“
IZ RUSIJE, S LJUBAVLJU!”
Ovako je 30. jula,
“Politika” naslovila udarnu vest – da je
u Nišu, u prisustvu predsednika Srbije
Aleksandra Vučića i ambasadora Rusije u Beogradu Harčenka, predstavljeno rusko polovno
naoružanje, poklonjeno Vojsci Srbije.
Ovaj
neprimereni, krajnje poltronski, tabloidni naslov, nameće nekoliko suštinkih pitanja:
-Šta
se poklanja „s ljubavlju“? Razumeo bih
da je reč o humanitarnoj pomoći u hrani, lekovima, opremi za škole, bolnice,
prihvatilišta... ali mi islužene olupine, makar i renovirane, nikako ne idu „s ljubavlju“!!
- Zašto se Srbija ubrzano naoružava? Da li neko iz
vlasti još ima iluziju da će nas ta polovna vojna tehnika - koju bi Rusi, kao
dotrajalu i nepotrebnu, bacili - spasti
od eventualnih vojnih napada i akcija
bilo koga iz okruženja? Posebno, ako znamo da smo okruženi NATO
savezom. (Čak i najnovija i najsavremenija oprema, ne bi mogla da nas odbrani!).
Videli smo kakve probleme i teškoće je Srbija imala
oko transporta te dotrajale vojne tehnike,
kada je Rumunija zabranila prolaz preko svoje teritorije. Pa smo se naprasno
setili madjarskog junaka iz srednjeg veka Janoša Hunjadija i brzopotezno mu podigli spomenik.
- Naoružavanju države morala bi da prethodi
svestrana analiza situacije, okolnosti, medjnarodnog položaja, pretpostavljenih
opasnosti i pretnji, pa da se u skladu s tim planira pojačanje
borbene gotovosti i opremljenosti. Nisam ubedjen da je ovo ac hoc prihvatanje nekakvih second hand „poklona“
u slučaju opasnosti spasavalo
Srbiju!
- U kakvoj je Srbija obavezi da, po svaku cenu,
nabavlja ruski vojni otpad? Da ta oprema nešto vredi i da je funkcionalna, ne bi je ruska vojska
izbacila iz upotrebe!
- I najzad, pitanje: koliko nas u Srbiji košta „Iz Rusije, s ljubavlju“?
Нема коментара:
Постави коментар