NAROD SRBIJE JE IZGLASAO DA NESTANE!

Učinila sam ogroman napor da savladam nezadrživo gadjenje gledajući direktan prenos sednice Narodne skupštine Srbije, da uključim kompjuter...


 Srbija sa vlašću nikada nije imala sreće. Koga god su birali u svojoj dugoj istoriji, vraćala im se greška kao bumerang. Zbog toga su mnoge generacije  započele, živele i okončale svoje bivstvovanje u velikom eksperimentu.

Zašto se Srbiji to dogadja?

ZATO ŠTO NE VALJA NAROD!!! 

Narod je naročito posrnuo od smrti Josipa Broza, doživotnog predsednika Jugoslavije, čiji je Srbija bila najveći član.

Znam, mnogi će podsetiti da je to vreme ostalo upamćeno po Golom otoku, po diktaturi (proletarijata), po jednopartijskom sistemu, demokratskom centralizmu, velikom zaduživanju.... Naravno, nema savršenih sistema. Nema bezgrešnih ljudi.

Oni koji su posle Tita dolazili na vlast uništili su sve. Rasturili su državu, zavadili narod, složno započeli krvavi rat... Smetalo im je samoupravljanje, nesvrstanost, socijalizam... smetala im je istorija... Išli su toliko daleko da su čak i većini ulica promenili ime  i vratili Srbiju u srednji vek. Srbiju su pratila misteriozna ubijanja, pljačke, otimačine, uništavanje do tada zavidno uspešne privrede... Uveden je preki sud, naročito za neposlušne medije...

Štednju gradjana, za koju je garantovala država, potrošili su na finansiranje rata - van Srbije. Milošević je govorio da Srbija nije bila u ratu. Tačno je da niko od suseda nije ušao na srpsku teritoriju i nije ubijao u Srbiji. Ali Srbija jeste svuda, U Sloveniji, Hrvatskoj, BiH...
Dogodila nam se velika seoba mladih, stručnih, školovanih ljudi. Sadašnje izbegličke kolone koje  prolaze kroz Srbiju u želji da se domognu slobode i pristojnog života, neodoljivo podsećaju na to vreme. ..
Pokušaji manjine razumnih, svesnih, obrazovanih, hrabrih ljudi da se organizuju u otpor surovoj diktaturi - rezultirali su osnivanjem brojnih političkih partija. Medju njima je bio veliki broj profitera koji su u tome videli svoju šansu. I iskoristili trenutak.

Devedesetih godina na vlasti su bili isti ovi koji sada vode Srbiju! Vučić, Dačić, Nikolić i njihovi sateliti.

Zatim su došle sankcije. Pa hiperinflacija.... još čuvam novčanicu od pet milijardi dinara, za koju sam mogla da kupim samo dve jabuke....

Ulice Beograda bile su preplavljene švercerima, preprodavcima svega i svačega. Redovi "distributera" benzina onemogućavali su prolaz beogradskim trotoarima. A na svakom ćošku se čuo dilerski refren "devize, devize..."

Peti oktobar, kao kulminacija narodnog nezadovoljstva, na trenutak je probudio nadu da je tom zlu kraj. Na kratko, nažalost! Mračnim silama koje kao aveti iz senke upravljaju našim životima, nije odgovarao nikakav napredak. To su mnogi platili glavom - od Zorana Djindjića na dalje....Dug je spisak žrtava zbog svojih uverenja da Srbija može da bude bolja.

U nasledje pobednicima 5.oktobra ostali su ogromni dugovi i ideološki zaatrovan narod. I, naravno, nedefinisane granice. Razbuktala se kosovska kriza, koja je zatim rezultirala otcepljenjem, nezavisnošću nekadašnje južne srpske pokrajine.

 Prvu deceniju 21.veka proveli smo u išekivanju promena na bolje, prisustvovali borbi izmedju profitera i političkih amatera. Rezultat vladavine i jednih i drugih je isti. Srbija se još više urušila. Privreda razorena, sprovedena je pljakaška privatizacija...

Nezadovoljstvo stanjem u dražavi je raslo, jer obećani napredak nije došao. Ima,naravno, i nekih objektivnih razloga kao što je vraćanje dugova narodu koje su  SPS i radikali ostavili. Ali, granice su se otvorile. Ipak, osećanje naroda bilo je da nam je gore zato što nam nije bilo bolje, a naše snage i oekivanja su se ubrzano topile...

A onda su vaskrsli, povampirili se zli dusi devedesetih...

Narod je naseo na brojna lažna obećanja i SKUPU kampanju koju je sam plaćao, pa je na vlast vratio zlikovce devedesetih godina prošlog veka.


Dakle, ZA SVOJU SUDBINU, NAJODGOVORNIJI JE UPRAVO NAROD! NAROD, KOJI JE IZABRAO OVAKVU SKUPŠTINU I  OVAKVU VLADU!
NAROD, KOJI SE PREDAO OSIONIM, PRIMITIVNIM, POLUOBRAZOVANIM, BEZDUŠNIM, SUROVIM  I BESKRUPULOZNIM VODJAMA!
Ovima koje svakodnevno gleda i sluša na medijima koji su postali stranačke ekspoziture i službe za informisanje Srpske napredne stranke.

Nacija izumire! Sve nas je manje... mnogo je gladnih, bolesnih...

NA SIGURNOM SMO PUTU DA NESTANEMO.

MOŽDA I TREBA DA NESTANEMO KAD SMO OVAKVI!

PROF DR VLADIMIR KOSTIĆ, AKADEMIK, COVEK!

Izjava predsednika Srpske akademije nauka i umetnosti prof.dr VLADIMIRA KOSTIĆA da Srbija treba da nadje način da se dostojanstveno izvuce iz kosovske drame, odjeknula je kao bomba, pre svega u redovima predstavnika vlasti. Najžešći u svom gnevu na uvaženog profesora bio je Tomislav Nikolić, predsednik Srbije; njegove reči su bile vrlo jasan poziv da se prof.Kostić smeni sa čela SANU! Nije ni premijer bio mnogo blaži, samo je u svojim izjavama, kao i uvek, dosta veštiji.

I javnost se podelila.  Višedecenijska navika i praksa da o svemu u Srbiji odlučuje politička vrhuška  u narodu je proizvela model apsolutnog podaništva, gde je čak, na žalost, normalna i kontrola mišljenja. Postalo je uobičajeno da "petao koji prvi zakukuriče obavezno završi u loncu".

Mnogo puta do sada SANU se, svesno ili iz straha nekih svojih mocnih članova da ne izgube fotelju i privilegije, prostirala pred sumanutim, polupismenim, katkad i bolesnim politickim vodjama. Medju najvećim istorijskim skandalima, koji su za posledicu imali tragična razaranja i uništavanja i ljudi i dobara do danas je neprevazidjen MEMORANDUM SANU. Čitala sam taj nepotpisani tekst kome se ni do danas, zvanično, ne znaju autori. Iako nepotpisan i naizgled nedovršen,  bio je prosledjen na upoznavanje svim partijskim jedinicama Saveza komunista. Trideset godina pokušavam da shvatim ko je i sa cijim pristankom Srpsku akademiju nauka tada uvukao u političko blato od kojeg se, bar sto se mene tiče, ni do danas nije oprala!

Menjale su se političke garniture u Srbiji, menjala se vlast. Ali, ostajali su uvek, uglavnom, isti ljudi, samo su menjali ruho. Vuk dlaku menja... Zato se ni rejting SANU nije oporavio.

 Svima nam je jasno da, ako čak ni predsednik i premijer Srbije ne mogu da kroče na SVETU SRPSKU ZEMLJU dok im ne dozvole vlasti samoproglašene otcepljene države, ako se na Kosovu sprovode njihovi, a ne srpski zakoni, ako je srpski narod sveden ISPOD CENZUSA, tamo NEMA SRPSKE DRŽAVE.

PROFESOR KOSTIĆ JE IMAO HRABROSTI DA TO GLASNO KAŽE! I da odbije poziv predsednika Srbije da prisustvuje razgovoru o toj temi.

To što su tamo ostali naši manastiri, naši kulturni i verski objekti, malo nam može pomoći da vratimo teritoriju.  Ovde posebno naglašavam TERITORIJU, jer srpske vlasti gradjanima Srbije na Kosovu smatraju isključivo pripadnike srpske nacionalnosti a ne celokupno stanovništvo.

Pojavio se čovek koji ima hrabosti da KAŽE SVOJE MIŠLJENJE o realnom stanju stvari kada je reč o Kosovu.

Profesor Vladimir Kostić je ovim svojim gestom otvorio novu stranicu istorije ne samo SANU, nego i cele Srbije.

Nije više bitno da li će uvaženi profesor ostati na funkciji predsednika Akademije ili će ga mračne političke sile, što širenjem straha, što kupovinom ljudi, smeniti. Mnogo je važnije da se njegov glas za spas ljudskog uma, za pravo na slobodu mišljenja, za razum, čuo u javnosti. I, veoma važno, što je izazvao ogromnu polemiku.

Ne sme se ovom prilikom zanemariti ni hrabrost novinara i celog uredništva Radio Beograda,koji je profesorov stav učinio javnim, bez cenzure i ulepšavanja.


SVAKA ČAST, PROFESORE KOSTIĆU! Vratili ste mi nadu da cela Srbija još nije "umrla".