Jučerašnja celodnevna politička farsa pokazala je da je Aleksandar Vučić zaista u nevolji. Ne samo zbog mnogo nedobronamernih i opasnih neistomišljenika. Na sreću, još niko nije Vučićevićevu "zaveru" pripisao Demokratskoj stranci. Ili bar ja još nisam za to čula.
Naravno, nijednu pretnju ne treba shvatiti olako, neozbiljno. Jer, oko nas je, osim zlikovaca, mnogo teško bolesnih ljudi. Ali...
Ono što smo gdedali skoro dve nedelje kao performans urednika Informera,što je juče kulminiralo uz pomoć najbližih Vučićevih saradnika, izbacilo je u prvi plan nepobitnu istinu da je premijer najviše ugrožen neznanjem, površnošću i ostrašćenjošću ljudi iz svog kabineta. I svoje stranke! Ne mislim ovde nikako na Zoranu Mihajlović, iako ni ona ne uživa moje simpatije.
Sumnjam i da je Vučić lično učestvovao u planiranju ove amaterske predstave. Jer, cenim da je pametniji i lukaviji i da kao takav ne bi naseo na ovakve budalaštine.
Medjutim, da li zbog sujete ili zbog ogromnog poverenja u neke svoje saborce, napravio je sam niz propusta.
- Ozbiljan državnik, kakav Srbiji treba u svakom, a posebno u ovom delikatnom trenutku, već na prvi nagoveštaj i najmanje zavere i pokušaja državnog udara, koji je Vučićević najavljivao na premijerovoj omiljenoj i najpouzdanijoj TV Pink, odmah bi dao nalog da se to ispita. Ne bi smeo da dozvoli da se čarašija time bavi dok on u dalekoj Kini završava važne držvne poslove. Ovako se stekao utisak da on za sve to zna, da je svestan plana da se diže buka i, još više, da ima sa tom pričom vrlo jasan cilj. Dok DJV vapi i preklinje premijera da ne ide u Kinu, on se pakuje i ostavlja javnost bez reakcije.
S obzirom da Srbija ima teško iskustvo sa tragicnom pogibijom Zorana Djindjića, nijedna pretnja nije zanemarljiva. Ali, nisam iz svega jos shvatila ko je Vučiću pretio.
- Iako AV nije pokazivao strah, javno mnjenje se veoma uznemirilo. Posebno što je ta planirana panika servirana vrlo dozirano, u nastavcima, kao turska serija. Ne samo Vučić, nego ni tužilaštvo, pa ni ministri policije i pravde, nisu preduzeli mere da se uznemiravanje javnosti spreči. Pre svega, pozivanjem Vučićevića na odgovornost, a zatim i kroz razgovor sa svima koje je on etiketirao kao zaverenike i izdajnike.
Vučićević je, naprotiv dobio ogroman publicitet - nekoliko specijalnih termina uživo.
- Ministar zdravlja Lončar je, u par sekundi, ocenio da podnosilac prijave protiv Vučićevića i njegovog direktora lista - Kornic, ima ozbiljne psihijtrijske probleme, da je bolestan. Ali se nije bavio psihologijom ličnosti Informerovog urednika. Posebna je priča što je ministar prekršio Hipokratovu zakletvu, što je zloupotrebio položaj i, iako nije specijalista za psihijtriju, odmah javno izrekao Kornicovu dijagnozu. O tome bi trebalo da se izjasne stručni ljudi i etičke institucije, jer se radi o teškom kršenju lekarske etike. Ko, posle ovoga može da veruje Lončaru kao lekaru i humanisti?
- Možda najzanimljiviji za otkrivanje LOŠE REŽIJE jeftine balkanske predstave je sam slučaj Aleksandra Kornica podnosioca prijave. Bivši direktor Kurira je, bar kako prenosi štampa, tužio vrh Informera, a ne vrh države. Premijer i njegov brat Andrej su bili samo posmatrači. Zašto je ta činjenica toliko uznemirila?
A onda je krenuo tragikomični performans dr Stefanovića, Vučićevića, Vulina, Selakovića...Nisu tom izazovu odoleli ni neki ljudi koji ne pripadaju bar ne javno, Vučićevom establišmentu.
Kruna svega je snimak smušenog Kornica, koji se ne seća ni imena, ni mesta dogadjaja, sve vreme se okreće kao da želi da čuje dalja uputstva. Deluje kao nokautirani bokser koji pokušava da se podigne u ringu pre nego što sudija završi odbrojavanje.
Ne mogu da verujem da su Rodići, koji nemaju ni malo mojih simpatija, i ne samo mojih, koji su u raznim političko-marketinškim poslovima do skoro učestvovali u podrškama i obavljnju poslova za aktuelnu vlast, toliko pogrešili da na mesto direktora postave bolesnog čoveka.Naprotiv! Možda bi se svaki drugi epitet mogao njima dodeliti poput pokvrenjaštva, nekorektnosti, nepoštenja, nelojalnosti....i dr. ali nikako da ne znaju šta rade.
Možda Vučić i nije znao sve detalje ovog smešnog scenarija. Ali, nikako ga to ne oslobadja odgovornosti i prema sebi i prema naciji, što je prepustio ljudima od svog poverenja tako delikatan slučaj. Morao je da zna koliko vrede i šta mogu njegovi saradnici.
Pokazalo se da, osim poltronske odanosti, za tako važne funkcije treba i znanje. A posebno mentalno zdravlje.
Konačno, zanimljivo je i zašto je baš ovaj trenutak izabran za ovoliko uznemiravanje javnosti. Nije li cilj da se narodu skrene pažnja na "sporedni kolosek", dok neki veoma važni "vozovi" prodju neopaženo.
"Ako nam iko dodje glave biće to mangupi iz naših redova" rekao je Vladimir Iljić Lenjin. Vučić, koji je sklon citiranju, trebalo bi da to ima u vidu.
Нема коментара:
Постави коментар