O MEDIJSKOM MRAKU I NOVINARSKOJ SOLIDARNOSTI

Nije dobro sto dva reprezentativna novinarska udruženja, NUNS i UNS, nisu zajedno u borbi protiv medijskog mraka! Možda nije dobro ni što imamo dve, a ne jedinstvenu, jednu esnafsku organizaciju, sa zadatkom da se kroz nju unapredjuje i brani profesija. Nešto,ipak, imamo zajedničko. To je Kodeks novinara Srbije i zgrada u Resavskoj 28, (koja je,doduše, još u sporu, ali svakako su svi pod istim krovom).

Odmah da podsetim da sam,mnogo pre svih SADAŠNJIH BRANILACA VRANJSKIH NOVINA, u vreme najžešće primene zloglasnog Vučićevog Zakona o informisanju iz 1998.godine, sa malom grupicom "mohikanaca" (procitati na ovom blogu tekst "Nepouzdana novinarska sećanja"), vrlo aktivno učestvovala u odbrani i spasavanju kolege Vukašina Obradovića i Novina vranjskih. Tog dana mnogi od sadašnjih aktivista nisu ni znali šta se dogadja, a veliki broj vidjenih predstavnika nezavisnog novinarstva i NGO aktivista se bukvalno razbežao, jer nisu smatrali da je to njihova obaveza. Dakle, i tada se pristupalo selektivno. Igralo se na poene. I sama sam bila žrtva samovolje, mobinga tadašnje interesne grupe u NUNS-u, kojima je zasmetalo moje protivljenje politizaciji ovog udruženja čiji sam osnivač. Kolege koje su sa mnom saosećale, osim časnih izuzetaka, izražavale su to tiho, meni na uvo, vodeći računa da ih neko od "moćnih" slučajno ne vidi sa mnom. I tadašnja vlast, od koje sam potražila zakonsku zaštitu, ćutala je, jer je moje protivljenje bilo suprotno njihovim željama da NUNS stave pod kontrolu. Jedino se pokojni prof.Vojin Dimitrijević, tadašnji direktor Beogradskog centra za ljudska prava, pismeno obratio NUNS-u, i upozorio da je u pitanju grubo kršenje zakona i etike. I to je, naravno, ostalo bez reakcije.

Vukašin Obradović je svojom nepokolebljivošću, čvrstinom, pa, ako hoćete i tvrdoglavošću, izdržao pune 23 godine neprekidne pritiske, koji su u lokalnim sredinama mnogo teži nego ovde u prestonici. Time je nesumnjivo zaslužio svaku podršku.

Ali, nisu Vranjske jedina novina koju je vlast Aleksandra Vučića, a mnoge i prethodne vlasti, pritiskala, ugrozila do uništenja. Mnogi mediji su nestali, a da udruženja nisu ni primetila.

Ni na sudjenju NIN-u i Sandri Petrušić po tužbi ministra policije Nebojše Stefanovića zbog pisanja o vandalskom rušenju Savamale, nisu prisustvovali predstavnici ni UNS-a ni NUNS-a.

Ponoviću još jednom nešto što sam mnogo puta izgovorila: ZA STANJE U MEDIJIMA NAJODGOVORNIJI SU NOVINARI!

NARAVNO, NAJPRE SE MORA UTVRDITI KO JE NOVINAR!!!
Tu,lično, ne ubrajam propagndiste i  poslušnike koji na Vučićevim konferencijama postavljaju poltronska, zadata pitanja, kako bi dali šansu predsedniku da ispljuje one medije i kolege koji postavljaju nezgodna pitanja, koji ga ne hvale.

Mislim da je dobro što je juče postignuta tako velika solidarnost u protestu protiv vlasti. Ali, podvlačim, morali bismo u svim slučajevima biti PRINCIPIJELNI I SOLIDARNI! Ako su u pitanju napadi na novinare! Na svaki napad na medije mora da se reaguje, da se  detaljno ispita i osudi. A, takodje da se OSUDI i učešće novinara i "novinara" u političkim,kriminalnim i drugim manipulacijama.

I da se UVEK o tome obaveštava javnost, kako ne bismo bili u zabludi koga branimo. Ili da se. zbog pojedinačnih ličnih netrpeljivosti pojedinaca, ogrešimo o nekoga koga bismo morali da zaštitimo!

POVRATAK U MRAK DEVEDESETIH

Ni u najgorem snu nisam ocekivala da ćemo napraviti krug i vratiti se na početnu tačku. Isto tako nisam verovala da će se Jugoslavija raspasti i da cemo se opet ubijati, mrzeti...
Sad, u ozbiljnim godinama, moram javno da priznam da sam sve promašila. 

Ali, u jednom sam sigurna - da se politika poltronstva, podaništva i ulizištva nikada neće promeniti. I sa svakom promenom vlasti te "sportske" disccipline dobijaju na intenzitetu. 

Zašto je tako?

Ne valjamo mi - narod!

Ovih dana svedoci smo nepojmljivih skandala i sramote. Gradonačelnik Subotice izvredjao i prebio svog partijskog kolegu. SNS, umesto osude svog "uglednog" člana, iz naftalina je izvadila tvit glumca Sergeja Trifunovica kojim je negodovao zbog sramotne uloge suda koji je dozvolio zastarelost jednog tragičnog slučaja. Odmah je izmaštana žvaka i iz tog tvita "pročitana" namera da glumac želi da ubije Aleksandra Vučića.

Nije to jedini slučaj "zastarelosti" predmeta. Sve što vlast ne želi da se pravno reši, smešta se u fijoke i čeka da prodje vreme, pa se, po potrebi aktivira. Imali smo i ranije slične sudske poslušnosti, pa je tako jedan vladika pedofil oslobodjen odgovornosti jer je vreme za njegovu osudu isteklo - na sramotu pravosudja! Vladika i dalje vodi "božje stado", vernici se pred njim i dalje klanjaju, mole, ispovedaju... umesto da ga bojkotuju!

Slučaj helikopter, kada je poginulo sedam ljudi, takodje nije dobio sudski epilog.

I nasilničko rušenje Savamale će se verovatno završiti zasterelošću. Iako je jasno da iza noćnog vandalizma stoji vrh beogradske gradske vlasti, što je potvrdio i tadašnji premijer Aleksandar Vučić proglasivši ih kompletnim idiotima, ni istraga ni optužnica nisu na vidiku.
Lično sam,takodje, iskusila efikasnost pravosudja - kada je Ustavni sud, koji više godina nije funkcionisao, moju ustavnu žalbu proglasio zastarelom.

Nije prvi put da se pažnja nepismenog naroda lako usmerava na sporedni kolosek, kako bi neki veoma važni "vozovi" prošli neopaženo.Ne primetite da su vas opet preveslali. I ćutite!

"Goša" iz Smederevske Palanke, čiji radnici nisu tri godine primili platu, a jedan njihov kolega, ne nalazeći izlaz iz bede, ubio se na radnom mestu - više nikome nije zanimljiva. Ni sindikatima, ni radnicima, ni novinarima... Problem je postao hroničan i zamoran. A oni i dalje gladuju. Isto je i sa FAP-om, koji je potpuno zaboravljen. Takodje, zaboravljene su i sporne 24 privatizacije. I borba protiv korupcije, čija je direktorka "vrednim radom" zaslužila mesto sudije Ustavnog suda...
Mnogo je primera zlouporeba koje je narod prećutao, i još gore - podržao.

Profesori  svaku školsku godinu započinju štrajkom. Vlast njihove zahteve i njihov nezavidan položaj ignoriše. A ćute i gradjani - roditelji, (osim časnog izuzetka škole "Svtozar Miletić" u Zemunu)- koji bi, zarad svoje dece koju su im poverili, morali da budu u istom protestnom stroju. Ponašaju se kao da je to problem samo prosvetara.

Slično je i u zdravstvu. Iako vlada nevidjen haos, niko od pacijenata, na žalost, ni lekari, nisu se pobunili protiv uvodjenja novih koruptivnih metoda. Uglavnom, i kada protestuju, njihovi su razlozi nedovoljne plate... a uslovi rada, nestašice osnovnih sredstava za lečenje, jadno stanje bolnica, nemogućnost da pacijent dodje do lekara specijaliste za svoju bolest... nisu još nikad bile razlog za javni protest, iako je nezadovoljstvo gradjana sa razlogom ogromno. Svi ćute i pokušavaju da reše problem nekim drugim, često nečasnim sredstvima, poput mita, korupcije, ultimatuma, ucena...

Najveća podvala ove vlasti dogodila se sa slučajem Kosovo. Početkom ove godine zamalo da prekinemo diplomatske odnose sa Francuskom - državom koja je istorijski potvrdjena kao jedan od najvećih prijatelja Srbije još iz prvog svetskog rata - zbog poternice za ratnim zločincem Ramušom Haradinajem. (sad mene neko, po našem zakonodavstvu, može da optuži zbog vredjanja lidera susedne države). Mere koje je Aleksandaar Vučić tada naredio bile su drastične, na ivici diplomatskog skandala: 90 dana naši zvaničnici nisu putovali u Francusku.

Haradinaj je ne samo slobodan, nego je postao premijer Kosova, sa kojim, po nalogu Beograda, kosovski Srbi sasvim poželjno i rado saradjuju.Ponosni što su se "izborili" za još jedno ministarsko mesto u Haradinajevoj vladi.

Nije bilo tako davno kada su radikali i neoradikali-sada SNS, pretnjama i mazanjem fekalijama Borisa Tadića proglasili izdajnikom i ocrnili pred gradjanima samo zato što se, u usputnom neplaniranom susretu zbog magle, pozdravio sa Hašimom Tačijem na skopskom aerodromu. Ili što je, kad mu je mandat predsednika već preuzeo Toma Nikolić, razgovarao sa kosovskim liderima na jednom skupu u Dubrovniku. Nije se pravio da ih ne poznaje.

Narod se primio na ovu priču. I ne zaboravlja! A centrala SNS svakodnevno podgreva taj "greh" bivšeg predsednika Srbije.

Ali je iz sećanja potpuno izbrsao 90-te godine,kada smo učinkom Aleksandra Vučića, Ivice Dačića i njihovih partija dobili sankcije i živeli u "karantinu" kao gubavci; kada smo zbog njihove i Miloševićeve pogubne politike opljačkani, bombardovani, okuženi...izopšteni iz civilizacije...

Svaki vlastodržac, kome se narod ovoliko prostre, zaboravi odakle je krenuo i umisli da je stvarno bog. Poveruje polronskom prostiranju i obožavanju, pomisli  da je stvarno toliko vredan. Tada, ako ga narod ne zaustavi, postaje autokrata.

A ovaj narod, ne samo da ga ne zaustavlja, nego ga i podstiče, podržava. Što je lider primitivniji i  frustriraniji - to mu obožavanje više udari u glavu...

Uskoro će beogradski, a možda i parlamentarni izbori. To će,verovatno, biti još  jedna prilika da se samo POTVRDI nesposobnost, nedostatak svesti i volje naroda da sudbinu uzme u svoje ruke. Umesto da svako od nas stavi prst na čelo, da se podseti šta mu je sve oteto, šta plaća a ne dobija... i da na osnovu tih saznanja svoje poverenje preda nekompromitovanim ljudima, kakvih medju nama jos ima, i tako im pomogne da oni pomognu nama.

To je jos jedna, možda poslednja prilika da pokušamo da izadjemo iz mraka devedesetih, u koji su nas Aleksandar Vučić i njegovi saradnici vratili.

Alternativa oslobadjanju je sve gušći mrak. Mrak, u kome će skupština i dalje izglasavati nerazumne,štetne i neupotrebljive zakone a vodjini poltroni ih primenjivati. Ili će kao i do sada,raditi mimo zakona i ustava, kao što je pomenuti slučaj Kosovo.

A mi ćemo i dalje ćutati! I sve plaćati!

NA POTEZU JE NAROD! POSLEDNJI PUT! DOK POTPUNO NE POTONEMO! IZBOR JE NA NAMA DA LI ĆEMO ČAMITI U MRAKU ILI KRENUTI PREMA SVETLU NA KRAJU TUNELA!

BITKA ZA BEOGRAD JE POČELA.