Seljaci su carevi! Mislim na poljoprivredne proizvodjače, ne na seljačine poput onih u parlamentu koji sole pamet narodu koji ih je izabrao.
Danas na Kalenić pijaci razgledam.... svega ima, cak i cene nisu nepristojne... ali, para nema... Pored jedne tezge prepune jagoda, vadim novčanik i prebrojavam sitniš koji je preostao do naredne penzije. Naravno, nema za kilogram. Kažem gazddarici da mi meri za 100 dinara.
Ona me gleda, saosećajno.
- Nema problema, gospodjo. Može i na komad. Uzmi koliko možeš. Evo, malopre mi bila jedna mladica sa dvoje dece, jedno drži za ruku a drugo u naručju...uzela DESET komada.
Meri mi, pa još dodaje nekoliko "da porastem!".
Krenem dalje. Tražim list peršuna i celera. Na zelenoj tezgi super sveže vezice peršunovog lista, a uz njih celer - koren sa listom. Pitam ima li i celer u lišću.
-Nema! Samo ovaj sa korenom, on je 50 dinara, ovaj mali....
Kupujem vezicu peršuna i krećem, a trgovac za mnom: koliko ti treba?
- jedna grančica, kažem.
- Ja ću da se okrenem, a ti otkini koliko ti treba!
Uzalud ga ubedjujem da to uradi on i lepo mi proda celu vezu.
- Kažem ti, gospodja, ja ću da se pravim lud.... ma ne, ne treba da se pravim..... Znaš, gospodjo, ovo samo lud može da preživi! I pruža mi granu celera.
Svaka čast, carevi! Srbija je bila najsrećnija i najpoštovanija kada su je vodili ljudi zdrave, seljačke, pameti!
Нема коментара:
Постави коментар