U zemlji Srbiji nije samo vlast faktor ugrožavanja dostojanstva, mira i zdravlja gradjanina! Po principu lova u mutnom, to može da učini svaki nedobronameran, da ne kažem loš čovek, loš komšija, pa čak i onaj kome je potrebna pomoć psihijatra! I sve to nekažnjeno!
Primer za to je zgrada u Mileševskoj 38, na Vračaru, soliter sa 16 spratova, u kome stanuju 62 porodice. Već dugo zgrada nema domaćina. Zbog toga je sva dobra u zajedničkom vlasništvu poslednjih 15 godina čerupao kako je ko stigao. Stanovi su,inače, otkupljeni i u privatnom posedu. Samozvana funkcionerka Skupštine vlasnika, u svom desetogodišnjem mandatu (izabrala se sama uz pomoć još desetak prijatelja), prisvojila je lokal koji je pre nje zgrada izdavala i od zakupnine plaćala održavanje zgrade koje nije bilo moguće pokriti sredstvima preko Infostana. Prevarom je uspela da kod suda overi nevalidne papire. Zatim je, kada je israznila kasu, kada više nije imalo šta da se uzme, podnela ostavku na nepostojeći mandat, jer joj je onaj "pravi" istekao šest godina ranije. Nije podnela izveštaj već samo saopštila da novca u kasi zgrade više nema.
Vlasnici stanova su oformili komisiju od pet članova, sa zadatkom da utvrdi stvarno stanje novca. I utvrdili da bivša predsednica duguje preko pet hiljada evra u gotovom, plus 370 hiljada dinara za prodati bakar koji je skinut za krova zgrade. Evro je tada koštao 80 dinara, pa je zarada od bakra iznosila oko 4.500 evra. Osim toga, predsednica je bez pitanja i dozvole iz kase zgrade dotadašnjem zakupcu lokala koji je prisvojila, iplatila 500 evra na ruke (što je sama priznala), za opremu ostavljenu u tom lokalu,a zatim je prisvojila i tu opremu zajedno sa lokalom. Sve zajedno, to iznosi oko deset hiljada evra!
A kada je gospodja rešila da se povuče, jer više nije imala interesa, muke stanara nisu prestale. Narednih pet godina,zgrada se raspadala u nedostatku volje vlasnika da se pokrene sudski postupak, jer je većina smatrala da to treba da uradi neko drugi, po principu "što baš ja da se zamerim,ko zna šta može da mi uradi". Sada su zidovi popucali, zgrada se krivi, podrumi su donedavno bili puni vode, širi se smrad, požarne stepenice su takodje zardjale i raspadnute, a na nekim spratovima i zagradjene, ne postoje požarni aparati, liftovi često staju, ljudi se zaglavljuju...
Jedna grupa vlasnika je u dobroj nameri da spase što se spasti može, pokušala da se organizuje. Ali, manipulacijom (članova komisije za finansije) ponovo su na čelo skupštine došli ljudi koji su najpre utvrdili da je zgrada pokradena, a zatim taj dug oprostili. Najgore je što ni zakonski nisu mogli da se registruju,jer novi predsednik kome je opština Vračar izdala uverenje i verifikovala izbor, nije vlasnik stana, što po zakonu nije moguće. Nisu čak ni sproveli regularan izbor, nije bilo izjašnjavanja vlasnika stanova, nego su prikupljali potpise svojih prijatelja.
Ta nova, divlja uprava zgrade, dogovorila se medju sobom, da nametne vlasnicima stanova obavezu da dodatno plaćaju iznose za "tekuće" održavanje koje se inače redovno plaća preko uplatnice Infostana i od toga se sve vreme finansiraju neophodne popravke.
Devetnaest od 62 vlasnika stana nije prihvatilo da uplati traženi novac (od 300 do 500 dinara), nego su tražili objašnjenje šta treba da se time finansira. (Po zakonu o održavanju stambenih zgrada, u takvim slučajevima mora precizno da se naznači šta se finansira, koliko, sa tačnim predračunom, pa čak, pošto je zgrada pravno lice, i da se raspiše tender za javnu nabavku!).
Umesto traženih podataka, neformalna grupa okupljena oko nevalidnog predsednika, svoje komšije od kojih nije uspela da uzme novac "na časnu reč", stavila je na STUB SRAMA! Okačili su po zgradi spisak imena "dužnika", iako bi, u cilju dobronamernog obaveštavanja, bilo logično da se oglasi spisak onih koji su uplatili! Spisak su posebno pojačali fluorescentnom bojom da bi bio uočiljiviji. Iako vlasnici zgrade već tri godine sakupljaju stari papir i na taj način prikupljaju skromna sredstva za neke manje radove, ni o tome nisu našli za potrebno da podnesu izveštaj.
Nisu, na žalost, poštedeli ni troje UMRLIH komšija! I njihova imena su na sramnom spisku!
U državi kakva je naša I OVO JE MOGUĆE! U mnoštvu zakona koji se menjaju, još se nije stiglo do predloga kojim bi se uredilo domaćinsko gazdovanje ogromnim stambenim fondom koji sada propada.
