Jedanaestog maja, odmah po zatvaranju biračkih mesta, u Srbiji je počela postizborna kombinatorika. I pre nego što je Republička izborna komisija zvanično saopštila rezultate, neke nove koalicije, o kojima se u toku kampanje samo šuškalo, obnarodovale su svoje namere. Groznica: ko će s kim, ubrzo se pretvorila u najprljaviju trgovinu. I, po principu “svaka ptica svome jatu”, skupine, srodne po ideologiji i mentalitetu, najviše su napredovale u dogovorima oko podele vlasti u srpskoj prestonici. U izgledu je klasična srpska svadba. Mladoženja je spreman, kum čeka ko zapeta puška, samo se mlada nešto nećka. Tvrdi pazar! I bi i ne bi. A da li će venčanja biti, ovoga puta zavisi od lidera SPS Ivice Dačića. Ovog proleća stranka pokojnog Slobodana Miloševića najpoželjnija je politička udavača.
A kako iz etičkog ugla izgleda srpska politička scena ovog proleća, govori prof.dr. Ratko Božović, kulturolog.
Kako vam, sa etičkog aspekta, izgleda ova naša postizborna kombinatorika? Da li ste, devedesetih godina, mogli da zamislite da ce SPS, za demokrate, biti poželjan partner?
Božović: U nas se odavno dešava kao moguće ono što se činilo da je nemoguće. To je opšte mesto naše političke stvarnosti. Što se tiče morala, ovde se dogodilo moralno samoubistvo. Kad je došlo do drastičnog obezvredjivanja ljudskih života i drugosti, tada su se salto morale i salto mortale našli u apsurdnom zagrljaju. Čini se da je taj zagrljaj trajno stanje. To je razlog što ovde nije prisutna stagnacija već regresija. Bojim se da napredujemo u nazadovanju. U tome smo nenadmašni igrači. Nisu Tadićevi demokrati u svemu ovome nevine žrtve. Nisu istrajali na diskontinuitetu, ostale su stare strukture tajne države. Omogućili su Koštunici da sa njima napravi ovaj džumbus.
Bili su se više opustili nego što je bilo normalno i racionalno. A to je opasno u bezdanu vučje jame i mraku tajnih službi, nekadašnjih čuvara autokratskog režima. Ispostavilo se da je SPS daleko zreliji od DSS i spremniji na izazove budućnosti. Bar tako izgleda. To je za njih idealna prilika da realno osmisle levicu i socijaldemokratski prostor u političkom polju. Tako bi im se pružila prilika da udju u Socijalističku internacionalu. Ovo bi za njih bio popravni ispit, posle koga bi mogao i da poraste njihov rejting. Verujem da će to biti njihovo opredeljenje. Socijalisti imaju u najvišem rukovodstvu obrazovane kadrove, od kojih su neki bili moji briljantni studenti. Siguran sam da oni znaju kakva bi katastrofa za njihov identitet, opstanak i uspehe bila radikalna i radikalska opcija. Moglo bi se očekivati da ostanu usamljena dva Vojislava. Ne verujem, ipak, da je Srbija tako nisko pala da o njenoj sudbini odlučuje haški zatvorenik.
Očekujete li iznenajenja? I kakva?
Božović: Iznenadjenja bih video u Koštuničinoj varijanti. To bi bila čista katastrofa.
Kako Vam izgleda politička trgovina da po svaku cenu, sa minimalnom izbornom podrškom (oko 12 odsto) zauzme pemijersku fotelju, po treći put?
Božović: Premijeru je prešlo u naviku da na tudjim plećima pliva po uzburkanom političkom moru. Tako je to od vremena DEPOS-a, DOS-a, pa sve do današnjeg dana. Ponovo bi hteo da sa beznačajnim udelom u biračkom telu igra odlučujuću ulogu. I da se osveti demokratama koji su ga greškom omogućili da im se osveti po svaku cenu. Po cenu budućnosti Srbije u koju se zaklinje. To je apsurd. Neverovatno je pomoću kojih snaga u društvenom polju ovaj kobajagi demokrata hoće ponovo da se pita. Više ne bira sredstva da se dokopa vlasti. To se ne može drugačije objasniti nego da se razboleo od vlastoljublja. Jasno je da je izgubio meru u odnosu na prava, dužnosti i odgovornosti. To je sada političar bez savesti. Očigledno je da kod koga dominira nagon nad svešću, nemoral nad etikom, iza njegove potuljenosti skriva se arogancija, netrpeljivost, egoizam, zavist, mržnja i tvrdoglavost. To je dovoljno za institucionalni primitivizam koga on uspostavlja kao pogrešno odabrani politički stil. To je stil bez stila. Ili “malo morgen” stil, kako bi rekao arhitekta Bogdan Bogdanović.
Kakvi su, generalno, izgledi da se formira nova vlada?
Božović: Meni nije jasno zašto Tadić odmah posle izbora nije preuzeo inicijativu, nego je to prepustio Koštunici i njemu sličnima. Dogovori DSS i radikala uvijaju se u nekakve nebuloze o principima. Kakvi crni principi političara čiji se identitet gradi na neprincipijelnosti, mržnji I autizmu, na sramnoj manipulaciji kosovskom nesrećom. To nema nikakve veze ni sa kakvom ideologijom, a ponajmanje sa sudbinom Kosova i Metohije. Sve je to velika magla i velika simulacija. Kao u svakoj trgovini, ostaje da se vidi ko će koga više prevariti. Zato mi sve ovo liči na košmar, u kome ne bi bilo dobro da odluče mržnje, animoziteti i osvete. Tu je već trgovina blago božije.
Imajući u vidu tok pregovora, kome se ovde moze verovati?
Božovć: Nikome se ne može do kraja verovati. Lažomanija je odrednica našeg političkog polja. Ona pred izbore, pre formiranja parlamenta i vlade doživljava svoj uspon. Ne može se nimalo verovati onima koji ponovo ustanovljuju manihejsku podelu na patriote i izdajnike.
Ponovo su na političkoj sceni stari patrioti koji su već nekoliko puta poginuli za otadžbinu, a od toga danas dobro žive. Tako ih je “nacrtao” naš aforističar Radivoje Dangubić. Naši patrioti ili ekstremisti i danas su seme zla i destrukcije.
