Ovih dana slusamo žalopojke Vučićevih “državnih” botova i najodanijih izvršilaca njegovih političkih naloga, pošto je, očigledno, i sam ocenio da mu se tron dramatično ljulja, da su mladi mnogo ozbiljnije od svojih roditelja shvatili nevolje koje im donosi diktatura. Kao izlaz iz ćorsokaka u koji nas je uveo svojom vladavinom, izvukao je iz rukava poslednji adut - najavio(?) ostavku.
Pa šta? bio bi adekvatan komentar na tu vest, ako bismo govorili Vučićevim jezikom! Niko nije nezamenljiv!
Ipak, stvari u ovom trenutku stoje drugačije. Formalnom ostavkom, Vučić se ne bi odrekao diktatorske vlasti. Jer, po Ustavu Srbije, kad predsednik podnese ostavku, razboli se, umre... bude smenjen...ili na bilo koji drugi nacin vise nije u stanju da obavlja funkciju, sva ovlascenja i obaveze preuzima predsednik parlamenta! U našem slučaju to je Ana Brnabic!
Zamenjivanje
predsednika Republike
(Član 17. Zakona o predsedniku)
Ako predsednik Republike podnese ostavku, bude razrešen ili sprečen da izvršava
svoju funkciju, zamenjuje ga predsednik Narodne skupštine najduže tri meseca.
Dok zamenjuje predsednika Republike, predsednik Narodne skupštine ovlašćen je
da predstavlja Republiku Srbiju u zemlji i inostranstvu, da prima opozivna i
akreditivna pisma stranih diplomatskih predstavnika, da raspiše izbore za
Narodnu skupštinu, da predlaže Narodnoj skupštini kandidata za predsednika
Vlade, da vrši nadležnosti u oblasti odbrane Republike Srbije i da komanduje
Vojskom Srbije.
Predsednik Narodne skupštine koji zamenjuje predsednika Republike dužan je da
raspusti Narodnu skupštinu u svim slučajevima u kojima je to ustavna dužnost
predsednika Republike i da svaki izglasani zakon proglasi ukazom.
Tako bi Vučić i dalje VLADAO SRBIJOM, ali bez odgovornosti, a sa vrlo jakim uticajem i mogućnošću odlučivanja, što mu je omogućila sistematična autoritarna kadrovska politika! (Za tri oročena meseca može svašta da se uradi!)
Zato je veoma važno da, pre svih GRADJANI, ali i opozicija, to uvek imaju na umu. Vučićevo "povlačenje", zbog koga neki njegovi bliski saradnici glasno "plaču", je ustvari probni balon, i alat za zbunjivanje pobunjenog naroda. (“Ja odoh, a vi mi ne dajte!”)
Mladi su dobro shvatili da je budućnost u njihovim rukama, i zato treba da ostanu odlučni, istrajni i neustrašivi. Da, kao što su odbili lažna obećanja, mogućnost "kupovine", zastrašivanje i lažnu propagandu, isto tako budu budni i oprezni u daljim koracima i akcijama.
Smena vlasti nije samo povlacenje ili suspendovanje Vučića, već kompletno razvlašćivanje hobotnice, čiji pipci seju otrov sa katastrofalnim posledicama.
Formalni silazak Vučića s vlasti nije kraj, nego POČETAK POČETKA njegovog trajnog dislociranja iz srpske politike!
Do konačnog pada i predaje pravosudju put je težak i dug! Ali, moramo napred!
