Za lečenje malog Boška Guglete bolnica u Budimpešti rezervisala je termin. Novac u iznosu od 2,5 miliona evra, koji prikupljamo vec nekoliko meseci, treba da se uplati bolnici do 20. avgusta, da bi zakazani termin mogao da se iskoristi.
Sa današnjim danom (16.avgust) nedostaje još oko 450.000 evra.
Od surove vlasti, koja raspolaže našim narodnim novcem, teško je očekivati razumevanje i pomoć. Predsedniku Srbije, predsednici Vlade Srbije, ministrima i ostalima koji raspolažu našim novcem, nisu prioriteti ljudski/dečji životi, nego razne propagandne akcije, a pre svega kupovina glasova na predstojećim izborima. Oni, kao da nemaju decu, ne razmišljaju da se svakome gradjaninu Srbije može dogoditi da u nekom trenutku život člana porodice zavisi od ljudske solidarnosti.
Pošto mi gradjani imamo samo jedni druge, možemo da računamo samo na medjusobnu solidarnost.
Ali, nas mnogo ima po malo, i to mesecima uplacujemo SMS porukama. To nije dovoljno!
Zato imam dve molbe:
- Prvu upucujem bogatim ljudima, privrednicima, bankarima, sportistima... svima koji, srecom, imaju vise od pukog preživljavanja, da hitno odvoje deo svog imetka i uplate za lečenje malog Boška Guglete. To za njih nece biti veliki napor. Dovoljno je da se odreknu jedne gala vecere, na primer; skupog vina ili komada firmirane odeće ili obuće. Za porodicu Gugleta to znači život deteta.Ponavljam, svako od nas - bilo da smo bogati ili siromašni, može da zapadne u nevolje.
- Druga molba je za penzionere, kojima je predsednik Srbije, mimo ustavnih ovlašćenja, obećao i najavio isplatu pomoći od 50 evra, da se svi odreknemo tog novca u korist Boška, Nikole, Gavrila i sve naše dece koja se bore za život.
Da se taj novac, ili bar deo sume, odmah uplati na račune dece i njihovih roditelja, kako bi njihovo lečenje počelo na vreme.
Znam da većini penzionera i ta mala suma znači mnogo, ali, i bez toga ćemo nekako preživeti. A Boško, Nikola i druga deca koja čekaju pomoć, bez novca neće moći da prežive.
Naše malo njima znači život.
Životi te dece ne mogu da čekaju.
Jednoga dana, ako uspemo da ih spasemo, da pomognemo njihovo izlečenje, bićemo ponosni na njih. I oni na nas!
