljnim godinama, moram javno da priznam da sam sve promašila.
Ali, u jednom sam sigurna - da se politika poltronstva, podaništva i ulizištva nikada neće promeniti. I sa svakom promenom vlasti te "sportske" disccipline dobijaju na intenzitetu.
Zašto je tako?
Ne valjamo mi - narod!
Ovih dana svedoci smo nepojmljivih skandala i sramote. Gradonačelnik Subotice izvredjao i prebio svog partijskog kolegu. SNS, umesto osude svog "uglednog" člana, iz naftalina je izvadila tvit glumca Sergeja Trifunovica kojim je negodovao zbog sramotne uloge suda koji je dozvolio zastarelost jednog tragičnog slučaja. Odmah je izmaštana žvaka i iz tog tvita "pročitana" namera da glumac želi da ubije Aleksandra Vučića.
Nije to jedini slučaj "zastarelosti" predmeta. Sve što vlast ne želi da se pravno reši, smešta se u fijoke i čeka da prodje vreme, pa se, po potrebi aktivira. Imali smo i ranije slične sudske poslušnosti, pa je tako jedan vladika pedofil oslobodjen odgovornosti jer je vreme za njegovu osudu isteklo - na sramotu pravosudja! Vladika i dalje vodi "božje stado", vernici se pred njim i dalje klanjaju, mole, ispovedaju... umesto da ga bojkotuju!
Slučaj helikopter, kada je poginulo sedam ljudi, takodje nije dobio sudski epilog.
I nasilničko rušenje Savamale će se verovatno završiti zasterelošću. Iako je jasno da iza noćnog vandalizma stoji vrh beogradske gradske vlasti, što je potvrdio i tadašnji premijer Aleksandar Vučić proglasivši ih kompletnim idiotima, ni istraga ni optužnica nisu na vidiku.
Lično sam,takodje, iskusila efikasnost pravosudja - kada je Ustavni sud, koji više godina nije funkcionisao, moju ustavnu žalbu proglasio zastarelom.
Nije prvi put da se pažnja nepismenog naroda lako usmerava na sporedni kolosek, kako bi neki veoma važni "vozovi" prošli neopaženo.Ne primetite da su vas opet preveslali. I ćutite!
"Goša" iz Smederevske Palanke, čiji radnici nisu tri godine primili platu, a jedan njihov kolega, ne nalazeći izlaz iz bede, ubio se na radnom mestu - više nikome nije zanimljiva. Ni sindikatima, ni radnicima, ni novinarima... Problem je postao hroničan i zamoran. A oni i dalje gladuju. Isto je i sa FAP-om, koji je potpuno zaboravljen. Takodje, zaboravljene su i sporne 24 privatizacije. I borba protiv korupcije, čija je direktorka "vrednim radom" zaslužila mesto sudije Ustavnog suda...
Mnogo je primera zlouporeba koje je narod prećutao, i još gore - podržao.
Profesori svaku školsku godinu započinju štrajkom. Vlast njihove zahteve i njihov nezavidan položaj ignoriše. A ćute i gradjani - roditelji, (osim časnog izuzetka škole "Svtozar Miletić" u Zemunu)- koji bi, zarad svoje dece koju su im poverili, morali da budu u istom protestnom stroju. Ponašaju se kao da je to problem samo prosvetara.
Slično je i u zdravstvu. Iako vlada nevidjen haos, niko od pacijenata, na žalost, ni lekari, nisu se pobunili protiv uvodjenja novih koruptivnih metoda. Uglavnom, i kada protestuju, njihovi su razlozi nedovoljne plate... a uslovi rada, nestašice osnovnih sredstava za lečenje, jadno stanje bolnica, nemogućnost da pacijent dodje do lekara specijaliste za svoju bolest... nisu još nikad bile razlog za javni protest, iako je nezadovoljstvo gradjana sa razlogom ogromno. Svi ćute i pokušavaju da reše problem nekim drugim, često nečasnim sredstvima, poput mita, korupcije, ultimatuma, ucena...
Najveća podvala ove vlasti dogodila se sa slučajem Kosovo. Početkom ove godine zamalo da prekinemo diplomatske odnose sa Francuskom - državom koja je istorijski potvrdjena kao jedan od najvećih prijatelja Srbije još iz prvog svetskog rata - zbog poternice za ratnim zločincem Ramušom Haradinajem. (sad mene neko, po našem zakonodavstvu, može da optuži zbog vredjanja lidera susedne države). Mere koje je Aleksandaar Vučić tada naredio bile su drastične, na ivici diplomatskog skandala: 90 dana naši zvaničnici nisu putovali u Francusku.
Haradinaj je ne samo slobodan, nego je postao premijer Kosova, sa kojim, po nalogu Beograda, kosovski Srbi sasvim poželjno i rado saradjuju.Ponosni što su se "izborili" za još jedno ministarsko mesto u Haradinajevoj vladi.
Nije bilo tako davno kada su radikali i neoradikali-sada SNS, pretnjama i mazanjem fekalijama Borisa Tadića proglasili izdajnikom i ocrnili pred gradjanima samo zato što se, u usputnom neplaniranom susretu zbog magle, pozdravio sa Hašimom Tačijem na skopskom aerodromu. Ili što je, kad mu je mandat predsednika već preuzeo Toma Nikolić, razgovarao sa kosovskim liderima na jednom skupu u Dubrovniku. Nije se pravio da ih ne poznaje.
Narod se primio na ovu priču. I ne zaboravlja! A centrala SNS svakodnevno podgreva taj "greh" bivšeg predsednika Srbije.
Ali je iz sećanja potpuno izbrsao 90-te godine,kada smo učinkom Aleksandra Vučića, Ivice Dačića i njihovih partija dobili sankcije i živeli u "karantinu" kao gubavci; kada smo zbog njihove i Miloševićeve pogubne politike opljačkani, bombardovani, okuženi...izopšteni iz civilizacije...
Svaki vlastodržac, kome se narod ovoliko prostre, zaboravi odakle je krenuo i umisli da je stvarno bog. Poveruje polronskom prostiranju i obožavanju, pomisli da je stvarno toliko vredan. Tada, ako ga narod ne zaustavi, postaje autokrata.
A ovaj narod, ne samo da ga ne zaustavlja, nego ga i podstiče, podržava. Što je lider primitivniji i frustriraniji - to mu obožavanje više udari u glavu...
Uskoro će beogradski, a možda i parlamentarni izbori. To će,verovatno, biti još jedna prilika da se samo POTVRDI nesposobnost, nedostatak svesti i volje naroda da sudbinu uzme u svoje ruke. Umesto da svako od nas stavi prst na čelo, da se podseti šta mu je sve oteto, šta plaća a ne dobija... i da na osnovu tih saznanja svoje poverenje preda nekompromitovanim ljudima, kakvih medju nama jos ima, i tako im pomogne da oni pomognu nama.
To je jos jedna, možda poslednja prilika da pokušamo da izadjemo iz mraka devedesetih, u koji su nas Aleksandar Vučić i njegovi saradnici vratili.
Alternativa oslobadjanju je sve gušći mrak. Mrak, u kome će skupština i dalje izglasavati nerazumne,štetne i neupotrebljive zakone a vodjini poltroni ih primenjivati. Ili će kao i do sada,raditi mimo zakona i ustava, kao što je pomenuti slučaj Kosovo.
A mi ćemo i dalje ćutati! I sve plaćati!
NA POTEZU JE NAROD! POSLEDNJI PUT! DOK POTPUNO NE POTONEMO! IZBOR JE NA NAMA DA LI ĆEMO ČAMITI U MRAKU ILI KRENUTI PREMA SVETLU NA KRAJU TUNELA!
BITKA ZA BEOGRAD JE POČELA.
Sad, u ozbiljnim godinama, moram javno da priznam da sam sve promašila.
Ali, u jednom sam sigurna - da se politika poltronstva, podaništva i ulizištva nikada neće promeniti. I sa svakom promenom vlasti te "sportske" disccipline dobijaju na intenzitetu.
Zašto je tako?
Ne valjamo mi - narod!
Ovih dana svedoci smo nepojmljivih skandala i sramote. Gradonačelnik Subotice izvredjao i prebio svog partijskog kolegu. SNS, umesto osude svog "uglednog" člana, iz naftalina je izvadila tvit glumca Sergeja Trifunovica kojim je negodovao zbog sramotne uloge suda koji je dozvolio zastarelost jednog tragičnog slučaja. Odmah je izmaštana žvaka i iz tog tvita "pročitana" namera da glumac želi da ubije Aleksandra Vučića.
Nije to jedini slučaj "zastarelosti" predmeta. Sve što vlast ne želi da se pravno reši, smešta se u fijoke i čeka da prodje vreme, pa se, po potrebi aktivira. Imali smo i ranije slične sudske poslušnosti, pa je tako jedan vladika pedofil oslobodjen odgovornosti jer je vreme za njegovu osudu isteklo - na sramotu pravosudja! Vladika i dalje vodi "božje stado", vernici se pred njim i dalje klanjaju, mole, ispovedaju... umesto da ga bojkotuju!
Slučaj helikopter, kada je poginulo sedam ljudi, takodje nije dobio sudski epilog.
I nasilničko rušenje Savamale će se verovatno završiti zasterelošću. Iako je jasno da iza noćnog vandalizma stoji vrh beogradske gradske vlasti, što je potvrdio i tadašnji premijer Aleksandar Vučić proglasivši ih kompletnim idiotima, ni istraga ni optužnica nisu na vidiku.
Lično sam,takodje, iskusila efikasnost pravosudja - kada je Ustavni sud, koji više godina nije funkcionisao, moju ustavnu žalbu proglasio zastarelom.
Nije prvi put da se pažnja nepismenog naroda lako usmerava na sporedni kolosek, kako bi neki veoma važni "vozovi" prošli neopaženo.Ne primetite da su vas opet preveslali. I ćutite!
"Goša" iz Smederevske Palanke, čiji radnici nisu tri godine primili platu, a jedan njihov kolega, ne nalazeći izlaz iz bede, ubio se na radnom mestu - više nikome nije zanimljiva. Ni sindikatima, ni radnicima, ni novinarima... Problem je postao hroničan i zamoran. A oni i dalje gladuju. Isto je i sa FAP-om, koji je potpuno zaboravljen. Takodje, zaboravljene su i sporne 24 privatizacije. I borba protiv korupcije, čija je direktorka "vrednim radom" zaslužila mesto sudije Ustavnog suda...
Mnogo je primera zlouporeba koje je narod prećutao, i još gore - podržao.
Profesori svaku školsku godinu započinju štrajkom. Vlast njihove zahteve i njihov nezavidan položaj ignoriše. A ćute i gradjani - roditelji, (osim časnog izuzetka škole "Svtozar Miletić" u Zemunu)- koji bi, zarad svoje dece koju su im poverili, morali da budu u istom protestnom stroju. Ponašaju se kao da je to problem samo prosvetara.
Slično je i u zdravstvu. Iako vlada nevidjen haos, niko od pacijenata, na žalost, ni lekari, nisu se pobunili protiv uvodjenja novih koruptivnih metoda. Uglavnom, i kada protestuju, njihovi su razlozi nedovoljne plate... a uslovi rada, nestašice osnovnih sredstava za lečenje, jadno stanje bolnica, nemogućnost da pacijent dodje do lekara specijaliste za svoju bolest... nisu još nikad bile razlog za javni protest, iako je nezadovoljstvo gradjana sa razlogom ogromno. Svi ćute i pokušavaju da reše problem nekim drugim, često nečasnim sredstvima, poput mita, korupcije, ultimatuma, ucena...
Najveća podvala ove vlasti dogodila se sa slučajem Kosovo. Početkom ove godine zamalo da prekinemo diplomatske odnose sa Francuskom - državom koja je istorijski potvrdjena kao jedan od najvećih prijatelja Srbije još iz prvog svetskog rata - zbog poternice za ratnim zločincem Ramušom Haradinajem. (sad mene neko, po našem zakonodavstvu, može da optuži zbog vredjanja lidera susedne države). Mere koje je Aleksandaar Vučić tada naredio bile su drastične, na ivici diplomatskog skandala: 90 dana naši zvaničnici nisu putovali u Francusku.
Haradinaj je ne samo slobodan, nego je postao premijer Kosova, sa kojim, po nalogu Beograda, kosovski Srbi sasvim poželjno i rado saradjuju.Ponosni što su se "izborili" za još jedno ministarsko mesto u Haradinajevoj vladi.
Nije bilo tako davno kada su radikali i neoradikali-sada SNS, pretnjama i mazanjem fekalijama Borisa Tadića proglasili izdajnikom i ocrnili pred gradjanima samo zato što se, u usputnom neplaniranom susretu zbog magle, pozdravio sa Hašimom Tačijem na skopskom aerodromu. Ili što je, kad mu je mandat predsednika već preuzeo Toma Nikolić, razgovarao sa kosovskim liderima na jednom skupu u Dubrovniku. Nije se pravio da ih ne poznaje.
Narod se primio na ovu priču. I ne zaboravlja! A centrala SNS svakodnevno podgreva taj "greh" bivšeg predsednika Srbije.
Ali je iz sećanja potpuno izbrsao 90-te godine,kada smo učinkom Aleksandra Vučića, Ivice Dačića i njihovih partija dobili sankcije i živeli u "karantinu" kao gubavci; kada smo zbog njihove i Miloševićeve pogubne politike opljačkani, bombardovani, okuženi...izopšteni iz civilizacije...
Svaki vlastodržac, kome se narod ovoliko prostre, zaboravi odakle je krenuo i umisli da je stvarno bog. Poveruje polronskom prostiranju i obožavanju, pomisli da je stvarno toliko vredan. Tada, ako ga narod ne zaustavi, postaje autokrata.
A ovaj narod, ne samo da ga ne zaustavlja, nego ga i podstiče, podržava. Što je lider primitivniji i frustriraniji - to mu obožavanje više udari u glavu...
Uskoro će beogradski, a možda i parlamentarni izbori. To će,verovatno, biti još jedna prilika da se samo POTVRDI nesposobnost, nedostatak svesti i volje naroda da sudbinu uzme u svoje ruke. Umesto da svako od nas stavi prst na čelo, da se podseti šta mu je sve oteto, šta plaća a ne dobija... i da na osnovu tih saznanja svoje poverenje preda nekompromitovanim ljudima, kakvih medju nama jos ima, i tako im pomogne da oni pomognu nama.
To je jos jedna, možda poslednja prilika da pokušamo da izadjemo iz mraka devedesetih, u koji su nas Aleksandar Vučić i njegovi saradnici vratili.
Alternativa oslobadjanju je sve gušći mrak. Mrak, u kome će skupština i dalje izglasavati nerazumne,štetne i neupotrebljive zakone a vodjini poltroni ih primenjivati. Ili će kao i do sada,raditi mimo zakona i ustava, kao što je pomenuti slučaj Kosovo.
A mi ćemo i dalje ćutati! I sve plaćati!
NA POTEZU JE NAROD! POSLEDNJI PUT! DOK POTPUNO NE POTONEMO! IZBOR JE NA NAMA DA LI ĆEMO ČAMITI U MRAKU ILI KRENUTI PREMA SVETLU NA KRAJU TUNELA!
BITKA ZA BEOGRAD JE POČELA.
Нема коментара:
Постави коментар