NOVA PREVARA PENZIONERA -PREVARANTSKI PREDIZBORNI MARKETING ALEKSANDRA VUČIĆA

Aleksandar Vučić je ponovo prekršio osnovne norme pristojnosti. Iako sam mu pisanim putem javno zabranila da moju privatnu adresu koristi za svoj politički marketing, danas sam ponovo dobila njegovo lično pismo, kojim me "obaveštava"! da ću dobiti povišicu penzije, da ću dobiti pomoć od 20.000 dinara i da mi “zahvali”, jer bez mene ne bi mogao da promeni Srbiju!

"Došlo je vreme da mi, kao država, vama, vratimo deo onoga što ste učinili za svoju Srbiju... posebno da vam se zahvalim za podršku koju ste pružali svojoj zemlji... ponosan sam što konačno mogu da vam saopštim da će penzije da rastu..."

Dalji tekst ovog izuzetno nepismenog pisma teče u istom tonu! 

Ja sam svoju penziju pošteno zaradila! U mojoj radnoj knjižici upisano je 45 godina staža, jer sam počela da radim sa 15 godina! Istovremeno se školovala o svom trošku! Nisam se, kao on, bavila politikom! 

Licemerno je i beskrupulozno pred svake izbore obraćati se na ovaj način, kako bi podsetio gradjane da glasaju za njega. A posebno je nepristojno prisvajati sve kao svoje zasluge. 

Ako Vučić i posle najavljenih izbora ostane na vlasti, verovatno će reći i da njegovom zaslugom imamo vazduh koji dišemo.  (A kad smo već kod vazduha, on jeste zaslužan, ali za trovanje i zagadjenje atmosfere u Srbiji, na svim nivoima. Počev od gustog smoga, koje su nam u Srbiju doneli njegovi subvencionisani investitori, do mentalnog zagadjenja koje svakodnevno ovih dana demonstriraju njegovi poslanici u parlamentu).

Vučić je potpisnik pisma koje je poslato na 1,7 miliona adresa penzionera. Ja sam se potrudila da izračunam koliko nas košta samo ovaj segment njegove predizborne propagande.

- 1,700.000 miliona papira x 1 dinar = 1,700.000 dinara

- 1,700.000 koverata x 5 dinara = 8,500.000 dinara

- 1,700.000 pisama x 50 dinara poštarina = 85,000.000 dinara

Samo ove tri stavke iznose preko 95 miliona dinara. 

Na to treba dodati toner, rad i još neke troškove, sa čime cifra prelazi 100 miliona.

Ko je platio ovaj trošak? Da li je to lični novac Aleksandra Vučića? Ili novac Srpske napredne stranke?

Ili je za toliko oštećen PIO fond?

Kako god, dobar domaćin nikako ne bi smeo da bude raspikuća! Sa tolikim novcem moglo je da se reši mnogo problema, kao naprimer: 

-da se pomogne lečenje bolesne dece, za koju svakodnevno sakupljamo novac SMS porukama. 

-da se pomogne korisnicima socijalne pomoći;

- nezaposlenima, kojih je više nego što zvanična statistika prikazuje, jer su državne službe proglasile zaposlenim sve koji su u toku jedne nedelje radili bar jedan sat. 

- zima ide, pa je moglo da se pomogne centrima za beskućnike, svratištima za decu ulice.... 

- da se povećaju izdvajanja u fondove za prosvetu, zdravstvo, kulturu… jer su ove kategorije uvek poslednje stavke u budžetu…

I štošta još!!!

Pošto se predsedniku Vučiću, prema dosadašnjem iskustvu, ne vredi vše obraćati, jer on - ili ne želi,ili stvarno ništa ne razume, posebno osnovna etička pravila, ovog puta se obraćam gradjanima Srbije. 

Jedanaest godina slusamo, predlažemo, upozoravamo... da pestane sa manipulacijama najugroženijim kategorijama stanovništva. Predsednik Srbije je na to gluv, ali nas, zauzvrat, ubedjuje da radi "za naše dobro". Došlo je vreme da se sa tom praksom prekine.

A za to je prilika najavljeni 17. decembar, kada će gradjani svojim glasovima dati ili uskratiti poverenje onima koji ga nisu zaslužili.

Mislite o tome! Dobro razmislite ko zaslužuje vaš glas na predstojećim izborima.

TAJNA (ŠIBICARSKA) VLADA?!

 Od kada je Ana Brnabić postavljena za prvu ministarku u Vladi Srbije, imali smo razna neprijatna iznenadjenja i probleme sa informisanjem javnosti. Sve što su radili proglašavano je strogo poverljivim. Gradjani nisu u mogućnosti da saznaju na šta se troši budžetski novac. Tako su, prema nalazu Fiskalnog saveta, uspeli da potroše preko pola milijarde evra, a da nema tragova, ni informacija na šta. Pri svakom rebalansu budžeta najvece stavke bile su označene strogo poverljivim, tako da gradjani, koji pune budžet, nemaju uvid na šta se njihov novac troši. Najveće sume su poveravane na raspolaganje generalnom sekretaru Vlade Novaku Nediću, koji je označen kao vodja navijača. A priča se da je umešan i u još neke poslove koji ne pripadaju korpusu čistih.

Poslednji uradak Ane Brnabić, prevazišao je i najbeskrupuloznije do sada zabeležene. Kada je predlog Zakona o informisanju utvrdjen od za to imenovane komisije i konačna verzija pripremljena za sednicu Vlade radi usvajanja, preko noći su dodate dve odredbe, koje se ne mogu smatrati ni moralnim, ni profesionalnim; kojima se, suprotno utvrdjenim odredbama, poništava sve što je dogovoreno.

Kako dalje verovati premijerki i članovima njenog kabineta? Jer, posle ovog skandala, oni na isti način mogu da izmene svaki zakonski predlog i da nezakonito proglase zakonitim!

Idu izbori. Čeka nas ogroman posao. Moramo smeniti nemoralnu vlast; poslati ih u istoriju kao primer beščašća.

I ne samo da ih izbacimo iz funkcionerskih fotelja, moramo iz oterati u zatvor. 

A sve naredne vlade moramo strogo kontrolisati, da nam se ne ponovi greška.

ZAŠTO SAMO SEVER? KO SE ODREKAO VEĆEG DELA KIM?

 Godinama nam se u javnosti provlači jedna perfidna prevara u vidu patriotske borbe za Kosovo. Vremenom je narasla u dilemu: biti, il' ne biti! Narod, kome se ta prevara servira kao patriotski čin, naročito pred izbore, nema pojma da se radi samo o manjem delu nekadašnje južne pokrajine - delu Kosovske Mitrovice sa okolinom. Nije čak ni cela Mitrovica!?

Ko ne podržava Srpsku listu, proglašava se izdajnikom, stranim plaćenikom...

A, sta je sa ostalom, većom teritorijom?

To pitanje niko ne postavlja. Jer, vlast Aleksandra Vucica je zainteresovana samo za deo, koji je pod upravom Srpske liste, filijale SNS-a.

Neko nas laže?! Prećutno je otudjio dobar deo srpske teritorije, pa sad galamom "ne damo Kosovo" prekriva istinu. U tom cilju nam se baca "prašina u oči" uslovljavanjem da se formira Zajednica srpskih opština, koja, prema do sada važećem tekstu, liči na nevladinu organizaciju.

Ja se ne sećam da je na tu temu bilo referenduma, da je Skupstina Srbije donela takvu odluku! 

A vi?

 

BRKIĆ ILI VIDOJKOVIĆ - KAKVA JE RAZLIKA?

 Za razliku od nekih, ja redovno čitam tekstove Milovana Brkića i Marka Vidojkovića.  Obojice!  I moram da priznam da u tim tekstovima skoro da nema razlike. Rečnik, pristup, oštrina, iskrenost u pristupu.... sve je slično. 

Do sada nisam pročitala Brkićev tekst o Vidojkoviću, a Markov o Milovanu jesam. I, nije mi se svideo pristup ovog drugog, drami koju Milovan Brkić preživljava vec nekoliko meseci. I ne nazire se kraj.

Piše Marko: "Milovana Brkića  nisam upoznao i nemam želju. On nije neko s kim bih išao na večeru, na protest, pa ni u zajedničku vožnju taksijem..."

Marko i Milovan naizmenično, povremeno, a u poslednje vreme skoro neprekidno, zbog svog pisanja i kritike opasno bolesnih pojava u našem društvu, su na nišanu istog tiranina. Vidojković je zbog toga morao da pobegne iz Srbije! Brkić nije! Ostao je u Srbiji. Utamničen je posle jednog protesta "Srbija protiv nasilja". Njegovo zatočeništvo po volji moćnika još traje, mimo svih zakona, normi, propisa, prakse, morala.... Milovana Brkića poznajem više decenija, zemljaci smo, iz susednih sela u Podrinju. Sigurna sam da nikad ne bi bežao, iako je mnogo puta imao mogućnost da se skloni. 

Već sam pisala da se ne slažem sa psovkama, koje, inače, obojica često koriste. Ali, princip, zbog koga se oni, svaki na svoj način i svojim rečnikom, redovno oglašavaju, a to je borba protiv mafije, kriminala, nasilja, nemorala koji je ovladao Srbijom, podržavam. Svaki od njih, na svoj način, ukazuje na poremećaje u srpskom društvu. 

Milovan Brkić je jedan od osnivača NUNS-a. U jednom mandatu bio je i funkcioner u Nadzornom odboru udruženja.  Uvek se, mada možda ne na adekvatan način, ali vrlo iskreno i posvećeno, borio protiv nasilja nad novinarima, bez obzira da li prema konkretnom kolegi ima simpatije ili otpor.

 Novinarska javnost, inače, vrlo često obojicu naziva kontroverznim novinarima!

----

Priča o Milovanu i Marku je samo povod da ukažem na neadekvatnu reakciju javnosti, a pre svega novinarskog esnafa u ovom dramatičnom vremenu. Uglavnom se stidljivo javljaju pojedinci, medju njima i neki opozicioni političari. Možda zato što nikoga nisu štedeli u svojim kritikama!?

Izostaje principijelna, ljudska, a i profesionalna solidarnost! Veliki broj novinara, u toku Brkićevog robovanja i štrajka gladju, pravda se: "ja ne čitam Tabloid, ali se ne slažem sa onim što Brkić piše!"I, naravno, nema odgovor na osnovu čega zauzima stav. Niti kako zna sa čim se ne slaže.

Nažalost, ova pojava nije nova. Novinari nisu aekvatno reagovali ni kada je, zbog Vučićevog besa, Utisak nedelje autorke Olje Bećković skinut s programa tadašnjeg B-92. Pa ni kada je ubijen Slavko Ćuruvija…Ili kada je Brankici Stanković, zbog pisanja o navijačima prećeno smrću…

Zašto su javnost, a i kolege, ravnodušni? Nisu shvatili da će, kada slomi jednog, makar i kontroverznog novinara, dok javnost ćuti i ravnodušno posmatra, diktator to ćutanje iskoristiti kao podršku svom teroru nad novinarima i novinarstvom.  Da će nastaviti svoj krvavi pir. A, svakako će mu biti mnogo lakše da likvidira JEDNOG PO JEDNOG, kada izostaje ZAJEDNIČKI OTPOR! 

Sve naredne žrtve postaće samo statiskički brojevi.

"Kad su odvodili Jevreje, nisam se bunio. Nisam Jevrejin.

Kad su skupljali filozofe, ćutao sam, nisam filozof. ...

A onda su, jednog jutra, došli po mene.

"Okrenem se levo, pa desno... nigde nikoga da se buni!"

U SRBIJI JE UMRLO NOVINARSTVO! A NOVINARI?

Devedesetih godina, kada je Slobodan Milošević sa svojim satelitima (ovima koji sada vladaju Srbijom), objavio rat novinarstvu, bilo je opasno baviti se ovom profesijom. Neke kolege su ostale bez posla, neki bez imovine, jer su morali da plaćaju drakonske kazne, a neki su svoju novinarsku slobodu platili glavom, kao sto su: Dada Vujasinović, Slavko Ćuruvija, Milan Pantić...

Mi, koji smo sve to preživeli, imali smo mnogo više elana i više preko potrebne esnafske solidarnosti. Kada je počela surova cenzura i skrnavljenje novinarstva "uvodjenjem" u posao kelnera, frizerki, prodavacica, priucenih državnih ćata... i njihovo promovisanje u novinare kroz ratnu i huškačku propagandu POBUNILI SMO SE mi, neposlušni, koji smo već bili proglašeni za strane plaćenike i domaće izdajnike. Iako smo po snazi, protiv režima, bili na nivou komarca, ipak smo diktatorima i političkim nasilnicima "pomerali mozak". Organizovali smo proteste solidarnosti, skupljali dobrovoljne priloge da bismo osudjenim kolegama "otkupili" slobodu i platili kaznu po presudama prekog suda NA OSNOVU ZLOGLASNOG VUČIĆEVOG ZAKONA O INFORMISANJU.

NUNS je svake nedelje na stub srama upisivao sudije podanike koji su izricali te sramotne presude.

Sada je došlo još gore vreme! Metode zastrašivanja su napredovale! Novinari su NESTALI! Nema vise ko da se buni. Novinarska udruženja su svela akivnosti na saopštenja za javnost, koja uglavnom niko, ili samo neke redakcije koje su već politicki obeležene, objavljuju. A primeri nasilja nad medijima i novinarima se gomilaju!

- Novinar Boško Savković je uhapšen, jer je učestvovao na protestu Srbija protiv nasilja. Da bi se oslobodio, pristao je na nagodbu sa sudom i uslovno kažnjen.

- Milovan Brkić, urednik Tabloida, uhapšen je uz optužbu da je pokušao da ruši ustavni poredak i aktuelnu vlast, jer je javno opsovao majku Angelinu. (Ne slažem se sa psovkama! A, povredjeni gradjanin Aleksandar Vučić mogao je zbog psovke svoje majke da ga privatno tuži, a ne da se novinaru “pakuje” optužba protiv države). Presudom je krajem juna osudjen na zatvorsku kaznu od 14 meseci, ali je zadržan u pritvoru. Kazna, koja mu je prvostepeno izrečena, ne predvidja automatsko zadržavanje u pritvoru dok presuda ne postane pravnosnažna. Brkić, zbog te nepravde i kršenja zakona, štrajkuje gladju, ugrožava zdravlje, jer drugačije ne može da dokaže svoju nevinost, a vlasti ga i dalje iscrpljuju - do smrti!

- Novinarke Nove S Žana Bulajić i N1 televizije Emina Kovačević, zaključane su na dogadjaju kome je prisustvovala premijerka, da bi Ana Brnabić pobegla od njihovih pitanja. 

- Političari, kada gostuju u medijima, propituju novinare, umesto da oni odgovaraju na postavljena pitanja! Ne ustručavaju se ni da novinara javno uvrede, ako im se pitanje ne svidja.

- Neposlušni i "nepodobni" mediji se ne obaveštavaju i ne pozivaju na dogdjaje, što je najgrublje kršenje medijskih sloboda. 

- Propagandni-preteći spotovi protiv nezavisnih novinara i redakcija (Danas, TV NovaS, N1, novina Nova...), sa opasnim, najprljavijim porukama i pozivom na linč - objavljuju se na svim propagandnim glasilima koja služe Aleksandru Vučiću i njegovim partnerima...

Brojni su primeri političkog nasilja nad malobrojnim nepokorenim medijima. U tom nasilju, osim SNS, učestvuje i Narodna skupština, koja, kada im se ne svidja ono što opozicija govori, ili pita na sednicama, čak odlažu i obavezni direktni prenos, pošto nemaju mogućnost da spreče neugodna pitanja.

Inače, novinarstvo se, nažalost, nikada nije moglo pohvaliti solidarnošću. Nije je mnogo bilo ni početkom devedesetih, kada su nas preko hiljadu brutalno isterali iz RTS. I tada je bilo poslusnih bednika, koji su u tim dogadjajima videli mogućnost za ličnu "slavu". Na primer, kada je počelo pojedinačno maltretiranje i progon, koji su sprovodili Milorad Vučelić i Dragoljub Milanović, kolega koji je vodio nezavisni sindikat, predložio je da pozovemo domaće i strane novinare i javnost obavestimo o torutiri koja se sprovodi. Ugledna koleginica, nažalost pokojna, usprotivila se tome, objašnjavajući da ne treba da "potrošimo" medijsku šansu na PRVOM slučaju, jer, kada dodju do nje i drugih poznatih novinara, niko neće reagovati.... Džaba je sindikalac objašnjavao da treba da zaustavimo nasilje baš na prvom slučaju, da ne bi svi ostali došli na red. Desilo se, naravno, da je prvi slučaj ipak najviše uznemirio javnost. A svi kasnije, u nizu, proterani su samo kao statistički brojevi. Sada je nesolidarnost esnafa postala pravilo.

Nije dobro da nam se to ponovi.

Osim istorijske sramote i planetarnog nasilja nad "sedmom silom", u istoriji medija ostaće i činjenica, da, kada je reč o novinarstvu, mediji i novinari su najmanje glasni. Uglavnom, osim malog broja časnih izuzetaka, "gledaju svoja posla", "vezuju pertle" i ćute. Ili, poput Vučićevih tabloida: Informera, Srpskog telegrafa, Alo-a, televizija: Pink, B92, Prva, RTS, Studio B... staju u borbene redove vlasti protiv medija i grakću na one koje vlast nije uspela da pokori.

Drage kolege, vreme je za budjenje! Sve što danas propustimo, jer nas se "ne tiče", jer je to tudji problem, neumitno stiže do svakoga. 

Mladim generacijama - kolegama, koji dolaze posle nas, ne smemo biti primer za sramotu, kao kukavice i poltroni, nego UZOR ZA PONOS, kako se treba boriti za istinu i časnu profesiju.

NAŠA JE MORALNA OBAVEZA DA SE POBUNIMO PROTIV MEDIJSKOG NASILJA!

DA ZAŠTITIMO UGROŽENE KOLEGE! 

AKO ĆUTIMO, KAO DA TO NIJE NAŠ PROBLEM, TAJ TALAS ĆE ODNETI SVE NAS, JEDNOG, PO JEDNOG, ILI SVE ZAJEDNO - SVEJEDNO JE!

MISLITE O TOME! DA VAS SE SUTRA DECA NE BI STIDELA!