Sunčano jutro u Beogradu. Mika se probudio pre mene, čak je i kafu skuvao. Završava već sa jutarnjom terapijom, guta svoju šaku lekova. Ana (unuka) još spava. Čekamo da nam se Nina javi iz kolonije. Juče je tamo padala kiša...
Na redu je jedan od težih dnevnih poslova - kupovine, dogovor oko ručka.... Otvaramo novčanike, izvrćemo džepove... Jupi! skupili smo 172 dinara!
Mika silazi po novine. Ostalo je još 137 dinara. Za jedno mleko u "Kruni" treba 58, i za hleb kod Mileve 55 kinti... Spasava nas frižider, u njemu jos ima nešto rezervi - 3 paradajza, 2 nektarine, jedna jabuka... ima i babura, tako da, uz ogromnu velikodušnost zamrzivača gde se nalaze male rezerve mlevenog mesa po staroj ceni, rešavamo problem ručka za Anu... Njoj su punjene paprike OMILJENO JELO! Može da ih jede tri puta dnevno, pa tako više meseci...
Mika pali televizor. Iz Rija loše vesti. Novak nacionale izgubio. Plače! Izvinjava se onima koji su od njega više očekivali...
Mika psuje... "To je onaj baksuz izmalerisao! četiri dana sedi tamo zajedno sa onom njegovom! Ko je platio njihov put? Koliko to košta?" itd....
Mika ne pati zbog loših rezultata na olimpijadi; a oni su do sada stvarno loši! Njega hvata bes na ovo sto nam se dogadja. Što nas dvoje sa 85 godina radnog staža UPISANOG U RADNE KNJIŽICE, i jos skoro toliko neevidentiranog, skupljamo dinarčiće... Do Vučićevog pljačkaškog zakona o smanjenju penzija, nekako smo se pokrivali. Sad nam, za skroman život, svakog meseca fali taman koliko nam je oteto. A radili smo svojski, oboje! On, doktor sa dve specijalizacije, nikada nije gledao na radno vreme. Pregledao je, išao u kućne posete... davao telefonske savete, sve dok je pacijentima bilo potrebno. Ne razume ni svoje mlade kolege koji ćute i administriraju, umesto da leče... Nedavno je jedna njegova mladja koleginica, naša izabrana doktorka, dala otkaz. Nije izdržala.... Poslednje što nam je rekla, pre odlaska, je da "ovde više nema ni M od medicine. Povlači se, ide da gaji jabuke, jer ona i muž imaju nasledjeno imanje negde u Šumadiji...
Ja sam uvek radila bar dva posla.... Kad su me najurili iz RTS, nastavila sam u Studiju B i paralelno osnovala NUNS i Medija centar...Istovremeno pisala za brojne novine....
Oboje smo gnevni zbog poniženja koja doživljavamo svakog dana. Baš nas briga što Vučić nije još napravio vladu. Ali smo itekako ljuti što je potrošio naše pare na falš izbore, kad je već imao plan da nastavi da VLADA sam. Što bezočno rasipa i troši naš novac i naš život. Isto kao i Toma sa Dragicom... Što mrvicama"kupuju" ojadjeni narod, koji nema pojma šta mu se dogadja. I šta ga sa njima još čeka!
----
Odlazim na Djeram, u svakodnevnu šetnju, po hleb kod Mileve... Pijaca poluprazna, ne samo što je ponedeljak. Slično je bilo i juče. Skoro svi trgovci(nakupci) su otišli na odmor - u Grčku, Italiju, Španiju.... neki i dalje.... Ostala je samo šaćica seljaka, onih koji su, to što prodaju, proizveli sami. Ono što im nisu uništili ni grad ni poplave....
Čekamo utorak. Naša banka penzije isplaćuje dan ranije.... Valjda će stići do zaključenja loto uplata, koje Mika ne propušta. Nada se....
Na redu je jedan od težih dnevnih poslova - kupovine, dogovor oko ručka.... Otvaramo novčanike, izvrćemo džepove... Jupi! skupili smo 172 dinara!
Mika silazi po novine. Ostalo je još 137 dinara. Za jedno mleko u "Kruni" treba 58, i za hleb kod Mileve 55 kinti... Spasava nas frižider, u njemu jos ima nešto rezervi - 3 paradajza, 2 nektarine, jedna jabuka... ima i babura, tako da, uz ogromnu velikodušnost zamrzivača gde se nalaze male rezerve mlevenog mesa po staroj ceni, rešavamo problem ručka za Anu... Njoj su punjene paprike OMILJENO JELO! Može da ih jede tri puta dnevno, pa tako više meseci...
Mika pali televizor. Iz Rija loše vesti. Novak nacionale izgubio. Plače! Izvinjava se onima koji su od njega više očekivali...
Mika psuje... "To je onaj baksuz izmalerisao! četiri dana sedi tamo zajedno sa onom njegovom! Ko je platio njihov put? Koliko to košta?" itd....
Mika ne pati zbog loših rezultata na olimpijadi; a oni su do sada stvarno loši! Njega hvata bes na ovo sto nam se dogadja. Što nas dvoje sa 85 godina radnog staža UPISANOG U RADNE KNJIŽICE, i jos skoro toliko neevidentiranog, skupljamo dinarčiće... Do Vučićevog pljačkaškog zakona o smanjenju penzija, nekako smo se pokrivali. Sad nam, za skroman život, svakog meseca fali taman koliko nam je oteto. A radili smo svojski, oboje! On, doktor sa dve specijalizacije, nikada nije gledao na radno vreme. Pregledao je, išao u kućne posete... davao telefonske savete, sve dok je pacijentima bilo potrebno. Ne razume ni svoje mlade kolege koji ćute i administriraju, umesto da leče... Nedavno je jedna njegova mladja koleginica, naša izabrana doktorka, dala otkaz. Nije izdržala.... Poslednje što nam je rekla, pre odlaska, je da "ovde više nema ni M od medicine. Povlači se, ide da gaji jabuke, jer ona i muž imaju nasledjeno imanje negde u Šumadiji...
Ja sam uvek radila bar dva posla.... Kad su me najurili iz RTS, nastavila sam u Studiju B i paralelno osnovala NUNS i Medija centar...Istovremeno pisala za brojne novine....
Oboje smo gnevni zbog poniženja koja doživljavamo svakog dana. Baš nas briga što Vučić nije još napravio vladu. Ali smo itekako ljuti što je potrošio naše pare na falš izbore, kad je već imao plan da nastavi da VLADA sam. Što bezočno rasipa i troši naš novac i naš život. Isto kao i Toma sa Dragicom... Što mrvicama"kupuju" ojadjeni narod, koji nema pojma šta mu se dogadja. I šta ga sa njima još čeka!
----
Odlazim na Djeram, u svakodnevnu šetnju, po hleb kod Mileve... Pijaca poluprazna, ne samo što je ponedeljak. Slično je bilo i juče. Skoro svi trgovci(nakupci) su otišli na odmor - u Grčku, Italiju, Španiju.... neki i dalje.... Ostala je samo šaćica seljaka, onih koji su, to što prodaju, proizveli sami. Ono što im nisu uništili ni grad ni poplave....
Čekamo utorak. Naša banka penzije isplaćuje dan ranije.... Valjda će stići do zaključenja loto uplata, koje Mika ne propušta. Nada se....
Нема коментара:
Постави коментар