среда, 23. децембар 2020.

KO PLAĆA "BESPLATNO" GOSTOVANJE ODBORA ZA FINANSIJE NA FRUŠKOJ GORI?

Juče smo čuli da je finansijski plan države Srbije napravljen na tajnom zasedanju Odbora za finansije na Fruškoj Gori.

U privatnom luksuznom hotelu "Premier",  u okviru kompleksa "Frukogorske terme" sa osam bazena!

Vlasnik hotelsko-turističkog kompleksa je izvesni Milinko Cicmil sa porodicom.

Zašto je vlasnik luksuznog hotela sa 5 zvezdica, usred pandemije i opšte besparice u ugostiteljstvu, (koje je država zbog pandemije više puta finansijski pomogla) odlučio da ugosti tako važan skupštinski organ od desetak ljudi? 

Čini mi se da ovo gostovanje ima zanimljivu predistoriju. Pa, evo podsećanja: 

(izveštaj novinara N1):

"Fruške terme novi su i ukupno treći turistički kompleks privrednika Milinka Cicmila u Vrdniku. To je jedna od najvećih turističkih investicija u Srbiji vredna 28 miliona evra, rekao je predsednik Aleksandar Vučić prilikom obilaska tog hotela. Ujedno je još jedan hotelski objekat u čijoj je izgradnji država učestvovala." 

Čestitke investitoru, pa spontani aplauz okupljenih ispred hotela, a potom i doček visokih stranačkih i državnih funkcionera. Tako je predsednik stigao u obilazak Fruških termi. ...

"Hvala državi Srbiji, na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, što je prepoznala kvalitet i značaj ove lokacije i naše namere šta počinjemo da gradimo i finansijskim sredstvima pomogla izgradnju", naveo je Cicmil.

Država će uraditi 9,5 km puta do Vrdnika

Sa koliko je tačno novca država pomogla, nismo čuli.

Prema rečima Vučića, tri do četiri miliona dinara uloženo je do sada u sređivanje okolnih staza, a država će tek da uredi devet i po kilometara puta do Vrdnika. Turizam je, kaže, nova grana u koju će ulagati. ...

Firmu Milenka Cicmila mediji su povezivali sa donacijama Fondaciji Dragice Nikolić, a 2018. se spominjao i kao mogući kandidat za ministra privrede....

Da li su poznanstva uslov za dobijanje državne pomoći ne piše u uredbi koja tu oblast uređuje. Ono što piše jeste da minimalna vrednost investicije mora biti dva miliona evra i da ona mora obezbediti zapošljavanje najmanje 70 novih zaposlenih na neodređeno vreme."


Na pitanje Žakline Tatalović, novinarke N1, juče je Veroljub Arsić, narodni poslanik i član Odbora za finansije, koji je takodje bio gost Cicmilovog hotela, odgovorio  da Skupština Srbije neće platiti nijedan dinar! A to što je zasedanje odbora na Fruškoj Gori bilo tajno, pravdala je i poslanica Aleksandra Tomić, "izuzetno obimnim i važnim poslom, koji će javnosti biti prezentiran kada bude gotov."

Iz ovoga je jasno da je vlast Aleksandra Vučića, u ime države i naroda Srbije, pomogla privrednika Cicmila NAŠIM - NARODNIM NOVCEM!

Da li vlasnik hotela na ovaj način vraća "dug" predstavnicima vlasti i vladajućoj partiji?

Zašto, ako je tako, privrednik Cicmil, koji troši naš budžetski novac, nije otvorio svoja vrata narodu, koji ga je finansijski pomogao? Ako ne za široku publiku, onda bar za decu. Posebno onu iz siromašnih porodica, koje nisu u stanju da ih šalju na letovanja, zimovanja...

Ili penzionere koji preživljavaju sa penzijama od desetak, petnaest hiljada dinara mesečno?

Odgovor Verljouba Arsića podsetio je na inauguracionu  žurku Aleksandra Vučića, posle izbora za predsednika Srbije. Tada je više tona mesa, pića i svega potrebnog, navodno donirano - nije plaćeno iz budžeta. 

Pa sad pitanja: 

- Smeju li  predsednik i ostali predstavnici vlasti da primaju tako skupe poklone?

- Koliko nas koštaju ti "besplatni" darovi preddstavnicima vlasti?

- Da li je to nesumnjiv put ka visokoj korupciji? Svi znamo da NEMA BESPLATNOG RUČKA!Sve se, dakle, plaća! 

NAŠIM NOVCEM!

JASNO JE DA SMO NJIHOVO "RADNO UŽIVANJE"  PLATILI MI, IAKO NAS NIKO NIJE PITAO!!!

 

ZA TO VREME LEČIMO TEŠKO BOLESNU DECU SMS DONACIJAMA!!!

 

Posebno je pitanje čemu služi SKUPA skuštinska i celokupna državna infrastruktura čije funkcionisanje se  finansira novcem naroda, ako se ne koristi, nego se odbori izmeštaju  u hotele? Po svemu sudeći



среда, 09. децембар 2020.

ČIJA JE SRBIJA? VUČIĆEVA ILI NAŠA?

 Ako vam slučajno pukne film i pobunite se zbog toga što vas aktuelna vlast pljačka,ponižava, ugrožava, što od nas pravi budale... 

Ako javno primetite da su oko vas partijske lopuže  i kriminalci,

Ako se, kao Seka Sablic, ohrabrite da kažete ono što mislite o vlasti koja vodi državu Srbiju,...

Ako vam se ne svidja što Srbija još ne može u Evropu upravo zbog korumpirane, diktatorske vlasti...

doći ćete u ozbiljan problem da vas Vučićevi kerovi pušteni sa lanca, raščereče u direktnom prenosu na RTS.

Preletači i poltroni, plaćeni našim novcem, iz budžeta koji mi svi punimo, proglasiće vas nepatriotom, izdajnikom, stranim plaćenikom, lopovom, ...

Sve  u ime države Srbije, ili kako Aleksandar Vučić voli da kaže "NAŠE SRBIJE"!

A  čija je zapravo Srbija? 

Ko to nama otima državu?

Vučić se hvalio da njegova Srpska napredna stranka ima 700 hiljada  članova. I oni su, po njemu, izgleda, jedini pravi patrioti! Znači, patriote su samo oni koji bezrezervno, uz dobru nagradu, podržavaju njega!

Mi, preostalih šest miliona, koji ne pripadamo naprednjanicima, izgleda, nismo. Po njihovom tumačenju!

Ima nešto što stvarno pripada samo Vučiću i njegovom čoporu: BRUKA, SRAMOTA... 

Za to su zaista zaslužni samo oni.  

Sve  što su mogli  da urade ovoj nesrećnoj državi, uradili su! Opljačkali, obespravili, obrukali,  ponizili, obeznadili... Narod, za koji ja nemam mnogo razumevanja kad ćuti i trpi, potpuno je obeznadjen i ubijen. Umro, ali to još ne zna. 

Vučić vrlo često kaže:" prvi put u istoriji..." Stvarno, ovo što nam se sada sa njim dogadja, prvi je put u istoriji. Uvek je bilo onih koji su skloni da zavuku ruku u narodnu kasu, da muljanjem dodju do pozamašnog bogatstva... Bilo je kriminala na raznim nivoima.

Ali, nikada se Srbija nije ponosila svojim kriminalcima, kao sada!

Ljudi, osvestite se! Vučićeva kamarila je  m a n j i n a, koja nas permanentno teroriše, pljačka. Nas je više!

Obaveza je svakog od nas da CUVA SRBIJU OD NJIH! Isto koliko i od spoljnih neprijatelja, kojih je trenutno manje od ovih domaćih. 

Jer, nije Srbija vlasništvo porodica: Vučić, Brnabić, Kisić, Mali... 

Nemojte da se plašite lajanja, ucena i pretnji kompromitovanih, loših ljudi.  Povlačenjem i strahom pomažete njima da ostvare svoj krvavi pir. 

I ne dajte da vas medjusobno zavadjaju. Jer, kada nas razbiju u male grupe, lakše će nas savladati.

Mi više nemamo šta da izgubimo. Ali moramo da vratimo izgubljeno i oteto! 

 Ako se predamo, buduća pokolenja neće nam oprostiti!

Srbija je naša više nego njihova!


среда, 02. децембар 2020.

BEOGRADSKe ELEKTRANE - KOJIMA PLACAMO SKUPO GREJANJE

 Ako imate "sreću"  da vam u stanu grejanje nije dobro, dodatni problem će se javiti kada uložite reklamaciju.

Iako su na moj poziv došli brzo (prijavila sinoć, došli jutros rano), sve ostalo što se pri kontroli dogadja je sporno. 

 1. Radnici koji vam ulaze u stan  nemajuidentifikacione bedževe, niti se legitimišu. Na moj zahtev da mi se imenom i prezimenom predstave, nisu odgovorili. Samo su rekli da su radnici toplane.

2. serviser drži elektronski termometar u ruci, tako da toplina njegove šake može da poveća vrednost..

3. serviser ide kroz stan, sam meri, zapisuje, a na moju primedbu  da  ja to nisam videla rezultate merenja, ne reaguje, nego zapisuje šta želi. Moj kućni merač je, u trenutku merenja, pokazivao dva stepena manje. Ali, moju primedbu nije uvažio.

Umesto da mi predoči rezultate merenja,i da ponovi  merenje u mom prisustvu, radnik toplane me uputio na komunalnu policiju. 

4. U stan vam ekipa ulazi prljavom obućom, koja ostavlja upadljive tragove. 

Naravno, nisu propustili da se pozovu na neki službeni glasnik Beograda, po kome je, kako kažu, visina temperature snižena  za dva stepena. Takodje i da su menjanja ventila i ostalih instalacija, koje su vlasništvo elektrana, sada obaveza vlasnika stana - iako to pojedinac tehnički ne može, niti sme, sam da uradi. 

5. Skoro svake godine, već na početku grejne sezone, u Mileševskoj ulici pucaju cevi, pa smo u toku sanacije bez grejanja. Ali se nikad  nije desilo da nam se račun umanji.

Po odlasku ekipe kontrolora, pozvala sam dežurni telefon za reklamacije 20 93 011, gde mi je automat saopštio da treba da sačekam operatera i da razgovor može da traje do 5 minuta.Čekala sam 7 minuta i 33 sec. ali se niko nije javio, a zatim mi je veza prekinuta.

 




недеља, 01. новембар 2020.

KAZNA ZBOG SIROMAŠTVA - CENTAR ZA SOCIJALNI RAD ODUZEO DETE OD VETERANA RATA1999.

U selu Adjudovo kod Malog Crnića, porodici  Željka Topalovića Centar za  socijalni rad oduzeo je petogodišnje dete! Zbog siromaštva porodice! Celoj "operaciji" asistirala je policija, da bi zaštitila otimače od unesrećenih roditelja.Ovakve slike često se ponavljaju.

Otac porodice je ratni veteran iz rata 1999. Iako je ranjavan, nema ratne privilegije niti zaposlenje, nego sa starijim sinom nadniči da bi prehranio porodicu.

Centar za (a)socijalni rad je, kao brigu za siromašne, primenio najsuroviju meru. Oteo je dete! Strasno je, potresno, gledati fotografiju deteta koje plače na očevom ramenu.

Umesto da uspostavi sistem pomoći i podrške porodicama, država je uspostavila mrežu hranitelja dece koja su lišena roditeljskog staranja. Tamo smešta decu koja nemaju roditelje ili su ih roditelji napustili, ali i decu koju ovako surovo oduzima od bioloških roditelja. I za to nove profesionalne hranitelje dobro nagradjuje.

Od kradje beba iz porodilišta, prešlo se na ogoljeno nasilje i otimanje!

I sve je, kažu, po zakonu!

Ko je doneo takav zakon? 

Da li su oni koji su glasali za ovaj akt razmišljali kako bi im bilo da njihovu decu oduzima država, jer im ista ta država nije pomogla da ih odhrane i odneguju? I kako bi bilo njihovoj deci...

Da li ljudi koji izvršvaju takve odluke imaju decu? Da li u tom trenutku pomisle kako bi se osećali?

Postoje li u tim strašnim centrima dečji psiholozi, koji bi morali da misle kakve traume deca preživljavaju u tim trenucima?

Premijerka je nedavno, povodom svetskog dana protiv siromaštva, tvrdila da je situacija bolja.Ona nema problem siromaštva, niti joj preti opasnost da se i njoj oduzme dete, jer će se udobno baškariti u 700 m2 vile koju je dodelila sama sebi. Vile,čije renoviranje smo platili mi gradjani, uključujući i Željka Topalovića,oca otetog deteta! SVE PO ZAKONU!

Neće vlast oduzimati decu ni od Aleksandraa Vučića, ni ministara, poslanika koji su izglasali otimačinu. Oni su se dobro namirili i ne strepe od siromaštva.

Od našeg novca koji predsednik Srbije galantno poklanja Dodiku,crkvi, Andriji Mandiću i crnogorskim Srbima, svojim odanim pristalicama, Alabaru - radi izgradnje Beograda na vodi,... rasipnički troši na navodne subvencije belosvetskih  "investitora"... Srbija bi procvetala. Ne bi bilo siromašnih!

Ovako više ne može! Danas Topalovići, sutra svako od vas (nas) doći će na red!

Ne smemo ćutati kao da nas se ne tiče.

Tiče nas se! Jer, ako ne odbranimo Topaloviće, zlo će ubrzo stići do svih nas!

Poslednji je trenutak za budjenje!

 

уторак, 13. октобар 2020.

ZASTRAŠUJUĆI SCENARIO ALEKSANDRA VUČIĆA SE REALIZUJE!

 SAMO DAN POSLE OVOG NEMILOG DOGADJAJA U DOMU ZDRAVLJA, ESKALACIJA ZLA JE STIGLA DO STARE KAPETANIJE, GDE JE UNIŠTENA JEDNA UMETNIČKA IZLOŽBA. A VEĆ NOĆAS, NA KAFANU U DOBRAČINOJ ULICI BAČENA JE BOMBA!

OVO POSTAJE VRLO OZBILJNO!

--------

Juče sam u jednom beogradskom domu zdravlja doživela šok. Čujem u hodniku galamu. Pridjem, a pacijentkinja, stara Romkinja, viče na dežurnu sestru.Traži da joj sestra produži važnost zdrvstvene kartice, kojoj je istekla overa. 

Uzalud je sestra objašnjavala da to ona ne može, nego da mora da ide u Centar za socijalni rad, gde su joj izdali karticu. 

Baba je tim objašnjenjem bila nezadovoljna. Krenula je  vičući hodnikom: 

"lopovi!  Tebe je ovde postavio onaj lopov Djilas koji je sve pokrao, pa sad i ti hoćeš da pokradeš mene. Sad ću da idem u stranku kod Vučića da te tužim. " 

Psovke koje je izgovarala bile su ogavne, toliko da nisu za ovaj tekst.

Galama je bila tolika da su se otvarala vrata svih ordinacija, medicinari su izlazili da vide treba li nekome pomoć.

A ona je i dalje vikala i pretila, neprekidno ponavljajući da je Djilas lopov i da je postavio svoje lopove, jer neće da joj overe knjižicu.

Nastavila je i na ulici da se dere istim intenzitetom. 

A ja, i dalje u šoku, razmišljam šta će se desiti ako dodje do gradjanskog sukoba, koji stalno visi u vazduhu. Ti zaludjeni, primitivni, nepismeni jadnici, koji su podlegli Vučićevoj indoktrinaciji neće prezati da nas, koji nismo njegovi, kamenuju, kolju, vešaju....

Razumem da jedna stara Romkinja, koja verovatno ne ume ni da se potpiše, ne shvata čemu to vodi. 

Ali se bojim da ni predsednik Srbije, koji po Ustavu ima obavezu da ujedinjuje gradjane, ni sam ne zna šta radi. 

I kuda vodi njegova slepa ostrašćenost i mržnja!

-------- 


уторак, 06. октобар 2020.

KAKO ŽIVITE U PRIVATNOJ DRŽAVI ALEKSANDRA VUČIĆA?

KO NAS JE PRODAO DIKTATORU? 


Pitali su me nedavno neki dobronamerni ljudi zašto kritikujem samo Aleksandra Vučića, a ne i lidere opozicije. Moj odgovor je da ja UVEK kritikujem isključivo vlast, jer samo vlast odlučuje kako ću živeti! A pošto je vlast svedena samo na lidera Srpske napredne stranke, smatram njega najodgovornijim za sve vaše i moje nevolje i probleme. Neke lidere opozicije žestoko sam kritkovala dok su bili vlast. A sve njih ću ozbiljno pratiti i kontrolisati ako se ponovo vrate, za šta, za sada, ima vrlo malo šansi. 

Vlast može da bude podnošljiva samo ako je narod koji je birao, stalno kontroliše. Bojim se da je aktuelni diktator izmakao kontroli.

Otkako je Srpska napredna stranka preuzela vlast u Srbiji, Aleksandar Vučić nezadrživo demonstrira svoju bahatost, silu, osionost i nevaspitanje prema gradjanima, bilo da su članovi njegove stranke ili gradjani koji ne pripadaju njegovoj politickoj opciji. 

Brojni su primeri koji su potvrdili njegovu samovolju. Od razbijanja brava i vrata u Vladi Srbije , preko drske naredbe ministrima "tišina,tamo!".... Već na početku mandata bilo je jasno da njegov politički i ljudski karakter ne vodi dobru. 

Ne žalim što je iz političke igre trajno izbacio Tomislava Nikolića, jednog od svojih  "političkih otaca", ali je i ta epizoda pokazala kuda sve to može da nas odvede. 

Bez skrupula je lagao naciju da se neće kandidovati za predsednika Srbije, da bi već sledećih dana predao svoju kandidaturu. 

Još beskrupuloznije je demantovao sebe u slučaju otimanja penzija, za koje je, kratko posle tog zaklinjanja, bezočno uveo smanjenje koje je trajalo četiri godine. Te penzije nikada nisu vraćene.

Uz pomoć i podršku jednog od svojih najodanijih partnera i saradnika, porušio je čitavu Hercegovaku ulicu, proterao stanovnike  i zaposlene, od kojih je jedan ubrzo posle tog incidenta umro. Više puta je govorio  da je za taj vandalizam odgovorna gradska vlast, nazivajući ih kompletnim idiotima. Obećavao je da će ih sankcionisati, a zatim je Siniši Malom, tadašnjem gradonačelniku, poverio najvažniji resor u vladi - ministarstvo finansija. Iako je dobro znao da je radna biografija tog kandidata u pogledu finansijskih malverzacija vrlo problematična.

Sve je podredio svojoj autoritarnosti. Sve što piše u Ustavu Srbije i zakonima, pogazio je, brutalno zahtevajući pritom od gradjana da bezrezervno poštuju propise i njegove lične  odluke.

Nemoralno je iskoritio nesvesni i polupismeni narod da nametne svoju diktatorsku volju. Raspisivao je izbore kad mu padne na pamet i tako učvršćivao strah i pogrešno shvtanje naroda da sve to tako MORA.

Ustoličio je u vladi ljude spornog morala. Sve afere vezane za ministre, opravdavao je svojom rečju da garantuje za njihovu čistotu. Pa je tako nekadašnjeg julovca Aleksandra Vulina, šetao od fotelje do fotelje. Najpre mu je poverio koordinaciju za Kosovo, gde je izdvojen ogroman novac iz budžeta, za koji se ne zna gde je i za šta upotrebljen. Zatim ga je premestio za ministra za rad, gde je Vulin uveo prinudni rad za korisnike socijalne pomoći.(Iz tog Vulinovog mandata pamtimo skandal kada je u automobilu ministarstva uhapšen jedan saradnik sa paketima droge). Potom ga je preselio u resor odbrane, gde je ubrzo otkrivena afera "tetka iz Kanade", jer je ministar novcem nepoznatog porekla kupio stan za oko 240 hiljada evra. Ta afera nikada nije rasvetljena.

Za pad hellikoptera u kome je poginulo sedmoro ljudi, niko nije odgovarao, iako su postojali neoborivi dokazi, a poginuli pilot, naknadno optužen da je bio alkoholisan.

Ni "24 stana Siniše Malog" i off shore poslovi, iako je sve to u sukobu interesa, nije ni  pokrenuto kao tema za rasvetljavanje.

Afera "Asomakum" sa njegovim bratom kao glavnim učesnikom, nije rasvetljena, a pravosudje je pomoglo da ga prekrije prašina.

 Sin vlasnika TV Pink, koji je na pešačkom prelazu ubio 17-godišnju devojku, posle sedam godina, osudjen je na 11 meseci kućnog pritvora. Ne mogu da zamislim kakva bi presuda bila da su pozicije žrtve i ubice, u ovom udesu, bile obrnute.

Suprotno Ustavu, pregovarao je i odlučio da se potpiše Briselski sporazum kojim se Srbija praktično saglašava sa svim zahtevima Kosova kao nezavisne države.

Za premijera Srbije imenovao je Anu Brnabić, baš usred afere prisluškivanja i skandala sa vetroparkovima, u čemu je Brnabićka poslužila za oslobadjanje odgovornosti njegovog kuma.

Tandem Vučić-Brnabić sve sumnjive ugovore (Er Srbija, aerodrom "Nikola Tesla,Telekom,  Niški aerodrom, Beograd na vodi... i brojni drugi), proglasio je državnom tajnom, kako se ne bi saznalo gde i za šta se troše budžetske pare gradjana.

Sam odlučuje, a Brnabić i Mali bezrezervno sprovode sva skandalozna davanja, poput subvencije bankama za kredite u švajcarcima, deli pomoć crkvi, Miloradu Dodiku, predizbornoj kampanji porodice Klinton, iz budžeta finansira ogranak svoje stranke (Srpska lista) na severu Kosova...

Uvodi vanredno stanje u Srbiju, a zatim ga prekida da bi održao izbore... 

Nijedna njegova odluka nije zasnovana na važećem zakonodavstvu.

Njegove nasilničke horde prebijaju opozicione lidere, poput Borka Stefanovića. Nemoralno se razračunava sa Draganom Djilasom, preko njegove dece i Mladjom Djordjevićem, preko maloletnog sina, čiji identitet je, suprotno zakonu, u javnosti otkrila njegova bivša supruga, koja je zbog toga i osudjena da plati novčanu kaznu. Vučić se na takve zloupotrebe dece nikada nije oglasio, iako je bio vrlo glasan kada su u bilo kom kontekstu pominjana njegova odrasla deca.

Kontroliše i ugrožava slobodne medije, a favorizuje i finansira svoje tabloide iz budžeta gradjana, kojima oprašta poreze i obaveze prema državi. 

Njegovi "štićenici" bez ikakvih posledica, ponižavaju,maltretiraju i na sve načine ugrožavaju gradjane...

Sramotno se ponosi "boljim nego ikad" ekonomskim rezultatima, čiji glavni aduti su minimalac od 32.000 dinara, uz minimalnu potrošačku korpu od 37.000 dinara. Sa toliko novca u Srbiji živi preko 300 hiljada porodic.

Sve rukovodeće kadrove u javnom sektoru drži u v.d. stanju, kako bi ih disciplinovao i držao u zavisničkoj poslušnosti.Neposlušne i neistomišljenike, pre svih u zdravstvu i prosveti, surovo izbacuje s posla. 

U sva nezavisna kontrolna tela (korupcija, dostupnost informacijama, ravnopravnost, revizorske institucije...) postavio je ljude iz svoje partije, od kojih su neki čak i finansijeri njegove stranke. 

Vučić se svakodnevno svadja sa svojm gradjanima, koristi  najružnije "epitete" da bi ponizio političke protivnike i ljude koji ne misle isto kao on. Gradjani su, za njega, samo članovi i obožavaoci SNS, a ostali ne. Čini se kao da bi mu bilo drago da svi nestanemo. 

Napravio je (jedno)partijsku državu. Manjinsku, jer njegova partija ima 750 hiljada aktivista, od kojih je bar dve trećine ucenjenih za radno mesto ili rešenje drugog egzistencijalnog problema, a preostala trećina profitera. Čak i ako bismo sabrali one koji su samo glasali za njega, ne bi bilo više od dva miliona. To, po predsedniku Srbije, čini njegovu uzurpiranu državu. A preostalih pet miliona, koji se uglavnom bore da prežive, bilo maaterijalno ili intelektualno, nisu dobri gradjani. Ne postoje!

U svemu tome mu neseebično pomaže Ana Brnabić, kojoj je ponovo poverio mandat fikusa i izvršioca, iako ni po zakonskim, ni moralnim normama ne bi smela da dobije nijedan, čak niži resor u državi. Posebno zbog nepotizma i sukoba interesa,  zbog finansiranja poslova njenog brata, što ni sama nije demantovala. 

Veliku pomoć Vučić ima i od korumpiranog pravosudja, policije, tužilaštva... Zagorka Dolovac, posle dužeg "zimskog sna", nedavno je pružila podršku policiji koja je prebijala demonstrante, odokativno, politikantski, bez konkretnog utvrdjivanja odgovornosti učesnika u incidentima - sa obe strane.

 ....

Kako živeti u takvoj Srbiji, a da ne osećate prezir i poniženje?

Kako se odbraniti od ataka i pljačke koju sprovodi vlast, čiji posao je da štiti poredak, ljude i red?

Dokle narod može sve ovo da izdrži?

Stidim se što živim u ovakvoj Srbiji!



петак, 18. септембар 2020.

KLAVIRISTA NA SUDU!!!

Ovih dana su mediji uznemirili javnost vešću da mladi talentovani Vladimir Aćimović iz Niša mora na sud, jer ga je tužio komšija, koji, kako se masovno komentariše, ne voli muziku. 

Uvek sam na strani mladih, vrednih, talentovanih... Podržavam njihovu želju, dar i trud da uspeju. Mladi pijanista sigurno ima šanse da napravi sjajnu karijeru. Studira paralelno na dva univerziteta, u Beogradu i u Gracu, što je svakako za poštovanje, divljenje. Malo kome se, cak i sa velikim talentom, posrećilo da ima takve mogućnosti.

Razumem i njegovu želju da, u toku privremenog boravka u Nišu ne pravi pauze u vežbanju. Tako se jedino i može uspeti - samo ogromnim radom.

Nešto drugo u svim ovim informacijama nedostaje. Nisam nigde procitala da je pokusao da se sporazume sa komsijom kome smeta muzika. Da li ga je, pre prijave policiji, sused upozoravao. 

Lavina se sručila na komšiju kome, očigledno, nije do muzike. Ne voli, ne razume... Možda je bolestan, umoran, nije ni njemu bilo lako ovo korona zatočeništvo, pa je pogubio živce.... A i zakon štiti njegovo pravo izbora da ne sluša muziku koju nije naručio.

Da li nemuzikalni komšija možda radi u noćnoj smeni? Možda ima nesanice... Ili, jednostavno, ne podnosi klavir?

Kako god nam to zvučalo, njegovo je pravo na mir, jer, propisi striktno predvidjaju da "muzika ne sme prelaziti glasnost sobe", čak ni kad nije vreme odmora.

Teška su vremena. Bilo bi lepo da se svi medjusobno razumemo i tolerišemo. To važi i za onoga ko traži tišinu u svojoj kući. 

To važi i za agresivne ljubitelje turbo folka. I sve one koji sebi daju na volju,ne razmišljajući kako se osećaju ostali iz bližeg i daljeg okruženja. 

Ali, ne razumem zašto se mladi pijanista obraća predsedniku Srbije! Da li možda očekuje da mu obezbedi privilegovani status, mimo propisa? Neki lex specialis?

Umesto Vučiću, mislim da bi bilo bolje da je zazvonio na vrata nezadovoljnog komšije i pokušao da se s njim sporazume. Možda bi mu pomogao da razume, pa i zavoli muzičku umetnost? Ili da se dogovore da svira kada komšija nije u stanu.

Konačno, ako ništa od toga ne uspe, mogao bi da, za te povremene potrebe, iznajmi prostor gde ce i sebi i susedima obezbediti mir. To je mali trošak u odnosu na skupo studiranje u inostranstvu.



понедељак, 14. септембар 2020.

DA LI SE OVO LUDILO DOGADJA JOS NEKOME NA PLANETI?

Aleksandar Vučić je na izborima pobedio narod!
Narod je zbog toga srećan.

Aleksandar Vučić je pretio da će za jednog Srbina ubiti 100 Muslimana!
Sada ga Evropa i svet proglašavaju za garanta mira na Balkanu.

Aleksandar Vučić je pretio da će vešati na Terazijama svakoga ko potpiše nezavisnost Kosova. Sada je, u prisustvu Trampa, potpisao saglasnost da Izrael prizna Kosovo.

Aleksandar Vučić je pretio da će se osvetiti uredniku Dnevnog telegrafa Slavku Ćuruviji. A zatim je Ćuruvija ubijen!

Aleksandar Vučić je, kao ratni ministar informisanja, uveo preki sud za novinare,koji je kažnjavao neistomišljenike drakonskom novčanom globom, bez mogućnosti da se brane.

Aleksandar Vučić je 2014. godine opljačkao penzionere. Pljačkao pune četiri godine. A gradjani su ga baš u to vreme izglasali za predsednika Srbije!

Aleksandar Vučić je davao mnoga obećanja. I sve  je slagao! 
Ruku na srce, za neka obećanja je bolje da ih ne ispuni.Na primer, novi fudbalski stadion za koji predvidja 250 miliona evra našeg novca, dok se sindikati i radnici bore za povećanje minimalne cene rada na 32.126 dinara, od čega brojne porodice treba da prežive mesec dana!

Aleksandar Vučić je poklonio deo Beograda -Savamalu, svojim prijateljima Arapima. A na tom poklonjenom zemljištu sada, sa svojim pajtosima, gradi Beograd na vodi, koji plaćamo mi gradjani.

Aleksandar Vučić je suspendovao kompletno zakonodavstvo u Srbiji. I sada vlada sam!
Da zadovolji formu, oko sebe je okupio neke nakaze i lopuže, koji mu služe kao pokriće kad mu ponovo zatreba da prevari narod.

Aleksandar Vučić je uveo diktaturu u Srbiji!

A narod ćuti!

Zbog Aleksandra Vučića ceo svet nam se smeje.

....


Dug je spisak (ne)dela Aleksandra Vučića.

A političku karijeru je počeo kao Šešeljev mali potrčko!

субота, 25. јул 2020.

Ljubomir Simović: BALADA O STOJKOVIĆIMA


koga u ovoj pesmi prepoznajete, dragi moji?

SVI SMO MI STOJKOVIĆI!


Љубомир Симовић:
БАЛАДА О СТОЈКОВИЋИМА

Бије батинаш, богме својски распалио,
пуца нам кожа, лете мрвице меса;
бије сат, бије два, бије три,
откуд му толико штапова и беса?
Удара богато, удара од свег срца,
већ му се лице од напора криви,
губи дах, застаје, предише, више не може,
и пада мртав уморан,
а ми живи.
Поређају нас везане уза зид,
пуцају у нас, – прска нам лобања,
прска цеваница, подлактица, коска,
отежасмо од олова у телу.
Дође и вече. Уморили се стрелци.
Одвезују нас, псују нам Бога и мајку.
Са стрељања се враћамо кући
-ко с посла,
и док се у кујни подгрева вечера
жене нам крпе рупе у оделу.
После вечере прегледам домазлук:
закрпим кров, подупрем ограду,
накупим кишницу у каце и араније.
Уто и спавању време. Пре но заспим
кажем жени: вешаће ме у пет,
гледај да ме пробудиш нешто раније.
Ујутру вешала, нова новцата, чврста,
ужад јака, џелати обучени,
– руку на срце, ничему замерке нема.
Вешају нас брзо, вешто и лако.
Висимо тако обешени до мрака,
време је вечери, скидају нас, – ми живи,
сви нас туку и псују, али ако.
Сутрадан зором довуку грања и дрва,
наслажу ломачу, за њу нас голе вежу,
принесу шибицу, потпале,
и гори тако, гори недељу дана,
цела варош од пепела посиви.
Кад све догори, ми изађемо из дима,
краљица пада у несвест, а краљ
трља очи и гледа нас запрепашћен:
Сунце вам ваше, па ви опет живи!
Растржу нас коњма на репове, распињу нас на
-точку,
секу нам главе, руке и ноге – страшно!
Стрељане нас вешају, поклане нас гуше,
не знамо зашто, а није ни важно.
Судијама је већ свега тога доста!
Смењују стрелце, отпуштају војнике,
џелате вешају – они им као криви.
Па опет на нас: те топузином, те топом,
те вешај, те сеци, те кољи!
-А ми живи.
Није ту нешто у реду, шапће народ,
то неко штити судије од греха!
А и нас каткад хвата зебња пред сан:
нисмо бесмртни, неће дуго овако,
доћи ће једном и нама крај,
нећемо издржати
-и умрећемо
од смеха.

уторак, 21. јул 2020.

VUČIĆEVA POSTIZBORNA LAKARDIJA

Proslo nam je pola godine u posmatranju Vučićevih političkih igara. Nije bilo pauze ni zbog korone. Iako nas je zatvorio u kuće, predsednik Srbije pandemiju je beskrupulozno  koristio da pojača svoju izbornu kampanju. Iživljavao se povremenim "gestovima milosti" prema penzionerima, dozvoljavajući da, jedanput nedeljno, u tri ujutru izadju na ulicu i stanu u redove ispred samousluga. Da razmene viruse čekajući da kupe mleko i hleb za nedelju dana.

Optuživao nas... pretio, činio sve da nam, tokom te velike zdravstvene nevolje, bude još gore. A usred svih tih zabrana, okupljao desetine hiljada gradjana da kod notara, duvajući jedni drugima u vrat, daju potpis podrške.

Za svoje sumanute ideje proglasio je i pobedu nad kovidom19, da bi mogao da izvede gradjane na birališta, gde je razbuktao epidemiju, ne misleći čak ni o zdravlju najbližih saradika i posluge.

I on i mi smo znali da su izbori farsa, da je on već pobedio, pa nije ni morao da nam priredjuje tu skupu "zabavu".

Ali, Vučić ne odustaje. Nastavlja imitaciju života.

Najnoviji nastavak političkih igara - konsultacije radi izbora vlade, prevazišao je i najfarsičije scenarije. Čak bi mu na tome pozavideo i Pavićev Srećko Šojić.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, konsultuje se sa listom "Aleksndar Vučić - za našu decu"!!!
Listom koju je predvodio!

Konsultuje se sam sa sobom! Igra igricu neizvesnosti ko će dobiti mandat da formira vladu.
Kao da je bitno koje pione će izbaciti u prve redove, s obzirom da ih on, kao na šahovskoj tabli, sam pomera kako mu padne na pamet.

S obzirom na visegodisnju diktaturu u kojoj Aleksandar Vučić suvereno vlada Srbijom, ne znajući ni šta radi, ni šta hoće, osim da po svaku cenu bude gazda Srbije, mislim da nama gradjanima ove jadne države vlada uopšte i nije potrebna. I da stvarno nije bitno koje će bezlične figure statirati na političkoj sceni.

Svi će oni, kada Vučića patrijarh proglasi za kralja, biti dvorske lude.




субота, 20. јун 2020.

BOJKOT - DO POBEDE!!!

Realno, ko želi da pobedi, mora da udje u igru. To je, od sporta do politike, sasvim izvesno i jasno. Bojkot, sam po sebi, ne može da bude cilj. I nije!

Ali, posto smo godinama propuštali da glasno i jedinstveno viknemo: DOSTA! - sada, da bismo se oslobodili torture, diktature, pljačke, laži i poniženja svih vrsta, moraćemo da predjemo duži put od onog koji bi bio potreban da smo krenuli na vreme.

Moramo najpre da ispravimo svoje greške. A to možemo jedino ako i ovog puta ne podmetnemo sopstvena ledja, da bi se zlikovci učvrstili u svojim foteljama još četiri godine.

Ne smemo da im dozvolimo da nas i dalje pljačkaju. Oni se medjusobno mrze isto onoliko koliko mrze nas koji nismo njihovi, ali se drže zajedno, jer znaju da kada padnu, klupko će se odmotati do kraja i većina će završiti u apsu.

Zato moramo da budemo odlučni i solidarni.

Neka se Aleksandar Vučić i njegovi poltroni i poslušnici, konzumenti otetog plena, biraju sami. Ako mogu bez nas!

Naša obaveza je, izmedju ostalog, da čuvamo svoje zdravlje, koje nam oni opasnim igrama, nepromišljenim odlukama, odsustvom razuma i željom da po svaku cenu ostanu na vlasti - OZBILJNO UGROŽAVAJU.

Zato,  B O J K O T !

I posle izbora, opet BOJKOT!

DO POBEDE!


субота, 13. јун 2020.

BOJKOT JE U TOKU

Pre  nego sto u nedelju,21. juna (kakva slucajnost, najduži dan, početak leta), izadjete iz kuće,dobro razmislite kuda ćete.

Ima mnogo načina da taj dan sebi ulepšate.

Ako vreme bude lepo, kako priliči prvom danu leta, iskoristite ga za sunčanje, šetnju, druženje u nekom dobrom zelenilu, gde se čuje pesma ptica.

U slučaju da pada kiša, eto prilike da se dobro naspavate. I da najzad dovršite čitanje davno započetih knjiga. I započnete neku novu. Ili ponovo neku već zaboravljenu. Moj predlog je "Pokretni praznik" E.Hemingveja.

Šta god da radite, biće bolje nego da idete na glasanje!

Opušteno, bez nervoze!




уторак, 05. мај 2020.

100 EVRA - LAŽNI PREDIZBORNI MAMAC... PREVARA

Davno, još dok sam bila dete, moj otac mi je pričao poučnu predizbornu priču o nekadašnjem srpskom političaru Dragiši Cvetkoviću.

Otišao Giša u svoj rodni kraj, narod se okupio,(nešto kao oni Vučićevi karavani "obožavalaca" za sendvič i jednu crvenu). Svi nešto traže, mole, jadaju se...
Cvetković svom sekretaru naredi da zapisuje želje,pa svaku ceduljicu zadene u šešir. Kada je krenuo  nazad, mahne šeširom zemljacima, a puste želje vetar razveje.

 Pred jedne od brojnih izbora Mladjan Dinkić, tadašnji ministar u demokratskoj vladi, obećao je gradjanima po 1.000 evra. Taj "poklon" od države niko nije dobio. Dinkić je kasnije objasio da je MORAO to da obeća, da Boris Tadić ne bi izgubio izbore.

Bio je to, dakle, zvanični predizborni trik, prevara! Mladjan Dinkić se kasnije, kada mu se G17 raspala, pridružio Vučiću.

Tadić i demokratski blok su izgubili izbore. Ne zato što su tada naprednjaci bili mnogo  jači, nego je unutar DS postojao veliki broj profitera, koji su već tada radili za Vučića, a kasnije to ozvaničili i promenili dresove. Ti trojanski konji sada su glavne uzdanice aktuelog šefa naprednjaka. Svojom nečašću se ponose i tako dokazuju bezrezervnu odanost i podršku novom lideru.

Kako je ovo godina izbora, bilo je logično očekivati da se ponovo daju razna laskava i  privlačna obećanja. Pogotovo što  je narod osiromašen, iscedjen, izbezumljen... i što se hvata za slamku u pokušaju da ne potone.

Marketinški eksperti, angažovani u Vučićevoj kampanji, zloupotrebljavajući narodnu nevolju, setili su se Mladjine fore, pa su osmislili poklon od 100 evra svakom gradjaninu Srbije.

A onda je naišla korona, koja je, izgledalo je, zbunila sve političke kalkulante. Oni su se, za razliku od naroda, ipak brže snašli. Obećanje je ponavljano i u toku velikog kućnog pritvora, koji je vlast, koristeći pandemiju, uz pomoć "struke", smislila kako bi narod držala u strahu i neizvesnosti.

Kako je vreme odmicalo, a pandemija jenjavala, izbori su sve više aktuelizovani, a i "alati" za njihovu pripremu  su usavršavani.

Pa je prvobitno obećanje  SVIM GRADJANIMA modifikovano na SVIM PUNOLETNIM GRADJANIMA, što je odmah bilo jasno i zbunjenima, da je šarena laža namenjena biračima - gradjanima sa pravom glasa.

Oni koji se sećaju ranijih iskustava i brojni opozicioni političari odmah su shvatili i objavili da je to predizborni trik i da oni ne bi u tome učestvovali.

Vlast je odmah uskočila sa novom idejom. Zbog toga što neki tajkuni  kritikuju obećanje, rešila da im tu želju ispuni i da isplaćuje poklone selektivno:

-  sigurnom biračkom telu, da bi ih učvrstila u odanosti, dakle penzionerima i socijalno ugroženim gradjanima, najavila da će automatski, bezuslovno isplatiti, najpre odmah posle prvog maja, zatim oko 11.5. a kao poslednji datum početka isplate objavljen je 15.maj. Na instagramu ministarstva finansija sada stoji najnovije obavestenje da ce ta isplata poceti od 1. juna. Za sada!           
- ostali, AKO ŽELE da uzmu 100 evra, moraće da se jave na neki, do sada  neobjavljeni telefon i da traže svoj poklon.
Zamislite, usred izborne kampanje Aleksandar Vučić rešio da prihvati mišljenje svojih političkih protivnika!!!
Vučić, zatim, izjavljuje da on lično neće uzeti svojih 100 evra, jer mu ne trebaju, a i nije patriotski uzeti, ako ima ljudi kojima je to potrebnije.(To nije imao u vidu kada je obećavao. Znači da je i obećanje nepatriotsko). Oglasila se i premijerka Ana Brnabić, izjavom da ona i njeni ministri takodje neće uzeti svoj poklon od države. A direktor BIA Bratislav Gašić, prema pisanju NIN-a, uputio je pismo svim zaposlenim sa "preporukom" da se odreknu  državnog poklona od 100 evra!

Predomislili se? Preračunali se!

Istovremeno, ovih dana Ipsos je objavio podatke o popularnosti. Navodno, Vučića lično podržava preko 90 odsto gradjana. Zbog njegovog obećanja, ili politike koju je vodio u toku pandemije?

E, sad, kakve veze ima obećanje vredno 100 evra po glavi, sa predizbornom anketom popularnosti političara? Izgleda da ima?

Prvo, taj ogromni novac,koga verovatno i nema dovoljno, ako se isplati svim biračima, i onima koji bojkotuju ili glasaju za kakvu-takvu opoziciju, za vlast je nepotreban trošak. Oni najodaniji svakako će glasati za Vučića.

Drugo, moguće je da predizborne ankete i nisu pokazale tako sjajne rezultate, pa je onda procena ista, da na to obećanje ne treba trošiti novac.

Kakve će rezultate ostvariti SMEJURIJA SA 100 EVRA zavisi od svakog pojedinca. Mi koji nismo deo Vučievog naprednjačkog stada, svakako smo obeleženi i izloženi njihovoj kritici sta god da uradimo.

Ako uzmeš, kajaćeš se, ako ne uzmeš, takodje, jer će tvoj poklon ostati njima. A obožavaoci, članovi i izvršioci iz i oko SNS, takodje, neće imati značajnu vajdu, jer će većina,verovatno, opet dobiti zadatak da uplati za stranku i lidera po 40.000  po principu: sede dvojica u kafani, dodje treći i pita kako da pomogne!

Narod, naviknut da ga varaju,  neće se iznenaditi, čak i ako shvati da je prevara. Navikli na laž, ali i dalje glasaju. Nije prvi put!

Ja ću svojih 100 evra uzeti! Savetujem svima da se tog novca ne odriču, jer je to samo mrvica od onoga što nam se godinama otima. Niko ne treba da se odrekne! Jer je to odricanje u korist onih koji nas redovno pljačkaju. Naprotiv, ttreba ih zasuti prijavama!

Ko želi, može taj novac lično da POKLONI nekome kome je potrebniji, ne da ostavi ponovo na raspolaganje ministru finansija, premijerki i predsedniku, koji državnu kasu čuvaju kao KOZA KUPUS!

Od novca koji pripada nama, svi zajedno možemo da napravimo pristojan fond za, na primer, sektor kulture, posebno samostalne umetnike, koji su,evidentno, pastorčad ove loše vlasti. Njima je važnije da finansiraju bakljare nego glumce, slikare, pisce....
 (Nažalost, ni oni  pre njih nisu bili mnogo darežljiviji kada je u pitanju finansijska podrška kulturi.) 

Ili fond za decu ulice, Rome koji se hrane iz sve praznijih ili ukopanih kontejnera... Ili za lečenje dece i siromašnjih....

Svakako, korisnije i humnije nego da taj novac ostavimo Aleksandru Vučiću.

Ubedjena sam da on nije ni imao nameru da nam ga da!

уторак, 28. април 2020.

A OD VLADE, NULA ZA KULTURU !!!

Ministarstvo za kulturu nije se izborilo, a pitanje je i da li se uopšte trudilo da se, zbog pandemije i opšte krize, u spisak korisnika državne pomoći uvrste i samostalni umetnici. Njihova odluka je da ta velika grupa stvaralaca ostane nezbrinuta!

Znači, oko 2.400 samostalnih umetnika NE POSTOJI!?

Ili se smatra da ta branša jedina  NIJE ugrožena opštom krizom?!

Kako shvatiti ovu nebrigu ministra za kulturu, predsednice Vlade, koja za ovaj sektor ima čak i savet za kreativne industrije, pa i predsednika države lično?(s obzirom da se u Srbiji predsednik pita za sve i o svemu odlučuje!)

Jedini mogući nacin da se ovaj skandal razume je da oni koji drže vlast i ključ od državne kase u Srbiji, nisu zainteresovani,

JER NEMAJU POJMA ŠTA JE KULTURA!

Da je tako potvrdjivali su više puta, pri usvajanju godišnjeg budžeta, koji nikada nije prelazio jedan odsto, a naješće ni pola procenta.

Ali se vrlo licemerno ponose zvučnim imenima umetnika, onda kada se oni, boreći se sami, izbore za mesto u vrhu svetske liste najboljih.

Istina, ima primera i da su neki umetnici "zapaženi" i dobro korišćeni u propagandne svrhe, onda kada to partijskim vodjama zatreba. Naravno, oni su u tim situacijama dobro nagradjeni, ali ne za svoj stvaralački rad, nego za odanost. To ne služi na čast ni umetnicima, ni političarima. A nisu za ponos ni esnafu!

Da li zbog toga svi ostali stvaraoci, sa kojima se Srbija u svetu često identifikuje i ponosi, ostaju ispod radara?

Što je mnogo, mnogo je!




уторак, 07. април 2020.

VUČIĆ UGROŽAVA PRAVO NA DOSTOJANSTVENU STAROST!

Novi BORCI za kapitalisticko društvo  na vlast su došli prevarama i lažnim obećanjima i sada potpuno ogolili svoje loše namere i prezir prema svom narodu. Onom istom narodu čije glasove prebrojavaju, prisvajaju ili kupuju za mrvice preostale od njihove bogate trpeze, koje pred izbore dele gladnom narodu.

Njihov model vladavine specifičan je i po tome što uvek UDARAJU po najnemoćnijim i najosetljivijim društvenim grupama. Uvek su u kriznim vremenima prvo  na udaru STARI, oni koji su svoje odradili i sebe ugradili u  ono čime ova vlast sada gazduje.

Kada je 2014. godine trebalo Srbiju izvlačiti  iz ekonomske - dužničke krize, koja se nekim čudom poklapa i sa počecima nekih projekata poput Er Srbije i Beograda na vodi, tadašnja vlada vodjena Aleksandrom Vučićem, bez da pocrveni, zavukla je ruku u džepove penzionera. Smanjila je penzije drastično. Obespravila i obeznadila populaciju koja je novac za penzije zaradila uplaćujući u fondove i tako štedeći za starost.

Našim novcem su se zatim razmahali i počeli da grade sulude objekte, poput fontane na Slaviji, Beograda na vodi... a ubrzo zatim raskopali su Beograd, tamo gde je bio najočuvaniji, dok u isto vreme nisu ni takli neke delove koji odavno vape za renoviranjem.... A najavljuju još neke gondole, fontane, jarbole, stadione...

Penzioneri nisu dobili obrazloženja smanjenja penzije, niti rešenja kako bi imali mogućnost da iskoriste svoje neotudjivo ustavno pravo na žalbu.

Kada je, posle 12 meseci najavljivanja, odluka o umanjivanju, (čitaj otimanju), penzija najzad stavljena van snage, krenula je gromoglasna priča da nam je Aleksandar Vučić DAO penzije "veće nego ikad", zbog čega mi treba da budemo srećni. O našem trošku nam je, neovlašćeno koristeći naše lične podatke, poslao i pisane zahvalnice!

Kako tada, tako i sve druge odluke prvo udaraju po glavi STARIH GRADJANA!

Vlasnik Srbije, sada u funkciji predsednika države, na pojavu pandemije korone, ukinuo je gradjanima iznad 65 godina starosti pravo da prekorače sopstveni prag;  da izadju na ulicu...
Praktično, lišio je slobode, bez presude, blizu dva miliona gradjana.

Kad ne zna šta će,  jer ne zna da ne zna, on poseže za torturom prema najstarijima. U tome mu svesrdno pomaže i njegov izabrani tim poslušnika i podanika, skupljenih "s ko'ca, s konopca", grupa polupismenih neznalica sa kupljenim diplomama, uglavnom plaćenim novcem nas gradjana.

Te akcije se besramno sprovode prkoseći i preteći narodu!
"Moraću da smislim nešto gore" - izjavio je nedavno Vučić na jednoj od njegovih poslušnih privatnih televizija.
O premijerki Ani Brnabić ne vredi trošiti reči, zarad sopstvene mentalne higijene!


Vi koji ste išli u školu, sigurno se sećate priče "Gradio ocu korito", gde sin gleda tatu koji pravi korito za svog oca, (iz korita se, inače,hrane domaće životinje), a zatim obećava da će i on svom ocu napraviti to isto kad poraste.

Gospoda koja sada vladaju Srbijom, inače srednja generacija, verovatno misle da oni nikada neće ostariti. (Mlad ostaje samo onaj ko umre mlad!)

Ili će se za svoju starost obezbediti pljačkom naroda, verujući da slične represivne mere svojih sadašnjih učenika neće stići do njih!




понедељак, 23. март 2020.

IZVINJENJE!

Sinoć sam napravila ozbiljnu profesionalnu grešku, zbog  koje želim da se se IZVINIM svima koje sam tim postupkom uznemirila. Objavila sam tvit sledeće sadržine:




A evo kako je bilo:

Odmah po uvođenju policijskog časa, Televizija N1 počela je sa emitovanjem reprize dnevnika od 19 časova, u terminu vesti u 22 h. Smatrajuci tu činjenicu neobicnom raspitala sam se o čemu je reč. Moj pouzdani izvor iz njihovih redova mi je objasnio da ima nekih neizvesnosti u vezi sa dozvolom za kretanje u toku policijskog časa. Tada je postupak dobijanja te dozvole bio još u toku.

Pošto se u terminu u 22 časa, repriziranje vesti, objavljivanih u 19 časova, nastavilo i narednih dana, izgledalo je ubedljivo da problemi sa dozvolom još nisu rešeni. O izmenama u programu, od redakcije N1 nisam čula nikakvo obaveštenje.

U toj sumnji me je učvrstila i Olja Bećković koja je, pred kraj Utiska nedelje,koji je iz istih razloga emitovan u izmenjenom terminu, u nedelju u 14 časova, obavestila javnost da je vreme emitovanja moralo da bude promenjeno upravo iz razloga što im dozvola kretanja u uobičjeno vreme emitovanja (21 čas, nedeljom) nije data.

Na osnovu svega toga, zaključila sam da taj problem za N1 nije rešen i da su programske promene posledica.

Priznajem da je moj propust što nisam još jednom proverila informaciju o dozvoli N1 TV.


Izvinjavam se Televiziji N1 i svima ostalima koje je moja informacija dovela u zabludu i uzemirila.


петак, 21. фебруар 2020.

MI SMO ŽRTVE VUČIĆEVOG TRAGIČNOG ODRASTANJA

Želim odmah da naglasim da ovo nije odbrana Aleksandra Vučića od njegovih grehova, opasnih ambicija bez pokrića i lošeg odrastanja.
Naprotiv!

Danima od emitovanja filma Slaviše Lekića i njegove sjajne ekipe, u javnosti se oglašavaju neki tipovi bliski SNS-u i Vučiću, ponovo podilazeći njegovoj sujeti,pokušavajući da ospore ono što DOKUMENTI, vidjeni u filmu "Vladalac", (koji su samo majstorski dobro složeni) verno odslikavaju dogadjaje i okruženje u kome je predsednik Srbije odrastao. I stasao kao političar.

Pokazalo se mnogo puta da deca ambicioznih roditelja, lako u najdelikatnijem dobu, skrenu u "pogrešnu ulicu". A oni koji bi trebalo da ih vrate na pravu životnu raskrsnicu, u tom trenutku ne primete kuda dete ide, jer se bave sopstvenim ambicijama i karijerama. Za razliku od Vučića, neka deca uglednih roditelja su prošla gore, jer njihova pogrešna ulica vodila je u još veći ambis nego što je politika.

Elem, niko ne može osloboditi odgovornosti njegove roditelje,posebno majku, što mu nije na vreme objasnila da, recimo, majka bolje zna koliko i kakvo dete je rodila. Ne bi zatim doživela onakvu javnu bruku da je pred čitavom nacijom sin izlaže podsmehu kada je ubedjuje da je rodjen sa 1,7 kg, iako ona uporno pokušava da taj podatak demantuje.

Kao majka ne znam kako bih to preživela.

Kada se jednom skrene pogrešnimm putem, ako se na vreme ne vrati, sve više se udaljuje od cilja. 

Očigledno, Aleksandar Vučić nije imao sreću da se na vreme sretne sa nekim čestitim,normalnim ljudima, da izgradi u sebi čvrstu ličnost i zdravo rezonovanje. Da može da razluči normalno od  nezdravog. Imao je još jednu nesreću: odrastao je uz turbulentna gibanja i raspad Jugoslavije iza koga je usledio rat. Izazovi su bili svuda oko nas.  Najgore što je moglo da mu se dogodi je uključivanje u Srpsku radikalnu stranku i susret sa inteligentnim, ali veoma opasno usmerenim Vojislavom Šešeljem. U isto vreme podlegao je navijačkom izazovu, jer je u godinama odrastanja veoma lako postati deo rulje.

Naravno, sa toliko kobnih izazova, nije teško izgubiti sebe. Naknadno ispravljanje grešaka, ako uopšte shvati, veoma je mukotrpno. Pogotovo ako mu se u isto vreme nude tako "slatki" zalogaji, kakva je vlast.

Ono što se posle dogadjalo, sve do danas, posledice su prethodnog.

Film "Vladalac", na koji ovih dana pljušte potoci pljuvačke, potkrepljen je dokumentacijom o političkom odrastanju predsednika Srbije. Niko do danas nije označio šta je u njemu netačno! A cela ta istinita priča kompromituje današnjeg Vučića. Teško je prihvatiti istinu, pogotovo na pragu izbora, koje on shvata kao  biti il' ne biti. Jer, onako kako je njegova ličnost formirana,  izgleda da AV ne pomišlja da je vlast prolazna i da će jednog dana mesto lidera - i u državi i u stranci - morati da prepusti nekom drugom. Ako ni zbog čega drugog, a onda sigurno iz bioloških razloga.

Vučić ima još jednu veliku nesreću,da su se oko njega okupili LOŠI ljudi, željni nezasluženog profiita, bogatstva, karijere... svega onoga što im po sopstvenom kvalitetu ne pripada. Oni mu podilaze, hvale ga, uvlače se, poltronišu...,  ne zato što su uvereni da je on BOG, nego što znaju da, ako on sidje s trona, oni svi padaju, a mnogi  od njih će završiti i u zatvoru. Svakako svi će otići na deponiju istorijskog otpada.

Vučićeva trageija je i što nema prijatelje! Jer bi mu, da ih ima, pomogli da se osvesti, da ne srlja dalje u sopstvenu i našu propast. Licemerno je kada Ana Brnabić izjavi da ga, posle dokumenata o njegovim porocima, još više poštuje. Da je iskrena, da mu je stvarni prijatelj, javno bi ćutala. A njemu lično bi pomogla da ovu bruku prevazdje, upravo neizlaženjem u javnost. O profiterima poput Aleksandra Gajovića, Zorane Mihajlović... i podguznim muvama koje su, nažalost - zahvaljujući Vučiću - dobile nezasluženo mesto u Skupštini i Vladi Srbije, sa posledicom da, nekada veliki ugled Srbije,srozaju u blato, ne vredi trošiti reči. Iako su oni sramotna stvarnost Srbije.

Kad tad, Vučiću će biti jasno da su ga oni koji su mu najviše aplaudirali, uništili. Niko neće moći da izbegne sud istorije, pa ni on. A ološ, okupljen oko njega, beskrupulozan kakav je, pokušaće da se ponovo prikači nekim novim liderima.

Ona Srbija i njen narod, koji su nekada poštovani,  zbog umobolnih koje je, na opštu nesreću i narod podržavao, uvučeni su u kaljugu, u blato od koga će se prati bar onoliko koliko je trebalo Nemcima da operu obraz od Hitlera.

Tužno, do suza, sada zvuče sva ona svedočenja sa Solunskog fronta, sa iskrcavanja u Bizerti, kada su srpski rodoljubi, ranjenici u ritama, marširali u svečanom stroju,  zaustavljajući dah prisutnima, uz ogromno poštovanje! Još tužnije je izgledao predsednik Srbije koji, na stogodisnjicu završetka velikog rata, sedi u trećem redu,ponižen od onih koji su nam nekada bili prijatelji!

Nikad nije kasno da se vratimo na pravi put. Samo, što dalje idemo pogrešnom ulicom, to će povratak biti sve teži i duži. I, naravno, skuplji! Posebno ako se plaća krvlju i ljudskim životima. A to smo iskusili više puta u srpskoj istoriji.

Istina je uvek pobednik, ma koliko je teško priznati je javno! Ona je jedina terapija za bolest koja je, kao epidemija koronavirusa, zahvatila Srbiju.

Bolje je ČASNO izgubiti, nego pobediti na lažima i prevarama. Jer, u laži su kratke noge, pa se korak lako i brzo izgubi!


петак, 07. фебруар 2020.

GORDANA ČOMIĆ, DEMOKRATA SA DILEMOM

Iskreno sam tužna i iznenadjena odlukom Gordane Čomić da se pridruži Srpskoj naprednoj stranci. Da pogazi stranačku odluku.

Šta se krije iza ove "odluke" uvažene dugogodišnje poslanice - demokratkinje, možda nećemo nikada saznati.

Ne mogu da taj zaokret primim kao njenu slobodnu odluku, da je shvatila da je njena stranka pogrešila kada se pridružila grupi opozicionih partija koja bojkotuje izbore. Još manje mi je prihvatljivo da, posle tako duge demokratske karijere, gospodja Čomić mirno i odlučno, kakva inače jeste, odluči da se pridruži svojim političkim protivnicima.

Aleksandar Vučić je požurio da najavi podršku svoje stranke pri izglasavanju njenih zakonskih predloga. Maja Gojković je, istovremeno, bezrezervno te predloge stavila na dnevni red skupštine.

A meni neprekidno odzvanja Čomićkino uporno poslaničko pitanje o tragediji helikoptera kojom prilikom je poginulo sedmoro ljudi. I svi odgovorni proglašeni nevinim!

Da li će Gordana Čomić i dalje ponavljati to pitanje?  Otkuda sada taj obrt da se njeni predlozi bezrezervno prihvate, posle brojnih odbijanja ovih, ali i mnogih drugih odličnih i korisnih predloga koje je poslanica DS godinama davala?

Nesto mi tu nije u redu!

Pamtim mnogo puta oprobane prljave političke metode "ubedjivanja",  pa se nešto bojim da neka od njih nije primenjena i ovog puta.

Videcemo u nastavku ko je izneverio  poverenje.

U svakom slučaju, za krhki demokratski blok je nenadoknadiva šteta!

понедељак, 27. јануар 2020.

SRPSKO-CRNOGORSKI VERSKI SPOR-OPASNA MANIPULACIJA VERNICIMA

Danas je godišnjica smrti moje majke. Iako nisam vernik, svake godine, na danasnji dan, palim joj svecu, jer je ona bila ISTINSKA vernica.

Ispred crkve sretoh jednu koleginicu. Odmah je započela priču o litijama i protestnim šetnjama vernika. Pita me šta ja mislim o tome, s obzirom da zna da ja ne pripadam nijednoj religiji.

- Je l' vidiš šta nam rade Crnogorci? Hoće da nam uzmu Srpsku pravoslavnu crkvu? - kaže, sa mnogo gneva.

- Priznajem, ništa ne razumem. Ko hoće da uzme? Šta? Od koga? Ovo nema veze sa religijom. Čist imovinsko-politički spor.

I tu počinjemo razjašnjavanje. Ona strpljivo sluša, mada joj se moj stav ne dopada.
Pitam je, ko i kako nju ugrožava.

- Šta su tebi uskratili po novom zakonu? Nisi  ni Crnogorka, ne živiš tamo....

- Ja sam vernik SPC. A oni hoće da uzmu imovinu moje crkve u Crnoj Gori. I hoće da osnuju svoju crnogorsku pravoslavnu crkvu.

- Crnogorska crkva već postoji.Ta imovina je na teritoriji njihove države. Oni su gradjani CG. Dakle, to treba odvojiti od religije i ne zbunjivati narod.A, sa ekonomske strane, meni stvari izgledaju ovako:

Crkva ne plaća porez, doprinose.... čak ne plaća ni gradski prevoz. Ni zdravstvenu participaciju. A, koliko znam, čak ni karte za, na primer, zooloski vrt...
A SVE SVOJE "USLUGE" MASNO NAPLAĆUJU!

Celokupno crkveno osoblje, posebno sveštenici, medju  kojima nema siromašnih, žive na teret budžeta, koji puni narod. Država svima plaća zdravstveno i penziono osiguranje, imaju sva prava, čak i privilegije. Taj novac,koji oni troše,u državne fondove uplaćuju svi gradjani. Crkvi je  u potpunosti restitucijom vraćena oduzeta imovina. Država, narodnim novcem, podržava sve crkvene projekte i gradnju objekata.

Sve, dakle, ide na teret državnih - NARODNIH fondova! Pa, onda mi je logično da država ima pretenzije da ubira deo profita od crkvene imovine.

- Ja redovno idem na litije i molebane.Niko nije rekao da se finansiranje crkve dovodi u pitanje. Crkva je naša... pa, valjda treba da je pomažemo?

- Pa, valjda i Crkva treba da pomogne svoje vernike? Ili bar da ne troši narodni novac?

- Svi nam govore da je ovo atak na nas vernike.

- Ne očekuješ, valjda, da će da priznaju da žive na račun naroda?

- Pa.... ne znam... Ali, Milo Djukanović je uzuzrpator, mafijaš....

- Kakve to veze ima sa tobom? I sa crkvom?

- Ali, on vlada Crnom Gorom preko 30 godina... Niko ne može da ga smeni... Gadjani su nezadovoljni...

- Zašto onda glasaju za njega? Koliko puta su izašli na izbore i dali mu poverenje?

- Ne znam.... ali, on je postao ikona...

- A kako to ugrožava Srpsku pravoslavnu crkvu?

- Ljudi kažu da su vernici SPC ugroženi. Čula sam da je nešto o tome govorio i Selaković...


Obe smo žurile. Bila je na rastanku zbunjena. Nisam sigurna da sam joj pomogla da razbije zablude. Nije mi to ni bila želja.

Kad sam stigla kući, vidim njen propušten poziv. Pozivam, a ona me, kao iz topa, pita:
- Razmišljaš li ti gde ćeš kad umreš?
- Ne! A zašto?
- Pa, gde će ti duša?
- Ja nisam vernik, pa za mene nema mesta ni u paklu, a pogotovu ne u raju.
Znači, ne mogu da umrem. Imam važnija posla!

PROTIV UGNJETAČA, MANIPULATORA, LOPOVA, LAŽOVA...ima još mnogo da se radi...
Pogotovo sto i u  Srbiji i u Crnoj Gori predstoje izbori.  Pa je potrebno preusmeriti pažnju glasača, dok glavni  "vozovi" prodju.

Ne bih se začudila ni da se ove gužve i uznemiravanja naroda zajednički planiraju  i sprovode.