VLAST I ZASTICENI GRADJANI

Evo kako razmislja jedan beogadski intelektualac - penzioner:

                          

            Izraz “čekaju nas bolni rezovi”koji je jednom prilikom upotrebio premijer, postao je omiljena fraza političara. Uz “buduće rezove” išla je i puna hvalospeva priča o zaštićenosti 61% penzionera čiji prihodi su do 25.000 dinara.

            Te zaštićene i povlašćene vise od najbolnijih rezova pogodilo je saznanje da su za preživljavanje i održavanje golog života, vlasti, sa puno ponosa, procenile  da je ta suma maltene puna kapa.

Kada bi bez poveza na očima sagledali istinu, ne bi se na sva usta hvalili kako su gro penzionera zaštićeni. Ako zaštićeni živi u minimumu stambenog prostora, jede – ako ima-bar jednom dnevno, redovno plaća komunalije i struju, pa još, ne daj bože, izdržava ženu još po nekog nezaposlenog člana porodice, nema nikakve šanse da preživi.

U Srbiji su zakonom zaštićene ugrožene  vrste faune. Na mnoga mesta u prirodi ostavlja se hrana da bi jedinke preživele zimu.

Što se tiče hrane za zaštićene i siromašne, ne mogu mnogo da očekuju od države. I ono malo narodnih kuhinja biće do proleća ugašeno. Ni od kontejnera vise nema vajde  – ukopani su u zemlju.

A za grejanje neka se svako snadje kako zna i ume.

Možda će tu pomoći i konstruktivna razmišljanja umnog i punog ideja ministra Vulina: kome je hladno neka čisti sneg pa ćee se ugrejati!

U svakom slučaju, do 2016. i još neke, dobar broj zaštićenih biće skinut sa eviddencije PIO.

Vlast mnogo ne dotiče ni pitanje gradjana da li je moguće da ministri i guvernerka Narodne banke Srbije primaju plate od  kojih se zaštićenima zavrti u glavi. Reagovao je lično ministar Vujović, ljutito naglašavajući da u Americi slični funkcioneri  imaju plate mnogo  veće nego kod nas. Nije samo rekao za koliko su plate i penzije u Americi veće. Zato neka se zaštićeni uteše! Jer, moglo je biti i gore. Za sada, plata guvernerke je “samo “ 25 puta veća od zaštićene penzije.

Istina, premijer je u nedavnoj emisiji na RTS-u, na primedbu voditeljke da je plata guvernerke enormno visoka, kratko oodgovorio:”razmišljamo o tome”.

Evo, jos čekamo da razmisle!

                                                                       Dr Miroslav Todorović

                                                                                  Beograd

PRIJATELJI I POLITIKA

U mom dugom životu (pre tri dana zaokružila sam 72!), dešavalo mi se da me prijatelji iznevere. Nikada nisam bila ravnodušna prema toj pojavi, tačnije, uvek sam otpatila saznanje da preko nekog imena moram da povučem crtu. Da ga izbrišem! Čak i kada ta crta mora da se povuče, ostaje mi tuga, sećanje da nekoga koga sam poštovala, volela, obožavala... Vraćaju mi se dani ispunjeni tugom, srećom, besom... i svim onim što život nosi. I stalno preispitivanje, dilema  da li mi se samo učinilo ili su moji prijatelji stvarno postali drugi ljudi... Nikada to prijateljstvo ne iščezne.

Ova nedelja počela mi je sa jednom takvom dilemom. Da li se moj višedecenijski drug, prijatelj, promenio ili mi se učinilo. I zašto? Nagadjam, prebiram... Ništa nisam učinila da se to naše drugarstvo istopi. Jedino što mi pada na pamet je da više nismo politički  istomišljenici. On je za, a ja protiv Vučićeve politike.

Naše prijateljstvo prošlo je mnoge teške trenutke i iskušenja. Nismo se uvek slagali o svim stvarima. Svako je često ostajao pri svome, a vreme je pokazalo ko je bio u pravu a ko u krivu. Na žalost, i on i ja smo skupo plaćali svoju principijelnost. Ali smo ostali prijatelji.... Čak i onda kada je u ratnoj Jugoslaviji, posebno u Srbiji, to bilo veoma opasno.

Vreme će, nadam se, i ovog puta pokazati pravo stanje stvari. Bilo bi mi veoma žao da se potvrdi da sam distancu, koja je nastupila iz tih odvratnih političkih razloga, dobro shvatila. Da je političko opredeljenje presudilo i razrušilo sve.

Tužna sam, vrlo, vrlo tužna!

Ali, šta se može?! I to će proći! Idemo dalje!

SRBIJA - ALBANIJA - KOSOVO

Pre više godina, Boža Djelić, tadašnji potpredsednik vlade za evropske integracije, u intervjuu za kanadski "Kišobran" mi je izričito rekao: " ... krajnji uslov za ulazak Srbije u EU biće priznavanje Kosova. " U to vreme vlada DS-SPS (i pridružena "boranija") papagajski su ponavljali da "Srbija nikada neće dati Kosovo!" Tadašnja opozicija, a sadašnja vlast je svuda gde je mogla, proglašavala izdajnicima sve one koji i pomisle da bi Kosovo moglo da se otcepi.

Onda su došli na red briselski pregovori, pa barikade, pa obostrana  blokada bilo kakvih rešenja sudbine Kosova. Zaklinjala se SNS-opozicija da oni to nikada neće prihvatiti ako dodju na vlast. I na tu zakletvu prikupljali izborne poene i glasove. I pobedili na talasu patriotizma!
Ubrzo zatim preuzeli su od demokrata i nastavili  razgovore u Briselu, potpisali sporazum... Počele su da stižu pohvale i podrške Aleksandru Vučiću...  Oni koji su iz sveta devdesetih godina osudjivali i prezirali vladu u kojoj je AV bio ministar važnog resora - informisanja, podržali su njegovu novu politiku. Neobična spoljna politika Srbije izgledala je čudno, a ponašanje sveta još čudnije.
Čak i kada je počelo gušenje medija i ogoljena, surova cenzura zapad je ćutao. Zašto?!

Jučerašnji diplomatski incident pokazao je da u srpskoj politici postoji mnogo nepoznanica; da mi ovde u Srbiji ne znamo ni šta se radi, niti ko šta od nas traži. Priče o napretku Srbije ka evrpskoj porodici, izgleda, nisu baš tako lepe.

Naravno da, u najmanju ruku, nije bilo pristojno da gost, koji posle sedam decenija dolazi da popravi tradicionalno hladne odnose izmedju dve države, prekrši dogovoreni protokol. Pogotovo nije bilo diplomatski! Konačno, to se može svrstati i u sferu dobrog vaspitanja. Ali, ono što je Edi Rama rekao na konferenciji za novinare, jeste KOSOVSKA REALNOST! Novu, otcepljenu državu jeste priznala većina članica EU, većina članica UN, arbitrirao i potvrdio Medjunarodni sud.... A deo te realnosti je i činjenica da nijedan srpski državnik ne može da udje na teritoriju Kosova bez odobrenja tamošnjih vlasti. Kosovo je deo Srbije još samo u preambuli Koštuničinog Ustava!

Posebno je pitanje da li Rama ima politički kredibilitet da pokreće pitanje priznavanja Kosova. On nije kosovski funkcioner!

Dan posle incidenta, kada bi trebalo da su se glave ohladile, može se samo nagadjati šta je toliko snažno podstaklo albanskog premijera da prekrši protokol i vladanje dobrodošlog gosta. Ali, sve je jači utisak da je taj susret dva premijera naredjen, isforsiran i da je loše procenjen tajming. Jer, ionako krhki medjudžravni odnosi bitno su narušeni skandalom na utakmici, koji još nije do kraja istražen.

Biće da oba premijera imaju istog mentora kome se žurilo da taj posao obavi. Tu sumnju podgreva i  najavljeni razgovor srpskog predsednika vlade  sa ambasadorima pet zapadnih zemalja. Ne znam šta Vučić očekuje od tih susreta, ali bi mi bilo logično da od njih traži i dobije objašnjenje problematičnog ponašanja gosta u tradicionalno domaćinskoj i gostoprimljivoj državi, kakva je Srbija.

A kad je o gostoprimstvu reč, razumem da je Vučić bio iznenadjen, šokiran neplanirnom izjavom, zbog čega je izostalo rukovanje. Ali, predsednika države, koji je gostu na samom pragu zalupio vrata ispred nosa ipak ne razumem. Spustio se na isti nivo. Nedomaćinski!

Koliko god se želi da se dve države i dva naroda približe, najnoviji skandal ih je nepobitno udaljio. Do onog krajnjeg cilja, koji je nagovestio Boža Djelić, ne stiže se na ovaj način.

Diplomatija je ipak više od dnevne politike. To važi za sve učesnike!