Aleksandar Vučić je baš preterao. Na zasedanju Narodne Skupštine Srbije, izgubio je samokontrolu, pa je, umesto da odgovara na pitanja, prešao na kompromitaciju i vredjanje. Vrhunac zloupotrebe bio je kada je, “replicirajući” poslaniku sa Kosova Slaviši Ristiću, koji nije deo SNS-ove Srpske liste, obratio se gradjanima Srbije(!) da bi ih "obavestio" kako je Ristić primao nekakav novac od kosovskih vlasti. Pritom je mahao navodnim dokumentom, koji, eto, “slučajno” ima kod sebe.
Tako je, uglavnom, "odgovarao" na sva neugodna pitanja, kojih nije bilo malo.
Nije prvi put da tim Srpske napredne stranke u toku sednice, prikuplja podatke i dokumente, kojima kompromituje protivničkog poslanika. U poslednjem višestranačkom mandatu, pre Vučićeve jednopartijske skupštine, tadašnji šef poslaničke grupe SNS Aleksandar Martinović mahao je lekarskim dijagnozama poslanika Zorana Živkovića, nepristojno i neprimereno, da je Živković morao da pokaže ožiljke od saobraćajne nesreće.
Nedavno je poverenik za informacije i zaštitu podataka o ličnosti, prigodnim spotom obaveštavao gradjane zašto i kako treba da čuvaju lične podatke. I pozivao da se obrate toj instituciji radi zaštite.
Videli smo mnogo puta da je Aleksandru Vučiću dostupno sve - od ličnih podataka svakog gadjanina, do informacija gde je ko i sa kim letovao. Sve državne službe rade za njegovu političku propagandu.
Uverili smo se da predsednik Srbije najgrublje krši sve postojeće zakone. Njegove zloupotrebe prelaze sve etičke, profesionalne i običajne norme. Burno reaguje na svako pominjanje njegove porodice, (iako je, suštinski, samim njegovim izborom, prirodno da su i on i porodica u centru pažnje javnosti), a istovremeno, ponavlja koliko neciji brat ima stanova. Ili čije ljubvnice brat je uhapsen zbog droge. To ponašanje izvan svih civilizacijskih normi utoliko je teže što je Aleksandar Vučić diplomirani pravnik, proglašen za najboljeg studenta prava.
Ponašanje predsednika Srbije postaje vrlo opasno. Do te mere da ćemo izgubiti i ono što je preostalo od nekadašnjeg ugleda i poštovanja srpskog naroda. Videli smo to ovih dana kada su ambasadori 22 države, sa službom u Beogradu, zajednički intervenisali da se Europrajd, za koji je Srbija pre četiri godine dala saglasnost za održavanje u glavnom gradu, ne zabrani. Da imamo stabilnog, dostojanstvenog i poštovanog vodju nacije, nikome ne bi palo na pamet da se meša u unutrašnje stvari države domaćina. Niti bi šef države dozvolio ovakve skandale i sramotu.
Lični podaci gradjana su, po zakonu, zaštićeni, a njihova dostupnost, pre svega kada su u pitanju bankarski ili zdravstveni podaci, moguća je jedino sudskom odlukom. A i tada samo za konkretne svrhe, a ne kao propagandni spot Srpske napredne stranke, što Aleksandar Vučić i njegovi partijski podanici redovno čine. Svedoci smo brojnih kleveta nedužnih ljudi, koji su skupo platili svoje nepristajanje i neposlušnost.
Kako ćemo biti sigurni da jednoga dana, mi neposlušni, nećemo doći pod njegov propagandni “nož”, da počne da se, na primer, meša u brakove praveći intrige i izmišljajući afere, jer ne može da ućutka kritičare. To je oprobani model perjanog jastuka, koji se posle rasipanja pokupi, ali nikada do kraja. Uvek ostaje strepnja da, možda, u nekom sledećem trenutku, Vučićevu intrigu može da zloupotrebi i komšija, ili ljubomorna žena.
Kako možemo da verujemo da nam tajne službe ne “ulaze” u stanove, kupatila, krevete...? Da li će strah narasti toliko da više nećemo smeti ni u kući medjusobno da komuniciramo? Da ćemo morati da se sporazumevamo dopisivanjem i mimikom u sopstvenom domu?
Ovo skandalozno ponašanje prvog čoveka Srbije mora da prestane. Predsednik se mora UPRISTOJITI, da bi mogao da to traži i od gradjana.
