"Nemoj, sine, govoriti krivo
ni po babu, ni po stricevima,
već po pravi boga istinoga"
Kad god čujem predsednika Srbije kako odobrava, čak i podstiče nasilje nad gradjanima koji imaju mišljenje da u Srbiji nije dobro stanje naroda koga je on delio i uspešno podelio za 13 godina na vlasti, prvo što mi pada na pamet je pitanje: kakvo mu je bilo detinjstvo?
Znamo da je za formiranje ličnosti od prvih dana života najvažnija uloga porodice, pa nesumnjivo možemo zaključiti da su aktuelni predsednik, i ne samo on nego i većina funkcionera vlasti koju on predvodi, bili uskraćeni roditeljske pažnje i brige u kakvog čoveka stasaju!
Poznajem mnogo ljudi koji se smatraju uspešnim, čije su porodice, nažalost, pokazale da je taj ugled lažan; da kroz ličnost deteta, možemo čitati od kakvih je roditelja! I zašto su, i pored lažnog sjaja, ti ljudi neuspešni, posrnuli, problematični... I da su za to odgovorni roditelji. Ima medju tim "uglednim" porodicama i onih čiji su potomci tragično završili upravo zato što su se njihovi roditelji bavili više ličnom karijerom nego decom, koja nisu izdržala teret njihove karijere...ali i onih čije frustracije ugrožavaju čitav narod.
Najveća tragedija, najteža, je ona koja pogadja veliki broj ljudi, kao što se nama dešava. Ta nesreća se Srbiji ponovila, posle Slobodana Miloševića. A narod je malo iz toga naučio.
Naravno, ovde se ne sme isključiti ni uloga okruženja i odgovornost šire društvene zajednice, koja nije prepoznala devijacije u ponašanju naročito onih koji imaju ogromne ambicije da vladaju. To, jasno je, veoma doprinosi daljem posrnuću i gubljenju "kompasa", što se nama u Srbiji dešavalo kroz istoriju više puta.
Zanemarena, vaspitno zapuštena deca su agresivna, osvetoljubiva, zavidljiva, često veoma zla. A dešava se i da svoje nezadovoljstvo sobom ispoljavaju i prema roditeljima. (Tako se dogodilo i da je aktuelni predsednik javno ponizio sopstvenu majku u živoj emisiji, kada je tvrdio da bolje od nje zna koliko je bio težak na rodjenju).
Takav soj ljudi je opasan, a u našem slučaju poguban. Jer, nedostajuća pažnja i ljubav u detinjstvu tinja u njemu i podstiče na osvetu, najčešće nad onima koji mu nisu nista uskratili.
I, sto je najgore, uspeo je da ubedi narod i u one lazi koje su ocigledne. Tako mnogi, nepismeni i polupismeni, veruju da je Vučić lično finansirao gradnju puteva, železnica... da svojim ličnim novcem isplaćuje penzije... A on, umesto da pošteno objasni narodu, nastavlja istu priču.
Jednog dana će se i taj naivni deo naroda probuditi, shvatiti da je prevaren. Važno je da to bude što pre, jer svakim danom raste opšta šteta. Ako potraje, jednog jutra ćemo se probuditi u nepovratnom ropstvu i bez nade!
Još nije kasno da se "prva porodica Srbije" osvesti i pokuša da pomogne!
