Pre više godina, Boža Djelić, tadašnji potpredsednik vlade za evropske integracije, u intervjuu za kanadski "Kišobran" mi je izričito rekao: " ... krajnji uslov za ulazak Srbije u EU biće priznavanje Kosova. " U to vreme vlada DS-SPS (i pridružena "boranija") papagajski su ponavljali da "Srbija nikada neće dati Kosovo!" Tadašnja opozicija, a sadašnja vlast je svuda gde je mogla, proglašavala izdajnicima sve one koji i pomisle da bi Kosovo moglo da se otcepi.
Onda su došli na red briselski pregovori, pa barikade, pa obostrana blokada bilo kakvih rešenja sudbine Kosova. Zaklinjala se SNS-opozicija da oni to nikada neće prihvatiti ako dodju na vlast. I na tu zakletvu prikupljali izborne poene i glasove. I pobedili na talasu patriotizma!
Ubrzo zatim preuzeli su od demokrata i nastavili razgovore u Briselu, potpisali sporazum... Počele su da stižu pohvale i podrške Aleksandru Vučiću... Oni koji su iz sveta devdesetih godina osudjivali i prezirali vladu u kojoj je AV bio ministar važnog resora - informisanja, podržali su njegovu novu politiku. Neobična spoljna politika Srbije izgledala je čudno, a ponašanje sveta još čudnije.
Čak i kada je počelo gušenje medija i ogoljena, surova cenzura zapad je ćutao. Zašto?!
Jučerašnji diplomatski incident pokazao je da u srpskoj politici postoji mnogo nepoznanica; da mi ovde u Srbiji ne znamo ni šta se radi, niti ko šta od nas traži. Priče o napretku Srbije ka evrpskoj porodici, izgleda, nisu baš tako lepe.
Naravno da, u najmanju ruku, nije bilo pristojno da gost, koji posle sedam decenija dolazi da popravi tradicionalno hladne odnose izmedju dve države, prekrši dogovoreni protokol. Pogotovo nije bilo diplomatski! Konačno, to se može svrstati i u sferu dobrog vaspitanja. Ali, ono što je Edi Rama rekao na konferenciji za novinare, jeste KOSOVSKA REALNOST! Novu, otcepljenu državu jeste priznala većina članica EU, većina članica UN, arbitrirao i potvrdio Medjunarodni sud.... A deo te realnosti je i činjenica da nijedan srpski državnik ne može da udje na teritoriju Kosova bez odobrenja tamošnjih vlasti. Kosovo je deo Srbije još samo u preambuli Koštuničinog Ustava!
Posebno je pitanje da li Rama ima politički kredibilitet da pokreće pitanje priznavanja Kosova. On nije kosovski funkcioner!
Dan posle incidenta, kada bi trebalo da su se glave ohladile, može se samo nagadjati šta je toliko snažno podstaklo albanskog premijera da prekrši protokol i vladanje dobrodošlog gosta. Ali, sve je jači utisak da je taj susret dva premijera naredjen, isforsiran i da je loše procenjen tajming. Jer, ionako krhki medjudžravni odnosi bitno su narušeni skandalom na utakmici, koji još nije do kraja istražen.
Biće da oba premijera imaju istog mentora kome se žurilo da taj posao obavi. Tu sumnju podgreva i najavljeni razgovor srpskog predsednika vlade sa ambasadorima pet zapadnih zemalja. Ne znam šta Vučić očekuje od tih susreta, ali bi mi bilo logično da od njih traži i dobije objašnjenje problematičnog ponašanja gosta u tradicionalno domaćinskoj i gostoprimljivoj državi, kakva je Srbija.
A kad je o gostoprimstvu reč, razumem da je Vučić bio iznenadjen, šokiran neplanirnom izjavom, zbog čega je izostalo rukovanje. Ali, predsednika države, koji je gostu na samom pragu zalupio vrata ispred nosa ipak ne razumem. Spustio se na isti nivo. Nedomaćinski!
Koliko god se želi da se dve države i dva naroda približe, najnoviji skandal ih je nepobitno udaljio. Do onog krajnjeg cilja, koji je nagovestio Boža Djelić, ne stiže se na ovaj način.
Diplomatija je ipak više od dnevne politike. To važi za sve učesnike!
Нема коментара:
Постави коментар