KOLIKO KOŠTA NOVINARSKA HRABROST?

Brankica Stanković, urednica Insajdera, godinama zivi sa policijskom pratnjom. Radi uz prisustvo obezbedjenja. Podize i neguje dete, piše, traga za istinom, za pravdom. Raskrinkava i razotkriva opasni kriminal i korupciju.. živi kao talac ... Ovih dana dobila je svetsku nagradu za hrabrost.

Dnevnik "Danas" je nedavno, kao u vreme zloglasnog Vučićevog Zakona o informisanju, platio pet miliona kaznu. Navodno, jer nije na vreme izvestio nadležne o zapošljavanju dva invalida. Zapravo, "Danasu" je tražena greška jer vlast nije zadovoljna njihovom nepokornošću. Sad im se, eto, pružila prilika.

Neposlušni nedeljnik "Vreme" targetiran je od premijera lično, jer ne posustaje u razgolićavanju mnipulacija, prevara, pljačke....

I u Vučićevo ministarsko vreme postojali su poltroni i poslušnici, ali i mi, slobodnomisleća snaga koja se nije predavala. Lepili smo jedanput nedeljno imena nečasnih sudija na stub srama ispred Nušićevog spomenika na Trgu Republike. Protestovali, skupljali novac da za kolege platimo kaznu, okupljali se u Medija centru. I kad se nismo voleli bili smo zajedno....

Sada je muk! Novinari ćute! To kao da nije problem esnafa, nego lični. Ćute i NGO. I pravosudje.... Novinaska udruženja izdaju saopštenja koja nikoga ne obavezuju...

Dokle, bre! Ima li vas, kolege? Izadjite iz tih rupa u kojima čučite i mislite da ste se spasli. Nije vreme za ćutanje i poltronisanje. Kad tad, svi ćete stići na red, ali tada više neće biti nikoga da se buni. Da stane u vašu odbranu. A strategija: razbiti mase u manje grupe da bi se lakše savladale, uvek uspeva. Mislite o tome!

D E P O

Od trenutka kada su se oglasile vatrogasne sirene, malo pre osam, do negde pola sata pre podneva, u Tržnom centru "Depo" na Bulevaru kralja Aleksandra sve je bilo gotovo. Sudbina, nade,planovi, roba, zarada...  za 160 porodica sve je postalo zgarište.

Pečurka koja je u osam sati ličila na Hirošimu, nestala je, miris dima je jenjavao. Oko ostataka zgrade još razvučene cevi, parkirane vatrogasne cisterne i zapanjeni vlasnici nestalih štandova. Nemi. Gledaju u prazno. Uglavnom nisu raspoloženi za razgovor. Jedna od njih, Ruža S. ipak prihvata.

- Nas petoro je ovde radilo: sin, snaja, ćerka, zet i ja. Imam i unuke. Živeli smo od Depoa. Sad je sve nestalo. Juče smo preuzeli novu robu, jer počinje jesenja sezona, zadužili smo se 15 hiljada evra. Sve to je izgorelo. Ostao nam je dug koji moramo da platimo.

- Jeste li osigurani?

- Osigurana je samo zgrada, mi pojedinačno nismo. Bilo nam je skupo... Ne znam da li  vlasnik objekta ima neke obaveze prema nama korisnicima, jer je održavanje zgrade njegova obaveza...

- Znate li šta se ustvari desilo? Kako se zapalilo?

- Niko još ne zna. Sumnjaju na elektroinstalacije. A to je trebalo da održava vlasnik.... ali, već se ovde priča da je nekome zapela za oko ova lokacija... dobar plac na dobrom mestu.... Delegacija našeg udruženja otišla je do Skupštine grada. Ne znam da li danas, pošto je subota, ima nekoga tamo...

Polazim, a Ruža mi, pozdravljajući se, kaže: napišite, molim vas, neka ljudi vide i čuju našu muku, našu nesreću.  Izračunajte koliko nas je jutros ostalo bez ičega. Svaka tezga izdržavala je bar po jednu porodicu, neki i više. Mnogo nezaposlenih ljudi je ovde našlo spas. Pomnožite tih 160 sa pet, šest... Možda će se neko setiti  da nam pomogne.

U IŠČEKIVANJU SUDNJEG DANA

Ovo je razmisljanje i strepnja jednog beogradskog penzionera.

                                   LAPOT, NEGO ŠTA!

            Bliži nam se septembar – sudnji mesec za nas penzionere. Sa strahom ga očekujemo. Još ne znamo šta će nas snaći. Kako ćemo preživeti, to ćemo tek videti.  Nema se kud. Budžet mora da se popuni da bi država preživela. Nije uteha što neki finansijski stručnjaci kažu da je ono što će se od penzionera uzeti kap u moru deficita. Ali  sta vrede ta saznanja? Moramo da prihvatamo sve što vladini stručnjaci osmisle.

            Premijer kaže: ako izdržimo, za 4 – 5 godina  čeka nas svetlija budućnost. Malo sam skeptičan. Od nas starih verovatno će neko i dočekati da ga obasja sunce u državi blagostanja u kojoj će svi biti zaposleni, mladi neće bežati u inostranstvo, već će svoje znanje koristiti za dobrobit Srbije. Naši unuci provodiće dane u pesmi i veselju, maltene teći će med i mleko. Samo, naravno treba dotle preživeti.

            Imam dosta godina ali i dobro sećanje. Pamtim ko je iz PIO Fonda uzeo novac za Sava centar, Vrnjačku Banju, Gazelu, … I nikada ga nije vratio. Nismo dobili ni dividende za naš suvlasnički deo.

            Svaka vlast se trudila da očerupa penzioni fond u ime opšte dobrobiti za buduća neka pokolenja.

            Današnje penzije nisu usaglašene sa troškovima života. Ono što je Ustavom i zakonom zagarantovano obezvredjeno je sramotnim procentima povremenog povećanja penzija. A država galantno, umesto jednog ili dva procenta uzima 10, 15,a možda i 20 odsto. Uzima koliko joj treba I to od njugroženije grupe gradjana. Penzioneri će biti do zla boga srećni ako se sve završi sa 10 %.

            Razgovarajući sa kolegama penzionerima došli smo do jedinstvenog zaključka. Osećamo se neprijtno što toliko dugo živimo ugrožavajući napredak Srbije.

            Ima rešenja! LAPOT, NEGO ŠTA!

                                                                                  Dr Miroslav Todorović

                                                                                              Beograd

ponavljanje istorije

da li vam je nesto od ovoga prepoznatljivo? vredi ponovo procitati!

 

Владислав Петковић Дис: НАШИ ДАНИ

Развило се црно време опадања,
Набујао шљам и разврат и пороци,
Подиг'о се трули задах пропадања,
Умрли су сви хероји и пророци.
Развило се црно време опадања.

Прогледале све јазбине и канали,
На високо подигли се сутерени,
Сви подмукли, сви проклети и сви мали
Постали су данас наши суверени.
Прогледале све јазбине и канали.

Покрадени сви храмови и ћивоти,
Исмејане све врлине и поштење,
Понижени сви гробови и животи,
Упрљано и опело и крштење.
Покрадени сви храмови и ћивоти.

Закована петвековна звона буне,
Побегао дух јединства и бог рата;
Обесимо све празнике и трибуне,
Гојимо се од грехова и од блата.
Закована петвековна звона буне.

Од пандура створили смо великаше,
Достојанства поделише идиоти,
Лопови нам израђују богаташе
Мрачне душе назваше се патриоти.
Од пандура створили смо великаше.

Своју мудрост расточисмо на изборе,
Своју храброст на подвале и обеде,
Будућности затровасмо све изворе,
А поразе прогласисмо за победе.
Своју мудрост расточисмо на изборе.

Место светле историје и гробова
Васкрсли смо све пигмеје и репове;
Од несрећне браће наше, од робова,
Затворисмо своје очи и џепове.
Место светле историје и гробова

Остала нам још прашина на хартији
К'о једина успомена на џинове;
Сад сву славу пронађосмо у партији,
Пир поруге дохватио све синове.
Остала нам још прашина на хартији.

Под срамотом живи наше поколење,
Не чују се ни протести ни јауци;
Под срамотом живи наше јавно мнење,
Нараштаји, који сишу к'о пауци.
Под срамотом живи наше поколење.

Помрчина притиснула наше дане,
Не види се јадна наша земља худа;
Ал' кад пожар подухвати на све стране,
Куда ћемо од светлости и од суда!
Помрчина притиснула наше дане.

1910.

IMA LI NAM SPASA - OD NAS SAMIH?

Za testiranje javnog mnjenja kod nas je, nesumnjvo, najbolja zelena pijaca. Kao redovni posetilac Starog Djerma u Beogradu u to sam se nepogrešivo uverila mnogo puta, posebno pred izbore i u brojnim kriznim situacijama.

Kada čujemo napade na političke protivnike, na opoziciju, od Zorana Babića, Aleksandra Martinovića i drugih SNS-ovaca, onda je to očekivani redosled stvari. Ali, problem je kada  proizvodjači i preprodavci paprika, krompira ili kora za pitu svoj oprvdani gnev što im je loše, izliju na one u koje je upro prst neprikosnoveni vodja Srbije. Jer, njima nije jasno ono što pričaju, političari i mediji su im zatrovali dušu. Neuki i neiskvareni, bezrezervno veruju televiziji i Informeru.

Gospodja, čije ovde ime ne pominjem, važi za ćestitog i dobrog čoveka. Penzija, koju je teškim radom stekla, nije joj dovoljna za život,  pa je prinudjena da pod stare dane radom na tezgi dopunjava skromni budžet. Prodaje odlične kore za pitu. I još ponešto.
E, danas su gospodju od ranog jutra razbesnele neke "političke" vesti. Čula je na nekoj od brojnih televizija da je Bojan Pajtić otišao na letovanje u Hrvatsku.

- Pa šta? -pitam, ne shvtajući koliko žuči se nagomilalo u njoj.
- Kako šta? Pa jesmo li mi ratovali sa njima, a on sad ide tamo da ladi ....?!
- Ima čovek pravo da letuje za svoj novac gde hoće!' kažem. 
- On je lopov! Smanjiće nam penzije...

Shvatam da je djavo odneo šalu i pokušavam da joj biranim rečima objasnim da odluku o smanjenju penzija ne donosi opozicija nego skupštinska većina. Ne vredi. Ona i dalje seva kao nedavne munje.

- Kažite mi, molim Vas, kako će to Pajtić smanjiti penzije, kad vlast drže naprednjaci vec tri godine?
- Pa, moraju da nam smanje, jer je Pajtić sve pokrao.... i sad to troši u Hrvatskoj, na moru...
- A, ako je lopov zašto ga ne uhapse? pitam.
- Hapsiće, hapsiće, ne brinite!
- Vidim, hapsili su i Miškovića pa sada sa njim saradjuju!
- Ako je to dobro za državu....
Ja nastavljam sa argumentima, a gospodjin kolega sa susedne tezge mi pomaže:
- Evo, sad i Beka postavljaju u Železnici... dodaje momak i pita:
- Otkud sad Beko....?
Gospodja nastavlja:
- Dobro, možda Beko jeste lopov, ali sad je bogat, pa ne mora da više krade...
Onda ja preuzimam inicijativu:
- I Djilas je bio bogat i nije morao da krade, pa su ga ipak smenili...
 - Nemojte Vi meni, - kaže prodavačica kora - da skrećete temu sa Pajtića. On letuje u Hrvatskoj...
- Pa i Toma Nikolić letuje u Turskoj, a mi smo pod Turcima robovali 500 godina.... a osim toga, išao je u Hrvatsku i tamo se ljubio sa hrvatskim predsednikom i ostalima. Njemu ne zamerate?
- Jedino mi se ne svidja što predsednik služi svoju ženu u njenoj fondaciji. .. a ne znam ni otkud njoj te pare koje njih dvoje dele po Srbiji, ali....
-Aha, tu smo! A Djilas, Pajtić, Tadić.... nisu nikada i nigde vodili svoje žene i one nisu učestvovale u politici, kažem ja malo pobednički.
-To jeste! Ali, Pajtić je lopov. Lepo su rekli na televiziji....

Marketing SNS je uspeo. Gospodja Kora je poverovala. I nije jedina. Rekoh, pristojna žena. Izgledala je i razumno. A šta tek da očekujemo od onih koji to nisu.

Koliko vode će proteći Dunavom i Savom dok se ovaj naarod osvesti?

KO JE UBIO LUKU JOVANOVIĆA?

Na prvi pogled činilo se da je policija stvarno postala efikasnija, jer je, istina posle skoro dve nedelje, otkrila i uhapsila ubicu Tijane Jurić. Visok nivo angžovanja potvrdili su ministar i direktor policije, svojim prisustvom uvidjaju, a direktor policije i sahrani nesrećne devojčice.

U isto vreme, nedaleko od sedišta Vlade Srbije, ovde u Beogradu, na Brankovom mostu, UBIJEN JE mladić Luka Jovanović.Usmrtio ga je automobilom "nepoznati" vozač.  Mesto zločina pokriveno je video nadzorom. Utvrdjeno je da je Luku ubio automobil "kantrimen".Ali, od ubice ni traga ni glasa!

Ko se to igra sa našom decom? Čemu cela ova "parada" sa nadzorom, ako su, kako kaže zvaničnik MUP-a, snimci neupotrebljivi. Zašto se onda uopšte troši novac i stvara privid o našoj bezbednosti.
Ili je u pitanju neki VAŽAN UBICA, koga treba sačuvati?!

Neka mi ne zameri nesrećna porodica Jurić, ali,u nedostatku pravih informacija, počinjem da sumnjam da je toliko angažovanje policijskog vrha oko ubistva njihove ćerke možda trebalo da skrene pažnju javnosti sa ubistva Luke Jovanovića.

Aktuelni premijer AV mnogo puta je ponavljao da neće biti zaštićenih i da će za svoja dela svi odgovarati. A policija "radi na slučaju", ali sa, za sada, nikakvim rezultatima.

Šta se ovde može zaključiti? Ili je policija nesposobna, ili nas neko laže i pokušava da sakrije istinu o zločinu?  U svakom slučaju nepošteno!

A premijer ovakvu policiju i njenu brigu o nama može da OKAČI MAČKU O REP!(koristim njegovu rečenicu).

SAUČEŠĆE PORODICAMA JURIĆ I JOVANOVIĆ!  Njima, na žalost, niko ne može da vrati u život decu!