SUDJENJE SANDRI PETRUŠIĆ PO TUŽBI MINISTRA POLICIJE

U Višem sudu u Beogradu jutros je održano ročište po privatnoj tužbi Nebojše Stefanovića, ministra policije, protiv NIN-a povodom teksta u tom nedeljniku "Nebojša Stefanović glavni fantom iz Savamale". 

U 8,45 se ispred sudnice već okupilo mnogo ljudi. Već prilazeći sam primetila da su okupljeni podeljeni u dve grupe. Prilazim koleginici - optuženoj Sandri Petrušić, koja sasvim pribrano, bez nervoze čeka dozvolu za ulazak. NAŠA strana, oko Sandre i mene, izgleda mi brojnija.

I na drugoj strani, prilican broj botova. Primećujem Gorana Vesića dobro okruženog  svojima. Prilazim mu i pitam:

- Da li me se sećas iz Đinđicevog vremena? Nije baš bio srećan sto me vidi.

- Da.- odgovara prilično uzdržano.

- A što si ti ovde? Jesi li učesnik u sudskom procesu? pitam dalje.

- Ne. Ja sam... dosao... da podržim svog druga...

- A ko je tvoj drug? Da li si došao da podržiš novinare NIN-a? insistiram.

- Mog druga Nešu Stefanovića.

- A, tako? Ja sam dosla da podržim tuženu koleginicu Sandru Petrušić i kolegeiz NIN-a.

On sleže ramenima. Ja sam mislila da se podrška daje samo optuženom, ugroženom, a sada  vidim da partija daje podršku tužiocu.

U tom trenutku se pojavljuje transparent sa natpisom STOP TERORU VLASTI, koji botovi otimaju i cepaju. Nailazi ministar policije - tužilac Nebojša Stefanović. Okupljeni SNS-ovci gromoglasno aplaudiraju. Sa njim u društvu je i državna sekretarka Jana Ljubičić, obezbedjenje i brojni saradnici.

Ulazimo. Veliki broj prisutnih je ostao napolju, jer obezbedjenje pušta unutra selektivno. Zaustavljaju Sandru na prolasku njene torbe kroz rengen, jer je unutra imala kasetofon, koji je morala da privremeno ostavi kod obezbedjenja.

Ispred sudnice na drugom spratu ministar policije okružen obezbeđenjem i saradnicima. Stiže i Siniša Mali. Sudnica je mala za veliki broj zainteresovanih, pa je obezbeđenje i ovde rigorozno. Ja se ipak nekako provlačim.

I već na početku zanimljivo. Nebojša Stefanović nema ličnu kartu. 

Njegov zastupnik obećava da će doneti za desetak minuta. (Za nenošenje lične karte, Stefanovićeva policija i komunalci gradjanima izriču kazne i podnose prijave. Podsećam, jednu gradjanku su zbog toga prošle godine komunalni policajci izvukli iz autobusa i pred gradjanima na ulici maltretirali).

Ipak,  sudjenje počinje. Prvi govori Stefanović. Ostaje u svemu prema navodima u tužbi, jer je, kaže, zbog teksta u NINu "pretepeo veliki duševni bol". Na pitanje sudije odgovara da je za rušenje u Savamali saznao tek narednog dana izmedju 12 i 13 časova.

"Ja sam te, izborne, noći bio u Republičkoj izbornoj komisiji (?), a zatim sam otišao da se odmorim. Tek oko  12 - 13, javili su mi ..."

Sudija pita: Da li ste Vi pročitali tekst objavljen u NIN-u ili vam je to neko rekao?

- Delimično sam pročitao i....

Zatim objašnjava da to nije deo posla ministra policije i da on sa tim nema nikakve veze. Insistira da je povredjena njegova čast i ugled... "Nije mi bilo dobro dok sam čitao tekst u NIN-u!" Rekao je i da njega niko nije o tome pitao iz redakcije NIN-a. Nije mu data prilika da se brani.... Citirao je neke delove teksta , i tvrdio da ga je novinarka optužila da je on rušio u Hercegovačkoj ulici.

Ministru je naročito smetalo što se novinarka u tekstu pozvala, izmedju ostalog, i na izveštaj ombudsmana Saše Jankovića o Savamali, pa je pokušao da celu raspravu preusmeri protiv njega i da ospori njegovu nadležnost. Sudija je to odbio i vratio ga na temu.

Na pitanje sudije da li je uputio demanti,rekao je da nije, jer je bio siguran da ga neće objaviti, pa se zato odlučio za tužbu.

Sandra Petrušić je bila veoma ubedljiva. Rekla je da je više puta slala mejlove ministrovoj pres službi sa pitanjima, na koja nije dobijala odgovore, osim da je predmet kod tužioca i da se čeka rezultat tužilačke istrage. Podsetila je da se ministar oglašavao o noćnom rušenju za brojne medije. Izjavila je da ona kao novinar, i kao građanin, smatra ministra policije odgovornim zato što on ne zna ono što bi MORAO da zna. I da je čudno da ministar tako dugo nije obavešten da njegove službe nisu reagovale na pozive gradjana. Da ovu tužbu shvata kao pokušaj odgovornosti za mišljenje. Naglasila da ona nije nigde u tekstu napisala da je Stefanović rušio Savamalu, nego da ga smatra odgovornim za to nelegalno rušenje. Pojasnila je da "fantom" u njenom tekstu predstavlja čoveka koji se pojavljuje i nestaje, jer se čitavih sedam meseci ne zna ko je odgovoran za noćno rušenje. Podsetila je da je i premijer Vučić izjavio da su za rušenje Savamale odgovorni  kompletni idioti i vrh gradske vlasti. Insistirala na svom pravu na mišljenje, na osnovu dogadjaja i informacija koje su sledile, a na koje Stefanović, iako pozivan, nije odgovarao. "Rušenje u Savamali uključivalo je više različitih struktura: državne i nedržavne i više nivoa vlasti po vertikali. Otuda je odgovornost gradskog vrha nesporna. Jedino što nije dovoljna. Jer, takav posao nije bio moguć bez znanja i pomoći ministra policije. - smatra novinarka Petrušić.Takodje je kao primer,istakla odgovornost ministra zdravlja u slučaju smrti osmogodišnjeg deteta,koji je brzopotezno smenio direktora lozničke bolnice, ne čekajući rezultate istrage, i svoje očekivanje od ministra policije da isto tako postupi.

Glavni urednik NIN-a Milan Ćulibrk je na optužbu ministra zbog naslovne strane, izjavio da preuzima odgovornost za naslov, a Sandra je potvrdila da se sa tim naslovom i ona kao autorka složila.

Ćulibrk je odbacio sve optužbe i naglasio da će i dalje raditi kao do sada, a da ministar, kao javna ličnost, mora da računa na kritiku medija i široke javnosti. I da je to morao da ima u vidu pri stupanju na javnu funkciju. Naglasio je da bi sporni tekst od 16. juna i sada mogao da objavi bez izmena, jer se ni posle sedam meseci nije maklo od početka.

U medjuvremenu je stigla i ministrova lična karta.

Sudija je saslušao završne reči obe strane i najavio presudu najdalje za 30 dana.

Tokom suđenja, ispred zgrade suda došlo je do incidenta kada su se sukobile dve grupe građana - jedna u kojoj su pristalice Stefanovića i druge koje su nosile transparent "Protiv terora vlasti".

Po izlasku iz sudnice krećem niz stepenice za ministrom. Jedan od nejgovih čuvara mi diskretno pokazuje da zastanem, da ne bih išla baš iza njega. Pitam zašto, a on mi rukom pokazuje diskretno na ministra.... 

Pa, baš hoću! ovde je kretanje slobodno! a vi radite svoj posao- kažem i nastavljam u istom stroju. 

Napolju opet bučno. Botovi aplaudiraju: Jedna nafrakana baba, mojih godina, vrišti od sreće:"Nešo, majstore!"...

Pitam je: a šta vam je taj majstor Neša napravio? Decu....?  Baba pobeže. 

Ni u sudnici, ni u publici, nisam primetila predstavnike  nijednog novinarskog udruženja.

Sudeći prema brojnim pristalicama jedne i druge strane, moglo bi se zaključiti da su nam šanse na izborima skoro izjednačene. Jedina razlika je što je u ministrovoj nadležnosti SILA. A kome zakon leži u topuzu....