Tito je 35 godina vladao Jugoslavijom, jer je vodio uspesnu, promisljenu, lukavu kadrovsku politiku. Govorio je da su ljudi najveće bogatstvo. Dobro rasporedjeni, pouzdani i pametni, pa jos odani ljudi, garancija su za uspeh.
Tog gesla se, vidimo, drži i Aleksandar Vučić. Samo, izmedju ove dve politike ima mnogo veoma bitnih nijansi.
Dok je Tito, osim odanosti, uvažavao karakter i kvalitet pojedinaca, Vučić je izgradio svoj specifični pristup. Svoje kadrove je, izgleda, birao, pre svega, po alavosti i ništavosti. Tako ih je,manjim ili vecim "darovima" i privilegijama uvukao u neke poslove, kojima ih sada drži u zavisnosti i poslusnosti. I, naravno, dao im šansu da se stalno dokazuju. U protivnom, mnogi bi svoju političku karijeru odavno završili u Zabeli, ili u Bačvanskoj.
Mora se priznati Aleksandru Vučiću da poseduje osobine koje retko ko ima: upornost u beskrupuloznosti.
Sistematičnim "kupovanjem" ljudi, stvorio je armiju poslusnika, koji sada ćuteći aplaudiraju i podržavaju sve što njemu padne na pamet. A on ima samo jedan cilj: da što duže ostane na tronu, da suvereno vlada kao jedina institucija u zemlji. Izgradio je do sada nevidjen kult ličnosti.
Uspeo je AV da porobi sve! Narodna skupština ima samo glasove, nema narodne predstavnike, jer oni što tamo sede postavljeni su, ne izabrani, ličnim izborom šefa vladajuće partije, sa jedinim zadatkom da čitaju i recituju ono što im je vodja, lično ili preko svojih proverenih izvršilaca, odredio.
U sve nezavisne institucije rasporedio je svoje ljude. Pa tako, preko njih rukovodi agencijama i telima poput one za borbu protiv korupcije, ombudsmana, zaštitnika, REM-a, poverenika... bilo da su članovi, donatori, prijatelji, kumovi, obožavaoci, skolski ili drugovi iz kraja, navijači....
I u pravosudju su ljudi bliski Aleksandru Vučiću.
Ima medju njima ambicioznijih i nezadovoljnih, ali moraju ćute. Jer, on ih je perfidno uvukao u ono čime ih sada drži u poslušnosti.
Na taj način obezbedio je glasačku mašinu za sve što mu padne na pamet.
Bilo je u Vučićevom mandatu i nekih "slobodnih strelaca" koji su pokušali da se izvuku,kada su videli u šta su se uvalili, poput Saše Radulovića, koji je izgleda razumeo da je ozbiljno ministar, pa je krenuo da reformiše resor, a zatim brzopotezno završio mandat. Ili Vladimira Cvijana....
Tito je bio u pravu. Ljudi JESU najveće bogatstvo. Samo je pitanje kako se upotrebljavaju. I da li se sa ljudima može kao sa mirodjijom. Ili margarinom.
Poslednim postavljenjem Maje Gojković i Jadranke Joksimović u savet Fakulteta političkih nauka, zaokružena je potpuna kontrola svega što je po ustavu imalo autonomiju.
Srpska opozicija mogla bi nešto i da nauči od svog političkog protivnika.
Нема коментара:
Постави коментар