петак, 13. мај 2022.

(NE)SLOŽNA PORODICA

 U mom komsiluku, u Podrinju, sa srpske strane Drine, živela je jedna velika porodica. Uživali su ugled u selu. Glava porodice, strogi matori namćor sa nekoliko dlaka na glavi, ali sa bujnim brkovima, bio je autoritet, ne samo u selu, nego u čitavom kraju. Bio je uvek rado vidjen gost na seoskim svetkovinama i proslavama. Kada on dodje na slavu ili svadbu, svi članovi domacinske porodice se uzmuvaju, svi bi da što bolje ga ugoste. A on, ćuti i pije rakiju, mrki pogled jedino upire u svoj štap. 

Jednom takvom dogadjaju sam prisustvovala kao dete. Gazda Namćor sedi u čelu stola, ispred njega flasa prepecenice. Naslonjen jednom rukom na sto, a drugom na svoj štap. Domaćice donose razne djakonije, mi svi, gladni,čekamo da on počne, da bismo i mi jeli, jer smo jedva čekali taj dogadjaj, pošto u to vreme nije bilo hrane. Pogotovo ne tih slavskih specijaliteta, koje smo, u najboljem slučaju, vidjali, ili jeli, jedanput, dvaput godišnje.

A Gazda Namaćor ćuti. Uvrće desnom rukom brk, a levom doliva čašu. 

Postidjeni domaćini shvataju da nešto nije u redu. Dolazi domaćin, snishodljiv, neraspoložen. Stidljivo pita:

- Gazda Tomo, ne služite se? Je l' nešto nije u redu?

- Ma, jok! Dobra ti je ova rakija! 

- Pa ništa ne jedete?

- Ama, čoveče, čekam prasetinu. Praseću glavu! 

- Domaćin slave odjuri i u trku donosi glavu pečenog praseta, u njušci jabuka, a okolo ljute prapričice.

- E, to! kaže Namćor, i kreće da tranžira uvo, po uvo...

Od tada, kada gazda Toma dodje na slavlje, pred njega odmah stiže praseća glava.

Gazda Toma je bio Solunac, njegova tri brata su ostavili kosti u Plavoj grobnici.  Dok je prelazio Albaniju, negova žena je jedne noći zaspala i više se nije probudila. Ostalo je sedmoro dece. Kada se vratio iz velikog rata, ponovo se oženio, dobio još jednog sina. Živeli su svi zajedno i skladno sve dok se najstariji sin nije oženio. A onda su počeli problemi. Da bi dobio "svoj" deo imanja, sin prvenac se nije dvoumio da to izbori batinama.

Porodica se pocepala. Svako je vukao na svoju stranu. Iz jedne velike, skladne i složne porodice, nastalo je novih šest, dve ćerke su se u medjuvremenu udale. Sinovi su počeli da se svadjaju oko imovine, Više ni sud nije mogao da razmrsi probleme. 

Ubrzo, gazda Toma je umro.Na sahrani se okupilo celo Podrinje.

 Nekadašnji veliki ugled porodice se istopio... Šestorica braće postali su ljuti neprijatelji, niko ni sa kim više nije razgovarao. Deca su se stidljivo okupljala uz ogradu avlije, jer više nisu smeli da se druže kao nekad. I selo je krenulo sa intrigama i "dosoljavanjem".  

Porodica se ubrzano osipala. Neki su umrli, drugi otisli u svet. Sada ih ima na svim meridijanima, medjusobno se i ne poznaju. 

U selu je od citave dinastije, koja je, prema beleženju jednog od rodjaka, iz više generacija imala 152 potomka, ostala samo jedna starica, naslednica najmladjeg sina. Ostalih pet kuća Tominih sinova zvrje prazne. U nedavnom nevremenu grom je pogodio pomoćnu zgradu i ubio kozu koju je stara gospodja čuvala da ne bi morala da kupuje mleko...

Ne mogu da se otmem utisku da je sudbini ove velike porodice vrlo slična budućnost Srbije koja nestaje.


 

 

 

 

 

 

 


уторак, 3. мај 2022.

PATRI(j)OTIZAM NA STAROM DJERMU

Na Bulbuder sam se doselila vrlo mlada. Mogla bih s pravom da kažem da sam tu odrasla. Moj muž je imao tu staru kuću, gradjenu 1905. Najbliža pijaca mi je bila Stari Djeram. Iako više ne stanujem u tom kraju, redovno odlazim tamo u kupovinu.  Poznajem sve - kupce, prodavce, proizvodjače... nakupce i preprodavce, kojih je u poslednje vreme sve više. Ima ih iz raznih krajeva bivše Jugoslavije. Jedno vreme, pre nego što je poslat u Hag, na Djermu je imao tezgu i general Mile Mrksić, poznato lice sa optužnice za zločine u Vukovaru...

Bio je Djeram jedno vrlo pitomo mesto. Ali, nešto se desilo poslednjih godina. Više nije tako prijatno, domaćinsko. Naročito se ovih dana nešto izopačilo. 

Danas sam išla u prvu postprazničnu kupovinu. Ma, ne čini mi se, stvarno se narod naglo promenio.

Krenem od montažnih prodavnica mlečnih proizvoda. 

Prodavac sa mindjušom, koga znam kao dečka - radio je sa majkom, jednom finom gospodjom - i dalje prodaje sir. Bio je miran, simpatičan, lepo vaspitan. I lep, iako je uvek brijao glavu umesto frizure. Ne mogu da se setim od užasa koji je usledio, ni kako smo došli do teme, ali me šokirao njegov izliv "odlučnog patriotizma". Počeo je da nabraja  gde je sve bio u poslednjim ratovima.

-"klali smo ih k'o prasiće pred  božić"!

- koga si klao, crni sine?

- ustaše!  i oni su klali nas!

- Sad sam ti ušla u radnju... i nikad više!

- I nemoj!....

Pričao je još nešto ali ga od užasa nisam čula. Jedva sam ostala na nogama. U glavi mi se zavrtelo.

Kroz nedovršenu ruinu od improvizovanog "Depoa", za koji je u vreme gradonačelnikovanja Siniše Malog, potrošeno oko 400 hiljada evra, a sada liči na ruševinu iz koje je, valjda, svako odneo ponešto sto mu treba, naidjem na tezgu sa kućnom hemijom. Prodavačica tu dugo radi sa celom familijom. Došli su u Srbiju u prvom talasu izbeglica iz Hrvatske. Skućili se. 

U razgovoru dodjosmo do zgrada u kojima stanujemo. Pricam da smo imali porodičnu kuću, koju je država poodavno srušila, zbog rekonstrukcije ulice, a da sad živim u soliteru, visoko... 

- Uh! ne volim te visoke zgradurine, zbog zemljotresa!  kaže ona.

- Ma, ne volim ni ja, ali, kada su rušili, nudili su nam ili soliter u centru, ili niže negde u predgradju...

- Pa zar niste mogli da ih UCENITE? 

Zastadoh. Reči mi pobegoše. A posle duže pauze...

- Kako da ucenim? Zašto? 

Ništa drugo nisam mogla nego da podjem dalje. I mislim: kako i zašto da ucenjujem? U mojoj glavi nikad nije postojala takva ideja! Ucena... 

Izlazeći iz pijace, svratim do preprodavačice da kupim povrće. Žali mi se da je dugo čekala na šalteru da odjavi SBB i da se prijavi na MTS za televiziju. 

- A što se odjavljuješ sa SBB? Oni imaju dobre programe...

- Zato što neću da gledam Djilasa... a i jeftinije je za 200 ... 300 dinara...

- A sad ces gledati Vučića. Ali, s obziorm da se on i Djilas dogovaraju, gledaćeš obojicu...

Nisam sačekala njen odgovor. Izašla sam na bulevar sa vrtoglavicom. 

Čini mi se da ću morati da promenim pijacu. 

Ili, da menjam sebe?





субота, 23. април 2022.

"STAVI SE U MOJE CIPELE"

Bezrezervna podrška koleginici AN MARI ĆURČIĆ i njenoj inicijaviti  "Stavi se u moje cipele". Odlično je što je dobila podršku oba novinarska udruženja - UNS-a i NUNS-a, za pokušaj da se novinarstvo, javna reč, vrati u okvire etičkog, humanog pristupa. Pre svega novinarstvo, a onda i čitav naš život, koji nam, nažalost, na vrlo surov i naopak način kreiraju stvarnost.

Mislim da ovu akciju, čijem imenu bih dodala i "Podji od sebe, jer nikad ne znaš sta te čeka", treba prošititi u sve segmente naših života.  

Teško je nabrojati oblasti u kojima treba negovati, a negde i vratiti izgubljenu empatiju. Izgubili smo se! Posrnuli. Negde nam se zagubio moral. Krivce za to možemo da nadjemo svuda oko nas, ali je važno da pre svega prepoznamo tu pojavu u sebi.

Samo nekoliko primera, - na prvom mestu je slučaj posle koga se i rodila ova ideja - pokazuju da smo u oblasti etike i ljudskog saosećanja dotakli dno.

Moramo da se vratimo ljudskosti. Znači, svaki put, pre nego što posegnemo za teškim rečima i još težim postupcima, moramo brojati bar do pet, ako je malo, produžiti do 10, pa i do 100, pre nego što se zaletimo i izgubimo mozak. A da nam se to dogadja svakodnevno, vidimo - od ulice, preko zdravstva, školstva, sudstva, do samog vrha vlasti! Do pogleda na tudju nesreću, poput rata u Ukrajini.

Ako krenemo od poslednjeg primera - agresije na Ukrajinu, mi u Srbiji bismo MORALI da imamo više razumevanja i saosećanja, upravo zato što smo bili u njihovim "cipelama"! Što smo pretrpeli brutalnu kaznu bez presude, jer su nas oni koje smo, za čudo, vrlo brzo prihvatili kao prijatelje - bombardovali bez odluke Ujedinjenih nacija, zato što nisu mogli da se dogovore sa diktatorom Srbije Miloševićem, da se zaustavi stradanje ljudi na Kosovu. Kosovska nesreća zadesila je sve koji tamo žive, najgore one koji su izgubili živote, ali i one koji su preživeli, kojima je "zla sudbina" zauvek promenila životni put.

Empatija je nestala i u redovima onih koje je sludjeni narod izabrao za svoje vodje. Pa nam se tako dogadja da se, u stilu Marije Antoanete: "ako nema hleba, jedite kolače" nude fontane, stadioni, fabrike, putevi, aerodromi u drugoj državi, doniraju zagovornici bombardovanja, dok se gladni broje u milionima, a nepismeni koriste da se bezdušni političari učvrste na tronu, uz mrvice za preživljavanje.

"Branioci" pravoslavlja, po komandi, prete listu Danas, jer nisu razumeli Gandijevu poruku.

Preko hiljadu zaposlenih u "Namenskoj"  u Lucanima, pljuje porodicu poginulog radnika ispred suda i brani odgovornog za njegovu smrt.

Možda ćete se začuditi što ovom prilikom pominjem i nabrajam razne primere neljudskosti. Možda vam izgleda da ovde tome nije mesto?

Naprotiv! Mislim da je uvek i na svakom mestu potrebno podsećati da su atmosferu u kojoj se sve ovo dogadja, upravo napravili mediji, koji su se, kao i ljudi, potpuno pogubili i zaboravili čemu služe, a čemu bi trebalo da služe. Sve dok u Skupštini Srbije sedi "profesor univerziteta" koji se ostrvljuje na sjajnu Jelisavetu Seku Sablic, zbog izjave da je "domovina tamo gde ti je lepo, a ne gde su sarme", smatrajći tu izjave izdajom nacionalnih interesa i Srbije; dok se Beograd ruži karkaturalnim likovima potvrdjenih ratnih zločinaca; dok vidjeni intelektualci predvode histeričnu podršku diktatoru Putinu, koji vodi ubilački rat na teritoriji druge zemlje; dok država, ne samo toleriše, nego i podstiče razdor i nasilje medju ljudima...a mediji o tome navijački izveštavaju, dešavaće nam se ovaj PROFESIONALNI NEMORAL.

Empatija se mora učiti. A da bi se to postiglo, moramo obučiti edukatore. 

Sišli smo duboko ispod dna. 

Trebaće nam mnogo vremena, strpljenja, snage... da popravimo ono što je godinama unistavano. Naravno, pod uslovom da se vlast koju narod bira, umesto što podmeće klipove u "kola napretka", osvesti i odustane od sramne, nemoralne rabote.

Prva lekcija treba da bude "Stavi se u moje cipele"! 

Kada se shvati da svako može da udje u te "cipele" možemo da se nadamo povratku onoga što smo davno izgubili - povratku morala i empatije!

уторак, 1. март 2022.

KAKO JEDAN TVIT MOŽE DA UGROZI PREDSEDNIKA SRBIJE - PRIČA O 19 VODENIH PIŠTOLJA


Od sinoc mi se masovno javljaju ljudi koji su na TV Pink čuli da sam ugrozila porodicu predsednika Srbije Aleksandra Vučića, jer sam pre par dana komentrisala njegovu izjavu. 

Da, komentarisala sam izjavu Aleksandra Vučića da njegov sin ima 19 vodenih pištolja:

"NEŠTO MISLIM, ŠTA ĆE ČETVOROGODIŠNJEM DEČKU 19 VODENIH PIŠTOLJA"

Istina, kao što vidite iz tvita, koji se vrti na Pinku, ja nigde nisam napisala nijedno ime. Neko je, ipak, prepoznao Vučića. Ili se pepoznao sam?

Ali, to je manje bitno od onoga kako je ko iskoristio priliku da od toga pravi predizbornu propagandu. Nekome iz Vučićevog tima, ocigledno, bilo je, takodje, neprihvatljivo to sto predsednik daje tako neodgovorne izjave; što svoju porodicu trpa tamo gde nije mesto, pa je, umesto da, kao ja, javno pita ili komentariše, licemerno iskoristio da "jednim udarcem ubije dve muve" - dodvori se Vučiću, a istovremeno i podigne prašinu oko te glupe izjave. 

Predsednik MORA da misli šta priča. Čak i da nije šef države, kao odgovoran čovek i roditelj, morao bi da se kontorliše. A, javna ličnost, posebno kad je na čelu države, ima posebnu odgovornost za izrečeno. Ja sam se, priznajem, zabrinula zbog toga kako predsednik olako daje neprimerene izjave, ne samo u ovom slučaju! Bilo je toga više puta - ne samo u svoje ime i o svojoj porodici, nego i o važnim državnim pitanjima, koja se tiču svih nas. Teško bi bilo nabrojati šta je sve Vučić pričao, nekad opasno, nekad komično, ali svakako neodgovorno!

Kada nekome nije mirna savest, kada ima strah od svega, a posebno kada u timu ima budale poput pinkovih propagandista, koji, u nedostatku validnih argumenata, prave slučaj ni od čega, onda se dogadja da pitanje o pištolju na vodu postane oružje kojim, valjda, ja želim da likvidiram predsednikovu porodicu. 

Nije prvi put da Vučićevi lajavci, verovatno po njegovom nalogu(?), moje tvitove koriste u obračunu sa njegovim političkim protivnicima. Po ko zna koji put, ono što ja pišem povezuju sa Draganom Djilasom, a sad i sa Marinikom Tepić. (lično, ne verujem da su mojim političkim mišljenjem baš zadovoljni ni pomenuti političari, što mi čini posebno zadovoljstvo, da se kao novinar ne svidjam nijednoj politici).

Ne čudim se ja tim nepismenim pokvarenjacima i  budalama  koji ne umeju da smisle nista bolje. Meni je nejasno da šef države ne misli dalje od svog nosa. Kako je krenulo, sledeća "akcija" Vučićevih poltrona možda će glasiti da sam tim pištoljima pokušala da likvidiram porodicu Vučić, pa i samog predsednika. Odavno nije bilo najave atentata, pa bi im bilo zgodno da tu žvaku, pred izbore, aktiviraju.

Elem, ja i dalje mislim da detetu od 4 godine, pa i starijem, ne treba 19 vodenih pištolja! Ako ni zbog čega, a onda bi bar tata morao da razmisli da li možda vršnjaci njegovog sina nemaju igračke, pa bi mogao da ih donira siromašnoj deci. 

Pristojan čovek bi se postideo ovako maloumne kampanje, a i mnogih svojih izjava!

A evo i  moje poruke Aleksandru Vučiću:

Čoveče, ne brukaj se! Ako mislis da sačuvaš bar malo ugleda, veži svoje kerove, jer, kada "pojedu" nas, kidisaće na tebe.


недеља, 20. фебруар 2022.

ZAŠTO GRADJANI SRBIJE PODRŽAVAJU POLITIČKI NEMORAL?

Poznato je da su, u vreme vladavine Slobodana Miloševića,  dve  ugledne beogradske bolnice uredjene i opremljene samo zahvaljujući njihovim direktorima: dr Milovanu Bojiću i dr Momčilu Babiću. Njih dvojica bili su bliski režimu, pa su, zahvaljujući toj odanosti, dobili ozbiljna finansijska sredstva za svoje ustanove. Kasnije su bolnice poslužile u kampanji kao sjajni primeri DOBROG RADA partijskih kadrova. I partije u celini.

 Razgovaram sa jednim kolegom dr Zorana Radojčića, još formalnog gradonačelnika Beograda. Kaže da mu je, na pitanje šta ce mu politika, ZR odgovorio da je to samo zbog Tiršove 2, jer, pravdao se, drugačije od tog projekta nema ništa, čime je potvrdio da je ucenjen. I ne samo on. Ne znamo još da li ce projekat napredovati ili stati, ali se politička karijera dr Radojčića pretvorila u sprdnju. Mnogo tužno je izgledao nekad ugledni lekar,  kada je nedavno, na zgarištu starog Merkatora na Novom Beogradu, dok je njegov zamenik sakupljao političke poene, rekao: "ako neko ima nešto da pita, I JA SAM TU!", na šta mu se Vesić nasmejao u lice.

U porodici sam donedavno imala nezaposlenog diplomiranog pravnika, sa pravosudnim ispitom, koji je cekao posao dobrih desetak godina, jer, nije želeo da se učlani u moćnu stranku koja mu to postavlja kao uslov, u zamenu za radno mesto.

Danima čujemo i gledamo, da se radnici zaposleni u javnim preduzećima, OBAVEZUJU da prikupe striktno odredjen broj tzv. kapilarnih glasova za vladajuću partiju, pod pretnjom sankcija.

Nije tajna da u skoro svim srpskim zdravstvenim ustanovama  vršioci dužnosti direktora moraju da budu članovi vladajuće ili koalicione partije. Poznato je da i u drugim javnim ustanovama vise godina rukvodioci rade u v.d.stanju. Neki čak preteraju zakonski rok, pa ostanu na dužnosti više godina, kao donedavni v.d.direktor EPS Milorad Grčić. Ili Zoran Drobnjak, v.d.direktor Puteva Srbije.

Najnoviji primer je Izborna lista Srpske napredne stranke, gde se nalaze imena ljudi za koje su procenili u stranci da, svojim ugledom mogu da spasu aktuelnu vlast od poraza. Dr Danica Grujičić, jedan je od primera koja je svoj pristanak da služi, krunisala postavljenjem na direktorsko mesto, a zatim i prvo na izbornoj listi. Prema dosadašnjoj praksi SNS, moguće je da će doktorka odmah posle izbora podneti ostavku na poslanički mandat, kao što se to dešavalo posle svakog izbornog kruga. Poznati primeri su: Vesna Stanojević, Jelica Sretenovic, Aja Jung, Ljiljana Habjanović... i jos neke javne ličnosti, koje su poslužile kao mamac za birače. (Ribolovci kao mamac koriste uglavnom kišne gliste, što može da se shvati da je uloga političkih mamaca svedena na taj nivo). I ljudi su na to pristali!

Jasno je da vlast ne bira sredstva da dodje do cilja. Gradjani samo služe kao slamka spasa "davljeniku", koji, čak i tada, obećava da će raditi isto - da će varati, pljačkati, krasti, lagati... U ucenama se ide toliko daleko da ni škole, vrtici, jaslice... nisu izuzeti iz partijske kadrovske politike.

 Nije napred navedeno izum aktuelne vlasti u Srbiji. Radili su to svi, sa manje ili više stila i umešnposti. Ličnim primerom tvrdoglavog nepristajanja mogu da potvrdim, (zlo)delo prethodnog režima, čije sluge su išle toliko daleko da su me u beogradskoj čaršiji pokušale da predstave kao "saradnicu tajnih službi". (nisu pritom imali na umu da te službe čuvaju svoje "saradnike", ne puštaju ih niz vodu). A zatim me isterale iz NUNS-a, koje sam osnovala u vreme kada je za to bila potrebna izuzetna hrabrost. (Mada, moram da priznam da sam, davno pre toga, u vreme omasovljenja Saveza komunista zbog ruskog oružanog ulaska u Prag 1968. BEZ POSLEDICA odbila da "podnesem molbu" za prijem u SK i glasno obrazložila da sa nekima iz partije ne bih sedela ni u istoj kafani!).

SNS je samo tu praksu usavršila, ogolila do surovosti.

Ali, šta je sa narodom? Zašto je ugledni matematičar Stojan Radenović ZADOVOLJAN da bude pomenut u fusnoti kao "pojava" koja je "ukrasila" spisak podanika kojima je Aleksandar Vučić učinio čast mestom na izbornoj listi?

 Zašto deca ne mogu da imaju bolju bolnicu i ako doktor, ili roditelji, ne saviju kičmu ili pljunu sebi u lice?Da li bi se Tiršova 2 gradila da dr Zoran Radojčić nije pristao da statira i pravi kućice za vrapce, dok njegov zamenik Goran Vesić uništava Beograd, sve pod "mandatom" doktora Čičičića?

Šta su dobile korisnice sigurne kuće pristankom Vesne Stanojević da posluži Vučiću kao maskota koja će mu prikupiti koji glas za opstanak? 

Da li Aja Jung, koja je u kampanji za Beograd "prodavala" karte za nepostojeći metro, nekada pocrveni, bar pred sobom?

Zašto nekad ugledni novinari pristaju da lažu u korist vlasti? .... 

Zašto! Zašto? Zašto?

Da li smo toliko posrnuli da više ne vidimo nemoral oko nas, nego, naprotiv, srljamo i dalje? 

Da li nam je potrebna katarza?

Ispovedanje "pred bogom" se pretvorilo u lakrdiju, dodatno samoponižavanje! Kako drugačije shvatiti pokajanje koje "grešnik" izgovara pred dokazanim pedofilom i skrnaviteljem svega ljudskog. A posebno ako tog nemoralnog "predstavnika svevšnjeg" odlikuje dosadašnji vodja nacije i kandidat za budućeg mesiju?

Predstojeći izbori su test za sve nas. Zato svako treba da, pre odlaska na biralište, stane pred ogledalo i pogleda sebi u oči!  

Da smogne snage i sam sebi kaže: DOSTA! 

UBEDJENA SAM DA BI CITAV SISTEM BIO BOLJI AKO NIKO OD POMENUTIH I NEPOMENUTIH NE PRISTAJE DA SLUŽI DJAVOLU! 

PRISTAJANJE NA UČEŠĆE U NEMORALU POVLAČI, OSIM MORALNE, I KRIVIČNU ODGOVORNOST! KAD-TAD!

четвртак, 13. јануар 2022.

"PRAVDA" ZA NOVAKA

Na tviteru sam ovih dana dobila mnogo uvreda, pretnji i ruznih reci, jer sam medju prvima ostro reagovala na manipulacije  u vezi sa osporenim rezultatima testiranja Novaka Djokovića, na šta je sve ukazivalo kad su u pitanju testovi i ostala dokumentacija koja je ovih dana višestruko analizirana. 

BROJ JEDAN je suvereno uživao u nepodeljenom obožavanju od čitave nacije. I velikog dela sveta. Ali, izgleda da nije na vreme čuo eho sa australijskog kontinenta da će, za učešće na AO turniru biti potrebni ubedljivi dokazi o vakcinaciji protiv korone.

Šuškalo se, mada nije potvrdjeno, da Novak Djoković ne želi da se vakciniše. On, naravno, ima pravo na svoj izbor. Mora se priznati da svojim otporom cepljenju nikada nije mahao niti vodio kampanju protiv. To je, sve donedavno,bila njegova privatna stvar.

A, onda je došlo do problema. Pred prvo ovogodišnje tenisko takmičenje, pobunile su se australijske vlasti, domaćina turnira, koje su svoje gradjane bukvalno zatočile, najžešće na planeti. Po svoj prilici, pred izbore, to nije bio dobar signal za potencijalne učesnike, pa su morali da primene isti aršin i na prvog tenisera sveta.

Odmah nastali problemi. Izgledalo je da je taktika hoće-neće okončana Djokovićevim polaskom na put, a hod po mukama započeo odmah pri sletanju na aerodrom u Melburnu. Alarmantne vesti da je uhapsen, da mu je onemogućena komunikacija sa svima, čak i sa porodicom i advokatima, oduzet telefon, smešten u prihvatilište za migrante, bez hrane, najavljeno sudjenje i proterivanje sa kontinenta - podizale su tenziju do nevidjenih visina. Zasenile su sve aktuelne dogadjaje poput referenduma o Ustavu,  brojne afere i sudjenja, požar u TENT-u, sa ogromnim štetama...Novi, najžešći talas pandemije postao je marginalna tema.

Sve što se dalje dogadjalo, pretvorilo se u ružnu, jeftinu cirkusku prestavu, koja još traje.

Mnogo je učesnika u toj predstavi, ali je jedina žrtva popularni Nole. Samo on, za sada, trpi posledice i neizvesnost. 

U okviru predstave za javnost, šira porodica (bez uže - supruge i dece), organizovala je proteste i javnu podršku, kojoj je, izmedju ostalih, prisustvovala i ministarka Darija Kisić Tepavčević, koja je inace u bliskom kontaktu sa institutom "Batut" zvanično zaduženim za testiranja, vakcinaciju i certifikate - sve što je u vezi sa zaštitom od koronavirusa.

Iako se posle pvog "sudjenja" podigla euforija, a Novak Djoković proglašen za pobednika u sporu protiv Australije,  drama još traje.

Ovde za sada još nikome ne pada na pamet da započne istragu i utvrdi odgovornost za skandal svetskih razmera. U medjuvremenu, Djoković se iz Melburna lično izvinio, priznao da je pogresio, što još nije rešilo dilemu da li će on igrati na turniru koji počinje 17.januara. Nad glavom mu visi pretnja da ministar za migracije države domaćina ima diskreciono pravo da ga u svakom trenutku protera iz Australije. 

To razvlačenje sada liči na sadističko iživljavanje. Saga o podvalama, prevarama i učešću na AO turniru morala je da se završi brzo, kakva god odluka da bude.

Novak Djoković je izgradio sjajnu karijeru. Sve je stekao svojim radom. Ali, ne može se nikako amnestirati od sopstvenog učešća u skandalu koji preti da zatamni njegovu zvezdu.U celoj ovoj priči NESUMNJIVA JE I NJEGOVA LIČNA ODGOVORNOST! Za ono što nije znao, a morao je da zna. Ali i za ono što jeste znao, ili je možda lako poverovao onima koji su mu "sa najboljim namerama" pomagali. I učinili mu medvedju uslugu! 

Djoković je, objekivno blizu kraja karijere! Možda će imati još prilika da se potvrdi na teniskom terenu,da osvoji još trofeja, ali će teško moći da opere ovo blato u koje je nepotrebno uvaljen.

I, tu nije kraj! Predstoje i sledeći teniski turniri, gde će, verovatno, iste antiepidemijske "prepone" biti strogo postavljene. 

Novakovi oboižavaoci su trenutno ljuti na svakoga ko ga ne obožava  onoliko koliko oni, skloni su teškim rečima! Trenutno!  A nedavno, kada je podržao ekološku borbu ugroženog naroda Srbije, munjevito su, uz pomoć državnih tabloida, "okrenuli"ćurak naopako" i zaboravili da je on ikona po kome nas svet prepoznaje.

Slava, obožavanje, pa i osporavanje su prolazni. Isto kao i život. 

Novak Djoković, gradeći karijeru, nije uspeo da upozna i onu suroviju stranu života. 

Mlad je, ima za to još vremena. Australijska avantura će mu sigurno pomoći u tome. 

Srećno!


 

 

петак, 24. децембар 2021.

KAO DA SU SVI SIŠLI S UMA!?

Dok se vrh vlasti bavi „važnim državnim poslovima“ omikron je stigao u Srbiju, da nam „ulepša“ doček nove godine.

Članovi Kriznog štaba i citave Vlade su, izgleda, dobili pojedinačna zaduženja.

Dr Darja Kisić Tepavčević kidiše na proslavljenog reditelja Gorana Markovića. U tome joj pomaže i premijerka lično, koja takodje ima važno zaduženje – da prati u stopu Dragana Djilasa i Mariniku Tepić.

Doktori – članovi Kriznog štaba Kon, Tiodorović i Nestorović promovišu knjige propalog Miloševićevog novinara, nekadašnje uzdanice RTS. Za njih, očigledno, nije dramatična situacija, jer se ne žuri sa zakazivanjem sednice i donošenjem ozbiljnijih mera zaštite.

Gradonačelnik Beograda dr Zoran Rdojičić i njegov zamenik Goran Vesić „domaćinski“ pripremaju ulične orgije za novogodišnju noć i svečani doček novog talasa epidemije.

Dačić se svesrdno angažovao na promociji referenduma i izjašnjavanju gradjana ni o čemu.

Toma Mona uspešno klizi – pohvalama Vučiću, kao da je podmazan krojterkofovim vazelinom....

Svako je dobio ulogu i zadatak u skladu sa intelektualnim sposobnostima.

A predsednik? On se bavi političkim protivnicima, pre svih Djilasom. I naoružavanjem Srbije. Najavljuje, naručuje, kupuje opet neke olupine i svetski vojni otpad...

Vakcinacija je stala. Gradjani, koji su se na vreme vakcinisali, ponovo su nezaštićeni, jer je od treće – buster doze vakcine prošlo više od sest meseci. Tako da novi talas predstavlja opštu opasnost.

Narod je, dakle, prepušten sebi. Nema nikakve kolektivne zaštite, pošto su oko nas svi nosioci zaraze.

Profit ima prioritet nad zdravljem.

Do sada je korona, zvanično, odnela preko 12.500 ljudi. Umiranje se nastavlja. Preminuli su postali samo brojevi. Statistika kaže da je u ovoj godini umrlo dva puta više ljudi nego što ih je rodjeno.

Pa, kad već organizuju opasna okupljanja, bio bi red da u ponoć, pred dolazak nove godine, održe bar minut ćutanja za sve te žrtve epidemije  i sopstvene nebrige.

Ako preživimo viruse, čeka nas Rio Tinto! Za borbu protiv njih i domaćih trgovaca ljudskim životima, potrebno nam je mnogo snage.

Rio Tinto napreduje. Dok Aleksandar Vučić uverava da će se sa njima drugačije razgovarati, vlasnici litijumskog koncerna ubrzano otkupljuju imanja gradjana Srbije. Niko priseban ne bi davao ogroman novac za brojne njive i kuće po Srbiji, ako nije siguran da će svoj projektovani rudnik tu otvoriti.

Protesti nezadovoljnih gradjana, koji su dobro započeli i ostvarili neke važne rezultate, proglasili su božićni odmor!

Gradjani, o nama niko ne brine. Zato se za svoju zaštitu pobrinite sami!

Potrebni ste samo sebi i vašim najbližima. Jedino tako možemo da preživimo koronu. I Vučićevu vladavinu!

Zato, ljudi, cuvajte se!

Srećna NAM nova godina!