KAKO JE JEDAN OSNOVAC NAUČIO ŠTA JE PRVI MAJ-DANAS JE TAJ DAN!

PRVOMAJSKI POKLON MOJE DRUGARICE M.M. 

pa, da ga podelim sa vama!!!

Prvi Maj Učiteljica nas je pitala da li znamo šta je to 1. maj - i svi su ćutali, samo sam se ja javio: "To je dan kada bi tata trebalo da primi platu, ali je nije primio! Nije ni 1. aprila, ni 1. marta, ni februara, januara... U decembru je pozajmio za prasence od teče, ali mu još nije vratio, i kad god zove, mi moramo da kažemo da tata nije tu, iako se krije u ve-ceu kao da teča može da vidi kroz slušalicu." Lupila mi je čvrgu i rekla da sednem... Objasnila nam je da je reč o prazniku rada i rekla da svako od nas, kada ga prozove, ustane i kaže čime mu se roditelji bave i šta bi voleli da budemo kad porastemo? Kada je došao red na mene rekao sam: "Moj tata privremeno radi na železnici, leži na šinama... Svako jutro se obuče kao da ide na posao u staru firmu, koju je sad kupio čika Mile koji je nekada bio portir, i ode s kolegama da malo leže na pruzi, a mama zalupi vrata i kaže: "Dabogda vam naleteo teretni iz Lapova kad niste hteli sa Miletom u stranku..." Mama je završila neki teški fakultet, ali u tubi za diplomu sad drži flašicu rakije za koju tata ne zna,  pa otpije nekoliko "semestara" čim on izađe iz stana... Posle se svađa sa komšinicom čiji muž često pijan piški u liftu... a on radi u nekom ministarstvu kao ekspert za nešto... Inače, mama je nekada radila u banci, ali joj je šefica dala otkaz zato što se ispostavilo da ima previše škole da bi ostala na radnom mestu koje se sviđalo šeficinoj kozmetičarki,  i premale grudi da bi je prebacili na šalter... Htela je da proda tatinog "juga" i dedin 'Orden rada sa zlatnim vencem' i skupi pare za jaku"četvorku" - rekli su joj da za te pare ne može da sredi ni kurje oči, a kamoli da nabaci tranzicione grudi... Na sreću, ona komšinica nije zlopamtilo, pa ponekad pozove mamu da joj za 500 dinara očisti stan... i oriba lift kad se komšija ekspert vrati s posla. Nije komšinici teško da to i sama uradi, ali nema vremena od kada se zainatila da završi srednju školu... Kaže da uspešnog muža mora da prati i ambiciozna žena, a i ne može drugačije da je ubaci kod sebe u ministarstvo kao savetnika... Što se onog dela "šta bih voleo da budem kad porastem" tiče, tu sam baš bio u nedoumici! Mislim, dvoumim se da li da postanem tajkun, kao Đurin tata, u čijoj firmi razredna popodne radi kao sekretarica, pa joj se i u školi ponekad omakne da Đuri kaže "šefe", ili da postanem političar? Kada smo bili mali, Đurin tata, čika Joca, je često išao u Zabelu, valjda su tamo imali vikendicu, ali mama nikada nije htela da vodi i Đuru kada bi vikendima išla u posetu. Koliko sam shvatio, on se tamo aktivno bavio poljoprivredom i izgleda da mu je baš super išlo čim je posle nekoliko godina kupio nekoliko firmi, pa za njega danas rade čak i čika policajci koji su nekada dolazili po njega da ga vode u vikendicu, a on im lupa zauške, tera ih da rade sklekove i ne daje im platu.  Stvarno ne znam da li to ili da idem u poslanike? Tata je više za ovo drugo, naročito otkad su javili da je neka polugola teta pokušala da uđe u Skupštinu, a on dreknuo na televizor: "Ostavite je na miru - čula žena da je politika kurva, pa došla kod svojih! Eto, sad imate kvorum!"  "Dobro je, sine, izgleda da j..u još nekog osim nas u mozak" - okrenuo se prema meni i pomilovao me po glavi, dodavši: "U poslanike će tebe tata, u poslanike,  ali da zoveš i tatu u poslanički klub kad vam dođu ovakve delegacije u uzvratne posete"...  Moj uzor je čika Velja, on se bije i psuje za platu i niko ga ne tera u ćošak kao mene...  Inače, izgleda da se situacija kod tate na poslu popravlja, otkad im je bio u poseti neki fin čika, Rasim, ćale se više ne vraća onoliko ukočen kući - dobili su  neke anatomske uloške za dugotrajno ležanje na šinama, pa sad kaže da mogu tako i do penzije!  Mama i dalje navija za onaj teretni iz Lapova, hvatajući se za "diplomu" sve češće, a ja za tu penziju koju tata pominje - kaže to je sigurna lova na koju mogu da računam ukoliko se ostvari mamina želja?  Eto, priznajem da mi ni posle svega nije ništa jasnije zašto je taj 1. maj toliko važan datum kad od cele porodice radi samo baka, umesto da se kod kuće odmara i gleda španske serije? Mada, nije joj loše - po ceo dan sedi ispred nekog WC-a  i daje ljudima toalet papir u zamenu za neku siću... Kaže da često sretne i neke od svojih bivših studenata, oni joj daju više para nego što treba - i ne traže kusur. Otpevao sam mami i tati pesmu koju nas je učiteljica naučila - "Da nam živi, živi rad" - dobio sam šamar od tate, a mama me je gađala diplomom...   Tek sad ništa ne razumem - zašto slavimo nešto što nas sve nervira? Izem ti praznik kad su svi ljuti na njega!!!

POSLEDNJI TRENUTAK ZA RAZUM!

 Treba dobro da razmislite o daljim koracima! I da "zamrznete"sujetu! trenutak je za zajednicke akcije, da sve ono sto radite solisticki ne bude uzaludno!

Zato, evo jos jednom, podsetnik!

OPOZICIJO,PROBUDI SE! POLITIKA NIJE VUČIĆEVA PRIVILEGIJA!

Nije nepoznata pojava da svaki neistomišljenik i protivnik vlasti dobije etiketu da želi da se bavi politikom. Svaki bunt nezadovoljnih, svaki protest, od vajkada je proglašavan političkim aktom. Čak se išlo dotle da se politički protivnik u kampanji, pred narodom obeleži kao ko zna kakav grešnik zbog težnje da osvoji vlast čemu upravo i služe izbori. Ali, ovoliko bezočnosti, beskrupuloznosti, laži, nedoslednlosti, ne biranja sredstava... kao sada u vreme vlasti "gospodara" Vučića, prevazišlo je sve.

Najgore što se desilo je da Aleksandar Vučić, preko svojih trbuhozboraca, targetira decu svojih protivnika,kao mete za odstrel. On, koji na samo pominjanje svoje porodice dobije napad, sada je preko šefa poslaničke grupe SNS Martinovića usmerio otrovnu strelu na sinove političara Zorana Živkovića i novinarke Olje Bećković. Samo on zna zašto su baš ovih dvoje njegovi "najžešći neprijatelji".

Vučić se ni posle tri dana nije oglasio da osudi takve postupke, čime je potvrdio da stoji iza njih; upravo on, koji LICEMERNO, na pitanja stranih političara odgovara da je to demokratsko pravo gradjana. Dakle, javno je demokratski, a tajno - nalog za odstrel! Za osvetu onima koji se ne slažu sa njegovom politikom. Javna je istina da niko iz Srpske npredne stranke ništa ne radi bez Vučićeve saglasnosti i odobrenja.

A njegova politika, koju već pet godina demonstrira - su lepe priče i lažna obećanja kojima se maskira pljačka, laž, prevare, pretnje....  I svako ko time nije zadovoljan, njegov je neprijatelj! Državni neprijatelj.... jer, on je država!

Premijer je okružen ljudima spornog morala i prljavih ruku, koje uporno štiti. Brzopotezno reaguje kada ih brani, jer brani svoj udeo u njihovim poslovima. "Ne dam Gašića!, Ne dam Lončara! odzvanjalo je ne samo kao odbrana, nego kao pretnja. Nije "dao" ni  Sinišu Malog, koji je na sudu, pri razvodu, izjavio da za njegovih troje dece godišnju školarinu od 60.000 evra, koju nije prijavio, plaća "prijatelj" iz inostranstva, što nedvosmisleno ukazuje da je reč o visokom nivou korupcije. Nije dao ni rušilačku ekipu  Savamale...  Branio je plagirani doktorat Nebojše Stefanovića iako sam nije na akademskom nivou da ga kvalifikovano ocenjuje.

Ćutao je kad se na radnom mestu ubio radnik  "Goše" zbog siromaštva i neisplaćene zarade. Nije reagovao ni kada su njegovi "investitori" počeli da medjusobno rasprodaju deo po deo Srbije (primer je fabrika Goša). Imao je preča posla. Bio je u kampanji za predsednika.

Branio je te belosvetske "investitore" kada su se radnici žalili da moraju da nose pelene, kako ne bi gubilli vreme odlaskom u toalet. "Ja ne vidim te pelene!" rekao je,očekujući valjda da će radnici pred njim da skidaju gaće i pokazuju "dokaze".

Iako se u ekonomiju ne razume, neprekidno kao mantru ponavlja da će da se bavi ekonomijom, investitorima, zapošljavanjem.... obećava veće penzije, plate.... i tako svih proteklih pet godina. Samo  obećanja, za koja je valjda siguran da će biti brzo zaboravljena.
To isto obećava da će raditi i kada preuzme predsedničku fotelju, iako su dužnosti predsednika nešto drugo.

E, sad je aktivirao staru praksu: pošto već deeset dana gradjani, nezadovoljni stanjem u državi, pokradenim izborima, saznanjem da će još najmanje 5 godina da produži agoniju Srbije - protestuju i šetaju ulicama - novo uputstvo glasi da su ZAHTEVI STUDENATA, iako ne šetaju samo studenti - POLITIČKI.

Pa šta? Jesu politički, jer nam politika uvek, posebno VUČIĆEVA, ugrožava život!!! Jer, politika koju on vodi preti da Srbija bukvalno nestane. Njegovi strani investitori, koje obilno subvencioniše, poput Goše, Jure, Železare, Etihada, Beograda na vodi... i dr. malo po malo, zauzimaju teoritoriju Srbije.

Devedesetih godina je izrečena "KLETVA" da će se Srbija, na kraju, svesti na beogradski pašaluk. Vučić ubrzano i uporno radi na tome. Konačno, posle njega, ko god od nas doživi da mu vidi ledja, živeće u ropstvu njegovih stranih "investitora" koji su u Srbiju investirali  NAŠE PARE!

A oni koji bi trebalo da se aktiviraju, koji upravo zato i postoje i kojma je dobar  deo Srbije dao poverenje - dakle, opozicija, ne rade svoj posao.

Umesto da stanu na čelo kolone, ispred  naroda koji ih je birao, da se legitimišu kao vodje koje žele promene i zbog čega praktično postoje - SADA SE BRANE DA SA PROTESTIMA NEMAJU VEZE! Pravdaju to željom da ne ISPRLJAJU studentsku ideju! Ispada da je, po njima, politika prljav posao.

Stvarno, gde ovo ima? Osim u Srbiji. Znači, politička opozicija (jer, opozicija smo svi mi koji nismo zadovoljni, ni saglasni sa onim što nam radi Vučić i njegova kamarila), čeka da revoluciju izvede narod na ulicama, a onda će oni "čistih ruku" da dodju na vlast.

Ako se ovako budu distancirali i čekali svoj trenutak, do takve revolucije nikada neće doći. Ostaćemo u ropstvu Vučićevih investitora bar još narednih 600 godina, koliko je Srbija robovala pod Turcima.

Svi, bez izuzetka, poltiičari - levi,desni, nacionalni, ostrasceni šovinisti i ini su, pre svega, narod Srbije. Svi su u politiku ušli u želji da svoje ideje sprovedu u delo.

Zašto bi to bila jeres za narod, pre svega za opoziciju. Zašto se funkcioneri opozicije stide svog  učešća u protestima protiv loše vlasti?

Moj osnovni razlog da razgovaram o politici, a zatim i da svojim prisustvom na protestu i u svim aktivnostima, uključujući i glasanje, učestvujem, jeste činjenica da mi politika ugrožava egzistenciju, ugrožava život! Što sa ovakvom politikom moja deca nemaju budućnost! Što moj blizak rodjak, pravnik sa pravosudnim ispitom i porodicom koju treba da izdržava, u 36.godini nema posao, što nikad neće moći da zaradi penziju! Što jedan član moje porodice mora da putuje hiljade kilometara van granica Srbije da bi držao predavanja na univerzitetu, a iz te države su ovde u Beograd došli polupismeni sa kupljenim diplomama i zauzeli mesta koja bi trebalo da popune mladi stručni ljudi, koji su svoje doktorske i druge diplome stekli vrednim radom a ne političkim vezama.

I što NE ŽELE da preko članske knjižice bilo koje partije, a posebno SNS, "dobiju" posao za koji su se školovali i kvalifikovali.

Politika se bavi nama, a ne mi njom!

Zato mislim da je licemerno od svih - od vlasti koju je izabrao nepismen narod, do opozicije koja se plaši da ostvaruje svoj zadatak i ulogu - pravdajući svoju uzdržanost "da ne bi ISPRLJALI časne i čiste studentske namere".  Što licitiraju da li su politički ili gradjanski zahtevi da se smeni predsednica parlamenta, koja ne radi svoj posao nego sprovodi Vučićeve naloge; traže da se raspusti REM koji nije radio svoj posao i u kome su i neki ljudi sumnjivog morala; a u  vladi sede ljudi koji su pravo iz zatvora seli u ministrstke fotelje... i čiji kriminal štiti premijer i novoizabrani predsednik.

Ti studenti su naša deca! Distanciranje od njihovih zahteva je distanca od njih!

Politika je naša sudbina. Samo kroz političke aktivnosti  možemo izboriti spas za sve nas - tačnije za ono što je od nas preostalo.

A sve nas je manje, upravo zbog  loše politike!!!