Fuada je jedno slatko devojče, Romkinja, ili, kako njena majka vise voli da kaže, Cigančica. Gledajući je, ne bih joj dala više od 16 godina, a ona kaže da ima više. Ima troje dece, zapravo, dva sina od 2 i 4 godine i treće na putu. Uskoro!
Njenu majku poznajem godinama, mršavicu, krupnih očiju. Fuada liči na nju. Vidjam je više od deceniju oko vračarskih kontejnera, na improvizovanim kolicima prevozi sakupljeni otpad. Tako prehranjuje svojih četvoro dece, a sada i novu Fuadinu porodicu. Dok je zdravlje bilo bolje radila je po kućama.
Majka je već više od mesec dana u bolnici. Ima tešku astmu sa komplikacijama i još ponešto. Zato Fuada, sa ogromnim stomakom, obilazi preostale kontejnere, koji još nisu sišli pod zemlju, ne bi li našla nešto od cega bi mogli da prežive. Brine i za svoju bolesnu braću. I oni su astmatičri. I, naravno, za svoju decu. Pre dve godine, isključen im je telefon u stanu, jer nisu mogli da plaćaju.
Pre dva dana, srela sam je na ulici, kolica prazna... kaže, nema više šta da se uzme, sve je u podzemnim kontejnerima. Socijalnu pomoć ne prima nekoliko meseci, jer, po propisima, u toku godine mora da pauzira od tri do šest meseci. A sada je, kako kaže, na dugoj, šestomesečnoj pauzi. Pred porodjajem!
Ova romska porodica živi u centru grada. Stan u blizini Vukovog spomenika ostavila im je baka. Deca su išla u školu, dok su mogli. Nisu nikada bili u sukobu sa zakonom.
U nevolji su! potrebna im je pomoć!
Нема коментара:
Постави коментар