Oko 14 časova, na interfon mi zvone nepoznati ljudi. Kažu: mi ugradjujemo protivpožarne aparate u vašoj zgradi... Uputih ih na predsednika skupštine zgrade, a ubrzo zatim po hodnicima, u vreme popodnevnog odmora po gradskom kućnom redu, zagrme zvuk bušilice. Komšija sa sprata me zove i pita da li znam ko je ostavio neobeležene pakete ispred lifta.
Izadjem, pogledam, stvarno stoje neki paketi. Zovem predsednika . Gospodja kaže: nije tu. Zovem Gradsko srambeno. Ljubazna službenica Kol centra, Ljubinka, strpljivo proverava i saopštava mi da joj je g. Bogatinović (odgovorni rukovodilac) rekao da oni nisu nikoga poslali. I još kaže da svi koji dolaze u ime Gradskog stambenog MORAJU da imaju radni nalog. I da ga pokažu!
Znači, nema druge, moram niz stepenište da proverim ko pravi buku u vreme odmora. Na osmom spratu nailazim na tri radnika, buše rupe po zidovima. Pitam za radni nalog, odbijaju da ga pokažu. Jedan mi saopštava da im je zabranjeno da komuniciraju sa stanarima.
S obzirom da živimo u vremenu terorizma, kriminala i raznih lopovluka i prevara, upozorim ih da ću morati da zovem policiju.
- Zovi! - kažu mi uglas.
Nema druge, vraćam se u stan i pozivam policijsku stanicu Vračar. Ispričah dežurnom ceo dogadjaj. Ubrzo zatim stižu dva policajca. Silazim i ponavljam celu priču. Stižemo do radnika. Tek na pitanje policajca kažu da su iz preduzeća "Rastošnica" koje radi za Gradsko stambeno. Nemaju nalog, kažu, zna predsednik zgrade... Komšija Srdjan Karanović izlazi i negoduje zbog buke, a policajac kaže da oni nisu došli zbog toga, što znači da za buku nisu nadležni! Narednih sati se to i potvrdilo - buka je nastavljena. Jedan od radnika policajcu pruža telefon jer njegova direktorka želi da sa policijom razgovara. Posle nekoliko "da" i "u redu", završavaju razgovor. Policajci i ja ulazimo u lift. Jedan od njih, na čijem reveru piše ime Vidović, pita me šta ja ustvari želim..
Ponovim sve, a on prilično nezainteresovano sleže ramenima. Kaže da je za sve nadležan predsednik zgrade.
Upozoravam da je reč o bezbednosti zgrade sa 62 stana i pitam da li on može da garantuje našu sigurnost. On ne odgovara. A, da, traži moju godinu rodjenja... Njegov kolega sve vreme ćuti.
Odoše!
Vraćajući se u stan, setih se dogadjaja od pre dva dana, kada su napednjaci zakazali skup stanara u našoj zgradi. Pozovem njihov vračarski odbor i pitam službenicu Irenu, da li su možda njihovi ljudi došli da nešto rade.
Irena mi potvrdjuje i kaže da je to u saradnji sa Gradskim stambenim preduzećem. Ponavljam da Stambeno o tome ne zna ništa. Posle kraće pauze, prilično zbunjena pita me zašto ja nju ispitujem.
- Važno mi je da znam da li ste ih vi poslali u našu zgradu.... da nisu, ne daj bože, teroristi - kažem...
I pitam ko će to da plati.
Kaže mi da je to besplatno, da su oni, naprednjaci, to sredili sa skupštinom grada....
Insistiram da čujem koliko košta to besplatno i ko će da plati. Ona mi obećava da će mi se javiti Goran Simić, njihov poverenik ZADUŽEN ZA NAŠU ZGRADU.
Nije zvao.
A komšija Cvejić mi kaže: pa nek ugradjuju ako je besplatno.....
Videćemo koliko košta to BESPLATNO!
I koliko godina ćemo i čime sve plaćati!
Ako oni pobede!
Izadjem, pogledam, stvarno stoje neki paketi. Zovem predsednika . Gospodja kaže: nije tu. Zovem Gradsko srambeno. Ljubazna službenica Kol centra, Ljubinka, strpljivo proverava i saopštava mi da joj je g. Bogatinović (odgovorni rukovodilac) rekao da oni nisu nikoga poslali. I još kaže da svi koji dolaze u ime Gradskog stambenog MORAJU da imaju radni nalog. I da ga pokažu!
Znači, nema druge, moram niz stepenište da proverim ko pravi buku u vreme odmora. Na osmom spratu nailazim na tri radnika, buše rupe po zidovima. Pitam za radni nalog, odbijaju da ga pokažu. Jedan mi saopštava da im je zabranjeno da komuniciraju sa stanarima.
S obzirom da živimo u vremenu terorizma, kriminala i raznih lopovluka i prevara, upozorim ih da ću morati da zovem policiju.
- Zovi! - kažu mi uglas.
Nema druge, vraćam se u stan i pozivam policijsku stanicu Vračar. Ispričah dežurnom ceo dogadjaj. Ubrzo zatim stižu dva policajca. Silazim i ponavljam celu priču. Stižemo do radnika. Tek na pitanje policajca kažu da su iz preduzeća "Rastošnica" koje radi za Gradsko stambeno. Nemaju nalog, kažu, zna predsednik zgrade... Komšija Srdjan Karanović izlazi i negoduje zbog buke, a policajac kaže da oni nisu došli zbog toga, što znači da za buku nisu nadležni! Narednih sati se to i potvrdilo - buka je nastavljena. Jedan od radnika policajcu pruža telefon jer njegova direktorka želi da sa policijom razgovara. Posle nekoliko "da" i "u redu", završavaju razgovor. Policajci i ja ulazimo u lift. Jedan od njih, na čijem reveru piše ime Vidović, pita me šta ja ustvari želim..
Ponovim sve, a on prilično nezainteresovano sleže ramenima. Kaže da je za sve nadležan predsednik zgrade.
Upozoravam da je reč o bezbednosti zgrade sa 62 stana i pitam da li on može da garantuje našu sigurnost. On ne odgovara. A, da, traži moju godinu rodjenja... Njegov kolega sve vreme ćuti.
Odoše!
Vraćajući se u stan, setih se dogadjaja od pre dva dana, kada su napednjaci zakazali skup stanara u našoj zgradi. Pozovem njihov vračarski odbor i pitam službenicu Irenu, da li su možda njihovi ljudi došli da nešto rade.
Irena mi potvrdjuje i kaže da je to u saradnji sa Gradskim stambenim preduzećem. Ponavljam da Stambeno o tome ne zna ništa. Posle kraće pauze, prilično zbunjena pita me zašto ja nju ispitujem.
- Važno mi je da znam da li ste ih vi poslali u našu zgradu.... da nisu, ne daj bože, teroristi - kažem...
I pitam ko će to da plati.
Kaže mi da je to besplatno, da su oni, naprednjaci, to sredili sa skupštinom grada....
Insistiram da čujem koliko košta to besplatno i ko će da plati. Ona mi obećava da će mi se javiti Goran Simić, njihov poverenik ZADUŽEN ZA NAŠU ZGRADU.
Nije zvao.
A komšija Cvejić mi kaže: pa nek ugradjuju ako je besplatno.....
Videćemo koliko košta to BESPLATNO!
I koliko godina ćemo i čime sve plaćati!
Ako oni pobede!
Нема коментара:
Постави коментар