KO, I U ČIJE IME, MUČI I ZLOSTAVLJA MILOMIRA JAĆIMOVIĆA?

 Milomir Jaćimović, samohrani otac, vozač, vlasnik autobuske firme iz Djurdjeva u Vojvodini, izgleda da će uskoro moći da "proslavi" godišnjicu terora vlasti, 

Na Jaćimovića se neko iz srpske vlasti bas ozbiljno OSTRVIO. Kriv je, jer je najpre podržao studentske proteste, a zatim krenuo da ih vozi po Srbiji na proteste zbog ubistva 16 ljudi u Novom Sadu, kada se, tek renovirana nadstresnica na železničkoj stanici, srušila na njih. 

Više puta je hapšen, oduzimani su mu, pa vraćani, pa opet oduzimani, autobusi, zaustavljan je na sred drumova, upućivan na vanredni tehnički pregled, koji je prethodno upravo obavio, samo zato da studenti i drugi gradjani, koje je vozio, ne bi stigli na proteste..... Izdržao iživljavanje zveri, koje se graniči sa mogućim. Zajedno sa šesnaestogoišnjim sinom štrajkovao je gladju...

 Ali, tortura protiv njega nije zaustavljena. Najnovija vest je da mu je ouzeta vozačka dozvola, iako je regularno dobijena posle detaljne procedure za njeno produženje.

Jaćimović ni posle brojnih prijava, torture, pretnji, šikaniranja... nije osudjen, niti mu je, bar do sada, utvrdjena krivica koja bi sadistima iz vlasti, poslužila kao opravdanje za sve neljudske metode iživljavanja prema njemu. 

Znači, cilj je zaustavljanje po svaku cenu, čoveka koji podržava pobunjeni deo Srbije!? 

Ne samo da je zaslužio, Milomir Jaćimović nas je svojom humanošću obavezao da mu pomognemo. I da pokažemo da nije sam! 

I da to nasilje nad gradjanima hitno zaustavimo.   

Jer, danas Jaćimović, sutra svako od nas... dok ne nestane poslednji nepokoreni gradjanin u Srbiji.

 

 

 

ULOGA PORODICE U POSRNUCU SRBIJE

"Nemoj, sine, govoriti krivo

ni po babu, ni po stricevima,

već po pravdi boga istinoga"

Kad god čujem predsednika Srbije  kako odobrava, čak i podstiče nasilje nad gradjanima koji imaju mišljenje da u Srbiji nije dobro stanje naroda koga je on delio i uspešno podelio za 13 godina na vlasti, prvo što mi pada na pamet je pitanje: kakvo mu je bilo detinjstvo?  

Znamo da je za formiranje ličnosti od prvih dana života najvažnija uloga porodice, pa nesumnjivo možemo zaključiti da su aktuelni predsednik, i ne samo on nego i većina funkcionera vlasti koju on predvodi, bili uskraćeni roditeljske pažnje i brige u kakvog čoveka stasaju!

Poznajem mnogo ljudi koji se smatraju uspešnim, čije su porodice, nažalost, pokazale da je taj ugled lažan; da kroz ličnost deteta, možemo čitati od kakvih je roditelja! I zašto su, i pored lažnog sjaja, ti ljudi neuspešni, posrnuli, problematični... I da su za to odgovorni roditelji. Ima medju tim "uglednim" porodicama i onih čiji su potomci tragično završili upravo zato što su se njihovi roditelji bavili više ličnom karijerom nego decom, koja nisu izdržala teret njihove karijere...ali i onih čije frustracije ugrožavaju čitav narod.

Najveća tragedija, najteža, je ona koja pogadja  veliki broj ljudi, kao što se nama dešava. Ta nesreća se Srbiji ponovila, posle Slobodana Miloševića. A narod je malo iz toga naučio.

Naravno, ovde se ne sme isključiti ni uloga okruženja i odgovornost šire društvene zajednice, koja nije prepoznala devijacije u ponašanju naročito onih koji imaju ogromne ambicije da vladaju. To, jasno je, veoma doprinosi daljem posrnuću i gubljenju "kompasa", što se  nama u Srbiji dešavalo kroz istoriju više puta. 

Zanemarena, vaspitno zapuštena deca su agresivna, osvetoljubiva, zavidljiva, često veoma zla. A dešava se i da svoje nezadovoljstvo sobom ispoljavaju i prema roditeljima. (Tako se dogodilo i da je aktuelni predsednik javno ponizio sopstvenu majku u živoj emisiji, kada je tvrdio da bolje od nje zna koliko je bio težak na rodjenju).

Takav soj ljudi je opasan, a u našem slučaju poguban. Jer, nedostajuća pažnja i ljubav u detinjstvu tinja u njemu i podstiče na osvetu, najčešće nad onima koji mu nisu nista uskratili. 

I, sto je najgore, uspeo je da ubedi narod i u one lazi koje su ocigledne. Tako mnogi, nepismeni i polupismeni, veruju da je Vučić lično finansirao gradnju puteva, železnica... da svojim ličnim novcem isplaćuje penzije... A on, umesto da pošteno objasni narodu, nastavlja istu priču.

Jednog dana će se i taj naivni deo naroda probuditi, shvatiti da je prevaren. Važno je da to bude što pre, jer svakim danom raste opšta šteta. Ako potraje, jednog jutra ćemo se probuditi u nepovratnom ropstvu i bez nade! 

Još nije kasno da se "prva porodica Srbije" osvesti i pokuša da pomogne!

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

BRUKA! (KAKO SMO DOČEKALI GOSTA IZ EU)

 Srbi su, to je u svetu poznato i priznato,veoma gostoljubivi. To je zaštitni znak ovog naroda.

Medjutim, ovih dana smo doživeli nevidjenu bruku, sramotu, koja se teško može oprati sa „crna obraza“ najviših funkcionera države, koje je narod greškom izabrao za vodje. (U mom selu kažu da nam je to, izgleda, neko podmetnuo, jer ne mogu da prihvate takvu sramotu).

U Beogradu je boravio gospodin Tonino Picula, evroposlanik iz Hrvatske, zadužen za pridruživanje Srbije EU.

To je najvišem rukovodstvu Srbije, pripadnicima vladajuće SNS partije bila prilika da demonstriraju sav prostakluk i nevaspitanje koje je odlika tog ljudskog copora. Zbog toga već 13 godina crvenimo pred svetom i pred sobom; zbog koga već više meseci studenti, djaci, gradjani... gandijevskom borbom obilaze Srbiju u pokušaju da neobaveštenom svetu ukažu i pokažu da su pri izboru pogrešili! I da se Srbija mora vratiti na pravi put!

Predsednik države Aleksandar Vučić se odredio već pri izboru prema g. Piculi kao personi non grata, „jer je Hrvat!“ Time je dao znak svim svojim partijskim podanicima kakav tretman treba da ima gost kada dodje u Beograd. Usledila je serija pljuvanja, uvreda i prostačkih izjava na račun uvaženog predstavnika Evrope u koju smo radi da udjemo; što je, ne samo neprilično, nego i kontraproduktivno. Jer, Srbija pred vratima EU čeka više decenija, sa vidljivim  nazadovanjem od kada je na tron stupio Aleksanar Vučić. Najglasniji u pokazivanju netrpeljivosti i nevaspitanja pokazali su se Ana Brnabić, predsednica(!) parlamenta svih gradjana Srbije, Milenko Jovanov, šef poslaničke grupe SNS u Skupštini... za njima je usledio čitav spisak njihovih saboraca. Nije izostao ni Putinov „konzul“ Vulin...

Predsednica Parlamenta se pravdala javnosti da „nikad ne bi želela da se sretne sa Piculom“ da nije morala...a Jovanov je imao preča posla - sortirao čarape po boji...

Šta reći, osim pocrveneti?

Zbog ove bruke i mnogih drugih, zbog bahatosti, nevaspitanja, neodgovornosti, nedoraslosti preuzetom zadatku, sve nabrojane osobe izgubile su pravo da vode Srbiju!!!

Zbog posledica ove štetočinske skupine, dužni smo da podržimo pobunu mladih; da im se pridružimo, kako bismo Srbiju oslobodili od štetočina koje nam nemilice troše i novac i ugled. Da spasemo Srbiju od totalnog propadanja.

Kada iz ličnih razloga nije u mogućnosti da prevazidje sebe, funkcioner koji predstavlja državu može (i mora!) da se povuče! Da podnese ostavku! Jer je poverenje birača dobio da MORA!

 

Gospodine Picula, molim Vas, primite moje iskreno izvinjenje! Srbija smo mi, koji ne pristajemo, a ne oni koji nemaju skrupule, obraz...

KOJE BOJE SU VUČIĆEVI LOPOVI?

 

Više od decenije Aleksandar Vućić ne propušta da u svakom javnom nastupu, svoje političke protivnike demokrate pomene kao „žute lopove“.  I nije bio gadljiv na okupljanje žutih „ptica selica“ u svoje redove. Za to vreme, nijedan od demokrata nije hapšen, ni privodjen. Bar o tome nije bilo zvaničnih vesti. Posebno je bio glasan u predizbornim kampanjama, što je svakako uticalo na opredeljenje birača.

Iz redova demokrata se veliki broj „žutih“ preselio u Srpsku naprednu stranku i dobio važne državne funkcije. Narod je gundjao, jer je bilo jasno da je reč o ljudima sumnjivog političkog morala, koji nisu imali ni ideologiju, ni moral. Ali je ipak glasao za njih. (Ili možda i nije glasao, ali je neko njihove glasove dodao Vučiću?). Jer je Vučić bio najglasniji i najuporniji.

Godinama je optuživao Dragana Djilasa, jer je regularno prijavio zaradu od 619 miliona evra, ali ga niko nije uhapsio, čak ni kada je Djilas lično sebe prijavio i tražio istragu.

Obećavao je Vučić oštru borbu protiv korupcije i pljačke, pa je, za početak, uhapsio Miroslava Miškovića, i tako oštetio državni budžet za oko 32 miliona evra, koliko iznosi obeštećenje ovom „tajkunu“ zbog nezakonitog hapšenja.

Oni koji su krali glasove, nameštali izborne rezultate, trošili narodni novac, sve uz veliki aplauz gradjana Srbije, nagradjivani su važnim funkcijama u vlasti.

A onda se, 1. novembra prošle godine srušila nadstrešnica na železničkoj stanici u Novom Sadu i usmrtila 15 ljudi, medju kojima i troje dece. Dvoje teško povredjenih su jos na lečenju, sa, nažalost, vrlo neizvesnim ishodom, osim što je sigurno da će, i ako prežive, ostati doživotni invalidi.

Tada je prekipelo, prvo studentima! A zatim su se njima pridružili srednjoškolci, gradjani... Blokade su se proširile čitavom Srbijom. Ne samo da još traju, nego se svakodnevno uvećavaju!

To je promenilo Srbiju! Više niko ne veruje Vučićevim optužbama, obećanjima, objašnjenjima...

Vodja naprednjaka našao se na muci. Više lažima i galamom ne može nikoga da ubedi u svoju nevinost i nevinost svojih saradnika. Štiteći njih, postao je saučesnik u prljavoj raboti!

Jedino još ne znamo koje boje su NAPREDNI LOPOVI, koje ovih dana masovno hapsi.

Za sada nema informacija da je bilo ko, osim naprednjaka, uhapšen. Ali, bar znamo gde je koncentracija lopovluka i pljačke.

Aleksandar Vučić je počeo da pušta niz vodu svoje saradnike i poslušnike, tek kada je njemu voda došla do grla.