Probudila sam se jutros sa užasnom nelagodom. Nisam odmah mogla da se setim zašto, ali mi je gadjenje postajalo sve jače. Dok smo pili kafu, Mika je započeo razgovor o sinoćnjem intervjuu Brankice Stanković sa Aleksandrom Vučićem.
To je to! Sinulo mi je! Razgovarali smo o onome sto smo sinoć slušali. Odlučila sam da sačekam još malo, da sredim utiske,pa da ih, hladne glave, večeras podelim s vama.
I odmah želim da kažem da se Brankica nije "prodala", kako su po tviteru kružile sumnje proteklih dana. Ona je odličan novinar istraživač. Učinila je koliko je mogla! Ali, izgleda da je njeno istraživanje kriminala, korupcije i svega što je radila, dečja pesmica prema onome što se dogodilo u razgovoru sa predsednikom Srbije. Kao dugogodišnji novinar, imajući u vidu našu dramatičnu unutrašnju situaciju, imala bih mnogo još da ga pitam. I, ne bih mu dozvolila da on postavlja pitanja meni. Niti da,umesto konkretnih odgovora, iskoristi prilliku da pljuje po političkim protivnicima. Neprilično, ružno, jadno... bilo je pominjanje pištolja Saše Jankovića već na početku emisije.
Ne znam zašto ga Brankica nije pitala ništa o unutrašnjem dijalogu o Kosovu (valjda mi nije promaklo), zašto su "pravi" Srbi na Kosovu samo oni sa Vučićeve Srpske liste? Ili, na primer, da li mu je neprijatno ono što njegova većinska koalicija radi u Skupštini Srbije, naočigled čitave nacije?
Alekandar Vučić, posle Olje Bećković i Utiska nedelje, nije imao ozbiljniji novinarski test, pa se malo više zaboravio. Osim toga, u medjuvremenu je postao šef države, pa je kult ličnosti koji njegova stranka gradi, po njegovoj želji, naredbi ili očekivanju - svejedno, učinio da potpuno izgubi kriterijume, pristojnost i dostojanstvo. Njemu se, osim malobrojnih novinara na konferencijama, niko ne suprotstavlja. On ne ide na dijaloge sa političkim protivnicima. Uglavnom drži monolog, sam pita, sam odgovara. I, na pitanja novinara, odgovara pitanjima. Što je veoma ružno! Za početak morao bi bar da pita svoju majku, respektabilnu novinarku Angelinu Vučić, da li je sa njom neki političar ikada tako razgovarao. I, baš zbog profesije svoje majke, morao bi da prema njenim kolegama, posebno koleginicama, ima više poštovanja. Umesto toga, njegova bahatost je, iz dana u dan, sve žešća.
Vučić, koji je POROBIO srpske medije na razne načine, nije zadovoljan što u Srbiji postoji "američka" N1 televizija, koja, kako kaže, "vodi 24-časovnu kampanju" protiv njega. Redovno gledam tu TV i još nijedanput nisam videla da neko napada predsednika Srbije. Osim, ako Vučić izveštaje i ocene o njegovom radu, koji nisu poltronski i udvorički, nisu ulepšani, smatra kampanjom protiv sebe. A njegova politika je stvarno pogubna.
Vrhunac drskosti je izgovorio sinoć u Insajderu, kada je optužio RTS kao svog protivnika, i to, da čovek ne poveruje, zbog toga što su Natašu Jeremić, dan posle strašnog napada Vučićevog saradnika Milenka Jovanova da je supruga Vuka Jeremića "glavni diler droge za Balkan",posetile koleginice sa kojima je radila u RTS. I to "u sedištu stranke njenog muža".
Vučić, dakle, želi da kontroliše i ko su nam prijatelji? Meni to, priznajem, deluje, ne samo nepristojno, nasilno, diktatorski, nego iznad svega BOLESNO.
Opterećen sujetom, toliko se zaboravio da je televiziji N1 ozbiljno zamerio i više puta negodovao što je, na godišnjicu SNS njegov koalicioni partner Ivica Dačić "dobio" 8 (OSAM) sekundi više. To je, valjda, za njega, smrtna uvreda! Neverovatno je, apsurdno, da predsednik Srbije nema pametnija i važnija posla nego da se prepucava i bavi jednom televizijom, naglašavajući redovno da je "američka", valjda da bi gradjane ubedio da je neprijateljska. A istovremeno uporno pokušava da se dodvori i umili američkom vrhu vlasti.
Iako izbore smatram najdemokratskijim političkim dogadjajem, mislim da najnovija pretnja jos jednim vanrednim parlamentarnim, na teret gradjana Srbije, nema nikakvog smisla, ni opravdanja. Osim ako mu je poljuljano samopouzdanje, pa narod treba da mu ga povrati.
Za nešto više od pet godina Vučićeve vladavine, išli smo na izbore skoro svake godine, a vanredne parlamentarne, predsednik Srbije najavljuje i za naredno proleće. Srbija nije toliko bogata da bi mogla da finansira ovaj vid lečenja frustracija jednog čoveka, kome se, kao suverenu, svako malo prohte da mu podanici potvrde svoju odanost. Ne pita šta košta, jer plaća opljačkani narod, a ne on. Prema najnovjim podacima, Vučić je samo na poslednje izbore potrošio jedan Žeželjev most.(oko šest milijardi dinara). A prema nalazu Agencije za borbu protiv korupcije, novac koji je trošio za kampanju je sumnjivog porekla. Nije ga sramota što se medju "donatorima SNS-u" nalaze i primaoci socijalne pomoći, ljudi koji jedva preživljavaju.Ni da pocrveni dok Brankici Stanković objašnjava šemu po kojoj je primio oko sedam hiljada jednakih uplata.
U Sjedinjenim Državama, kandiduju se uglavnom ljudi koji mogu da plate svoju kampanju.
Ja mislim da bi, kad je reč o izborima, nama bili preko potrebni VANREDNI PREDSEDNIČKI IZBORI! Jer, ova samovolja, nekonsistentnost, nestabilnost i osionost više ne mogu da se izdrže.
Previše je!
