ISKLJUČIVOST DONOSI SAMO NESREĆU

Isključivost bilo koje vrste donosi samo nesreću. Od onog u porodici, pa do države. Čak i na svetskom nivou.

Imamo za to mnogo primera. Da počnemo od porodice.

Pre dvadesetak godina, prijatelji mog muža izgubili su dete. Dečak je išao u srednju školu. Bio je solidan djak. Ne i odličan! A od njega se, izgleda, baš to očekivalo. Jednog dana, izlazeći iz škole, primetio je svog oca, kako ulazi  u zbornicu. Toga dana nije bio baš dobro raspoložen, pa je dobio jednu dvojku. Kada se otac vratio kući, našao ga je u sobi, obešenog o kvaku na vratima...

Četrnaestogodišnja devojčica nestala je prošle godine. Za njom se još traga. Raspitujući se o slučaju, saznala sam da su je roditelji, naročito otac, držali u nekoj vrsti kućnog zatočeništva. Neprekidno su je pratili, nadzirali, zaključavali... A nije bila problematično dete. Naprotiv! bila je dobar djak, vredna i radna.

Ćetrdesetogodišnja majka troje dece, pre nekoliko godina, ubila je muža. Dolazio je pijan, maltretirao decu, nju silovao ... sav novac koji su oboje zaradjivali trošio je na kocku i alkohol. Centar za socijalni rad "nije mogao" da pomogne...

------
U poslednjih desetak godina, prema informacijama policijskih sindikata, preko sto policajaca izvršilo samoubistvo zbog, kako kažu, problema na poslu.
------
Nekada ugledna i u celom svetu poštovana država JUGOSLAVIJA, raspala se početkom devedesetih. Lideri republika ujedinjenih u SFRJ nisu mogli da se dogovore o njenom opstanku. Svako je želeo svoju državu i apsolutnu vlast. A onda nam je to donelo rat, nesreću, od koje se nikada nećemo oporaviti. Sve je krenulo nizbrdo, jer nije bilo tolerancije, fleksibilnosti, želje za dogovorom... Uništena je nekad respektabilna privreda. Stradale su mešovite porodice... Bežeći od ratnog užasa, rasejali smo se po svetu. Mrtve još nismo prebrojali...

Kosovo smo izgubili, jer državna rukovodstva, sva koja su se smenjivala i koja sada vladaju, nisu imala sluha, ni želju da osluškuju nezadovoljstvo naroda. Tako su dozvolili ekstremistima da nesrećni narod okrenu na drugu, svoju stranu, opet sa isključivim i sumanutim ciljevima. I uvuku ga u još veće nevolje i neizvesnost.

Slične našim gradjanima 90-tih, kolone nesrećnika već godinama  beže iz zaraćenih područja Bliskog i Srednjeg istoka... Ljudi koji se bore protiv totalitarnih režima, nude takodje  totalitarizam. Osnivaju terorističke jedinice i organizacije. A narod strada. Sirija,  Tunis, Libija, Iran, Irak, Avganistan..... su sveži primeri.

Istorija pamti brojne primere i ljude - Hitlera, Staljina, Pinočea, severnokorejske i južnoameričke vodje, pa i neke naše diktatore i zlotvore, kojima se u poslednje vreme podižu spomenici, daju imena ulica... i traži sudska rehabilitacija....

Vodje nisu shvatile ono što je knjaz Miloš ukapirao pre dva veka. Da se neprekidno mora "kaiš" držati na oku i, prema stanju i raspoloženju naroda - stezati i popuštati.

I u našoj Skupštini dogadja se politički totalitarizam. Pogledajte samo Igora Bečića i Zorana Babića. Biće vam sve jasno. Bečić čak ne može da podnese ni osmeh na licu opozicionog poslanika.

Aleksandar Vučić se, takodje, ne može pohvaliti političkom fleksibilnošću i raciom. Ne bira sredstva ni način. Isključivo sledi svoj cilj da što duže ostane na vlasti,kakva god Srbija bila sa njim.

Ovih nekoliko primera je dovoljno da se shvati da konopac koji se previše zateže, na kraju PUKNE!

Zato, U PAMET SE, LJUDI! IZBORI SU ŠANSA DA IZABERETE NORMALNE LJUDE!