недеља, 4. август 2019.

PREUZETO SA BLOGA: doktormiroslavtodorovic.blogsport.com



“ IZ RUSIJE, S  LJUBAVLJU!” 

Ovako je 30. jula, “Politika”  naslovila udarnu vest – da je u Nišu, u prisustvu predsednika  Srbije Aleksandra Vučića i ambasadora Rusije u Beogradu Harčenka, predstavljeno rusko polovno naoružanje, poklonjeno Vojsci Srbije.
Ovaj neprimereni, krajnje poltronski, tabloidni naslov, nameće  nekoliko suštinkih pitanja:
-Šta se poklanja „s ljubavlju“?   Razumeo bih da je reč o humanitarnoj pomoći u hrani, lekovima, opremi za škole, bolnice, prihvatilišta... ali mi islužene olupine, makar i  renovirane, nikako ne idu  „s ljubavlju“!!
- Zašto se Srbija ubrzano naoružava? Da li neko iz vlasti još ima iluziju da će nas ta polovna vojna tehnika - koju bi Rusi, kao dotrajalu i nepotrebnu, bacili  - spasti od eventualnih  vojnih napada i akcija bilo koga iz okruženja? Posebno, ako znamo da smo okruženi  NATO  savezom. (Čak i najnovija i najsavremenija oprema, ne  bi mogla da nas odbrani!).
Videli smo kakve probleme i teškoće je Srbija imala oko transporta te dotrajale vojne tehnike,  kada  je Rumunija zabranila prolaz  preko svoje teritorije. Pa smo se naprasno setili madjarskog junaka iz srednjeg veka Janoša  Hunjadija i brzopotezno mu podigli spomenik.
- Naoružavanju države morala bi da prethodi svestrana analiza situacije, okolnosti, medjnarodnog položaja, pretpostavljenih opasnosti i pretnji, pa da se u skladu s tim planira  pojačanje  borbene gotovosti i opremljenosti. Nisam ubedjen da je ovo ac hoc prihvatanje nekakvih second hand  „poklona“  u slučaju opasnosti  spasavalo Srbiju!
- U kakvoj je Srbija obavezi da, po svaku cenu, nabavlja ruski vojni otpad? Da ta oprema nešto vredi  i da je funkcionalna, ne bi je ruska vojska izbacila iz upotrebe!
- I najzad, pitanje: koliko nas u Srbiji  košta  „Iz  Rusije, s ljubavlju“?  

Нема коментара:

Постави коментар