Napad Aleksandra Vučića i njegovih saradnika na novinare i medije zbog "ugrožavanja" njegove porodice, postao je uobičajena pojava. Meta su uglavnom televizije N1 i Nova S i novina Danas.
A kako je i čime ugrožena Vučićeva porodica?
Vučićev sin, još kao maloletnik, a sada punoletni gradjanin Danilo Vučić, pre više godina, pojavio se prvi put u štampi kao učesnik incidenta na splavu, gde su ga, kako je pisalo, spasavale kobre, koje su ga kao štićeno lice, čuvale u to vreme. Incident se dogodio u kasnim noćnim satima. Do sada, niko nije odgovorio šta radi maloletnik, pa makar to bio i predsednikov sin, na problematičnim splavovima u dva, tri sata posle ponoći.
Zatim se mladi Danilo, slikao sa navijačima, na svetskom prvenstvu u Sočiju, u Rusiji. I tada se digla prašina zbog pisanja medija. I taj slučaj je okarakterisan kao napad na predsednikovu porodicu.
Novinarka KRIK-a na zadatku, Bojana Pavlović je fotografisala juniora Vučića u kafiću sa grupom kriminalaca. Pre nego što su oni uspeli da joj otmu telefon i obrišu fotografije, uspela je da snimke pošalje redakciji, pa su se ubrzo našli na stranicama štampe. Bojana se, srećom, izvukla iz tog napada, bez posledica. Ali su verbalni napadi na nju i medije koji su to objavili, danima bili pod paljbom SNS-ovaca i samog predsednika.
Svaki put, kada je trebalo preusmeriti važne teme na "sporedni kolosek", i kada se, Danilo Vučić, negde pojavio kao “prisutni gradjanin” paljba po neistimišljenicima, a posebno prema neposlušnim medijima se razbuktavala. Horsko pevanje o napadu na porodicu Aleksandra Vučića bilo je sve glasnije.
Ja sam do sada o napadima na mladjeg Vučića čula uglavnom od njegovog oca. Da on nije komentarisao javno, i tako pokretao lavinu, ne bismo ni znali da su se “napadi” dogodili.
Danilovo kretanje, kao štićenog lica, nije ni nepoznato, ni neodobreno. Na svako ugrožavanje, morale su da reaguju nadležne službe. A ne da njegov otac, u propagandnom maniru, podiže tenzije.
Aleksandar Vučić, bez obzira na predsedničke obaveze, nije oslobodjen roditeljskih obaveza. Ako je na tu brigu zaboravio, onda je on odgovoran. Jer, štampa samo beleži dogadjaje. Ispada da su krivi oni koji su pisali u kakvom se društvu kreće mladi Vučić, a ne da je Danilo birao sebi pogrešno društvo. A, ako predsednik smatra da je društvo njegovog sina odgovarajuće, onda nema nikakvih napada na njega.
Savesni roditelj je morao da se interesuje za odrastanje i razvoj svog deteta, pogotovu ako se u štampi pojave neprihvatljive vesti. Da proveri samog sebe, da li je dovoljno učinio da dete ne krene pogrešnim putem.
Mladi Vučić je, i kao učenik - od prvog razreda osnovne škole, do kraja školovanja, bio u nadležnosti vaspitača i nastavnika, koji su morali da signaliziraju ako je dete koje im je povereno, ugroženo ili daje znake neobičnog ponašanja. Morala je da postoji saradnja izmedju porodice i škole, kako se ne bi dogadjale nevolje.
Potpuno je nebitno čime se otac bavi, da li je predsednik države ili noćni čuvar, on je prvo roditelj deteta. Ako nije u stanju da sačuva svoje dete, mora se postaviti ozbiljno pitanje koliko je sposoban da čuva državu (predsednik) ili banku, fabriku, muzej... (ako je čuvar). Najgore je ako se roditelj zaneo toliko da je zaboravio da je zloupotreba dece u političkim akcijama zabranjena. A još je teže, ako je to uradio svesno.
Krajnje je vreme da se na parolu o ugroženosti porodice predsednika Srbije stavi tačka. Da se sve postavi na svoje mesto. Svaki nastavak zloupotrebe ove teme nanosi nesagledivu štetu upravo njegovoj deci.
Konačno, Aleksandar Vučić bi morao da shvati da su javne ličnosti izložene javnoj pažnji, pa i kritici. Od toga nisu poštedjeni ni članovi porodica. Ko to ne može da izdrži, ne kandiduje se, vodi miran porodični život!
Prvi čovek države morao bi da posluži svima kao dobar primer!
