Danas je godišnjica smrti moje majke. Iako nisam vernik, svake godine, na danasnji dan, palim joj svecu, jer je ona bila ISTINSKA vernica.
Ispred crkve sretoh jednu koleginicu. Odmah je započela priču o litijama i protestnim šetnjama vernika. Pita me šta ja mislim o tome, s obzirom da zna da ja ne pripadam nijednoj religiji.
- Je l' vidiš šta nam rade Crnogorci? Hoće da nam uzmu Srpsku pravoslavnu crkvu? - kaže, sa mnogo gneva.
- Priznajem, ništa ne razumem. Ko hoće da uzme? Šta? Od koga? Ovo nema veze sa religijom. Čist imovinsko-politički spor.
I tu počinjemo razjašnjavanje. Ona strpljivo sluša, mada joj se moj stav ne dopada.
Pitam je, ko i kako nju ugrožava.
- Šta su tebi uskratili po novom zakonu? Nisi ni Crnogorka, ne živiš tamo....
- Ja sam vernik SPC. A oni hoće da uzmu imovinu moje crkve u Crnoj Gori. I hoće da osnuju svoju crnogorsku pravoslavnu crkvu.
- Crnogorska crkva već postoji.Ta imovina je na teritoriji njihove države. Oni su gradjani CG. Dakle, to treba odvojiti od religije i ne zbunjivati narod.A, sa ekonomske strane, meni stvari izgledaju ovako:
Crkva ne plaća porez, doprinose.... čak ne plaća ni gradski prevoz. Ni zdravstvenu participaciju. A, koliko znam, čak ni karte za, na primer, zooloski vrt...
A SVE SVOJE "USLUGE" MASNO NAPLAĆUJU!
Celokupno crkveno osoblje, posebno sveštenici, medju kojima nema siromašnih, žive na teret budžeta, koji puni narod. Država svima plaća zdravstveno i penziono osiguranje, imaju sva prava, čak i privilegije. Taj novac,koji oni troše,u državne fondove uplaćuju svi gradjani. Crkvi je u potpunosti restitucijom vraćena oduzeta imovina. Država, narodnim novcem, podržava sve crkvene projekte i gradnju objekata.
Sve, dakle, ide na teret državnih - NARODNIH fondova! Pa, onda mi je logično da država ima pretenzije da ubira deo profita od crkvene imovine.
- Ja redovno idem na litije i molebane.Niko nije rekao da se finansiranje crkve dovodi u pitanje. Crkva je naša... pa, valjda treba da je pomažemo?
- Pa, valjda i Crkva treba da pomogne svoje vernike? Ili bar da ne troši narodni novac?
- Svi nam govore da je ovo atak na nas vernike.
- Ne očekuješ, valjda, da će da priznaju da žive na račun naroda?
- Pa.... ne znam... Ali, Milo Djukanović je uzuzrpator, mafijaš....
- Kakve to veze ima sa tobom? I sa crkvom?
- Ali, on vlada Crnom Gorom preko 30 godina... Niko ne može da ga smeni... Gadjani su nezadovoljni...
- Zašto onda glasaju za njega? Koliko puta su izašli na izbore i dali mu poverenje?
- Ne znam.... ali, on je postao ikona...
- A kako to ugrožava Srpsku pravoslavnu crkvu?
- Ljudi kažu da su vernici SPC ugroženi. Čula sam da je nešto o tome govorio i Selaković...
Obe smo žurile. Bila je na rastanku zbunjena. Nisam sigurna da sam joj pomogla da razbije zablude. Nije mi to ni bila želja.
Kad sam stigla kući, vidim njen propušten poziv. Pozivam, a ona me, kao iz topa, pita:
- Razmišljaš li ti gde ćeš kad umreš?
- Ne! A zašto?
- Pa, gde će ti duša?
- Ja nisam vernik, pa za mene nema mesta ni u paklu, a pogotovu ne u raju.
Znači, ne mogu da umrem. Imam važnija posla!
PROTIV UGNJETAČA, MANIPULATORA, LOPOVA, LAŽOVA...ima još mnogo da se radi...
Pogotovo sto i u Srbiji i u Crnoj Gori predstoje izbori. Pa je potrebno preusmeriti pažnju glasača, dok glavni "vozovi" prodju.
Ne bih se začudila ni da se ove gužve i uznemiravanja naroda zajednički planiraju i sprovode.
Ispred crkve sretoh jednu koleginicu. Odmah je započela priču o litijama i protestnim šetnjama vernika. Pita me šta ja mislim o tome, s obzirom da zna da ja ne pripadam nijednoj religiji.
- Je l' vidiš šta nam rade Crnogorci? Hoće da nam uzmu Srpsku pravoslavnu crkvu? - kaže, sa mnogo gneva.
- Priznajem, ništa ne razumem. Ko hoće da uzme? Šta? Od koga? Ovo nema veze sa religijom. Čist imovinsko-politički spor.
I tu počinjemo razjašnjavanje. Ona strpljivo sluša, mada joj se moj stav ne dopada.
Pitam je, ko i kako nju ugrožava.
- Šta su tebi uskratili po novom zakonu? Nisi ni Crnogorka, ne živiš tamo....
- Ja sam vernik SPC. A oni hoće da uzmu imovinu moje crkve u Crnoj Gori. I hoće da osnuju svoju crnogorsku pravoslavnu crkvu.
- Crnogorska crkva već postoji.Ta imovina je na teritoriji njihove države. Oni su gradjani CG. Dakle, to treba odvojiti od religije i ne zbunjivati narod.A, sa ekonomske strane, meni stvari izgledaju ovako:
Crkva ne plaća porez, doprinose.... čak ne plaća ni gradski prevoz. Ni zdravstvenu participaciju. A, koliko znam, čak ni karte za, na primer, zooloski vrt...
A SVE SVOJE "USLUGE" MASNO NAPLAĆUJU!
Celokupno crkveno osoblje, posebno sveštenici, medju kojima nema siromašnih, žive na teret budžeta, koji puni narod. Država svima plaća zdravstveno i penziono osiguranje, imaju sva prava, čak i privilegije. Taj novac,koji oni troše,u državne fondove uplaćuju svi gradjani. Crkvi je u potpunosti restitucijom vraćena oduzeta imovina. Država, narodnim novcem, podržava sve crkvene projekte i gradnju objekata.
Sve, dakle, ide na teret državnih - NARODNIH fondova! Pa, onda mi je logično da država ima pretenzije da ubira deo profita od crkvene imovine.
- Ja redovno idem na litije i molebane.Niko nije rekao da se finansiranje crkve dovodi u pitanje. Crkva je naša... pa, valjda treba da je pomažemo?
- Pa, valjda i Crkva treba da pomogne svoje vernike? Ili bar da ne troši narodni novac?
- Svi nam govore da je ovo atak na nas vernike.
- Ne očekuješ, valjda, da će da priznaju da žive na račun naroda?
- Pa.... ne znam... Ali, Milo Djukanović je uzuzrpator, mafijaš....
- Kakve to veze ima sa tobom? I sa crkvom?
- Ali, on vlada Crnom Gorom preko 30 godina... Niko ne može da ga smeni... Gadjani su nezadovoljni...
- Zašto onda glasaju za njega? Koliko puta su izašli na izbore i dali mu poverenje?
- Ne znam.... ali, on je postao ikona...
- A kako to ugrožava Srpsku pravoslavnu crkvu?
- Ljudi kažu da su vernici SPC ugroženi. Čula sam da je nešto o tome govorio i Selaković...
Obe smo žurile. Bila je na rastanku zbunjena. Nisam sigurna da sam joj pomogla da razbije zablude. Nije mi to ni bila želja.
Kad sam stigla kući, vidim njen propušten poziv. Pozivam, a ona me, kao iz topa, pita:
- Razmišljaš li ti gde ćeš kad umreš?
- Ne! A zašto?
- Pa, gde će ti duša?
- Ja nisam vernik, pa za mene nema mesta ni u paklu, a pogotovu ne u raju.
Znači, ne mogu da umrem. Imam važnija posla!
PROTIV UGNJETAČA, MANIPULATORA, LOPOVA, LAŽOVA...ima još mnogo da se radi...
Pogotovo sto i u Srbiji i u Crnoj Gori predstoje izbori. Pa je potrebno preusmeriti pažnju glasača, dok glavni "vozovi" prodju.
Ne bih se začudila ni da se ove gužve i uznemiravanja naroda zajednički planiraju i sprovode.
