Izjava predsednika Srpske akademije nauka i umetnosti prof.dr VLADIMIRA KOSTIĆA da Srbija treba da nadje način da se dostojanstveno izvuce iz kosovske drame, odjeknula je kao bomba, pre svega u redovima predstavnika vlasti. Najžešći u svom gnevu na uvaženog profesora bio je Tomislav Nikolić, predsednik Srbije; njegove reči su bile vrlo jasan poziv da se prof.Kostić smeni sa čela SANU! Nije ni premijer bio mnogo blaži, samo je u svojim izjavama, kao i uvek, dosta veštiji.
I javnost se podelila. Višedecenijska navika i praksa da o svemu u Srbiji odlučuje politička vrhuška u narodu je proizvela model apsolutnog podaništva, gde je čak, na žalost, normalna i kontrola mišljenja. Postalo je uobičajeno da "petao koji prvi zakukuriče obavezno završi u loncu".
Mnogo puta do sada SANU se, svesno ili iz straha nekih svojih mocnih članova da ne izgube fotelju i privilegije, prostirala pred sumanutim, polupismenim, katkad i bolesnim politickim vodjama. Medju najvećim istorijskim skandalima, koji su za posledicu imali tragična razaranja i uništavanja i ljudi i dobara do danas je neprevazidjen MEMORANDUM SANU. Čitala sam taj nepotpisani tekst kome se ni do danas, zvanično, ne znaju autori. Iako nepotpisan i naizgled nedovršen, bio je prosledjen na upoznavanje svim partijskim jedinicama Saveza komunista. Trideset godina pokušavam da shvatim ko je i sa cijim pristankom Srpsku akademiju nauka tada uvukao u političko blato od kojeg se, bar sto se mene tiče, ni do danas nije oprala!
Menjale su se političke garniture u Srbiji, menjala se vlast. Ali, ostajali su uvek, uglavnom, isti ljudi, samo su menjali ruho. Vuk dlaku menja... Zato se ni rejting SANU nije oporavio.
Svima nam je jasno da, ako čak ni predsednik i premijer Srbije ne mogu da kroče na SVETU SRPSKU ZEMLJU dok im ne dozvole vlasti samoproglašene otcepljene države, ako se na Kosovu sprovode njihovi, a ne srpski zakoni, ako je srpski narod sveden ISPOD CENZUSA, tamo NEMA SRPSKE DRŽAVE.
PROFESOR KOSTIĆ JE IMAO HRABROSTI DA TO GLASNO KAŽE! I da odbije poziv predsednika Srbije da prisustvuje razgovoru o toj temi.
To što su tamo ostali naši manastiri, naši kulturni i verski objekti, malo nam može pomoći da vratimo teritoriju. Ovde posebno naglašavam TERITORIJU, jer srpske vlasti gradjanima Srbije na Kosovu smatraju isključivo pripadnike srpske nacionalnosti a ne celokupno stanovništvo.
Pojavio se čovek koji ima hrabosti da KAŽE SVOJE MIŠLJENJE o realnom stanju stvari kada je reč o Kosovu.
Profesor Vladimir Kostić je ovim svojim gestom otvorio novu stranicu istorije ne samo SANU, nego i cele Srbije.
Nije više bitno da li će uvaženi profesor ostati na funkciji predsednika Akademije ili će ga mračne političke sile, što širenjem straha, što kupovinom ljudi, smeniti. Mnogo je važnije da se njegov glas za spas ljudskog uma, za pravo na slobodu mišljenja, za razum, čuo u javnosti. I, veoma važno, što je izazvao ogromnu polemiku.
Ne sme se ovom prilikom zanemariti ni hrabrost novinara i celog uredništva Radio Beograda,koji je profesorov stav učinio javnim, bez cenzure i ulepšavanja.
SVAKA ČAST, PROFESORE KOSTIĆU! Vratili ste mi nadu da cela Srbija još nije "umrla".
I javnost se podelila. Višedecenijska navika i praksa da o svemu u Srbiji odlučuje politička vrhuška u narodu je proizvela model apsolutnog podaništva, gde je čak, na žalost, normalna i kontrola mišljenja. Postalo je uobičajeno da "petao koji prvi zakukuriče obavezno završi u loncu".
Mnogo puta do sada SANU se, svesno ili iz straha nekih svojih mocnih članova da ne izgube fotelju i privilegije, prostirala pred sumanutim, polupismenim, katkad i bolesnim politickim vodjama. Medju najvećim istorijskim skandalima, koji su za posledicu imali tragična razaranja i uništavanja i ljudi i dobara do danas je neprevazidjen MEMORANDUM SANU. Čitala sam taj nepotpisani tekst kome se ni do danas, zvanično, ne znaju autori. Iako nepotpisan i naizgled nedovršen, bio je prosledjen na upoznavanje svim partijskim jedinicama Saveza komunista. Trideset godina pokušavam da shvatim ko je i sa cijim pristankom Srpsku akademiju nauka tada uvukao u političko blato od kojeg se, bar sto se mene tiče, ni do danas nije oprala!
Menjale su se političke garniture u Srbiji, menjala se vlast. Ali, ostajali su uvek, uglavnom, isti ljudi, samo su menjali ruho. Vuk dlaku menja... Zato se ni rejting SANU nije oporavio.
Svima nam je jasno da, ako čak ni predsednik i premijer Srbije ne mogu da kroče na SVETU SRPSKU ZEMLJU dok im ne dozvole vlasti samoproglašene otcepljene države, ako se na Kosovu sprovode njihovi, a ne srpski zakoni, ako je srpski narod sveden ISPOD CENZUSA, tamo NEMA SRPSKE DRŽAVE.
PROFESOR KOSTIĆ JE IMAO HRABROSTI DA TO GLASNO KAŽE! I da odbije poziv predsednika Srbije da prisustvuje razgovoru o toj temi.
To što su tamo ostali naši manastiri, naši kulturni i verski objekti, malo nam može pomoći da vratimo teritoriju. Ovde posebno naglašavam TERITORIJU, jer srpske vlasti gradjanima Srbije na Kosovu smatraju isključivo pripadnike srpske nacionalnosti a ne celokupno stanovništvo.
Pojavio se čovek koji ima hrabosti da KAŽE SVOJE MIŠLJENJE o realnom stanju stvari kada je reč o Kosovu.
Profesor Vladimir Kostić je ovim svojim gestom otvorio novu stranicu istorije ne samo SANU, nego i cele Srbije.
Nije više bitno da li će uvaženi profesor ostati na funkciji predsednika Akademije ili će ga mračne političke sile, što širenjem straha, što kupovinom ljudi, smeniti. Mnogo je važnije da se njegov glas za spas ljudskog uma, za pravo na slobodu mišljenja, za razum, čuo u javnosti. I, veoma važno, što je izazvao ogromnu polemiku.
Ne sme se ovom prilikom zanemariti ni hrabrost novinara i celog uredništva Radio Beograda,koji je profesorov stav učinio javnim, bez cenzure i ulepšavanja.
SVAKA ČAST, PROFESORE KOSTIĆU! Vratili ste mi nadu da cela Srbija još nije "umrla".
Нема коментара:
Постави коментар