Politika se danas, perom Dimitrija Bukvića, naširoko bavi bivšim otporašem Srdjom Popovićem. Osim najave na naslovnoj strani (nastavak na polovini sedme strane), pod naslovom "Na koju dužnost u Škotskoj je izabran Srdja Popović", autor "pojašnjava" da Popović jeste rektor, ali da neće rukovoditi univerzitetom Sent Endruz, nego da su ga na tu funkciju izabrali studenti. Bukvić napominje da je naš čovek preuzeo dužnost (naglašeno) na baksuz dan petak, 13., a da je javnost uznemirena, jer "Kanvas" nije dobro i potpuno objasnio o kakvoj se funkciji radi. Pa je stoga Politika u obavezi da javnosti "otvori oči", jer je, kako se u tekstu insinuira, to manje važna funkcija - treća,a ne prva u hijerarhiji. I da to ne znači isto što je i rektor kod nas.
Pa, šta? Zbog čega bi javnost Srbije bila toliko uznemirena, što se funkcija Srdje Popovića, našeg čoveka, zove "rektor!?
Ne secam se da je,pre ovog komentara, Politika objavila i da je Srdja izabran za rektora Sent Endruza.
Priznajem da me je prošle jeseni obbradovala vest da je jedan naš čovek izabran na važnu funkciju negde u svetu. I ne vidim razlog da se bilo ko zbog toga UZNEMIRI. (Osim onih koji priželjkuju "da komšiji crkne krava"). Naprotiv, trebalo bi da smo svi ponosni što je jedan od nas cenjen i poštovan, pa zbog toga i izabran na tako važnu funkciju poznatog i uglednog univerziteta. Još važnije je što su ga izabrali studenti, ako znamo ko je sve studirao na tom univerzitetu.
Politika se zbog svojih čitalaca našla prozvana da obavesti javnost da to možda i nije neka funkcija.... Neće to, naravno, ugroziti karijeru Srdje Popovića, ali pokazuje tužno i ružno lice naših podela i karaktera.
Nije prvi put da se država Srbija, preko SVOJIH medija, uzbudi i negativno reaguje na uspehe naših pojedinaca. "Podmetanje noge" i pokušaj kompromitovanja smo imali i kada se Vuk Jeremić kandidovao za generalnog sekretara UN. Zavidljivci, koji, nažalost, VODE naciju, ne mogu da prevazidju svoju zavist i frustriranost. Šta god ko mislio o Vuku Jeremiću, ja i dalje verujem da bi njegov izbor za genseka UN bio ČAST ZA SRBIJU i da je naša država dužna da svog čoveka podrži, a ne srozava i podmeće klipove. Jer, da je Jeremić na Ist Riveru, možda bi i "bitka" za vraćanje Kosova išla u drugom, boljem smeru.
Podele na "naše" i "ne-naše" često imaju i tragične posledice. Negovanje razdora medju kosovskim Srbima i favorizovanje partijske grupe, tzv. Srpske liste, na Kosovu, uverena sam, rezultiralo je tragedijom - ubistvom OLIVERA IVANOVIĆA! Neljudski je taj zločin brzo zboravljen. To ukazuje i na nalogodavce i počinioce. Nisam verovala u obećanja data posle Ivanovićevog ubistva ni u rokove koje je predsednik Srbije obećavao. Ali, je Srbija dužna da to ubistvo istraži, da nam saopšti istinu! Danas je tačno tri meseca od tog surovog ubistva.
Ovde je najvažnije da se pripada vladajućoj partiji. Da je nekim slučajem umesto Srdje Popovića, u Škotskoj izabran napr. Vladimir Djukanović ili Nebojša Stefanović, danima bi se hvalili i radovali do preterivanja. Ili da je za prvog čoveka UN bio kandidat neki esenesovac, ne bi mesecima silazio sa naslovnih strana i malih ekrana. A, takodje, da je, ne daj bože, tragično likvidiran neki pripadnik SNS kao Ivanovic, sve snage bi se upregle u otkrivanje ubice, što je obaveza u SVIM slučajevima, bez obzira da li su članovi vladajuće partije ili njihovi politički protivnici.
Zbog toga što smo ovakvi, nećemo nikuda stići.
Umesto da se nacija prepoznaje po svojim uspešnim ljudima, da se njima ponosi, ovde je najvažnije da ona komšijska krava ckrne što pre!
Jer "nije naša"!
Pa, šta? Zbog čega bi javnost Srbije bila toliko uznemirena, što se funkcija Srdje Popovića, našeg čoveka, zove "rektor!?
Ne secam se da je,pre ovog komentara, Politika objavila i da je Srdja izabran za rektora Sent Endruza.
Priznajem da me je prošle jeseni obbradovala vest da je jedan naš čovek izabran na važnu funkciju negde u svetu. I ne vidim razlog da se bilo ko zbog toga UZNEMIRI. (Osim onih koji priželjkuju "da komšiji crkne krava"). Naprotiv, trebalo bi da smo svi ponosni što je jedan od nas cenjen i poštovan, pa zbog toga i izabran na tako važnu funkciju poznatog i uglednog univerziteta. Još važnije je što su ga izabrali studenti, ako znamo ko je sve studirao na tom univerzitetu.
Politika se zbog svojih čitalaca našla prozvana da obavesti javnost da to možda i nije neka funkcija.... Neće to, naravno, ugroziti karijeru Srdje Popovića, ali pokazuje tužno i ružno lice naših podela i karaktera.
Nije prvi put da se država Srbija, preko SVOJIH medija, uzbudi i negativno reaguje na uspehe naših pojedinaca. "Podmetanje noge" i pokušaj kompromitovanja smo imali i kada se Vuk Jeremić kandidovao za generalnog sekretara UN. Zavidljivci, koji, nažalost, VODE naciju, ne mogu da prevazidju svoju zavist i frustriranost. Šta god ko mislio o Vuku Jeremiću, ja i dalje verujem da bi njegov izbor za genseka UN bio ČAST ZA SRBIJU i da je naša država dužna da svog čoveka podrži, a ne srozava i podmeće klipove. Jer, da je Jeremić na Ist Riveru, možda bi i "bitka" za vraćanje Kosova išla u drugom, boljem smeru.
Podele na "naše" i "ne-naše" često imaju i tragične posledice. Negovanje razdora medju kosovskim Srbima i favorizovanje partijske grupe, tzv. Srpske liste, na Kosovu, uverena sam, rezultiralo je tragedijom - ubistvom OLIVERA IVANOVIĆA! Neljudski je taj zločin brzo zboravljen. To ukazuje i na nalogodavce i počinioce. Nisam verovala u obećanja data posle Ivanovićevog ubistva ni u rokove koje je predsednik Srbije obećavao. Ali, je Srbija dužna da to ubistvo istraži, da nam saopšti istinu! Danas je tačno tri meseca od tog surovog ubistva.
Ovde je najvažnije da se pripada vladajućoj partiji. Da je nekim slučajem umesto Srdje Popovića, u Škotskoj izabran napr. Vladimir Djukanović ili Nebojša Stefanović, danima bi se hvalili i radovali do preterivanja. Ili da je za prvog čoveka UN bio kandidat neki esenesovac, ne bi mesecima silazio sa naslovnih strana i malih ekrana. A, takodje, da je, ne daj bože, tragično likvidiran neki pripadnik SNS kao Ivanovic, sve snage bi se upregle u otkrivanje ubice, što je obaveza u SVIM slučajevima, bez obzira da li su članovi vladajuće partije ili njihovi politički protivnici.
Zbog toga što smo ovakvi, nećemo nikuda stići.
Umesto da se nacija prepoznaje po svojim uspešnim ljudima, da se njima ponosi, ovde je najvažnije da ona komšijska krava ckrne što pre!
Jer "nije naša"!
