VUČIĆ: "SRBIJI TREBA BORBENA VLADA" - KOME JE UPUCENA OVA PORUKA?

Na jučerašnjoj konferenciji za novinare u Vladi Srbije, mandatar Aleksandr Vučić rekao je da SRBIJI TREBA BORBENA VLADA. Dobro zvuči!

Kome je upućena ova poruka? Opoziciji? Gradjanima? ....

Ključno pitanje je KO sastavlja vladu?

Aleksandar Vučić je, od 2012. godine, kada je njegova stranka pobedila na parlamentarnim, a zatim i na predsedničkim izborima, sve vreme imao odlučujući uticaj na kadrovanje na svim nivoima vlasti. Prirodno, jer je Srpska napredna stranka, čiji je predsednik, osvojila najviše mandata u Skupštini Srbije. Vučić je imao glavnu reč i u izboru Ivice Dačića za funkciju premijera, čiji je on bio prvi potpredsednik, popularni PPV. Od 2014. kao premijer, AV takodje jedini odlučuje o tome ko će biti član njegovog kabineta; ko će voditi koji resor... I više od toga. Kratkoročni ministar u Vučićevoj vladi Saša Radulović, i brojni mandatarovi saradnici, javno su svedočili da se o svemu pita i o svemu odlučuje ISKLJUČIVO Vučić. Nije taj apsolutizam krio ni sam mandatar (bivši i budući premijer).

"Ne dam Gašića!". "Ne dam Lončara!". "Kosmajac je najveći diler droge na Balkanu"....(a zatim je taj "najveći diler"optužen samo za utaju poreza!); "Nisam ništa gluplje pročitao" izjavljivao je AV za analizu i tvrdnje naučnika da je doktorat Nebojše Stefanovića plagijat. Nazivao je Miškovića kriminalcem, lidere opozicije lopovima, pretio, njavljivao čistke, energičnu borbu protiv korupcije .... Odmah je izjavio da niko nije rušio Savamalu! I da je trebalo da se ruši,ali po danu a ne noću. (a posle samo sedam dana izrazio "zabrinutost" što je neko neovlašćeno uzeo pravdu u svoje ruke baš kroz rušenje Savamale!).

Vučić nije čitao izveštaj zaštitnika gradjana u vezi sa slučajem Savamala i odbijanjem policije i komunalne policije da gradjane i  Beograd zaštite od nasilja, vandalizma...   ali, kaže, da je dao uputstva kako da se postupa u tom predmetu!

Sve sa pozicije prvog ministra, kancelara Srbije....

Kome i zašto Vučić onda šalje poruku da SRBIJI TREBA BORBENA VLADA?

Da li je OPOZICIJA odgovorna što Aleksandar Vučić nije izabrao BORBENU VLADU?  Što je izabrao za ministra kulture Bratislava Petkovića, poslastičara koji je državi u trenutku imenovanja za ministra, dugovao preko osam miliona dinara poreza; što je za ministra finansija postavio Lazara Krstića,koji je odovoran za "rupu" u budžetu od tri milijarde dolara, i  nije uspeo čak ni da shvati šta je resor finansija; nepristojnog Bratislava Gašića, birao za ministra vojnog, a ćutača Ivana Tasovca za ministra kulture... što je dozvolio da ostane nerazjašnjena sumnja u falsifikovanu diplomu Tomislava Nikolića... konačno, što je izabrao i Sašu Radulovića, koga sada preko svojih medija žestoko osporava.

Brojne su "zasluge" Aleksandra Vučića za promašene kadrove u njegovom kabinetu. A ništa manje nisu ni one koje su uništile srpsko novinarstvo, od Utiska nedelje, do Radio televizije Vojvodine...

I za formiranje novog kabineta isključivo je ovlašćen, ali i odglovoran samo ON!

Parolu da "Srbiji treba borbena vlada" shvatam jedino kao još jedno bacanje prašine u oči naroda koji ga je ponovo podržao na izborima. Da se bavimo "kadrovanjem" vlade, dok prodju vozovi sa propalim preduzećima čije finansiranje od strane države (čitaj: naroda!) treba da prestane krajem maja.  I što će, izmedju ostalog, priznati nezavisnost Kosova, uprkos galami da je ono i dalje deo Srbije... i jos mnogo toga...

NA SCENI JE PONOVO TEŠKA POLITIČKA MANIPULACIJA I POKUŠAJ DA SE NAROD JOŠ JEDNOM PREVARI! A za to vreme poskupljuje šećer, ulje, struja....

Ili je možda predsednik Srbije greškom dao mandat pogrešnom čoveku, NESPOSOBNOM da sastavi dobru vladu?

Kako je vodio Srbiju prethodne četiri godine videli smo. Rezultati su: duplirano zaduživanje, propala privreda (od onog kamenja koje je postavljao kao temeljce nema vajde, jer iz njih ništa ne raste), lex sspecialis po kome se deo Beograda poklanja Vučićevim ličnim prijateljima, koje je čak gostio u privatnoj roditeljskoj kući i Jajincima, a on lično bio njihov gost u privatnim dvorcima u Emiratima;  tragedija helikoptera u kome je stradalo sedmoro ljudi, za koju još niko nije ni optužen ni osudjen; hapšenja pa oslobadjanja u nedostatku dokaza, za koja ćemo mi plaćati obeštećenje; urušavnje kulture, prosvete, zdravstva... nejasno bogaćenje vladajućih porodica.... Ima toga još mnogo i sve je poznato ojadjenom narodu, kome je čak i ličnu imovinu - plate i penzije, smanjio do nerazumnog nivoa....

Ipak, nije samo Aleksandar Vučić kriv što ga narod podržava, osim ako izuzmemo to što je sve vreme BEZOČNO LAGAO I OBEĆAVAO! Nešto odgovornosti za svoju sudbinu mora da preuzme i narod, koliko god nerazuman, neobrazovan ili naivan. Bar onda kada se suoči sa posledicama pogrešnog izbora i izigranog poverenja.

Ali, sam Vučić bi morao da najzad shvati ono što nije znao da ne zna, pre nego što je svoje "ssposobnosti" oprobao u vivo eksperimentu na gradjanima.

I da najzad učini nešto POŠTENO! Da vrati mandat! Što pre, to bolje! I za njega i za nas!

U mom selu se za takve pojave kaže: MNOGO JE MAČKU GOVEDJA GLAVA!!!

MILOST ZA KSENIJU VUČIĆ

Nocas sam napravila grešku. Prebrzo sam reagovala na žaoku Ksenije Vučić na twitteru, što inače ne činim baš često. Ali,dogadja se. Ksenija to inače u svim svojim obracanjima meni pripisuje mojim godinama. Napisala sam da je ispod časti baviti se "takvom osobom". Mislila sam TAKVIM PONAŠANJEM, kakvo primecujem kod Ksenije.

Upoznala sam je davno, kao mladu, simpatičnu, veoma lepu i pametnu devojku. Kseniju Janković! Radila je za "Srpsku reč" koju je vodila Dana Drašković. Dete iz dobre porodice!

Ali, izazovi devedesetih, koji su mnogima od nas promenili život, nisu zaobišli ni ovu dobru devojku.

Nesrećno i pogrešno se zaljubila u  dosta mladjeg, ali politički veoma ostrašćenog  momka i ubrzo za njega vezala svoju sudbinu i svoj život. Zatim je stigla i prinova.

Ambiciozni, značajno mladji muž je, uz još ambicioznijeg radikalskog vodju, brzo napredovao, pa je kao prvo zaposlenje dobio funkciju ministra informisanja u apsolutističkoj vladavini Slobodana Miloševića. O njegovoj ministarskoj aktivnosti možda je najbolje podsetiti se samo Zakona o informisanju iz 1998.godine, po kome su novinari ekspresno kažnjavani za svaku kritiku vlasti, cak za ono što i nije bilo kritika, ali se srpskom diktatoru i njegovim poslusnicima nije svidjalo.

Ovog puta nije reč o suprugu, već o njegovoj privremenoj životnoj saputnici. Njime se ne bavim. Jedino svom snagom kritikujem njegovu LOŠU POLITIKU i posledice na naš život.

Koliko je Ksenija srcem i dušom ušla u taj nesrećni brak ilustruje jedan dogadjaj iz tog vremena.
Tadašnji predsednik NUNS-a Miša Vasić, u jednom tekstu u nedeljniku "Vreme", reagujući na presude protiv novinara i redakcija, nazvao je Ksenijinog muža-ministra informisanja MINISTARSKA GLISTA. Nekoliko dana kasnije, Ksenija, mlada mama, došla je u NUNS, donela nam bonbone i zamolila da plati članarinu za više godina unazad, što "iz objektivnih razloga" nije činila redovno. Kada smo završile sa overom novinarske legitimacije, iz tašne je izvadila papir - već napisanu ostavku na članstvo u Nezavisnom udruženju novinara Srbije. U obrazloženju je pisalo da ona ne može i ne želi da bude član udruženja čiji predsednik  je uvredio njenog životnog saputnika.

Priznajem, zadivila me je njena odanost!

Život je dalje tekao; nismo se vidjale, ali sam njen profesionalni rad pratila. Na kraju se našla na Pinku. U medjuvremenu se ozbiljno razbolela, ali je,na sreću i to uspešno prebrodila.

Pošto se nikada ne bavim privatnim životom i problemima, nisam obratila pažnju na čaršijske priče da ju je muž ostavio zbog znatno mladje žene. Pred izbore 2012. pravila sam za kanadsku redakciju sa kojom sam saradjivala, telefonski intervju sa njenim, tada već BIVŠIM suprugom. I pre početka razgovora pitala za njeno zdravlje. Posle kratke  pauze odgovorio mi je: dobro je Ksenija. Valjda je i njemu bilo čudno moje pitanje,ali mi je tek kasnije bilo jasno zašto.

Posle dosta vremena "srele" smo se na twitteru, gde ja  redovno pratim i kritikujem rad SVAKE, pa i vlasti koju vodi, i kreira naš život, BIVŠI SUPRUG Ksenije Vučić. I u svojim kritikama  ni malo ne štedim kreatora LOŠE POLITIKE koja velikoj većini gradjana Srbije, naravno i mojoj porodici i meni, ugrožava egzistenciju.

Ne znam zašto to uzbudjuje Kseniju Vučić, i podstiče je da mi se više puta obraća veoma nepristojnim i njenom vaspitanju neprimerenim porukama, uvek aludirajući na moje godine, koje, moram da naglasim, nisu mnogo udaljene od njenog životnog doba. Ja imam 73 i vrlo ih dobro nosim. Čak mi ni reuma,koja je redovni pratilac starosti, zasad ne pravi probleme. Još trčim! Podsecala sam je više puta na moj veoma uvažavajući odnos prema njoj, ali ona to, očigledno, nije shvatala. Uvek su njene emocije prema BIVŠEM, dominirale nad pristojnošću.

Ma, i to shvatam! Ona se ponaša isto kao narod koji je pod vlašću bivšeg Ksenijinog supruga OPLJAČKAN, a i dalje glasa za njega. Oprašta mu!

Sa ovoliko godina veoma razumem i "slepu" ljubav. Nije ona kriva! Svi smo u nekom periodu života NESREĆNO VOLELI!

Zato molim da se prema nesrećnoj ženi odnosite pažljivo. Poštedite je, jer,u ovako jadnom stanju teško može da, prisebna, dogura do mojih godina.

DRŽAVA PROTIV NARODA ili KO JE OVDE DRŽAVA?

Šta je kod nas država? Vučićeva administracija ili narod?

Svuda, od vajkada, kao što kuću čine ljudi, tako i državu čini narod. A vlast je servis naroda. Ne postoji narod zbog vlasti, nego vlast zbog naroda.

Predstvnike vlasti bira narod. Daje im mandat i poverenje da vode državu. Ali ne da oni budu država ODVOJENA OD NARODA!

Sada smo dobili paralelne svetove. Narod, koji ima pravo da zaokruži broj ispred imena koje se najviše puta ponavljalo na televiziji u predizbornoj kampanji i obavezu da ćuti i sluša, čak i onda kada ga DRŽAVA (kako se predstavlja aktuelna vlast) oglobi, ponizi, kada mu preti raznim metodama iživljavanja....

i vlast, (ČITAJ: DRŽAVU) koja je postala sama sebi cilj.

Nikada, nijedna vlast, ma i najbolja, nije dobra ako je narod koji je birao, ne kontroliše. Posebno u uslovima partokratije.

Iskočili smo iz komunizma sa parolom da je kapitalizam bolji. Da je privatno vlasništvo svetinja, nepovredivo pravo.... Narod je poverovao i, kao plima, podržao, primio se na razna prevarantska obećanja.

Čini se da narod u Srbiji voli diktaturu. Kako drugačije objasniti da je Aleksandar Vučić, kao pojedinac, dobio ponovo veliku podršku na izborima. Istina, ne onoliku kao pre dve godine, ali svakako veću nego što zaslužuje. Mazohizam je ovde postao karakterna osobina. Nekad se čini da masama prija zlostavljanje, pljacka, poniženje.... U svakoj normalnoj, civilizovanoj državi, kada ljudima dirnete u neotudjivo vlasništvo, diže se revolucija, počinju protesti, demonstracije.... padaju vlade, menja se režim.... Jedino se kod nas slavi diktator i ponovo dobija mandat, da i dalje vlada autoritarno. Ni monarsi, kraljevi, carevi.... nisu tako popularni medju podanicima, pogotovo opljačkanim.  A milion penzionera kojima je penzija smanjena, ćuti. Mirno prelazi preko pretnje Vučićevog potrčka Krkobabića da, ako ne glasaju za Vučića, mogu da zaborave na penzije.

Kao da imamo neku genetsku grešku. Sećam se, kad sam bila dete, kada je u selo, jedanput nedeljno dolazio poštar, i njega su ljudi primali sa strahopoštovanjem. Jer, čovek nosi uniformu, službenu kapu.... I on je predstavljao vlast. A tek kondukter u vozu!  Policajac!...

U noći kada su prebrojavani glasovi i sabirani izborni rezultati, NEKO je porušio dve ulice u Savamali. Očevici svedoče o ljudima u fantomkama, bagerima i raznim dugim nasilničkim alatima, pretnjama, kidnapovanjima, oduzimanju telefona, sigurnosnih kamera.... Zvali, kažu, policiju, koja nije htela da primi prijave.... a posle ministar - plagijator (!) cinično pita zašto se nisu obratili policiji. Ta količina drskosti vlasti odavno ovde nije vidjena.

I niko ne zna ko su!

Gradonačelnik "nema pojma" ko mu ruši grad.

Ministar policije,koji inače ništa ne zna, takodje nije upoznat ko sprovodi nasilje u glavnom gradu.
I ne zanima ga taj slučaj. Ali je vrlo brz u pretnjama i optužbama protiv političkih protivnika kada neko izgovori i najblaže sumnje u Aleksandra Vučića. Ili kada traži ponovo prebrojavanje glasova.
 
Premijer, koji inače zna i koje su boje gaće Bojana Pajtića u kojima se brčkao na hrvatskom primorju, i koliko je Balša Božović potrošio sopstvenog novca na Maldivima, nema pojma šta se dogdadjalo u Savamali. Isto kao što ne zna koliko je platio garsonjeru.

Niko od njih se zbog toga ne uzudjuje! Prof.Bogoljub Milosavljević je sasvim ispravno procenio da, ako vlast ćuti,onda je direktiva i dozvola i došla iz njihovih kabineta. Zašto bi gubili vreme na istrage, ako su oni dali uputstva da se ruši. Znate li zašto se 17 godina "ne zna" ko je ubio Ćuruviju? Zato što se zna da ga je UBILA DRŽAVA pa se istraga ne vodi. Država je UBILA I ZORANA DJINDJIĆA. Svi optuženi za ova dva zločina bili su državni službenici.

Narod uvek ima vlast kakvu je zaslužio. Jer, u suprotnom, ne bi ponovo birao iste zlotvore. One, koji bezočno, beskrupulozno posećuju staračke domove i manipulišu ljudima na ivici svesti, koji zbog starosti i bolesti često ne mogu da se sete ni svog imena. Zaboravljeni, ostavljeni od svih - raduju se kada im neko, bar jedanput u četiri godine, uputi osmeh i neku lepu reč, makar bila i najbezočnija laž. Takve prevare ljudi sa umanjenom uračunljivošću su NEMORALNE.

Neće biti iznenadjenje ako rušitelji, posle Savamale, krenu po kućama, kako reče poverenik Šabić. S obzirom da posle predizborne kampanje, kada su SNS-ovi eskadroni od vrata do vrata nosili  biračke spiskove i obeležavali ko nije za njihovu partiju, posao im je olakšan.