Agencija Beta objavila je da je javni dug Srbije na kraju septembra iznosio 22,11 milijardi evra,ili 66,8 odsto bruto domaćeg proizvoda. Dug je, u odnosu na avgust, dakle za samo mesec dana, uvećan za oko 230 miliona evra. Na kraju 2013. godine javni dug države Srbije iznosio je 20,14 milijardi evra,što u procentima iznosi 59,6. Zakonom o budžetskom sistemu učešće javnog duga u bruto društvenom proizvodu ograničeno je na 45%, što znači da je zakonski limit javnog duga već krajem septembra premašen za 21,8 procenata. S obzirom da do kraja godine predstoje još tri obračunska meseca, a sudeći prema rasipništvu državnog vrha, možemo očekivati da se naš dug poveća još bar za milijardu evra. U tome nam ne može pomoći ni smanjivanje penzija i plata.
Ima još mnogo podataka za uporedjivanje. Ali bi bilo zanimljivo da Ministarstvo finansija objavi na kojim stavkama je prekoračen plan troškova. I za koliko procenata. Onda bismo mogli da identifikujemo i ko je najveći rasipnik. Samo na prvi pogled izgleda kao sitan kusur saopštenje da je za put Drgaice Nikolić i njene svite u Njujork pozamašnu sumu platio generalni sekretrijat predsednika republike, Dragičinog muža. Takvih "sitnih" troškova ima previše.
Nismo čuli koliko je koštala Putinova parada, niti da li je ona bila predvidjena stavka u ovogodišnjem budžetu. Takodje, ne znamo šta se dogodilo sa one tri milijarde evra (ili dolara,svejedno) koje su u budžet unete na "dodjem ti" obećanje Vučićevih arapskih prijatelja.
Sumorna ekonomska situacija izgleda još sumornije kada se pročita podatak da je nenaplativo 3,5 milijardi evra poreskog duga. Jer, kako piše Politika, "poreska uprava Srbije zbog stečaja, likvidacija ili brisanja firmi iz registra od 694, može I TO VEOMA TEŠKO, da naplati svega 276 milijardi DINARA od ukupnog poreskog duga". Zbrku i strah povećavaju cifre kojima država i njena poreska uprava objašnjava i brani svoj neuspeh. Iako je zadatak poreznika da bezuslovno naplate svaki, pa i najmanji dug državi, ovde je očigledno da oni ne rade dobro svoj posao. Zapravo, oni naplaćuju samo male iznose, i to od onih koji su uglavnom nemoćni da se od uterivača dugova odbrane. Veliki dužnici, umesto da se nadju na spisku za plenidbu i s druge strane brave, povlašćeni su, nedodirljivi, čak i favorizovani. Ne znam kojim moralom je vodjen Alekandar Vučić kada je za ministra kulture (!) u prethodnoj vladi gde je bio PPV, imenovao Bratislava Petkovića, poslastičara(!!!), koji je u trenutku preuzimanja funkcije državi dugovao preko osam miliona dinara na ime poreza?! Poreska uprava je često izlazila iz okvira svojih nadležnosti zanemarujući osnovni cilj postojanja, služeći političkim ciljevima vrha vlasti, poput saopštenja da je bratu premijera Vučića UKRADEN IDENTITET valjda želeći da premijera amnestira od njegovog javnog obećanja da će podneti ostavku, ako se utvrdi da je Andrej Vučić vlasnik firme u blokadi zbog 22 miliona, kako piše u Agenciji za privredne registre. Čak i da jeste tako, time ne treba da se bavi poreska uprava, nego MUP, čiji ministar se isključivo bavi odbranom lika i dela svog partijskog šefa, prilično amaterski.
Vlada i stranka AV već dugo maše podatkom da je nezaposlenost u Srbiji značajno smanjena, ali nema podataka da je isti procenat ljudi i zaposlen. Ako je čak zaposlen značajan broj ljudi,otkud toliko firmi u stečaju, likvidaciji i brisanju iz registra? Gde su zaposleni ti ljudi? Šta proizvode? Koliki je njihov učinak? I manje stručan čovek nego što bi trebalo da bude Vučićev ministar finansija, zna da bi podaci s obe strane znaka jednakosti morali da se slože.
Vlada na čelu s premijerom, s ponosom ističe da se za 61% penzionera neće umanjiti penzije. Tužno! Ružno! Cinično! Da li stvarno neshvataju, ili ih baš briga, što upravo taj podatak ilustruje celokupnu bedu našeg društva. Šezddeset jedan odsto penzionera ŽIVI ISPOD GRANICE SIROMAŠTVA! Podatak za SRAMOTU, a ne za ponos, Aleksandre Vučiću! Da li očekujete da će peostalih 31 odsto penzionera izvući Srbiju iz krize?
U državi Srbiji vlada apsolutni haos. Medijska sloboda je na nivou da budi nostalgiju čak i na vreme Slobodana Miloševića, kada smo znali ko je u novinarstvu njegov a ko slobodan.
Umesto da se urušena kultura, koju je ostavio za sobom Boris Tadić, oporavlja, naprednjačka vlast ide dalje u njenom uništavanju. Poslednji u nizu skandala je praktično ukidanje i obesmišljavanje Oktobarskog salona, koji je više decenija bio zaštitni znak Beograda.
Brojni su primeri izneverenih obećanja i očekivanja naroda koji je Vučiću, Nikoliću i SNS-u poklonio poverenje. Nije bilo teško prevariti ojadjeni narod, jer, mora se priznati, situacija ni pre njihovog povratka na vlast nije bila dobra. Ali, temelje naše nesreće postavili su upravo oni u sprezi sa Miloševićevim režimom devedesetih, kada su nas uveli u rat koji je sa sobom doneo sve dalje nesreće. Oni su ovaj naivni narod ubedili da istorija počinje od njihove pobede na izborima 2012. za koju je mnogo zhaslužniji pad demokrata, nego njihov naprenjački uspeh.
Treba stvarno imati djon obraz pa i dalje mahati rejtingom i svetskom podrškom! Takvo ponašanje je u najmanju ruku beskrupulozno! Pitanje je da li i ko iz sveta stvarno podržava politiku Aleksandra Vučića. I zašto? Ko ima kalkulaciju i kakvu? Kako u tom slučaju objasniti nedostatak senzibiliteta zapada prema svim skandalima i gafovima koje živimo. Da li je Angela Merkel, na primer, saglasna da visoki činovnik vlade, pa još ministar policije, i dalje sedi u vladi Srbije posle skandala sa plagiranim doktoratom? Posebno Merkelova, koja je zbog sličnih afera morala da se odrekne svojih odanih saradnika. I da li SAD-politika i njihov ambasador u Beogradu podržavaju gušenje medija. Oni, koji su devedesetih godina energično podržavali našu borbu za medijske slobode.
Rusku podrsku, kojoj aktuelna vlast posvecuje narocitu pažnju, videli smo jutros na prvim stranicama Danasa. Putin, s pravom, traži da se dug vrati. Ako smo mi braća, kese nisu sestre! To što su nerazumne i neodgovorne vlasti Srbije poklonile nafnu industriju i još štošta, a aktuelna vlast nastavila sa istom politikom, Putina ne obavezuje. On i Rusija vode svoju politiku. A naši se i dalje prostiru pred njim. I troše narodne pare!
Vučić je u poslednje vreme utišao svoju arapsku politiku. Jedino se forsiraju vesti o Er Srbije, mada uspesi još nisu potvrdjeni. Od transparentne politike, koju je obećavao, videli smo višemesečno nadvlačenje oko objavljivanja ugovora sa Etihadom, koji je katastrofalno loš, po kome Srbija, ovako osiromašena i ojadjena, preuzima dugove JAT-a i daje finansijsku pomoć do 2018. Još nerazumniji je i pogubniji projekat "Beograd na vodi", o kome se mnogo pisalo i govorilo. Ogromne pare su potrošene na maketu nove Savamale. Ni Vučić ni njegov gradonačelnik Beograda, takodje osumnjičen za plagiranje doktorata, ne brinu što u Beogradu više godina blizu dva miliona kvadrata poslovnog prostora zvrji prazno, neiskorišćeno, niti da li će se, ako se izgrade, taj novi poslovni prostor koristiti, ili će neko, usred navodne borbe protiv korupcije,(o kojoj se takodje ucutao) iskoristiti svoju sansu. A najbezobraznije zvuče priče o povećanom broju putnika Er Srbije, ako se zna da narod u Srbiji nema ni za goli hleb, što je posebno pogoršano neustavnim zakonom o smanjenju penzija i plata. (Naročito cinično i šarlatanski zvuči izjava ministra finansija da se od penzionera uzima više nego do državne administracije (koja je dostigla 800 hiljada činovnika), jer, zaboga, oni moraju da kupuju odela, a penzioneri, koji izdržavaju tri - četiri generacije nezaposlenih u porodici, mogu da idu i goli, u ritama.
O prevarama, neuspesima, promašjima... mogla bi se napisati čitava knjiga. Ali, od toga nema vajde. Jer, niko nije gluv kao onaj ko ne želi da čuje, niti slep kao onaj koji neće da vidi.
Srbija se na svim poljima urušava! Sve nas je manje, sve smo stariji, bolesniji. Onaj mali priraštaj stanovništva je prepušten sebi, bez nade, bez budućnosti! Bez podrške! Osim što smo ostali bez imovine, bez sredstava za život, a o napretku da i ne govorimo, Vučićeva vlast, uključujući i parlament gde ima većinu, već nas je previše moralno degradirala.
Poslednji je trenutak da, zarad manje štete, Alekandar Vučić prizna neuspeh (hoću da verujem da je imao dobre namere, ali nije umeo) i da se povuče. Jer, štete njegovog delovanja su već nesagledive. Ako nastavi da PRAZNOM PRIČOM vara narod, na karti Evrope Srbije uskoro neće biti.Ako se ovako nastavi, Evropa, koja danas podržava Vučića, neće imati koga da primi u svoje redove. NESTAĆEMO!
Нема коментара:
Постави коментар