Moj deda Toma je bio predratni trgovac, uvek u svadji sa svakom vlascu, jer se protivio otimacini. Nama, brojnim unucima i unukama, pod stare dane voleo je da prica svoje dogodovstine, cesto i istu vise puta.
Na jednu me ovih dana podsetila aktuelna kampanja Aleksandra Vucica po jugu Srbije.
"Poznati predratni politicar s juga Dragisa Cvetkovic krenuo u zavicaj da agituje kod zemljaka. Iz sela u selo putovao sa svitom i pisarom, koji je belezio njegova obecanja narodu.
Dosao Gisa u svoje rodno selo, skupile se komsije, svi nesto traze; neko krov, neko kucu, neki kola, neki vola...
Pisar uredno zapisuje i svaku cedulju predaje sefu, a ovaj svaku zadene za sesir.
Primetio Gisa da se iz guzve izdvojio jedan Ciga, muzikant, ne gura se, ne trazi nista... cuti i posmatra, Pa ga pita:
-Sto si se osamio, nista ne trazis...? Reci sta ti treba?
-Fala, Giso, brate, ne treba nista, mi Cigani smo dobro. Sviramo, pevamo...dobro je...
Dragisa uporan da cuje zelju.
-Pa, dobro, kad si navalio, eto, pisi dva jaja.
-Pisi dva jaja za Cigu...naredjuje pisaru.
-Cekaj, zasto samo dva jaja?
- Pa da ukumpletiramo onaj k.... koji cedu ovi dobiti.
Karavan krece dalje, Cvetkovic skida sesir mase njime i pozdravlja odusevljeni narod, a ceduljice sa zeljama se razletese po livadi."
.
Нема коментара:
Постави коментар