субота, 25. јул 2020.

Ljubomir Simović: BALADA O STOJKOVIĆIMA


koga u ovoj pesmi prepoznajete, dragi moji?

SVI SMO MI STOJKOVIĆI!


Љубомир Симовић:
БАЛАДА О СТОЈКОВИЋИМА

Бије батинаш, богме својски распалио,
пуца нам кожа, лете мрвице меса;
бије сат, бије два, бије три,
откуд му толико штапова и беса?
Удара богато, удара од свег срца,
већ му се лице од напора криви,
губи дах, застаје, предише, више не може,
и пада мртав уморан,
а ми живи.
Поређају нас везане уза зид,
пуцају у нас, – прска нам лобања,
прска цеваница, подлактица, коска,
отежасмо од олова у телу.
Дође и вече. Уморили се стрелци.
Одвезују нас, псују нам Бога и мајку.
Са стрељања се враћамо кући
-ко с посла,
и док се у кујни подгрева вечера
жене нам крпе рупе у оделу.
После вечере прегледам домазлук:
закрпим кров, подупрем ограду,
накупим кишницу у каце и араније.
Уто и спавању време. Пре но заспим
кажем жени: вешаће ме у пет,
гледај да ме пробудиш нешто раније.
Ујутру вешала, нова новцата, чврста,
ужад јака, џелати обучени,
– руку на срце, ничему замерке нема.
Вешају нас брзо, вешто и лако.
Висимо тако обешени до мрака,
време је вечери, скидају нас, – ми живи,
сви нас туку и псују, али ако.
Сутрадан зором довуку грања и дрва,
наслажу ломачу, за њу нас голе вежу,
принесу шибицу, потпале,
и гори тако, гори недељу дана,
цела варош од пепела посиви.
Кад све догори, ми изађемо из дима,
краљица пада у несвест, а краљ
трља очи и гледа нас запрепашћен:
Сунце вам ваше, па ви опет живи!
Растржу нас коњма на репове, распињу нас на
-точку,
секу нам главе, руке и ноге – страшно!
Стрељане нас вешају, поклане нас гуше,
не знамо зашто, а није ни важно.
Судијама је већ свега тога доста!
Смењују стрелце, отпуштају војнике,
џелате вешају – они им као криви.
Па опет на нас: те топузином, те топом,
те вешај, те сеци, те кољи!
-А ми живи.
Није ту нешто у реду, шапће народ,
то неко штити судије од греха!
А и нас каткад хвата зебња пред сан:
нисмо бесмртни, неће дуго овако,
доћи ће једном и нама крај,
нећемо издржати
-и умрећемо
од смеха.

уторак, 21. јул 2020.

VUČIĆEVA POSTIZBORNA LAKARDIJA

Proslo nam je pola godine u posmatranju Vučićevih političkih igara. Nije bilo pauze ni zbog korone. Iako nas je zatvorio u kuće, predsednik Srbije pandemiju je beskrupulozno  koristio da pojača svoju izbornu kampanju. Iživljavao se povremenim "gestovima milosti" prema penzionerima, dozvoljavajući da, jedanput nedeljno, u tri ujutru izadju na ulicu i stanu u redove ispred samousluga. Da razmene viruse čekajući da kupe mleko i hleb za nedelju dana.

Optuživao nas... pretio, činio sve da nam, tokom te velike zdravstvene nevolje, bude još gore. A usred svih tih zabrana, okupljao desetine hiljada gradjana da kod notara, duvajući jedni drugima u vrat, daju potpis podrške.

Za svoje sumanute ideje proglasio je i pobedu nad kovidom19, da bi mogao da izvede gradjane na birališta, gde je razbuktao epidemiju, ne misleći čak ni o zdravlju najbližih saradika i posluge.

I on i mi smo znali da su izbori farsa, da je on već pobedio, pa nije ni morao da nam priredjuje tu skupu "zabavu".

Ali, Vučić ne odustaje. Nastavlja imitaciju života.

Najnoviji nastavak političkih igara - konsultacije radi izbora vlade, prevazišao je i najfarsičije scenarije. Čak bi mu na tome pozavideo i Pavićev Srećko Šojić.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, konsultuje se sa listom "Aleksndar Vučić - za našu decu"!!!
Listom koju je predvodio!

Konsultuje se sam sa sobom! Igra igricu neizvesnosti ko će dobiti mandat da formira vladu.
Kao da je bitno koje pione će izbaciti u prve redove, s obzirom da ih on, kao na šahovskoj tabli, sam pomera kako mu padne na pamet.

S obzirom na visegodisnju diktaturu u kojoj Aleksandar Vučić suvereno vlada Srbijom, ne znajući ni šta radi, ni šta hoće, osim da po svaku cenu bude gazda Srbije, mislim da nama gradjanima ove jadne države vlada uopšte i nije potrebna. I da stvarno nije bitno koje će bezlične figure statirati na političkoj sceni.

Svi će oni, kada Vučića patrijarh proglasi za kralja, biti dvorske lude.