PISMO SRBIMA SA KOSOVA

 Dragi naši,

(Možda mi, gradjani Srbije koji nismo za Aleksandra Vučića i nismo vaši, možda nas ne doživljavate kao svoje, ali vi naši jeste)!

Mi, koje Vučićev režim i njegove produžene ruke članovi SNS svakodnevno vredjaju, nazivaju izdajnicima, stranim plaćenicima i sl., nismo se odrekli vas, koji, uverena sam, teško živite u sada, nažalost, drugoj državi. Ta druga država rezultat je porazne politike poslednjih 50 godina. A možda i duže.

Vama je, kao i nama u Beogradu, jasno da je Kosovo otcepljeno, da je proglašeno nezavisnim. Jasno vam je, takodje, iako niste dobrovoljno, silom prilika i činjenicom da živite u sad već bivšoj srpskoj pokrajini, da ste integrisani u kosovski sistem.

-Ako su u kosovskoj skupštini još aktuelni poslanici Srpske liste položili zakletvu na kosovskom ustavu; koji, iako  ne učestvuju u radu, svakih šest meseci produžuju svoj manat, znači da su tu državu priznali. (verujem da kao poslanici primaju i odgovarajuću nagradu od kosovske skupštine).

-Ako su sudije iz srpske zajednice položile zakletvu na kosovskom ustavu, znači da su taj ustav priznali.

-Ako su srpski policajci na Kosovu prihvatili uslove kosovskog pravosudja da bi ušli u sistem, znači da su priznali državu Kosovo.

-Ako se vozite u automobilima sa kosovskim tablicama, priznali ste državu Kosovo...

 

Da ne razumete pogrešno, lično sam svesna da jedino tako možete da funkcionišete. Nemate alternativu! Nažalost, to je nepobitna istina.

 Na svim minulim izborima, Srbi sa Kosova su skoro stoprocentno glasali za Aleksandra Vučića, verujući njegovim obećanjima da neće dati Kosovo i Metohiju. I pobedjivali ste nas koji nismo glasali za njega i njegovu partiju, jer BOLJE O VAS  vidimo učinak pogubne politike.

Već 12 godina ta obećanja se ne ostvaruju, vama je sve gore, a kosovska vlast se učvršćuje. Politika SNS i Vučića do sada je uglavnom, umesto na ujedinjavaju, radila na zavadjanju Srba, jer je lakše manipulisati i upravljati pojedincima i manjim grupama, nego ujedinjenom nacijom.

Svako ko je pokušao da progovori, ili napiše kako vidi realnost vašeg života i situacije, od SNS aktivista trpeo je pritiske, uvrede i pretnje. Cenim da im je bitno da vi ne čujete naše mišljenje.

I, da ne bude zabune: Nije Aleksandar Vučić mogao da sačuva Kosovo. Ono je otcepljeno Kumanovskim sporazumom. Njegov NEOPROSTIV greh je što vas je lagao, zamajavao i obećavao ono što je znao ne može da ispuni.

Lagao je, da biste ga na izborima podržavali!!!

 Na predstojećim izborima, vi nećete moći da glasate u svojim prebivalištima, nego negde u Srbiji, što je, takodje, rezultat pogrešne politike vlasti. Vaše pravo da birate je nesporno! Ali, pre nego što zaokružite broj na listiću dobro razmislite.

Ja mislim da je vreme za promene. Učinak dosadašnje vlasti, cak i da uzmemo da su imali najbolje namere, NIJE DOVOLJAN.

A vaša statusna pitanja, u državi gde živite, neće nikada biti rešena lažnim obećanjima.

Moramo da izaberemo neke nove ljude, koji mogu VIŠE. Ali, takodje, da svim političarima, sadašnjim i budućim, jasno stavimo do znanja da su smenljivi. Da ne puste korenje na funkcijama, ko god da je izabran.

Zato vas molim da glasate pametno, da ne dozvolite zloupotrebe svog glasa i svoje nezavidne situacije.

Ne dozvolite da vas varaju i šire mržnju prema nama u Srbiji, u Beogradu posebno.

Mi im to odavno ne dozvoljavamo. Oni su prolazni, a Srbija je večna. Zato je moramo sačuvati od uništavanja, pljačke, rasipanja, zloupotreba i unižavanja.

OD NAS ZAVISI KAKO ĆEMO ŽIVETI!

A ŽIVEĆEMO SVI, I VI I MI, ONAKO KAKO IZABEREMO!

SRECNO!

KRATKA ISTORIJA PREDDIZBORNIH OBECANJA U SRBIJI

 Moj deda Toma je bio predratni trgovac, uvek u svadji sa svakom vlascu, jer se protivio otimacini. Nama, brojnim unucima i unukama, pod stare dane voleo je da prica svoje dogodovstine, cesto i istu vise puta.

Na jednu me ovih dana podsetila aktuelna kampanja Aleksandra Vucica po jugu Srbije.

"Poznati predratni politicar s juga Dragisa Cvetkovic krenuo u zavicaj da agituje kod zemljaka. Iz sela u selo putovao sa svitom i pisarom, koji je belezio njegova obecanja narodu.

Dosao Gisa u svoje rodno selo, skupile se komsije, svi nesto traze; neko krov, neko kucu, neki kola, neki vola...

Pisar uredno zapisuje i svaku cedulju predaje sefu, a ovaj svaku zadene za sesir. 

Primetio Gisa da se iz guzve izdvojio jedan Ciga, muzikant, ne gura se, ne trazi nista... cuti i posmatra, Pa ga pita: 

-Sto si se osamio, nista ne trazis...? Reci sta ti treba?

-Fala, Giso, brate, ne treba nista, mi Cigani smo dobro. Sviramo, pevamo...dobro je...

Dragisa uporan da cuje zelju.

-Pa, dobro, kad si navalio, eto, pisi dva jaja.

-Pisi dva jaja za Cigu...naredjuje pisaru. 

-Cekaj, zasto samo dva jaja?

- Pa da ukumpletiramo onaj k.... koji cedu ovi dobiti.

Karavan krece dalje, Cvetkovic skida sesir mase njime i pozdravlja odusevljeni narod, a ceduljice sa zeljama se razletese po livadi."

.

OVAKO JE GOVORIO PROF.DR RATKO BOŽOVIĆ

INTERVJU SA PROFESOROM BOŽOVIĆEM OBJAVLJEN JE JUNA 2008. GODINE, U

VANKUVERSKOM "KIŠOBRANU" U KANADI, POSLE IZBORA U SRBIJI

 

Jedanaestog maja, odmah po zatvaranju biračkih mesta, u Srbiji je počela postizborna kombinatorika. I pre nego što je Republička izborna komisija zvanično saopštila rezultate, neke nove koalicije, o kojima se u toku kampanje samo šuškalo, obnarodovale su svoje namere. Groznica: ko će s kim, ubrzo se pretvorila u najprljaviju trgovinu. I, po principu “svaka ptica svome jatu”, skupine, srodne po ideologiji i mentalitetu, najviše su napredovale u dogovorima oko podele vlasti u srpskoj prestonici. U izgledu je klasična srpska svadba. Mladoženja je spreman, kum čeka ko zapeta puška, samo se mlada nešto nećka. Tvrdi pazar! I bi i ne bi. A da li će venčanja biti, ovoga puta zavisi od lidera SPS Ivice Dačića. Ovog proleća stranka pokojnog Slobodana Miloševića najpoželjnija je politička udavača.

A kako iz etičkog ugla izgleda srpska politička scena ovog proleća, govori prof.dr. Ratko Božović, kulturolog.

Kako vam, sa etičkog aspekta, izgleda ova naša postizborna kombinatorika? Da li ste, devedesetih godina, mogli da zamislite da ce SPS, za demokrate, biti poželjan partner?

Božović: U nas se odavno dešava kao moguće ono što se činilo da je nemoguće. To je opšte mesto naše političke stvarnosti. Što se tiče morala, ovde se dogodilo moralno samoubistvo. Kad je došlo do drastičnog obezvredjivanja ljudskih života i drugosti, tada su se salto morale i salto mortale našli u apsurdnom zagrljaju. Čini se da je taj zagrljaj trajno stanje. To je razlog što ovde nije prisutna stagnacija već regresija. Bojim se da napredujemo u nazadovanju. U tome smo nenadmašni igrači. Nisu Tadićevi demokrati u svemu ovome nevine žrtve. Nisu istrajali na diskontinuitetu, ostale su stare strukture tajne države. Omogućili su Koštunici da sa njima napravi ovaj džumbus.

Bili su se više opustili nego što je bilo normalno i racionalno. A to je opasno u bezdanu vučje jame i mraku tajnih službi, nekadašnjih čuvara autokratskog režima. Ispostavilo se da je SPS daleko zreliji od DSS i spremniji na izazove budućnosti. Bar tako izgleda. To je za njih idealna prilika da realno osmisle levicu i socijaldemokratski prostor u političkom polju. Tako bi im se pružila prilika da udju u Socijalističku internacionalu. Ovo bi za njih bio popravni ispit, posle koga bi mogao i da poraste njihov rejting. Verujem da će to biti njihovo opredeljenje. Socijalisti imaju u najvišem rukovodstvu obrazovane kadrove, od kojih su neki bili moji briljantni studenti. Siguran sam da oni znaju kakva bi katastrofa za njihov identitet, opstanak i uspehe bila radikalna i radikalska opcija. Moglo bi se očekivati da ostanu usamljena dva Vojislava. Ne verujem, ipak, da je Srbija tako nisko pala da o njenoj sudbini odlučuje haški zatvorenik.

Očekujete li iznenajenja? I kakva?

Božović: Iznenadjenja bih video u Koštuničinoj varijanti. To bi bila čista katastrofa.

Kako Vam izgleda politička trgovina da po svaku cenu, sa minimalnom izbornom podrškom (oko 12 odsto) zauzme pemijersku fotelju, po treći put?

Božović: Premijeru je prešlo u naviku da na tudjim plećima pliva po uzburkanom političkom  moru. Tako je to od vremena DEPOS-a, DOS-a, pa sve do današnjeg dana. Ponovo bi hteo da sa beznačajnim udelom u biračkom telu igra odlučujuću ulogu. I da se osveti demokratama koji su ga greškom omogućili da im se osveti po svaku cenu. Po cenu budućnosti Srbije u koju se zaklinje. To je apsurd. Neverovatno je pomoću kojih snaga u društvenom polju ovaj kobajagi demokrata hoće ponovo da se pita. Više ne bira sredstva da se dokopa vlasti. To se ne može drugačije objasniti nego da se razboleo od vlastoljublja. Jasno je da je izgubio meru u odnosu na prava, dužnosti i odgovornosti. To je sada političar bez savesti. Očigledno je da kod koga dominira nagon nad svešću, nemoral nad etikom, iza njegove potuljenosti skriva se arogancija, netrpeljivost, egoizam, zavist, mržnja i tvrdoglavost. To je dovoljno za institucionalni primitivizam koga on uspostavlja kao pogrešno odabrani politički stil. To je stil bez stila. Ili “malo morgen” stil, kako bi rekao arhitekta Bogdan Bogdanović.

Kakvi su, generalno, izgledi da se formira nova vlada?

Božović: Meni nije jasno zašto Tadić odmah posle izbora nije preuzeo inicijativu, nego je to prepustio Koštunici i njemu sličnima. Dogovori DSS i radikala uvijaju se u nekakve nebuloze o principima. Kakvi crni principi političara čiji se identitet gradi na neprincipijelnosti, mržnji I autizmu, na sramnoj manipulaciji kosovskom nesrećom. To nema nikakve veze ni sa kakvom ideologijom, a ponajmanje sa sudbinom Kosova i Metohije. Sve je to velika magla i velika simulacija. Kao u svakoj trgovini, ostaje da se vidi ko će koga više prevariti. Zato mi sve ovo liči na košmar, u kome ne bi bilo dobro da odluče mržnje, animoziteti i osvete. Tu je već trgovina blago božije.

Imajući u vidu tok pregovora, kome se ovde moze verovati?

Božovć: Nikome se ne može do kraja verovati. Lažomanija je odrednica našeg političkog polja. Ona pred izbore, pre formiranja parlamenta i vlade doživljava svoj uspon. Ne može se nimalo verovati onima koji ponovo ustanovljuju manihejsku podelu na patriote i izdajnike. 

Ponovo su na političkoj sceni stari patrioti koji su već nekoliko puta poginuli za otadžbinu, a od toga danas dobro žive. Tako ih je “nacrtao” naš aforističar Radivoje Dangubić. Naši patrioti ili ekstremisti i danas su seme zla i destrukcije.

 

 

 

 

 

PORODICA KAO PREDIZBORNI ADUT ALEKSANDRA VUČIĆA?

Kako se zahuktava predizborna kampanja, SNS promoteri su sve nervozniji. U tome prednjače Ana Brnabić i lično Aleksandar Vučić. Panika je narasla pa se gubi mera, čak i pominjanjem i u prljavu kampanju uključivanjem cele porodice Vučić, koja ne mora da se valja u blatu zbog političkih ambicija najistaknutijeg člana.

Tako je donedavni predsednik Srpske napredne stranke, nosilac liste, (iako ne i kandidat na izborima, što se kosi sa pravnim a, pre svega moralnim normama) ponovo lansirao napade na svoju porodicu, pominjući čak i svog sina od šest godina.  A šefica beogradskih naprednjaka prihvatila temu i nastavila obračun sa političkim protivnicima. 

Svi napadi  na porodicu Vučić su krenuli iz redova naprednjaka. Neću ovom prilikom, iz pijeteta prema preminuloj Kseniji Vučić, podsećati na pisanja o njoj. A, ono što Vučić priča ovih dana o "ataku na njegovu porodicu" ne priliči nijednom gradjaninu, a posebno prvom čoveku Srbije.

Zato pitam njegovu porodicu:

-zasto mu dozvoljavate da bruka i sebe i vas? 

-da li vam je neprijatno kad slusate sta prica? 

- da li pocrvenite kad se setite porodičnog gostovanja na TV Hepi kad je javno, u zivom programu, majku ponižavao ubedjujući je da, bolje nego ona, zna koliko je on bio tezak na rodjenju!
- da li ste svesni, ako on nije, kakvo poniženje za majku je podsećanje na trač u vezi sa uglednim novinarom Albancem, osumnjičenim da je njegov biološki otac?

 ...
Izlaganje porugama i ponižavanju sopstvene porodice u predizbornoj kampanji nije ni normalno, ni moralno!

Ako se ta granica predje, ako se žrtvuje ugled i obraz porodice, koja treba da je iznad svih ambicija i političke borbe, bojim se da beskrupuloznost može imati nesagledive posledice i za gradjane Srbije (slično skandalu Milenka Jovanova, kada je trudnu suprugu jednog opozicionog političara nazvao šefom narko mafije).

Ta granica je vrlo blizu!