четвртак, 4. август 2022.

I Z V I N J E N J E ! ! !

Napravila sam ozbiljnu grešku. Komentarisuci na tviteru stalne, posebno najnovije skandalozne kadrovske odluke Aleksandra Vučića, citirala sam pesnika Branka Miljkovića: "Ko ne sluša pesmu, slušaće oluju...", što, PRIZNAJEM, NIJE PRIMERENO uoči godišnjice tragičnih dogadjaja iz 1995. godine, kada su Tudjmanove snage proterale iz Hrvatske preko 200 hiljada Srba. (Nesrećno su se poklopili dogadjaji).

Žao mi je ako sam, nenamerno, povredila rane i osecanja stradalih i njihovih porodica. Nije mi bila ni u podsvesti takva namera. Imam mnogo saosećanja i razumevanja za njih, pa i za njihove reakcije na moj tvit.

Ali, ne i za one koji drže "prst na obaraču" i jedva čekaju "priliku" da me vredjaju.

Ljudi koji me poznaju i prate moj tviter nalog, znaju da je predmet moje pažnje i kritike UVEK katastrofalna politika Aleksandra Vučića. Sporni citat se upravo odnosio na Vučićev izbor NAJGORIH kadrova na važne državne funkcije i reagovanja na njih. (za one koji /namerno/ ne razumeju: kritikujem politiku Aleksandra Vučića! O gradjaninu Vučiću ne razmišljam.)

Neću ovom prilikom podsećati na učinak Vladimira Orlića, Vladimira Djukanovića, Ane Brnabić… i ostalih uzdanica predsednika SNS-a, na čiji izbor se odnosila moja reakcija. Gradjani Srbije, bar oni osvešćeni, dobro znaju njihove pogubne rezultate u sferi politike, koji ih kvalifikuju pre za sankcije, nego za ponovni izbor u redove srpske vlasti. 

Uvek osudjujem one koji zloupotrebljavaju haoticno stanje u Srbiji, bez obzira kojoj političkoj opciji pripadaju. A posebno ove pod vodjstvom Aleksandra Vučića i Srpske napredne stranke. Mislim da su suviše opasne odluke koje je doneo. I nijednog trenutka reč "oluja" u mom citatu nema veze sa istorijskim zločinom. (Pismeni ce primetiti da tu reč nisam stavila pod navodnike, što bi asociralo na Tudjmanovu “Oluju”)

Neki napaljeni, gnevni i izvršioci po zadatku, iskoristili su priliku da mi tim povodom upute niz necivilizacijskih, groznih, pretećih uvreda. Na primer: "kurvo muslimanska(!) i sl… što dosta govori o njima. Ne sećam se da su u progonu Srba u akciji "Oluja" učestvovali Muslimani, koji su i sami, zajedno sa Srbima i ostalim gradjanima BiH tih dana i godina, takodje, doživljavali pakao. 

Preporučujem da onaj "prst na obaraču" zamene za "prst na čelo", da malo uključe mozak, koji je, izgleda, zatajio?! Bilo bi dobro da imaju na umu da to nije uvreda za mene, nego za sve naše komšije i sugradjane - pripadnike muslimanske veroispovesti, gde ja ne pripadam, iako se moje ime često daje muslimanskim devojčicama. Ne bih imala nikakav lični problem i da sam Muslimanka, a nisam, jer ja priznajem jedinu podelu na LJUDE i NELJUDE!

Ne znam da li je potrebno, ali ću, ipak, da naglasim da sam u vreme tog strašnog progona 1995. učestvovala u svim akcijama pomoći i osudi tog istojiskog zla. 

Još jednom, IZVINJAVAM SE svima koje sam nehotice uznemirila!

 

Sena Todorović

 


недеља, 31. јул 2022.

VUČIĆ NASTAVLJA NEGATIVNO KADROVANJE! SLUČAJ ORLIĆ

 Kandidatura VLADIMIRA ORLIĆA za predsednika parlamenta Srbije, ima više slojeva drskosti i nemorala, koji vladajući SNS demonstrira već deset godina u Srbiji.

Kao prvo, predlagač Aleksandar Vučić nije ovlašćen da predlaže predsednika Skupštine. Predsednika biraju poslanici izabrani na parlamentarnim izborima.

Ono kako je Nikola Selaković, koji važi za eventualnog naslednika Aleksandra Vučića na funkciji predsednika stranke, umesto stvarnog predlagača Vučića, objasnio nominaciju Orlića za predsednika parlamenta, moralo bi da bude razlog za eliminaciju ovog kandidata.

Sve vreme svoje vladavine, Aleksandar Vučić, kao vlasnik stranke, ali i države Srbije, bezočno sprovodi svoju ličnu negativnu selekciju kadrova, zbog kojih su do sada Srbija i njeni gradjani trpeli ogromne posledice. Najupečatljiviji primer loše kadrovske politike bio je izbor i postavljenje Milorada Grčića na čelo EPS-a, od čega ćemo tek da osetimo stvarne katastrofalne posledice. I izbor ministara u vladi, počev od premijerke Ane Brnabić, preko Tomislava Momirovića,Nenada Popovića, Marije Obradović,  Nebojše Stefanovića... Aleksandra  Vulina, koji je, izgleda, postavljen samo za to da bi širio mržnju medju ljudima, unutar Srbije, u susedstvu i širom sveta, potvrdili su da je kadrovska politika koju kreira Vučić, suprotna razumnom, normalnom i moralnom izboru.

Jedan od katastrofalnih primera je i Bratislav Gašić.

I Siniša Mali, za čije ime se vezuju brojne afere, poput 24 stana u Bugarskoj, rušenje Savamale, intelektualne kradje prilikom plagiranja doktorata koji je na kraju poništen, jedan je od primera koji se moraju imati u vidu prilikom izbora vlade i popunjavanja važnih mesta u državnoj administraciji.

 

Ta politika, suprotna razumu i svim moralnim normama, sprovodi se u svim segmentima srpskog društva. Ispada da što je neko veći prestupnik, kriminalac, lažov, prevarant... to može da računa na višu funkciju.

Mnogi od ovih i nepomenuti kadrovi, ne samo da ne bi smeli da budu na važnim državnim funkcijama, nego bi odavno morali da završe u Bačvanskoj – u zatvoru!

Posledica Vučićeve negativne kadrovske selekcije je i haos u medijima, koji su njegov najveći oslonac radi održanja na vlasti. Tu, neodvojivo, mora da se uključi i izbor članova REM-a. I njihove skaredne odluke o dodeli frekvencija. Sve te odluke su „prst u oko“ narodu koji je Vučiću više puta poklonio poverenje.

Zašto to Aleksandar Vučić radi Srbiji?

Zašto je negativna selekcija vodilja za izbor ključnih kadrova?

Izgleda kao da se predsednik Srbije nekome sveti zbog nečega, što javnosti nije poznato, čime bi se morala da ozbiljno angažuje nauka o psihologiji ličnosti.

Vučić je oko sebe okupio preko 700 hiljada članova, od kojih, ubedjena sam, 699.999 njih su profiteri. Stranka koju predvodi, koju je lično osnovao, nema nikakvu ideologiju, osim profita i pljačke.

Ministri javno govore da odluke u njihovo ime donosi Vučić, a oni ih samo sprovode.

Ali, to što 700 hiljada nesvesnih ili previse svesnih o mogućnostima ličnog profita podržava, samo je desetina ukupnog broja gradjana Srbije. Kako je onda moguće da takva manjina uspeva da ugrozi i prevari celokupnu naciju? Odgovor nije teško naći. Dovoljno je da se pogleda sruktura stanovništva. Trećina je polupismena ili totalno nepismena. Skoro polovina gradjana je na ivici ili ispod granice siromastva. ..

Znači, ta desetina profitera koju Vučić ubraja u kapacitet svoje stranke uspešno manipuliše neznanjem, nesvesnošću, ali i strahom koji SNS-ovci nemilosrdno šire.

Šta sa takvim sastavom i u ovako podeljenoj, iznemogloj Srbiji može da uradi opozicija?

Ništa!

Živi bili, pa videli!

Nema nama spasa od nas samih!

четвртак, 21. јул 2022.

O AKUŠERSKOM TERORU!

Ovo sto sada gledamo, čitamo, slušamo o maltretiranju trudnica i porodilja, nažalost, na ovim prostorima nije ništa novo. Ja to iskustvo nosim u sebi vise od 4,5 decenije. 

Tortura je počela ulaskom u porodilište. Babica Ruzmarinka, zapamtila sam joj ime zauvek, uvela me je u prljavi toalet, na tretman klizme. Iz sale se čuje vrisak. Posle nekoliko minuta čujem R. koja se približava vratima, kako nekome odgovara: dolazim odmah, samo da vidim šta je sa ovom kravom. Ta krava sam bila ja. 

Ulazim u porodjajnu salu, gde vec razapete leže još dve porodilje. Jedna od njih je na stolu/krevetu već 23 sata. Vristi poslednjom snagom. Doktorka, ofarbana, našminkana, ukrašena zlatom i brilijantima viče na nju: šta se dereš kao magarica. A kad si se je... jesi li i onda vrištala? 

Ja se upadljivo začudim na njen ton, dok me Ruzmarinka razapinje na stolu. A doktorka me besno preseca pogledom. R. moju torbu unosi u sterilnu salu i stavlja na policu.

Pogledam na sat. Jedan posle podne. Petak. Bolovi još nisu nesnosni, uzimam torbu i iz nje vadim Travenove "Berače pamuka". Pokušavam da čitam, a filigrantska doktorka me, kao munja, preseče visokim C: ostavljaj tu knjižurinu! Ovo je sterilna sala. Kakvo čitanje u porodilištu!?

"Meni su, gospodjo, vaše saradnice donele torbu ovde, pravo sa ulice. Pa, knjiga je onda sigurno manje zagadjena, jer je bila unutra... u torbi... ". Njeno vikanje i unošenje u moje lice prekinuo je dr M, koji je upravo ušao.

- Pusti je, uskoro joj neće biti do čitanja. A zatim se obratio meni.

- Na koje vreme imaš trudove?

- Nemam pojma!

- Kako nemaš pojma? Znaš li ti gde se nalaziš? Vidiš li ovaj sat na zidu?

Ja, već besna, ali još ne iznemogla, kažem da mi niko nije rekao da treba da gledam u sat, koji do tada čak nisam ni primetila: 

- Nisam dobila nikakva uputstva šta treba da radim.

- Dobro, dobro! Nego, ko ti je onaj što te je doveo?

- To je moj muž. 

- Ha, ha... muž, kažeš?

- Da. To je vaš  kolega.... 

- Znam, znam ga dobro...

 - Pa, zašto onda pitate? 

- Neka ti on objasni. Kasnije sam čula od muža da su imali neke neraščišćene račune iz studentskih dana.

Nastavljam da čitam, ali me, od bolova koji su sve jači, više dekoncentriše vriska sa susednih stolova.

- E, sad idemo, ! - kaže mi, posle izvesnog vemena,  jedna pristojna sredovečna žena. Ostavi lepo knjigu. Počinjemo. Ne boj se, sve će biti u redu. 

Dok me nova babica drži za ruku, filigrantska ukrašena doktorka gundja i psuje. Ne svidja joj se nešto, ali mi ništa ne govori. 

Iznenada ustaje, prilazi mom uzglavlju i zalepi mi šamarčinu.Gundja da je već umorna i da joj je dosta svih nas "kreveljuša"...

Nina je došla na svet u 17,15.  Čujem njen plač. Babica primećuje da je "ista majka". Doktorka seda za sto i počinje da piše. Na mene ne obraća pažnju.

Osećam da jako krvarim i počinjem da vičem:  

- ja ću da iskrvarim....

Doktorka se trže. Poslednje što sam čula je: brzo lakalnu (anesteziju)! stvarno će iskrvariti!

Probudila sam se u sobi. Pored mene, sa maskom na licu i ružom u ruci, stoji moj muž... Preko puta u krevetu je Ljilja, koja se porodila nekoliko sati pre i već se oporavila. Ćaska sa Mikom. Njenog sina već donose na podoj. Pitam za moju bebu. Sestra koja bebe raznosi na kolicima, kao veknice hleba, kaže: 

- tvoja beba je umorna, donećemo je sutra.

- mogu li da je vidim?

- moram da pitam dežurnog.

Posle nekoliko minuta dolazi i nosi smotuljak sa brojem 3, koji i ja imam na ruci. Ali je odmah odnosi. Kaže: sutra ćeš je dojiti...

Sledećeg jutra počinju nove nevolje. Servirka nosi doručak. Proviri u našu sobu i kaže:

- vas dve danas ne dobijate hranu. Dok vam ne prorade creva. 

I ode. Ljilja ustaje i viče za njom: 

- A kako da nam prazna creva prorade, ako ne jedemo?

Ne vredi. Gospodja je neumoljiva. Drži se "pravila". 

Energična Ljilja pokušava da se sporazume sa ostalim osobljem. Mi ipak ostajemo gladne. Kopajući po torbi, nailazim na čokoladu, koja nas dve spasava.

Sutradan ista priča. Samo je Ljilja spremna, pa prijavljuje da su NAŠA (njena i moja) creva "proradila". Servirka se, sa očiglednim nepoverenjem, ipak vraća u našu sobu i donosi tanjiriće sa po jednom kašikom griza u mleku. Nema kašike, pa smo morale da ližemo kao mačke... Ljilja protestuje: kako da dojimo bebe ako smo mi gladne?

 Dan vizite koju predvodi strogi načelnik, još je gori. Ruzmarinka, dežurna, ulazi u sobu i preko nas zateže čaršave. Naredjuje da se ne pomeramo dok načelnik ne prodje. 

Ne samo što sam urodjeno neposlušna, nego i zbog problema sa kičmom, morala sam ipak da se okrenem, pa tako pokvarim "scenografiju". R. ulazi i viče! Za njom odmah ide ekipa sa načelnikom... Počinje "veselje".

- Ja bih da idem kući, ako može! - obraćam se lično načelniku. On ne gleda, ne sluša... okreće se i odlazi.

Dan pre izlaska iz porodilišta, kad mi je već prekipelo, silazim do načelnikovog kabineta da se žalim. On sedi, čita novine, ne podiže glavu. Ja ipak krećem da pričam. Ne pomerajući se, on samo skreće pogled na mene i kaže: ja sad imam predavanje. Čeka me puna sala studenata.... Kao orkan se podiže i izlazeći me snažno odgurne. Bez reči.

--- 

Na dan izlaska iz bolnice, dok mi ona pristojna sredovečna babica i sestra sa odeljenja za decu predaju bebu, začu se vrisak. Žena koja je rodila blizance, tog dana je takodje trebalo da s njima ide kući, izbezumljeno traži svoju decu. Saopštavaju joj da su oboje dece umrli. Ona želi da ih vidi, ali joj ne dozvoljavaju.




четвртак, 16. јун 2022.

KAKO MEDIJI UGROŽAVAJU PORODICU ALEKSANDRA VUČIĆA?

Napad Aleksandra Vučića i njegovih saradnika na novinare i medije zbog "ugrožavanja" njegove porodice, postao je uobičajena pojava. Meta su uglavnom televizije N1 i Nova S i novina Danas.

A kako je i čime ugrožena Vučićeva porodica?

Vučićev sin, još kao maloletnik, a sada punoletni gradjanin Danilo Vučić, pre više godina, pojavio se prvi put u štampi kao učesnik incidenta na splavu, gde su ga, kako je pisalo, spasavale kobre, koje su ga kao štićeno lice, čuvale u to vreme. Incident se dogodio u kasnim noćnim satima.  Do sada, niko nije odgovorio šta radi maloletnik, pa makar to bio i predsednikov sin, na problematičnim splavovima u dva, tri sata posle ponoći.

Zatim se mladi Danilo, slikao sa navijačima, na svetskom prvenstvu u Sočiju, u Rusiji. I tada se digla prašina zbog pisanja medija. I taj slučaj je okarakterisan kao napad na predsednikovu porodicu.

Novinarka KRIK-a na zadatku, Bojana Pavlović je fotografisala juniora Vučića u kafiću sa grupom kriminalaca. Pre nego što su oni uspeli da joj otmu telefon i obrišu fotografije, uspela je da snimke pošalje redakciji, pa su se ubrzo našli na stranicama štampe. Bojana se, srećom, izvukla iz tog napada, bez posledica. Ali su verbalni napadi na nju i medije koji su to objavili, danima bili pod paljbom  SNS-ovaca i samog predsednika.

Svaki put, kada je trebalo preusmeriti važne teme na "sporedni kolosek", i kada se,  Danilo Vučić, negde pojavio kao “prisutni gradjanin” paljba po neistimišljenicima, a posebno prema neposlušnim medijima se razbuktavala. Horsko pevanje o napadu na porodicu Aleksandra Vučića bilo je sve glasnije.

Ja sam do sada o napadima na mladjeg Vučića čula uglavnom od njegovog oca. Da on nije komentarisao javno, i tako pokretao lavinu, ne bismo ni znali da su se “napadi” dogodili.

Danilovo kretanje, kao štićenog lica, nije ni nepoznato, ni neodobreno. Na svako ugrožavanje, morale su da reaguju nadležne službe. A ne da njegov otac, u propagandnom maniru, podiže tenzije. 

Aleksandar Vučić, bez obzira na predsedničke obaveze, nije oslobodjen roditeljskih obaveza. Ako je na tu brigu zaboravio, onda je on odgovoran. Jer, štampa samo beleži dogadjaje.  Ispada da su krivi oni koji su pisali u kakvom se društvu kreće mladi Vučić, a ne da je Danilo birao sebi pogrešno društvo. A, ako predsednik smatra da je društvo njegovog sina odgovarajuće, onda nema nikakvih napada na njega.

Savesni roditelj je morao da se interesuje za odrastanje i razvoj svog deteta, pogotovu ako se u štampi pojave neprihvatljive vesti. Da proveri samog sebe, da li je dovoljno učinio da dete ne krene pogrešnim putem.

Mladi Vučić je, i kao učenik - od prvog razreda osnovne škole, do kraja školovanja, bio u nadležnosti vaspitača i nastavnika, koji su morali da signaliziraju ako je dete koje im je povereno, ugroženo ili daje znake neobičnog ponašanja. Morala je da postoji saradnja izmedju porodice i škole, kako se ne bi dogadjale nevolje.

Potpuno je nebitno čime se otac bavi, da li je predsednik države ili noćni čuvar, on je prvo roditelj deteta. Ako nije u stanju da sačuva svoje dete, mora se postaviti ozbiljno pitanje koliko je sposoban da čuva državu (predsednik) ili banku, fabriku, muzej... (ako je čuvar). Najgore je ako se roditelj zaneo toliko da je zaboravio da je zloupotreba dece u političkim akcijama zabranjena. A još je teže, ako je to uradio svesno. 

Krajnje je vreme da se na parolu o ugroženosti porodice predsednika Srbije stavi tačka. Da se sve postavi na svoje mesto. Svaki nastavak zloupotrebe ove teme nanosi nesagledivu štetu upravo njegovoj deci. 

Konačno, Aleksandar Vučić bi morao da shvati da su javne ličnosti izložene javnoj pažnji, pa i kritici. Od toga nisu poštedjeni ni članovi porodica. Ko to ne može da izdrži, ne kandiduje se, vodi miran porodični život!

Prvi čovek države morao bi da posluži svima kao dobar primer!