OVDE NEDOSTAJE VILI BRANT!

Igor Čobanović‏ @DaZivimSan 5

Meni žao naroda. Ta Krajina je dvaput etnički očišćena. Prvo od Hrvata 1991, a onda i od Srba 1995. I sad kad čovek pogleda tu Krajinu, u nju neće više ni Hrvat, ni Srbin. Obojica hoće u Nemačku. E moji idioti, zašta ste se vi ubijali i palili jedni drugima kuće.

Sve rečeno u dva i po reda. Nedostaje nam ljudskost - sa obe strane labavo utvrdjene granice.

------- 

U jesen 1991. na Bulevaru revolucije (sada preimenovanom u Bulevar kralja Aleksandra) srećem  gospodju iz moje ulice, čiji muž, inače visoki oficir JNA je već više od mesec dana u Vukovaru, . Pošto ona "zna dobro da sam ja izdajnik" već prilazeći, počinje rafalno sa uvredama - iz čistog mira! 

"Moj muž u Vukovaru brani Srbiju dok je vi, izdajnici i strani plaćenici,prodajete! Sram te bilo! Kako smeš da šetaš Beogradom?" Bujica njenih etiketa teče, ljudi oko nas zastaju, neki se krste, neki solidarišu s njom, malo je onih koji mi saosecajno klimaju glavom bez reči.....

A onda je, 18. novembra 1991. "pao Vukovar". Ostale su ruševine. Ubrzo je RTS oformila stalno dopisništvo u "Srpskom Vukovaru", u improvizovanom, valjda šatorskom prostoru, gde je, osim TV ekipa i tehnike, organizovana i kuhinja za izveštače RTS za koju je kupljeno čak i specijalno, kvalitetno cepter posudje. Komšiničin muž, branilac-patriota se vratio iz podzemnog vojnog štaba u Vukovaru, gde, kako je sam rekao, 67 dana nije video sunca. 

Srpske vlasti su objavile da su odmah donele odluku o izdvajanju finansijskih sredstava za obnovu "Srpskog Vukovara".... 

RTS se iz Vukovara ubrzo vratila, a Vukovar je preuzela Hrvatska. 

----------

Jednog jutra, udjem u redakciju (još u RTS) a na tek postavljenom tapisonu  neko uspesno ostavio svoje uljem namazane korake... neka osveta, poruka, sta li je...? Zovem šeficu spremačica da prijavim problem. Kažem treba da se očisti. A ona, iznenadjeno: 

"Sta vam je, Seno? Znate li vi šta se dogadja u Vukovaru?"

Znam! A kakve to veze ima sa čišćenjem ovog tepiha?  Je l' ti ideš u Vukovar?

"Neee"! Ali, znate li vi da je tamo rat....?"

Krpu, bree, u ruke! - završavam ovaj tragikomični dijalog.

---------

Tog petog avgusta, pre 23 godine, bila sam na Lidu, dunavskom, preko puta Zemuna. Pržila se na palubi čamca. Moj muž je pokušavao da ulovi kedere (male ribice-mamce) i da se spustimo malo niže da peca. I odjednom, nešto pre 13 h, na radiju Studija B, špica za vanredne vesti. Jugoslav Pantelić čita da je jutros, oko 4 sata, nad Krajinom krenula "Oluja". Poskočim i glasno reagujem na vest, a komšinica sa susednog čamca, SPS-ovka, dok sprema ručak, glasno negoduje: " ja ne volim te napaljene novinare što lažu..." Ono što je dalje govorila nije za ponavljanje, ali jeste bilo iz korpusa naučenih tekstova koje su  tadašnji vladaoci Srbije svakodnevno ponavljali, časteći time svoje susede neistomišljenike.

Tri dana kasnije, u popodnevnoj smeni u NTV Studio B, negde pred Vesti u 7, zvoni telefon. S druge strane uzbudjen i revoltiran glas: 

"Ja sam na Sremskoj Rači, vozim teški kamion-hladnjaču  iz Nemačke za Tursku. Ovde je više hiljada ljudi kojima policija ne dozvoljava da udju u Srbiju. Uradite nešto... Ovde je mnogo starih, bolesnih, dece... nemaju ni vodu.... oko jedne trudnice su se skupili, verovatno se poradja...." i veza se prekida. 

Odmah smo  poslali  TV ekipu, sa reporterkom Jelenom Veljković. Televizija STB  tamo nije dobrodošla, pa su jedva uspeli da sačuvaju jednu, ili dve, od više kaseta sa snimcima. Policija je oduzimala sve što su snimili. Ali, vest je ipak otišla u etar.... Narednih dana Bojana Lekić, Svetlana Lukić i više novinara B92 i aktivista NGO sakupljali su u Domu omladine pomoć za izbegle kolone.....

-------- 

Jesen 1995. Popodne u NTV Studio B. Još nije počela prednevnička frka. Primećujem dve nove higijeničarke, koje, neuobičajeno, tiho i pažljivo da ne dižu prašinu, krpom brišu svaki pedalj podova, nameštaj, sve.... marljive i ćutljive, i to me posebno podstaklo da započnem razgovor.  

Dve sestre, jedna ekonomista, druga dr, mislim da je bila stomatolog. u Beograd su stigle u koloni koja je iz Krajine bežala od "oluje", sa decom i starima. Putovale su 11 dana. Njih jedanaestoro, jednim autom...muževi ostali u redovima kninske odbrane... 

"Mi uopšte nismo znali da se nećemo vratiti kući istog dana..." - započinje svoju ispovest jedna od sestara. 

"Više puta smo tako bežali od sirena i gruvanja topova na par sati...tako da smo izašli sa samo jednom torbicom koja uvek stoji spremna... Izašli smo na put i tek tada vidimo da je kolona sve veća. Zaglavili smo se i nismo mogli nazad. A ni napred nije išlo. Više smo stajali u mestu.... Najgore je bilo na Petrovačkoj cesti.... kad su počeli avioni da nadleću kolonu...."

A muževi? Gde su oni?

"Oni su ostali u Martićevim jedinicama. Uobčajeno je bilo da oni kasno uveče dodju na spavanje kući,da se okupaju, promene odeću, jedu, pa, ujutru rano opet u jedinicu.... A tog jutra, ranije nego obično, probude nas topovi, koji su nam, po jačini buke, bili sve bliži. Njih dvojica se brzo spremiše i odoše, bojeći se da im se jedinica ne udalji i da neće moći da je nadju..." 

"Eto, još ništa ne znamo o njima. Mikelić (Borislav Mikelić, jedno vreme bio predsednik Republike Srpske Krajine,prim.a.) nam je obećao da će raspitati o njima, ali još nema vesti.... " 

"Tuga mi je zbog dece, stalno pitaju za tatu... prekjuče je ćerka imala 11. rodjendan. Pitam je sta bi volela da dobije kao poklon. Kaže, najviše bi se radovala da čuje vest da je tata živ..."

--------- 

Nedavno, u Beški, SNS organizovao promociju knjige Veselina Šljivančanina, visokog oficira JNA, optuženog pa oslobodjenog zbog ratnih zločina u Vukovaru. Deca iz Inicijative mladih za ljudska prava protestovala, pa fizički napadnuta. A zatim optužena.

Pre nekoliko dana stigle i presude - novčano kažnjeni zbog remećenja javnog reda.... 

--------- 

Sinoć u Bačkoj Palanci aplauzi srpskim liderima s obe strane Drine.

Danas, u Kninu, hrvatska predsednica uručila ordenje Gotovini i Markaču, osudjenim pa oslobodjenim za ratne zločine.

I u Hrvatskoj i u Srbiji nedostaje Vili Brant! Da se pokloni žrtvama. Da klekne pred spomenicima (kojih ovde još nema).

Na to ćemo, s obe strane srpsko-hrvatske granice, izgleda, još dugo čekati!?