понедељак, 13. март 2023.

LAŽI ANE BRNABIĆ (i OSTALIH SNS-OVACA)

 Nisam mogla da verujem šta slušam i gledam dok je Ana Brnabić govorila na jednoj od SNS televizija, da su o kultu ličnosti Aleksandra Vučića i priredbama u čast njegovog rodjendana, izveštavali "samo Šolakovi mediji" N1, Nova S i list "Danas". Prvo što mi je palo na pamet je da ona i njen tim i ne čitaju drugu štampu, ne gledaju i ne slušaju druge medije, jer i nema potrebe za kontrolom programa koji su sami kreirali.

Lično sam o tom "trandebalu" saznala iz više provladinih medija!

INAČE, ANA BRNABIĆ JE LIČNO U SVIM SVOJIM NASTUPIMA PRED, NA DAN I POSLE VUČIĆEVOG RODJENDANA, USHIĆENO PODSEĆALA NA TAJ "praznik"!

Danima sam očekivala da se premijerka Brnabić IZVINI zbog dezinformacije. Ili bar da slavljenik Vučić pojasni, izmisli... ili bilo šta kaže na tu očiglednu "dezinformaciju".

Medjutim, do danas se to nije dogodilo. A, sva je prilika i da neće!

U medjuvremenu sam doživela još jedan (dez)informativni šok. Aleksandar Vučić je izjavio da je on IZGRADIO hram svetog Save! I ni trepnuo nije, nego je pojasnio ponavljajući da nije reč o dovršavanju, nego igradnji hrama, koji je NJEGOVO DELO! 

Vučićeva desna ruka Darko Glišić, na pitanje o uvredama gradonačelnika Beograda Šapića na račun Roma, kaže da to nije pročitao!?  Da je nekim slučajem upitan o nekom skandalu opozicionara, bio bi munjevito obavešten i spreman za komentar i osudu. Cak bi brzopotezno pljuštala saopštenja za javnost!

Neverovatno je koliko ta SNS skupina, prevodjena Vučićem i Brnabićkom ima debeli djon umesto obraza!

Neko će sigurno reći da ovde nema mesta čudjenju. I da nije prvi put. 

Tačno je, oni redovno lažu!!! 

A kada ih uhvatimo u prevarama i lažima oni čak ni da pocrvene! 

NASTAVLJAJU PO OPROBANOM SCENARIJU!

ALI, LJUDI, ŠTA JE SA VAMA? ŠTA JE SA NARODOM KOJI NE VERUJE SVOJIM OČIMA, NEGO NJIHOVIM LAŽIMA?! 

KAKO SE OVAKVIM LJUDIMA MOZE VEROVATI KADA, NAPRIMER, GOVORE O INVESTICIJAMA? ILI O SPORAZIMU O KOSOVU?

PROBUDITE SE, GRADJANI, MINUT JE POSLE 12!!!



среда, 8. март 2023.

MOJ PRVI OSMI MART

Da bih nastavila školovanje, pošto moji roditelji nisu imali dovoljno novca za nas četvoro, zaposlila sam se u jednom preduzeću za rudarska i geološka istraživanja početkom 1964. godine. Mesec dana kasnije, sindikat firme obeležio je OSMI MART - MEDJDUNARODNI DAN ŽENA.

Sindikalci su nas pozvali u konferencijsku salu da nam čestitaju i uruče poklone. Prilazim već zagušenim vratima, a u dugom redu stoje brojne ugledne dame - u svetu proslavljene stručnjaKINJE, čekaju da im čika Radojko, predsednik sindikata pruži ruku. U vrhu konferencijskog stola velika kartonska kutija, u njoj gomila maramica. Pored, takodje, ista kartonska kutija, sa minijaturnim "bombonjerama",  kutijicama u kojima su upakovane po cetiri raznobojne bombone.

Slika prilicno tužna, iako se Čika Radojko, rudarski invalid rada, skockan, crno odelo, bela košulja, tufnasta leptir mašna, dostojanstven, nasmejan..., trudi da svakoj DRUGARICI lično čestita uz obavezni poljubac i stisak ruke. 

Umesto da stanem u red, odlučila sam da se vratim u svoju kancelariju. 

Svečanost je ubrzo završena. 

Bio je kraj nedelje. 

U ponedeljak dolazim na posao, a omah za mnom ulazi Čika Radojko. Opet uparadjen, svečan, dobro raspoložen. 

- Došao sam da tebi, MLADA DAMO, lično čestitam i uručim poklon koji nisi primila zajedno sa ostalim drugaricama! 

Bila sam malo zbunjena. Kancelarija se ubrzo napunila posmatračima, jer se već proširila priča da sam ja ignorisala njihov trud.

Malo sam se zbunila.

- Hvala, Čika Radojko.... 

A iza njega se već čuju blaga gunjdjanja žena, koje su se, kako su mi kasnije pričale, osećale malo postidjeno...

Stiže i direktor, dr nauka, partijski funkcioner, koji je već bio obavešten o dogadjaju.

Biranim rečima me prekoreva što iskačem iz šablona. 

Pita: 

- Mislite li da ste Vi iznad svih ovih uglednih drugarica koje su ispoštovale trud i pažnju prema svima vama?

Mene već hvata bes. 

- Ne, druže direktore! Ja samo nisam videla sebe u tom dugom redu... a imala sam i neka posla...

- A šta biste Vi želeli? - nastavlja on, već crven u licu.

- Pa, za početak, da me Vi ne preslišavate zbog toga što ne želim da stojim u tom redu! I da odlučim sama... I još ponešto... da to bude moj izbor, a ne obaveza. Hoću da svi dani u godini budu moji, a  ne samo Osmi mart!

- E, za to ćete se načekati!

JOŠ ČEKAM!!!


петак, 24. фебруар 2023.

GODINA UBIJANJA I RAZARANJA, KOJE SRBIJA TOLERIŠE!

 Pre tačno godinu dana Putin je započeo svoj krvavi pir na teritoriji susedne suverene države Ukrajine. Čitav svet se solidarisao sa ugroženim Ukrajincima, osim Srbije, koja je ostala usamljeno ostrvo, oaza za rusku politiku i političare. Brojni gradjani Ukrajine, ali i Rusije, masovno su se preselili kod nas. U mojoj zgradi stanuju dve ruske porodice, a samo u Beogradu ima ih više desetina hiljada.

Mračne prognoze i pretnje Aleksandra Vučića da ćemo gladovati, smrzavati se, da nas čeka pakao zbog rata koji je on već proglasio svetskim, donekle su nam se ostvarile, ali ne zbog ruske agresije na Ukrajinu, nego zbog Vučićeve agresije na svoje gradjane. To, nažalost, nije ništa novo. Svi koji su bar delimično pratili šta nam se dogadja, shvatili su da su naši problemi domaći, a ne svetski.

Problem je NAROD! 

Narod koga je lako prevesti žednog preko vode, bezrezervno podržava sve manipulacije i podvale koje mu servira vlast. Tako nam se dogodilo i da veliki broj, istraživači beleže  preko 80 odsto gradjana, podržava ruskog diktatora, koji Ukrajini radi sve ono što je nama radio NATO 1999. godine. Podržava  zločine! Sve pod parolom da će Rusija biti na strani Srbije, kada dodje trenutak(?)

Za narednu nedelju planiran je sastanak u Briselu, na temu Kosova, gde će "dva jarca na brvnu" ukrstiti rogove. I u Srbiji i u svetu, s pažnjom se očekuje ishod, a neki analitičari najavljuju medjusobno priznanje Srbije i Kosova.

Šta znači to priznanje za narod Srbije i Kosova? Kome će od toga biti bolje? 

To što će, možda, Vučić i Kurti biti naterani na "dogovor" ne verujem da će nekome doneti sreću i mir.

A, da je pameti, sve bi moglo da se bolje reši. Veoma je važno SHVATITI realnost! 

Nisam sigurna da će Srbi i Albanci, čak i kada se potpiše "prinudni mir" (citiram koleginicu Ljubinku Milinčić), stvarno biti spokojni u onim delovima Kosova gde se konflikt stalno podgreva i podstiče od aktuelnih lidera. 

Mnogo je bolje da živimo kao dobre komsije, nego kao posvadjane jetrve u istoj, svekrvinoj kući.

Ali, to mogu da postignu samo ZDRAVI, DOBRINAMERNI I MUDRI LJUDI.

Ruski atak na Ukrajinu je najbolji primer da rat ne vodi ničemu. 

 Nisam sigurna da pomenuta dvojica lidera ne razumeju situaciju i da njihova tvrdoglavost proističe iz nerazumevanja, Naprotiv! Obojica, umesto razuma, u glavi imaju predizborne kalkulatore, jer, posle ovoga, slede izbori! A glasače je najlakše prevariti podmetanjem nacionalnog pitanja i predstavom da je ono ugroženo.

Možda bi najbolje za sve bilo da se ova dva jarca sa brvna malo spuste u vodu, da ohlade glave!

Ko iz srpske vlasti bude razmišljao hladne glave, biće mu bar malo neprijatno, postideće se, što danas na maršu za mir u Beogradu nije bilo nijednog predstavnika aktuelne vlasti!

Ja se stidim što nam takvi ljudi vode državu!



четвртак, 12. јануар 2023.

KO STVARNO UGROŽAVA PREDSEDNIKOVOG PRVOG SINA DANILA?

 "Ja Srbiju volim više nego svoju decu!" - izjavio je nedavno Aleksandar Vučić, predsednik Srbije.

Narednih dana nizale su se izjave, medju kojima i ona da je Danilo Vučić ove godine OSMI PUT išao na proslavu dana Srpske, po svojoj LIČNOJ želji i volji.

Često se u štampi pojavljuje ime prvog predsednikovog sina. Moram da priznam da sam uvek to čula ili pročitala isključivo od Vučićevih saradnika i partijskih podanika. Uvek to ide kao eksplozija odbrane Danila, kada su u pitanju važni, skoro sudbonosni dogadjaji za budućnost, pa i opstanak Srbije. A te bučne izjave, pre svih Ane Brnabić i donedavno Aleksandra Vulina, a zatim i čitavog čopora SNS-ovaca, narodnih poslanika ili članova užeg rukovodstva stranke, koji se na tviteru javljaju u funkciji botova, osudjujući ono što cemo čitati tek narednih dana, kao reakciju na njihovu buku, predsednik-otac ne smiruje, nego razbuktava.

Bilo bi važno da utvrdimo o čemu se ovde zapravo radi. 

Prve dve rečenice ovog teksta mi odzvanjaju jezivo i ukazuju da je 24-godišnji Danilo Vučić "džoker" pogrešno (zlo)upotrebljen u partijskoj političkoj propagandi, nažalost, od strane svog oca i njegove ekipe. Da li namerno, ili slučajno, tek bi trebalo da se razmisli, ali svakako lansiranje prvog sina Srbije polazi upravo iz tima njegovog oca.

Da se vratim na izjavu da su predsedniku Srbije njegova deca u drugom planu. Meni kao roditelju to ne zvuči normalno, a ni moralno. Čak ne zvuči ni istinito, već kao zloupotreba u funkciji pridobijanja podrške javnosti.

Kako se osećaju njegova deca kada ovo slušaju ili čitaju? Priznajem, meni je moje dete važnije i od mene same! I, sa tog aspekta, sumnjam da je to što Vučić izjavljuje tačno. Već sam pisala da mi je jedan ugledni Amerikanac davno, pred njihove izbore, rekao da onaj ko zapostavlja porodicu, decu, ko vara suprugu... taj nije u stanju da vodi državu. Sklona sam da tu činjenicu shvatim veoma ozbiljno. Ko nije u stanju da sačuva porodicu, neće moći ni državu. 

Deca koja su ocu u drugom planu, iza političke funkcije, imaju mnogo razloga da budu frustrirana. Možda iz toga potiču i sve ostale priče vezane za prvog sina Srbije? Možda!? 

Danilo Vučić je rastao, kao i ostala deca u Srbiji, u vrlo turbulentnom, nesrećnom vremenu. Ni porodične prilike nisu išle na ruku tinejdžeru da izgradi sopstvenu stabilnost i samopouzdanje. Jer, u toku odrastanja i formiranja ličnosti ni on nije bio poštedjen trauma.  Kada se tome doda razvod roditelja, koji takodje ostavlja teške traume na decu, onda se ozbiljno mora razmisliti pre nego što se uzmu u razmatranje postupci, pa i greške deteta, koje je samim rodjenjem javna ličnost (predsednikova deca su rodjena kao javne ličnosti), da li su za probleme odrastanja odgovorna deca ili roditelji?

Druga Vučićeva izjava, da Danilo, po svojoj želji i svojevoljno, već osam godina ide na proslavu dana Republike Srpske, još je opasnija. Pre osam godina, dečko je imao samo 16 godina. Maloletnik, za koga su po zakonu odgovorni roditelji! Da li je predsednikov sin mogao u to vreme, kada je tata bio premijer, da o tome odluči sam? Ili je prepušten sebi, jer je otac imao preča, politička posla? Hocu da verujem da je majka, koja je u medjuvremenu, nažalost, preminula, pokušavala da dete usmeri u dobrom pravcu, što u poznatim uslovima, nije bilo lako. Teško je biti sin predsednika države, čak i kada je besprekorno, savršeno stabilno i jako dete. 

Zato, sve mi izgleda da je Aleksandar Vučić najodgovorniji za probleme koje sada živi njegov prvenac. Bilo da ga je zapustio, zanemario, ili svesno upotrebio u svojoj kampanji za dolazak i opstanak na vrhu srpske vlasti. 

Osim Danila, Vučić ima i odraslu, punoletnu ćerku, studentkinju, za koju, na sreću, nismo do sada čuli ništa slično onome što se piše i priča o njenom starijem bratu. To nesumnjivo ukazuje da je pristup i odnos oca presudno uticao na razvoj i sazrevanje sinovljeve ličnosti.

Za razliku od Milice, koja je bila sjajan djak i, kako čujem, odličan je student, Danilo se ne može pohvaliti ni uspešnim školovanjem. Nije problem da on radi i teške fizičke poslove, ali je čudno, da ni on, ni roditelji, nisu imali veće ambicije u pogledu njegovog odrastanja i školovanja. 

Verovatno zato što je prepušten sebi, birao je sam i društvo, što je u zbunjenoj Srbiji takodje velika mogućnost da se pogreši. Valjda zbog toga, nesrećni Danilo je često vidjan u društvo problematičnih ljudi koji pripadaju kriminalnom miljeu. I na te pojave, Aleksandar Vučić je pogrešno reagovao. Umesto da se zabrine i angažuje u vraćanju na pravi put, on je svog sina branio na neadekvatan, svadjalački način, optužujući one koji to vide, umesto da ga odvoji od lošeg društva. I, kao "najbolji student prava" svojim primerom uputi dete u pravom smeru.

Dobrim delom za javno prozivanje Danila Vučića, odgovorni su i Vučićevi najbliži saradnici, saborci, partijski drugovi i ostali podanici. Ne mogu da verujem da niko od njih nije mogao, želeo, smeo... da mu ukaže da nije normalno da se dečko od petnaestak godina vidja u sitne noćne sate na problematičnim splavovima, uz lično službeno obezbedjenje kobri!

Sva deca se radjaju čestita, nevina... Sve ono što kasnije, odrastanjem primaju, formira njihovu ličnost.  Zato je veoma važno u kakvom okruženju žive, a posebno u kakvoj porodici.

Pa, zar niko iz familije Vučić nije primetio kako dogadjaji utiču na odrastanje prvog sina, prvog unuka, prvog bratanca...? Svi u porodici su odgovorni za ono što su morali da vide, a nisu! Ili što su prećutali!

Zato, pre nego što se bilo ko, a posebno novinari, uključe u analizu ličnosti i ponašanja Danila Vučića, treba najpre da pogledaju sve okolnosti. I taj mladić, kao i svi ostali, ima pravo da odrasta normalno. A, očigledno, njemu se desilo suprotno.

Nije kasno da se Danilo, koji se najgrublje upotrebljava u političko-propagandne svrhe sa svih strana, vrati na pravi put. Sad, kao odrastao čovek, i sam bi trebalo da razmisli. Ali, poremeceno društvo oko njega treba da prestane da ga koristi po potrebi propagande.Verujem da tada ni politički protivnici neće taj adut koristiti protiv njegovog oca.

Najgore za Danila Vučića bilo bio da zauvek ostane samo sin predsednika Srbije. Očeva funkcija je prolazna!

 

 


среда, 4. јануар 2023.

30 GODINA OD VELIKOG PROGONA IZ RTS-a!

 Trećeg januara 1993. godine zvanično je započelo proterivanje nepodobnih novinara i ostalih medijskih radnika iz Radio-televizije Srbije. 

Tog jutra, svi mi, koji smo stavljeni na tajni spisak nepodobnih i nepoželjnih, po nalogu Milorada Vučelića i Dragoljuba Milanovića, onemogućeni smo da udjemo na svoja radna mesta. Saopštenje da više ne radimo i zabranu ulaska, dobili smo od portira u Takovskoj 10.  Oduzimali su nam propusnice, nismo mogli da udjemo čak ni da pokupimo lične stvari koje su nam ostale na dotadasnjim radnim mestima.

Nas 1.003 smo tako postali "tehnološki višak". Sa nama i čitav nezavisni sindikat! U isto vreme, noseći fascikle i ostali pribor za rad, ispred nas su šetali novi kadrovi, sakupljeni "s koca, s konopca", koji su čekali da zauzmu naša mesta, jer su, kako smo čuli, bili "veće patriote" od nas. Uglavnom su to bili došljaci iz Hrvatske i Republike Srpske. Medju njima, što je najgore, najmanje je bilo profesionalaca. Frizeri, kelneri, vozači.... odjednom su postali novinari, komentatori... "stručnjaci" za radio i televiziju, koji su brzopotezno naučili da čitaju zadate tekstove. Jer, mi prognani smo bili protiv rata, a oni su došli sa ratnih područja.

Pisana rešenja o udaljenju s posla deljena su kasnije u toku januara i februara. A i za to smo mogli da udjemo samo do pisarnice.

Kad sam dosla na red kod portira koji je sprovodio Vučelinu odluku, rekao je da mora da mi oduzme propusnicu. On lično se osećao malo nelagodno, jer je bio pacijent mog muža... Ali, naredba je morala da se izvrši.

- E, ne dam! dreknem glasno, i odjednom nastaje tajac. Svi se okreću prema meni, gledaju, ne shvataju. - Na propusnici je moja fotografija, a ja fotku poklanjam samo sa posvetom i to onome kome ja odlučim. 

- Žao mi je, gospodjo, ali, ja naredbu moram da izvršim!

- Da li ćeš da mi je nasilno otmeš?

Ćutao je. A onda se okrenuo i nastavio sa "poslom", sa ostalima koji su čekali. Medju nama su bili Nikita, Miša Kovač, Milica Lučić Čavić, Zoran Luković... i druga brojna poznata lica sa RTS ekrana.

A onda ga ja pitam da li mogu da udjem do svog stola, da bih uzela lične stvari. Kažem: ostale su mi neke knjige, šal, cipele... (koje sam ostavila kao rezervu da ne provodim ceo dan u čizmama).

- Ne možete! Žao mi je, gospodjo! I brzo se okrene prema masi koja zbunjeno stoji u holu i čeka.

- Ok! Nema problema! Molim vas, poručite Vučeliću da moje knjige poklanjam biblioteci, a cipele dajte Ljiljani Milanović, supruzi mog glavnog urednika Dragoljuba Milanovića! Dobro će joj doći. 

Tako je moja propusnica ostala kod mene. 

Narednih dana smo se mi proterani okupljali na platou ispred ulaza u Takovskoj. Svakoga dana bilo nas je sve manje... Naše kolege koje su ostale unutra, prolazile su pored nas užurbano, praveći se da nas ne vide. Jedna koleginica, pravnica, rekla mi je: molim te, od danas se ne poznajemo. Izvini, moram da čuvam svoju kožu. 

Narednih godina i oni su, jedan po jedan, izbacivani tiho, kao statistički brojevi.

 Jedini nam se pridružio pokojni Nebojša Popović, sjajni filmski kritičar, ljudina, koga nisu proterali s nama.  Bio je uz nas sve dok nismo i sami odustali od okupljanja.

U to vreme bilo je slobodnijih medija više nego sada. Držali smo konferencije, slali saopštenja, proteste... Obaveštavali domaću i svetsku javnost. Držali smo pažnju naroda. Jer je još bilo neporobljenih redakcija. NTV Studio B, Borba...Radio Index, B92... Osnovali smo NUNS, Medija centar. Stizale su nam podrške iz čitavog sveta.

Posle 5.  oktobra, Nenad Ristić, kao privremeni v.d.direktora, javno nas je pozvao da se svi vratimo na posao. Poziv je bio stvaran, ali tesko ostvariv. Jer, oni koji su ostali na poslu, koji su preživeli i nas i promene, čvrsto su se držali svojih pozicija u strahu od naseg povratka.

Trideset godina kasnije, stanje u medijima je neuporedivo gore. Nema više slobodnih, nezavisnih medija. Postoje samo produžene ruke vlasti. Osim onih poput N1, NovaS, Danas...koji su pod neprekidnom "pažnjom"  predsednika Srbije lično i svih njegovih agentura i ispostava. 

Neki naši saborci su se uspešno prekrcali na drugu stranu. I dobili značajne pozicije i privilegije. Medju njima je i sadašnji generalni direktor, penzioner Bujke - Dragan Bujošević.

Od nas hiljadu, mnogi više nisu medju živima. Veliki broj ih je u belom svetu. Moj drug Laki se skućio u Vankuveru, Cale na Novom Zelandu.... 

Na jednu privatnu televiziju vratio se Komrakov, a društvo mu pravi jedan od tadašnjih perjanica slobodnog Studija B, Zoran Ostojić. 

Iako u poznim godinama, Vučela i dalje "pali i žari". Dragoljub Milanović uhlebljen je u Agenciji za zaštitu životne sredine. Od kada je on tamo, Srbija je, iz godine u godinu sve zagadjenija!

Jedan moj saborac iz tog vremena mi kaže da smo DŽABA KREČILI!

Ja mislim da nismo. Ipak, priznajem da smo USPEŠNO NAZADOVALI.

Gradjanima Srbije, izgleda, i nisu potrebni slobodni mediji i istinite informacije. 

Izgubili su nadu.

 


 

среда, 9. новембар 2022.

KO OVDE "NIJE SAM"?

 Kad sam bila mala, u mom selu su čizmaši u kožnim kaputima vodili glavnu reč. Tako sekretar komiteta,na jednom zboru stanovnika sela, predloži za odbornika nekog pijanca Miću, siledžiju, lopužu koji je svake noći krao kokoške. Seljaci se najpre našli u čudu, zbunili, a onda u horu pobunili. 

Ma, kakav, bre, Mića, drekne moj stric. Svi znamo ko je, kakav je! 

Nećemo Miću! uglas povikaše komšije.

Čizmaš ustaje, pokazuje rukama, kao dirigentskom palicom, da se smire. A onda sam sebi daje reč.

Drugovi i drugarice, 

Drug Mića mora da bude izabran, jer je naredba ODOZGO!

Za trenutak nastane tišina. A onda jedna starina, 90-godišnjak, uz pomoć dvoje unuka, ustaje i kaže:

- Ja sam se, sinko, zakleo kralju, da ću ovu krvavu zemlju braniti od neprijatelja i štetočina. A ovaj Tvoj Mića je lopov. I ne samo lopov, on je štetočina. Prošle noći je polomio Dragutinovu ogradu. Pre nekoliko dana se usrao u izvor i zagadio nam vodu....

Nabrajao je stari solunac grehe kandidata Miće... sve dok jedan od sekretarovih pomoćnika ne pridje komitetliji i nešto promrndža u uvo. 

- Tišina tamo! - dreknu sekretar komiteta. Ovde ja govorim! Za odbornika je izabran Mića. Svi smo se složili! Je li tako?

Nijeeeeeee!

- Dakle, konstatujem da je Mića izabran za odbornika sela!

- Nijeeeeeeeeee! ponovo se prolomi hor seljaka.

- Zaključujem diskusiju! Idemo, Mićo! 

Seoski učitelj, koji je ubrzo završio na Golom otoku, samo je prokomentarisao da "ovde neko nije sam".

Odoše. 

Narednih godina, selo je ostalo bez škole, kuće koje je Savez boraca planirao da obnovi, urušile su se, ljudi su na prozore razapinjali ponjave, umesto stakla... Sve je otišlo dodjavola.

 Ne znam zašto mi, dok ovih dana gledam prenos Skupštine, pade na pamet ovaj dogadjaj. Valjda zato što mi izbor i vlade i poslanika liči na onaj zbor seljaka.

Ne mogu da verujem da je "vrhovni" glup toliko da ne vidi šta je izabrao u Skupštinu i Vladu. Ali, sve mi liči da onaj ko je birao "nije sam"!

Ili je vrlo svestan da je izabrao najgore? I da je to uradio namerno, kao osvetu onom delu Srbije koju nije mogao da pokori?

Bojim se onog epiloga koji se desio mome selu!

уторак, 1. новембар 2022.

EKOLOŠKO I MENTALNO ZAGADJENJE SRBIJE

Ovaj tekst se nece baviti nijednom ideologijom, nego posledicama politike, koje nam kreiraju loši političari.

 Ovih dana u celoj Srbiji dišemo “na škrge". Svejedno je da li živimo u Beogradu, Smederevu, Novom Sadu, Kuršumliji, Novom Pazaru... Od "vazduha koji se vidi" ne vidimo cak ni prolaznike.

Uzalud se malobrojni, razumni ljudi trude da upozore na pogubne posledice. Priroda je sve zagadjenija. Danima ne otvaramo prozore.

Priča da su najveći zagadjivači individualna ložišta je laž. Pre 50 godina, Beograd se, napr., mnogo više grejao ugljem i drvima, nije bilo daljinskih sistema, ali je zagadjenje bilo znatno manje. Osim toga, vazduh je od loženja bio zagadjen zimi, a ne i leti. A sada nas truju cele godine. Imali smo mnogo više aktivnih domaćih fabrika, a ipak čistiji vazduh. Ali, državu su vodili neki odgovorniji ljudi, kojima je, za razliku od Aleksandra Vučića, čista priroda bila važna. Samo podatak da se u Smederevu, za poslednjih 10 godina broj obolelih od kancera povećao nekoliko puta, potvrdjuje da su novi investitori najveći zagadjivači. Od kada su Kinezi masovno preselili svoje prljave fabrike kod nas, Peking je očišćen, a Srbija zatrovana.

Za to vreme, u Skupštini Srbije, na televizijama kojih, izgleda, ima više nego gledalaca, slušamo o fantastičnim rezultatima, stranim investitorima, koji hrle prema Srbiji i koji će, kako nas ubedjuje predsednik, unaprediti našu privredu. Gradimo puteve, zgradurine koje kroz maglu i smog sablasno štrče, železnice, fabrike za obradu zagadjujućih materija... Uništava i ono malo šuma koje su neki pre njih negovali i podizali.

Vlast nas ubedjuje da je za Srbiju najvažnije da se na Kosovu ne menjaju registarske tablice na automobilima, da je to pitanje opstanka Srba i Srbije; da napredak Srbije nikad nije bio ni veći, ni bolji... da živimo dobro, da nam nikad nije bilo bolje!

Srbija je rasprodata! Od vojvodjanske plodne zemlje, preko rudnika, preduzeća i fabrika koje su nekada bile vrlo uspešne, a sada se ruše radi izgradnje stambenih grdosija u kojima uskoro neće biti ljudi. Nekada mirni porodični kvartovi Beograda - Neimar, Crveni Krst, Bulbuder, Zvezdara... više nisu prepoznatljivi. Ulice su postale tuneli u koje sunčevi zraci ne zalaze i u najdužim danima. 

Ruše se citave planine.

Radja se sve manje dece, sa sve više mana i teških oboljenja, za čije lečenje država nema novca, jer su prioritet stadioni, fontane, gondole i subvencije stranim investitorima. 

U porodilištu se bebe “vakcinišu” bez vakcine. Nova ministarka zdravlja kaže: ljudskom greškom. Šta bi se desilo da je medicinka sestra, umesto fiziološkog rastvora, uzela pogrešan lek? 

U Ćupriji mladić otišao u bolnicu radi pregleda, pa umro?

Sve nas je manje! Još nerodjena deca su, žrtve sadašnjeg haosa, nemara i bezočnog bahatog pljačkanja.

Lopovi i kriminalci nam javno prkose i prete. A država ćuti. Ili ih otvoreno podržava. Poverava im važne državne funkcije. Na gradjane šalje policijske kordone u punoj opremi, da čuvaju rušitelje i trovače - uljeze, koje je neko doveo u Srbiju uz veliki profit. Izvršitelji prinudno iseljavaju ljude iz sopstvenih kuća i stanova, jer je neko prodao njihovu imovinu, a oni to nisu znali. 

Porodično nasilje je u porastu. Posle bračnih partnerki, žrtve su i deca, dok za to vreme centri za socijalni rad ne rade ono za šta postoje, nego se često bave partijskim poslovima. Šef države nam, kao prst u oko, imenuje za ministra i koordinatora za rodnu ravnopravnost Bratislava Gašića, koji je pre nekoliko godina smenjen zbog seksizma i ponižavanja novinarke na radnom zadatku.

Udžbenike, koje su pisali naučnici-stručnjaci za odredjene naučne oblasti, sada menjaju ostrašćeni političari i crkva. Progone se i maltretiraju LGBT, podržavaju se ekstremisti koji šire mržnju… sve da bi se pažnja stanovništva preusmerila sa teških problema koje živimo. Narod zbunjeno ćuti, pokušava da preživi, hvatajući se "za slamku spasa" dok vlast maše lažnim patriotizmom. 

Premijerka i predsednik hvale se smanjenjem nezaposlenosti. A kako izgleda to zapošljavanje?Svako, ko je bar jedan sat u nedelji nešto radio, smatra se zaposlenim! Nema veze što od toga ne može da preživi ni jedan dan! I što stvarno nije zaposlen. Skinut je sa spiska nezaposlenih. Veliki broj gradjana pobegao je u svet  u potrazi za boljim životom! “Uvoze”se vozači iz Šri Lanke.

Većina u Srbiji živi na minimalcu, koji će od naredne godine biti povećan na 40.020 dinara! I sama premijerka priznaje da bi od toga mogla da živi samo nekoliko dana! A, zbog toga nije čak ni pocrvenela.

Vlast, koja se poistovetila sa državom, kad god im zatreba, uvlače ruku u džep gradjanina. Poslednja velika pljačka je pomeranje početka grejanja koje plaćamo čitave godine. Prave nam dodatne troškove za grejanje stanova, koji su hladni u vreme još aktuelne pandemije korone i nailazeće epidemije gripa. 

U Skupštinu i Vladu Srbije opet su izabrani NAJGORI! Komuniciraju sa narodom uvredama, pretnjama... 

Za sve što ne valja, optužuju “žute lopove”, a nezadovoljne gradjane proglašavaju državnim neprijateljima i izdajnicima.

Gradjanima je sa svakom novom vlašću gore! Svejedno nam je ko je na vlasti, naša agonija se povećava.

Iako je popis stanovništva još u toku, svi znamo da je Srbija skoro prepolovljena!

Naši dušebrižnici su se već obezbedili za buduće vreme, koje se ubrzano približava.  Njihova deca će se skloniti (sa našim novcem) u daleke krajeve. A ovde svakodnenvo pristižu Kinezi, Rusi…

Za koga se grade svi ti putevi, pruge, fontane, stadioni, gondole, jarboli, kineske fabrike, Rio Tinto.. Kosovo...? "Drumovi će poželet' Turaka! Al' Turaka nige biti neće!"

NAMA JE GORE i ZATO ŠTO NAM NIJE BOLJE!

Da se vratim na zagadjenje koje u Srbiji nikad nije bilo veće od ovog koje su nam u poslednjih deset godina doneli Aleksandar Vučić i Srpska napredna stranka!

I ekološko i mentalno!

Nepotrebno je “podizanje borbene gotovosti”, jer, nama preti veća opasnost iznutra, nego spolja!