ZAŠTO SAMO SEVER? KO SE ODREKAO VEĆEG DELA KIM?

 Godinama nam se u javnosti provlači jedna perfidna prevara u vidu patriotske borbe za Kosovo. Vremenom je narasla u dilemu: biti, il' ne biti! Narod, kome se ta prevara servira kao patriotski čin, naročito pred izbore, nema pojma da se radi samo o manjem delu nekadašnje južne pokrajine - delu Kosovske Mitrovice sa okolinom. Nije čak ni cela Mitrovica!?

Ko ne podržava Srpsku listu, proglašava se izdajnikom, stranim plaćenikom...

A, sta je sa ostalom, većom teritorijom?

To pitanje niko ne postavlja. Jer, vlast Aleksandra Vucica je zainteresovana samo za deo, koji je pod upravom Srpske liste, filijale SNS-a.

Neko nas laže?! Prećutno je otudjio dobar deo srpske teritorije, pa sad galamom "ne damo Kosovo" prekriva istinu. U tom cilju nam se baca "prašina u oči" uslovljavanjem da se formira Zajednica srpskih opština, koja, prema do sada važećem tekstu, liči na nevladinu organizaciju.

Ja se ne sećam da je na tu temu bilo referenduma, da je Skupstina Srbije donela takvu odluku! 

A vi?

 

BRKIĆ ILI VIDOJKOVIĆ - KAKVA JE RAZLIKA?

 Za razliku od nekih, ja redovno čitam tekstove Milovana Brkića i Marka Vidojkovića.  Obojice!  I moram da priznam da u tim tekstovima skoro da nema razlike. Rečnik, pristup, oštrina, iskrenost u pristupu.... sve je slično. 

Do sada nisam pročitala Brkićev tekst o Vidojkoviću, a Markov o Milovanu jesam. I, nije mi se svideo pristup ovog drugog, drami koju Milovan Brkić preživljava vec nekoliko meseci. I ne nazire se kraj.

Piše Marko: "Milovana Brkića  nisam upoznao i nemam želju. On nije neko s kim bih išao na večeru, na protest, pa ni u zajedničku vožnju taksijem..."

Marko i Milovan naizmenično, povremeno, a u poslednje vreme skoro neprekidno, zbog svog pisanja i kritike opasno bolesnih pojava u našem društvu, su na nišanu istog tiranina. Vidojković je zbog toga morao da pobegne iz Srbije! Brkić nije! Ostao je u Srbiji. Utamničen je posle jednog protesta "Srbija protiv nasilja". Njegovo zatočeništvo po volji moćnika još traje, mimo svih zakona, normi, propisa, prakse, morala.... Milovana Brkića poznajem više decenija, zemljaci smo, iz susednih sela u Podrinju. Sigurna sam da nikad ne bi bežao, iako je mnogo puta imao mogućnost da se skloni. 

Već sam pisala da se ne slažem sa psovkama, koje, inače, obojica često koriste. Ali, princip, zbog koga se oni, svaki na svoj način i svojim rečnikom, redovno oglašavaju, a to je borba protiv mafije, kriminala, nasilja, nemorala koji je ovladao Srbijom, podržavam. Svaki od njih, na svoj način, ukazuje na poremećaje u srpskom društvu. 

Milovan Brkić je jedan od osnivača NUNS-a. U jednom mandatu bio je i funkcioner u Nadzornom odboru udruženja.  Uvek se, mada možda ne na adekvatan način, ali vrlo iskreno i posvećeno, borio protiv nasilja nad novinarima, bez obzira da li prema konkretnom kolegi ima simpatije ili otpor.

 Novinarska javnost, inače, vrlo često obojicu naziva kontroverznim novinarima!

----

Priča o Milovanu i Marku je samo povod da ukažem na neadekvatnu reakciju javnosti, a pre svega novinarskog esnafa u ovom dramatičnom vremenu. Uglavnom se stidljivo javljaju pojedinci, medju njima i neki opozicioni političari. Možda zato što nikoga nisu štedeli u svojim kritikama!?

Izostaje principijelna, ljudska, a i profesionalna solidarnost! Veliki broj novinara, u toku Brkićevog robovanja i štrajka gladju, pravda se: "ja ne čitam Tabloid, ali se ne slažem sa onim što Brkić piše!"I, naravno, nema odgovor na osnovu čega zauzima stav. Niti kako zna sa čim se ne slaže.

Nažalost, ova pojava nije nova. Novinari nisu aekvatno reagovali ni kada je, zbog Vučićevog besa, Utisak nedelje autorke Olje Bećković skinut s programa tadašnjeg B-92. Pa ni kada je ubijen Slavko Ćuruvija…Ili kada je Brankici Stanković, zbog pisanja o navijačima prećeno smrću…

Zašto su javnost, a i kolege, ravnodušni? Nisu shvatili da će, kada slomi jednog, makar i kontroverznog novinara, dok javnost ćuti i ravnodušno posmatra, diktator to ćutanje iskoristiti kao podršku svom teroru nad novinarima i novinarstvom.  Da će nastaviti svoj krvavi pir. A, svakako će mu biti mnogo lakše da likvidira JEDNOG PO JEDNOG, kada izostaje ZAJEDNIČKI OTPOR! 

Sve naredne žrtve postaće samo statiskički brojevi.

"Kad su odvodili Jevreje, nisam se bunio. Nisam Jevrejin.

Kad su skupljali filozofe, ćutao sam, nisam filozof. ...

A onda su, jednog jutra, došli po mene.

"Okrenem se levo, pa desno... nigde nikoga da se buni!"

U SRBIJI JE UMRLO NOVINARSTVO! A NOVINARI?

Devedesetih godina, kada je Slobodan Milošević sa svojim satelitima (ovima koji sada vladaju Srbijom), objavio rat novinarstvu, bilo je opasno baviti se ovom profesijom. Neke kolege su ostale bez posla, neki bez imovine, jer su morali da plaćaju drakonske kazne, a neki su svoju novinarsku slobodu platili glavom, kao sto su: Dada Vujasinović, Slavko Ćuruvija, Milan Pantić...

Mi, koji smo sve to preživeli, imali smo mnogo više elana i više preko potrebne esnafske solidarnosti. Kada je počela surova cenzura i skrnavljenje novinarstva "uvodjenjem" u posao kelnera, frizerki, prodavacica, priucenih državnih ćata... i njihovo promovisanje u novinare kroz ratnu i huškačku propagandu POBUNILI SMO SE mi, neposlušni, koji smo već bili proglašeni za strane plaćenike i domaće izdajnike. Iako smo po snazi, protiv režima, bili na nivou komarca, ipak smo diktatorima i političkim nasilnicima "pomerali mozak". Organizovali smo proteste solidarnosti, skupljali dobrovoljne priloge da bismo osudjenim kolegama "otkupili" slobodu i platili kaznu po presudama prekog suda NA OSNOVU ZLOGLASNOG VUČIĆEVOG ZAKONA O INFORMISANJU.

NUNS je svake nedelje na stub srama upisivao sudije podanike koji su izricali te sramotne presude.

Sada je došlo još gore vreme! Metode zastrašivanja su napredovale! Novinari su NESTALI! Nema vise ko da se buni. Novinarska udruženja su svela akivnosti na saopštenja za javnost, koja uglavnom niko, ili samo neke redakcije koje su već politicki obeležene, objavljuju. A primeri nasilja nad medijima i novinarima se gomilaju!

- Novinar Boško Savković je uhapšen, jer je učestvovao na protestu Srbija protiv nasilja. Da bi se oslobodio, pristao je na nagodbu sa sudom i uslovno kažnjen.

- Milovan Brkić, urednik Tabloida, uhapšen je uz optužbu da je pokušao da ruši ustavni poredak i aktuelnu vlast, jer je javno opsovao majku Angelinu. (Ne slažem se sa psovkama! A, povredjeni gradjanin Aleksandar Vučić mogao je zbog psovke svoje majke da ga privatno tuži, a ne da se novinaru “pakuje” optužba protiv države). Presudom je krajem juna osudjen na zatvorsku kaznu od 14 meseci, ali je zadržan u pritvoru. Kazna, koja mu je prvostepeno izrečena, ne predvidja automatsko zadržavanje u pritvoru dok presuda ne postane pravnosnažna. Brkić, zbog te nepravde i kršenja zakona, štrajkuje gladju, ugrožava zdravlje, jer drugačije ne može da dokaže svoju nevinost, a vlasti ga i dalje iscrpljuju - do smrti!

- Novinarke Nove S Žana Bulajić i N1 televizije Emina Kovačević, zaključane su na dogadjaju kome je prisustvovala premijerka, da bi Ana Brnabić pobegla od njihovih pitanja. 

- Političari, kada gostuju u medijima, propituju novinare, umesto da oni odgovaraju na postavljena pitanja! Ne ustručavaju se ni da novinara javno uvrede, ako im se pitanje ne svidja.

- Neposlušni i "nepodobni" mediji se ne obaveštavaju i ne pozivaju na dogdjaje, što je najgrublje kršenje medijskih sloboda. 

- Propagandni-preteći spotovi protiv nezavisnih novinara i redakcija (Danas, TV NovaS, N1, novina Nova...), sa opasnim, najprljavijim porukama i pozivom na linč - objavljuju se na svim propagandnim glasilima koja služe Aleksandru Vučiću i njegovim partnerima...

Brojni su primeri političkog nasilja nad malobrojnim nepokorenim medijima. U tom nasilju, osim SNS, učestvuje i Narodna skupština, koja, kada im se ne svidja ono što opozicija govori, ili pita na sednicama, čak odlažu i obavezni direktni prenos, pošto nemaju mogućnost da spreče neugodna pitanja.

Inače, novinarstvo se, nažalost, nikada nije moglo pohvaliti solidarnošću. Nije je mnogo bilo ni početkom devedesetih, kada su nas preko hiljadu brutalno isterali iz RTS. I tada je bilo poslusnih bednika, koji su u tim dogadjajima videli mogućnost za ličnu "slavu". Na primer, kada je počelo pojedinačno maltretiranje i progon, koji su sprovodili Milorad Vučelić i Dragoljub Milanović, kolega koji je vodio nezavisni sindikat, predložio je da pozovemo domaće i strane novinare i javnost obavestimo o torutiri koja se sprovodi. Ugledna koleginica, nažalost pokojna, usprotivila se tome, objašnjavajući da ne treba da "potrošimo" medijsku šansu na PRVOM slučaju, jer, kada dodju do nje i drugih poznatih novinara, niko neće reagovati.... Džaba je sindikalac objašnjavao da treba da zaustavimo nasilje baš na prvom slučaju, da ne bi svi ostali došli na red. Desilo se, naravno, da je prvi slučaj ipak najviše uznemirio javnost. A svi kasnije, u nizu, proterani su samo kao statistički brojevi. Sada je nesolidarnost esnafa postala pravilo.

Nije dobro da nam se to ponovi.

Osim istorijske sramote i planetarnog nasilja nad "sedmom silom", u istoriji medija ostaće i činjenica, da, kada je reč o novinarstvu, mediji i novinari su najmanje glasni. Uglavnom, osim malog broja časnih izuzetaka, "gledaju svoja posla", "vezuju pertle" i ćute. Ili, poput Vučićevih tabloida: Informera, Srpskog telegrafa, Alo-a, televizija: Pink, B92, Prva, RTS, Studio B... staju u borbene redove vlasti protiv medija i grakću na one koje vlast nije uspela da pokori.

Drage kolege, vreme je za budjenje! Sve što danas propustimo, jer nas se "ne tiče", jer je to tudji problem, neumitno stiže do svakoga. 

Mladim generacijama - kolegama, koji dolaze posle nas, ne smemo biti primer za sramotu, kao kukavice i poltroni, nego UZOR ZA PONOS, kako se treba boriti za istinu i časnu profesiju.

NAŠA JE MORALNA OBAVEZA DA SE POBUNIMO PROTIV MEDIJSKOG NASILJA!

DA ZAŠTITIMO UGROŽENE KOLEGE! 

AKO ĆUTIMO, KAO DA TO NIJE NAŠ PROBLEM, TAJ TALAS ĆE ODNETI SVE NAS, JEDNOG, PO JEDNOG, ILI SVE ZAJEDNO - SVEJEDNO JE!

MISLITE O TOME! DA VAS SE SUTRA DECA NE BI STIDELA! 

PREDSEDNIČE SRBIJE, SMENITE ALEKSANDRA VULINA!

Gospodine predsedniče Srbije, posle najnovijih informacija o sankcijama koje je SAD uvela direktoru državne ustanove BIA, čemu prethode višegodišnji dogadjaji u kojima je učesnik  političar Aleksandar Vulin, KAO GRADJANKA SRBIJE,  Z A H T E V A M

DA ODMAH RAZREŠITE SVIH DRŽAVNIH FUNKCIJA DIREKTORA BIA ALEKSANDRA VULINA,  I NA TAJ NAČIN SAČUVATE UGLED DRŽAVE SRBIJE!

U Srbiji je odavno poznata politička i "radna" biografija Aleksandra Vulina, koju ne odobrava većina gradjana Srbije! 

Još od devedesetih godina minulog veka za Vulina se vezuju razne kriminalne, nacionalističke, političke i druge afere, a on politički napreduje, kao da se, umesto afera, dogadjaju pohvale i podvizi.

Nijedna od tih afera nije istražena, niti je  javnost o tome obaveštena. 

Poslednja u nizu,  sankcije Sjedinjenih Američkih Država, prelila je čašu i preti da ugrozi ugled, stabilnost, pa i sam život u Srbiji.

Nije dovoljno, predsednice, da Vi kažete da nešto nije tačno. Da bez pokrića budete žirant za Vulinov ugled. Nemate Vi ovlašćenja da nikoga, pa ni aktuelnog direktora BIA, amnestirate pre sudjenja, a pogotovo pre istrage, koja bi utvrdila da li je odgovoran, kriv, ili nevin. To mora da kaže sud.

Nije dovoljno ni što se Vaša supruga, prva dama Srbije i supruga Aleksandra Vulina druže i vidjaju zajedno na javnim dogadjajima!

Nije dovoljno, čak nije ni moralno, da ga Vi, bez pokrića, štitite svojim autoritetom, čime opasno dezavuisete srpsko pravosudje, policiju, vojsku, bezbednosne službe... tako što ga uporno postavljate na najdelikatnije funkcije. 

Ako je bar delić sumnjivih i nejasnih aktivnosti Aleksandra Vulina tačan, to je dovoljan razlog za njegovu smenu, pa čak, najblaže, za doživotnu lustraciju.

Favorizovanjem ovog čoveka, ne samo da se brukate Vi lično, nego kompromitujete sve funkcije na kojima se Vulin nalazio od kada ste Vi na vlasti. Podsećam, Vulin se "prošetao" kroz sve bezbednosne resore Srbije! To nije samo Vaša stvar, ni Vaš lični problem, ili pravo! Ta Vaša kadrovska igra liči na "ruski rulet", u kojoj je na meti cela Srbija!

Dakle, krajnje je vreme da Aleksandra Vulina smenite i predate u nadležnost nezavisnih istražnih i pravosudnih organa. 

Ako bi se nepristrasnom, objektivnom i dokumentovanom istragom utvrdilo da sve ono što izaziva sumnju u čestitost, moral i sposobnosti Aleksandra Vulina, utvrdilo da nije tačno, I da je on ČESTIT, MORALAN, STRUČAN, SPOSOBAN, A PRE SVEGA NEVIN, imaćete priliku da ga pred javnošću Srbije i sveta PONOSNO REHABILITUJETE! 

Dotle, sumnje i strepnje od zloupotreba i skandala, koje mogu imati nesagledivo teške posledice, ne samo za Aleksandra Vulina, nego i Vas lično, a takodje i gradjane Srbije, narastaće do nedostižnih visina.

Urazumite se!

KO SE PRAVI LUD, A KO JE STVARNO LUD? (kosovska kriza i još ponešto)

Usred završnih priprema za "miting stoleća", kako ga je najavljivao Aleksandar Vučić, stigla je zabrinjavajuća vest da je na Kosovu došlo od oružanog sukoba zbog pokušaja izabranih gradonačelnika albanske nacionalnosti da preuzmu dužnost i udju u svoje kabinete. Povredjeno je nekoliko ljudi - civila i policajaca (kosovskih).

Iako je vest bila alarmantna, Vučić nije zaustavio miting. Naredio je samo "podizanje borbene gotovosti vojske".

Šta konkretno znači podizanje borbene gotovosti? Da li vojska treba da čuva srpsko-kosovsku granicu? Ili treba da udje na teritoriju Kosova i da tamo ispuni obećanje koje je AV dao kosovskim Srbima da će ih Srbija štititi? Nisam shvatila da kosovske snage nameravaju da predju tu granicu i da ugroze srpsku teritoriju.

Za to vreme, oko deset hiljada kosovskih Srba upravo je pristizalo u Beograd. Prevozili su ih kosovski autobusi.

Odmah su se na tu temu oglasili i belosvetski posrednici i dušebrižnici, da obaveste javnost o svojoj zabrinutosti i "ukorili" Kurtija zbog pokušaja preuzimanja vlasti u četiri sporne opštine na severu kosova. Isti ti posrednici i zaštitnici kosovske države smatrali su legitimnim krnje izbore za gradonačelnike.

A sve je počelo ovako: 

Vučić je naredio kosovskim Srbima da izadju iz svih institucija, da podnesu ostavke, povučena je srpska policija, jer je na red došla tema "tablice". Pre toga, podsećam, predato je više od polovine ingerencija i zajedničke imovine novoj državi na Balkanu.  Postavljene su barikade,Aljbin Kurti je poslao svoje snage, došlo je do usijanja.... pa su zaštitnici posredovali da se požar (privremeno) ugasi.

Osmani je raspisala izbore za gradonačelnike opština gde su srpski funkcioneri podneli ostavke. Vučić je, opet, savetovao srpskom stanovništvu da se izbori bojkotuju. 

Iako su prošli u do sada nevidjenoj manjini, izbori su ipak priznati od istog onog sveta, koji je sada zabrinut. Izabrani su gradonačelnici iz reda albanskog stanovništva. I to je medjunarodna zajednica priznala.

Sada, kada je na red došlo preuzimanje vlasti, od onih koje su priznali kao legitimno izabrane, svi se prave ludi! Nisu očekivali da će se, posle priznavanja izbora, dogoditi i preuzimanje dužnosti???

Ko ovde koga laže? Ko se, s kim, o čemu i kako dogovorio?

Teško mi je da poverujem, ali je vrlo čudno da se taj kosovski cirkus dogadja u isto vreme kada i Vučić organizuje svoj beogradski stranački CIRKUS NADE. 

------

A na tom stranačkom cirkusu, kojem "Gospod", izgleda, nije bio baš naklonjen, jer je neprekidno pljuštala kiša (iako su vernici dan pre toga na litiji sve činili da ga umilostive). Ipak, u prvim redovima vidjen je Simo Spasić, ludilo - od organizacije, konfuzni govori...

Laza Ristovski, glumac, jedan od retkih koga Darko Glišić nije targetirao, najavio je i mogućnost druge alternative, krvavog rešavanja spora.

Preskočiću neke nebitne govornike izmedju. 

A onda je za govornicu izašao ON. Aleksandar Vučić.

Bacio je kišobran, počeo minutom ćutanja za ubijene u Ribnikaru i Mladenovcu. Malo neobično da se veći deo mitinga održava, a da se minut ćutanja održi tek na početku Vučićevog govora, koji je bio poslednji govornik na skupu. Koliko pamtim, uvek se taj čin saosećanja obavlja na početku dogadjaja!

Dalji govor je bio “s brda, s dola”! Izbezumljeno lice AV pokazalo je njegovo raspoloženje i "oduševljenje", ponavljao je sve fraze koje su i vrapci, (kojih je u Beogradu sve manje, kao i gradjana u Srbiji), naučili napamet.

Malo je "preradio" i čuvenu Miloševićevu rečenicu: VOLIM I JA VAS! dok se pokisli i umorni, u velikom broju prinudno privedeni narod, pod sve jačim pljuskom razilazio. Videćemo koliko će se povećati broj pacijenata sa upalom pluća.

Završio je svoju besedu, kako je i počeo - rasuto, konfuzno uz više puta ponavljanu izjavu ljubavi da ih (okupljene) sve mnogo voli.

Svi su, a verujem i Vučić, jedva čekali kraj cirkusa, da se spasavaju kako ko ume. Plato ispred skupštine neuobičajeno brzo, opravdano je ispražnjen.

Iz onoga što se čulo sa grandiozne bine, ne može se zaključiti NIŠTA! Jedino je bilo jasno ponovljeno obećanje Vučića da više od subote, 27. maja, neće biti predsednik SNS.

“OD SUTRA NEĆU BITI PREDSEDNIK SNS...OD SUTRA ĆU BITI PREDSEDNIK SVIH GRADJANA SRBIJE!”

Prethodni jedan i po mandat bio je predsednik samo jednog, stranačkog dela Srbije, a to je 700 hiljada SNS-ovaca!?

Ko može da poveruje u bilo šta što je Aleksandar Vučić juče izgovorio? Pozivao je opoziciju na razgovor, sa pretnjom da "do kraja svog života" neće potpisati prelaznu vladu. Znači li to da on namerava da doživotno vlada Srbijom?

Sad, posle svega, situacija je još konfuznija, neizvesnija, ludja... Više niko ne može sa sigurnošću da predvidi šta nas još čeka.

Jedino je sigurno da ćemo morati još da šetamo!

Kuda ide Srbija?