Nocas sam napravila grešku. Prebrzo sam reagovala na žaoku Ksenije Vučić na twitteru, što inače ne činim baš često. Ali,dogadja se. Ksenija to inače u svim svojim obracanjima meni pripisuje mojim godinama. Napisala sam da je ispod časti baviti se "takvom osobom". Mislila sam TAKVIM PONAŠANJEM, kakvo primecujem kod Ksenije.
Upoznala sam je davno, kao mladu, simpatičnu, veoma lepu i pametnu devojku. Kseniju Janković! Radila je za "Srpsku reč" koju je vodila Dana Drašković. Dete iz dobre porodice!
Ali, izazovi devedesetih, koji su mnogima od nas promenili život, nisu zaobišli ni ovu dobru devojku.
Nesrećno i pogrešno se zaljubila u dosta mladjeg, ali politički veoma ostrašćenog momka i ubrzo za njega vezala svoju sudbinu i svoj život. Zatim je stigla i prinova.
Ambiciozni, značajno mladji muž je, uz još ambicioznijeg radikalskog vodju, brzo napredovao, pa je kao prvo zaposlenje dobio funkciju ministra informisanja u apsolutističkoj vladavini Slobodana Miloševića. O njegovoj ministarskoj aktivnosti možda je najbolje podsetiti se samo Zakona o informisanju iz 1998.godine, po kome su novinari ekspresno kažnjavani za svaku kritiku vlasti, cak za ono što i nije bilo kritika, ali se srpskom diktatoru i njegovim poslusnicima nije svidjalo.
Ovog puta nije reč o suprugu, već o njegovoj privremenoj životnoj saputnici. Njime se ne bavim. Jedino svom snagom kritikujem njegovu LOŠU POLITIKU i posledice na naš život.
Koliko je Ksenija srcem i dušom ušla u taj nesrećni brak ilustruje jedan dogadjaj iz tog vremena.
Tadašnji predsednik NUNS-a Miša Vasić, u jednom tekstu u nedeljniku "Vreme", reagujući na presude protiv novinara i redakcija, nazvao je Ksenijinog muža-ministra informisanja MINISTARSKA GLISTA. Nekoliko dana kasnije, Ksenija, mlada mama, došla je u NUNS, donela nam bonbone i zamolila da plati članarinu za više godina unazad, što "iz objektivnih razloga" nije činila redovno. Kada smo završile sa overom novinarske legitimacije, iz tašne je izvadila papir - već napisanu ostavku na članstvo u Nezavisnom udruženju novinara Srbije. U obrazloženju je pisalo da ona ne može i ne želi da bude član udruženja čiji predsednik je uvredio njenog životnog saputnika.
Priznajem, zadivila me je njena odanost!
Život je dalje tekao; nismo se vidjale, ali sam njen profesionalni rad pratila. Na kraju se našla na Pinku. U medjuvremenu se ozbiljno razbolela, ali je,na sreću i to uspešno prebrodila.
Pošto se nikada ne bavim privatnim životom i problemima, nisam obratila pažnju na čaršijske priče da ju je muž ostavio zbog znatno mladje žene. Pred izbore 2012. pravila sam za kanadsku redakciju sa kojom sam saradjivala, telefonski intervju sa njenim, tada već BIVŠIM suprugom. I pre početka razgovora pitala za njeno zdravlje. Posle kratke pauze odgovorio mi je: dobro je Ksenija. Valjda je i njemu bilo čudno moje pitanje,ali mi je tek kasnije bilo jasno zašto.
Posle dosta vremena "srele" smo se na twitteru, gde ja redovno pratim i kritikujem rad SVAKE, pa i vlasti koju vodi, i kreira naš život, BIVŠI SUPRUG Ksenije Vučić. I u svojim kritikama ni malo ne štedim kreatora LOŠE POLITIKE koja velikoj većini gradjana Srbije, naravno i mojoj porodici i meni, ugrožava egzistenciju.
Ne znam zašto to uzbudjuje Kseniju Vučić, i podstiče je da mi se više puta obraća veoma nepristojnim i njenom vaspitanju neprimerenim porukama, uvek aludirajući na moje godine, koje, moram da naglasim, nisu mnogo udaljene od njenog životnog doba. Ja imam 73 i vrlo ih dobro nosim. Čak mi ni reuma,koja je redovni pratilac starosti, zasad ne pravi probleme. Još trčim! Podsecala sam je više puta na moj veoma uvažavajući odnos prema njoj, ali ona to, očigledno, nije shvatala. Uvek su njene emocije prema BIVŠEM, dominirale nad pristojnošću.
Ma, i to shvatam! Ona se ponaša isto kao narod koji je pod vlašću bivšeg Ksenijinog supruga OPLJAČKAN, a i dalje glasa za njega. Oprašta mu!
Sa ovoliko godina veoma razumem i "slepu" ljubav. Nije ona kriva! Svi smo u nekom periodu života NESREĆNO VOLELI!
Zato molim da se prema nesrećnoj ženi odnosite pažljivo. Poštedite je, jer,u ovako jadnom stanju teško može da, prisebna, dogura do mojih godina.
Upoznala sam je davno, kao mladu, simpatičnu, veoma lepu i pametnu devojku. Kseniju Janković! Radila je za "Srpsku reč" koju je vodila Dana Drašković. Dete iz dobre porodice!
Ali, izazovi devedesetih, koji su mnogima od nas promenili život, nisu zaobišli ni ovu dobru devojku.
Nesrećno i pogrešno se zaljubila u dosta mladjeg, ali politički veoma ostrašćenog momka i ubrzo za njega vezala svoju sudbinu i svoj život. Zatim je stigla i prinova.
Ambiciozni, značajno mladji muž je, uz još ambicioznijeg radikalskog vodju, brzo napredovao, pa je kao prvo zaposlenje dobio funkciju ministra informisanja u apsolutističkoj vladavini Slobodana Miloševića. O njegovoj ministarskoj aktivnosti možda je najbolje podsetiti se samo Zakona o informisanju iz 1998.godine, po kome su novinari ekspresno kažnjavani za svaku kritiku vlasti, cak za ono što i nije bilo kritika, ali se srpskom diktatoru i njegovim poslusnicima nije svidjalo.
Ovog puta nije reč o suprugu, već o njegovoj privremenoj životnoj saputnici. Njime se ne bavim. Jedino svom snagom kritikujem njegovu LOŠU POLITIKU i posledice na naš život.
Koliko je Ksenija srcem i dušom ušla u taj nesrećni brak ilustruje jedan dogadjaj iz tog vremena.
Tadašnji predsednik NUNS-a Miša Vasić, u jednom tekstu u nedeljniku "Vreme", reagujući na presude protiv novinara i redakcija, nazvao je Ksenijinog muža-ministra informisanja MINISTARSKA GLISTA. Nekoliko dana kasnije, Ksenija, mlada mama, došla je u NUNS, donela nam bonbone i zamolila da plati članarinu za više godina unazad, što "iz objektivnih razloga" nije činila redovno. Kada smo završile sa overom novinarske legitimacije, iz tašne je izvadila papir - već napisanu ostavku na članstvo u Nezavisnom udruženju novinara Srbije. U obrazloženju je pisalo da ona ne može i ne želi da bude član udruženja čiji predsednik je uvredio njenog životnog saputnika.
Priznajem, zadivila me je njena odanost!
Život je dalje tekao; nismo se vidjale, ali sam njen profesionalni rad pratila. Na kraju se našla na Pinku. U medjuvremenu se ozbiljno razbolela, ali je,na sreću i to uspešno prebrodila.
Pošto se nikada ne bavim privatnim životom i problemima, nisam obratila pažnju na čaršijske priče da ju je muž ostavio zbog znatno mladje žene. Pred izbore 2012. pravila sam za kanadsku redakciju sa kojom sam saradjivala, telefonski intervju sa njenim, tada već BIVŠIM suprugom. I pre početka razgovora pitala za njeno zdravlje. Posle kratke pauze odgovorio mi je: dobro je Ksenija. Valjda je i njemu bilo čudno moje pitanje,ali mi je tek kasnije bilo jasno zašto.
Posle dosta vremena "srele" smo se na twitteru, gde ja redovno pratim i kritikujem rad SVAKE, pa i vlasti koju vodi, i kreira naš život, BIVŠI SUPRUG Ksenije Vučić. I u svojim kritikama ni malo ne štedim kreatora LOŠE POLITIKE koja velikoj većini gradjana Srbije, naravno i mojoj porodici i meni, ugrožava egzistenciju.
Ne znam zašto to uzbudjuje Kseniju Vučić, i podstiče je da mi se više puta obraća veoma nepristojnim i njenom vaspitanju neprimerenim porukama, uvek aludirajući na moje godine, koje, moram da naglasim, nisu mnogo udaljene od njenog životnog doba. Ja imam 73 i vrlo ih dobro nosim. Čak mi ni reuma,koja je redovni pratilac starosti, zasad ne pravi probleme. Još trčim! Podsecala sam je više puta na moj veoma uvažavajući odnos prema njoj, ali ona to, očigledno, nije shvatala. Uvek su njene emocije prema BIVŠEM, dominirale nad pristojnošću.
Ma, i to shvatam! Ona se ponaša isto kao narod koji je pod vlašću bivšeg Ksenijinog supruga OPLJAČKAN, a i dalje glasa za njega. Oprašta mu!
Sa ovoliko godina veoma razumem i "slepu" ljubav. Nije ona kriva! Svi smo u nekom periodu života NESREĆNO VOLELI!
Zato molim da se prema nesrećnoj ženi odnosite pažljivo. Poštedite je, jer,u ovako jadnom stanju teško može da, prisebna, dogura do mojih godina.
Aferim..
ОдговориИзбриши