"Ja Srbiju volim više nego svoju decu!" - izjavio je nedavno Aleksandar Vučić, predsednik Srbije.
Narednih dana nizale su se izjave, medju kojima i ona da je Danilo Vučić ove godine OSMI PUT išao na proslavu dana Srpske, po svojoj LIČNOJ želji i volji.
Često se u štampi pojavljuje ime prvog predsednikovog sina. Moram da priznam da sam uvek to čula ili pročitala isključivo od Vučićevih saradnika i partijskih podanika. Uvek to ide kao eksplozija odbrane Danila, kada su u pitanju važni, skoro sudbonosni dogadjaji za budućnost, pa i opstanak Srbije. A te bučne izjave, pre svih Ane Brnabić i donedavno Aleksandra Vulina, a zatim i čitavog čopora SNS-ovaca, narodnih poslanika ili članova užeg rukovodstva stranke, koji se na tviteru javljaju u funkciji botova, osudjujući ono što cemo čitati tek narednih dana, kao reakciju na njihovu buku, predsednik-otac ne smiruje, nego razbuktava.
Bilo bi važno da utvrdimo o čemu se ovde zapravo radi.
Prve dve rečenice ovog teksta mi odzvanjaju jezivo i ukazuju da je 24-godišnji Danilo Vučić "džoker" pogrešno (zlo)upotrebljen u partijskoj političkoj propagandi, nažalost, od strane svog oca i njegove ekipe. Da li namerno, ili slučajno, tek bi trebalo da se razmisli, ali svakako lansiranje prvog sina Srbije polazi upravo iz tima njegovog oca.
Da se vratim na izjavu da su predsedniku Srbije njegova deca u drugom planu. Meni kao roditelju to ne zvuči normalno, a ni moralno. Čak ne zvuči ni istinito, već kao zloupotreba u funkciji pridobijanja podrške javnosti.
Kako se osećaju njegova deca kada ovo slušaju ili čitaju? Priznajem, meni je moje dete važnije i od mene same! I, sa tog aspekta, sumnjam da je to što Vučić izjavljuje tačno. Već sam pisala da mi je jedan ugledni Amerikanac davno, pred njihove izbore, rekao da onaj ko zapostavlja porodicu, decu, ko vara suprugu... taj nije u stanju da vodi državu. Sklona sam da tu činjenicu shvatim veoma ozbiljno. Ko nije u stanju da sačuva porodicu, neće moći ni državu.
Deca koja su ocu u drugom planu, iza političke funkcije, imaju mnogo razloga da budu frustrirana. Možda iz toga potiču i sve ostale priče vezane za prvog sina Srbije? Možda!?
Danilo Vučić je rastao, kao i ostala deca u Srbiji, u vrlo turbulentnom, nesrećnom vremenu. Ni porodične prilike nisu išle na ruku tinejdžeru da izgradi sopstvenu stabilnost i samopouzdanje. Jer, u toku odrastanja i formiranja ličnosti ni on nije bio poštedjen trauma. Kada se tome doda razvod roditelja, koji takodje ostavlja teške traume na decu, onda se ozbiljno mora razmisliti pre nego što se uzmu u razmatranje postupci, pa i greške deteta, koje je samim rodjenjem javna ličnost (predsednikova deca su rodjena kao javne ličnosti), da li su za probleme odrastanja odgovorna deca ili roditelji?
Druga Vučićeva izjava, da Danilo, po svojoj želji i svojevoljno, već osam godina ide na proslavu dana Republike Srpske, još je opasnija. Pre osam godina, dečko je imao samo 16 godina. Maloletnik, za koga su po zakonu odgovorni roditelji! Da li je predsednikov sin mogao u to vreme, kada je tata bio premijer, da o tome odluči sam? Ili je prepušten sebi, jer je otac imao preča, politička posla? Hocu da verujem da je majka, koja je u medjuvremenu, nažalost, preminula, pokušavala da dete usmeri u dobrom pravcu, što u poznatim uslovima, nije bilo lako. Teško je biti sin predsednika države, čak i kada je besprekorno, savršeno stabilno i jako dete.
Zato, sve mi izgleda da je Aleksandar Vučić najodgovorniji za probleme koje sada živi njegov prvenac. Bilo da ga je zapustio, zanemario, ili svesno upotrebio u svojoj kampanji za dolazak i opstanak na vrhu srpske vlasti.
Osim Danila, Vučić ima i odraslu, punoletnu ćerku, studentkinju, za koju, na sreću, nismo do sada čuli ništa slično onome što se piše i priča o njenom starijem bratu. To nesumnjivo ukazuje da je pristup i odnos oca presudno uticao na razvoj i sazrevanje sinovljeve ličnosti.
Za razliku od Milice, koja je bila sjajan djak i, kako čujem, odličan je student, Danilo se ne može pohvaliti ni uspešnim školovanjem. Nije problem da on radi i teške fizičke poslove, ali je čudno, da ni on, ni roditelji, nisu imali veće ambicije u pogledu njegovog odrastanja i školovanja.
Verovatno zato što je prepušten sebi, birao je sam i društvo, što je u zbunjenoj Srbiji takodje velika mogućnost da se pogreši. Valjda zbog toga, nesrećni Danilo je često vidjan u društvo problematičnih ljudi koji pripadaju kriminalnom miljeu. I na te pojave, Aleksandar Vučić je pogrešno reagovao. Umesto da se zabrine i angažuje u vraćanju na pravi put, on je svog sina branio na neadekvatan, svadjalački način, optužujući one koji to vide, umesto da ga odvoji od lošeg društva. I, kao "najbolji student prava" svojim primerom uputi dete u pravom smeru.
Dobrim delom za javno prozivanje Danila Vučića, odgovorni su i Vučićevi najbliži saradnici, saborci, partijski drugovi i ostali podanici. Ne mogu da verujem da niko od njih nije mogao, želeo, smeo... da mu ukaže da nije normalno da se dečko od petnaestak godina vidja u sitne noćne sate na problematičnim splavovima, uz lično službeno obezbedjenje kobri!
Sva deca se radjaju čestita, nevina... Sve ono što kasnije, odrastanjem primaju, formira njihovu ličnost. Zato je veoma važno u kakvom okruženju žive, a posebno u kakvoj porodici.
Pa, zar niko iz familije Vučić nije primetio kako dogadjaji utiču na odrastanje prvog sina, prvog unuka, prvog bratanca...? Svi u porodici su odgovorni za ono što su morali da vide, a nisu! Ili što su prećutali!
Zato, pre nego što se bilo ko, a posebno novinari, uključe u analizu ličnosti i ponašanja Danila Vučića, treba najpre da pogledaju sve okolnosti. I taj mladić, kao i svi ostali, ima pravo da odrasta normalno. A, očigledno, njemu se desilo suprotno.
Nije kasno da se Danilo, koji se najgrublje upotrebljava u političko-propagandne svrhe sa svih strana, vrati na pravi put. Sad, kao odrastao čovek, i sam bi trebalo da razmisli. Ali, poremeceno društvo oko njega treba da prestane da ga koristi po potrebi propagande.Verujem da tada ni politički protivnici neće taj adut koristiti protiv njegovog oca.
Najgore za Danila Vučića bilo bio da zauvek ostane samo sin predsednika Srbije. Očeva funkcija je prolazna!
