"Na delu je teror vlasti nad građanima Srbije!
70%građ. ima manju platu od 35000 din. Biraju da li da kupe hranu ili lekove. Deci obuću, odeću ili da plate račune. Svi oni su u riziku da ostanu bez doma ili što je najgore bez biološke dece.Nije mi jasno zašto ćute i sve ovo trpe?"
ZVUČI ZASTRAŠUJUĆE, ALI JE, NAŽALOST, TAČNO!
------
Moram da priznam da se ovog puta ne slažem sa mišljenjem Fiskalnog saveta i uvaženog profesora Pavla Petrovića. Reč je o proceni da je struja u Srbiji jeftinija za oko 30 odsto, u odnosu na evropske zemlje. I da je povećanje cene neminovno.
Verujem da je matematički taj podatak tačan i nesporan.Ali...
Fiskalni savet se ograničio samo na uporedivanje jedne stavke. A to nije dobro, čak je veoma loše. Jer, za uporedjivanje se mora uzeti šira slika. I analaizirati ukupno stanje stvari, koje nije ni korektno, ni tačno.
Najpre bi se morale uporedjivati zarade u Srbiji sa evropskim. Sa 463 evra prosečno, Srbija je na dnu lestvice. Siromaštvo u Srbiji je veoma zabrinjavajuće. Prema nekim podacima, više od pola miliona ljudi je na ivici bede.
Podaci o nezaposlenosti od 9,5%, kojima se hvali aktuelna vlast, takodje nisu tačni. Reč je samo o novoj metodi evidentiranja,a ne stvarnom povećanju zaposlenosti.
Kakav je učinak ZAPOSLENOG koji, u toku jedne radne nedelje radi bar jedan ili dva sata, ?
Koliko je njegov standard povećan sa takvim "zapošljavanjem"?
Koliko su takvim zapošljavanjem obogaćeni penzioni,zdrvstveni i ostali obavezni fondovi?
Koliki su mesečni prihodi zaposlenih na taj način?
konačno, koliko ima tako zaposlenih u ovom trenutku?
Dalje, bilo bi dobro da se sa uporednim podacima o cenama električne energije, daju i podaci o korisnicima i njihovim životnim uslovima.
Koliko u Srbiji ima socijalno ugroženih? Koliko njih prima socijalnu pomoć? Apsurd je da se socijalna pomoć isplaćuje devet meseci godišnje, a preostala tri meseca su nepokriveni.
Koliko imaju članova porodice; kakav im je zdravstveni status? Kojoj starosnoj kategoriji pripadaju?
I podaci koliko ljudi prima samo minimalac, a koliko njih osim minimalca prima i gotovinski deo zarade, u koverti, koji ne prolazi kroz legalnne tokove, što rezultira osiromašenjem zdravstvenog i PIO fonda, a to se onda mora dopunjavati iz budžeta, što znači da se trošak nelegalnog poslovanja rasporedjuje na sve gradjane Srbije.
Brojne su rupe u ekonomskoj logici i računici.
Netačne su,ironične i opasne populističke izjave da nam je dobro, da nam je sve bolje, i da će se uskoro oni koji su krenuli van granica Srbije u potragu za pristojnim životom i zaradom, vratiti, jer, kako reče predsednik Srbije, plate medicinskih sestara biće 50 do 55 hiljada dinara. I to je, dakle, taj mamac?
Surovo, neljudski zvuči uporedjivanje te nove plate med.sestra u odnosu na oko 3.500 evra u Nemačkoj. I onda dolazimo do, takodje nekorektnog, uporedjivanja da su troškovi tamo značajno viši. Jesu, ali ne svi! Ipak, od zarade ostaje veći deo za daleko bolji ukupni životni standard. I ostale pottrebe i želje!
Znači, osim uporedjivanja cena električne energije sa evropskim, nužno je i uporediti zarade! Tada bismo imali realniju sliku.
U cilju približavanja realnosti mora se posmatrati i novi penzioni zakon, koji je predstavljen kao poboljšanje. Tzv. švajcarski model je, u našim uslovima, VELIKA PODVALA.
Od povećanja i uskladjivanja će biti mala vajda. Inflacija je nerealno zamrznuta na jedan do dva odsto. A povećanja plata u javnom sektoru su već obavljena da bi se veštački naduvao prosek 500 evra, pre nego što švajcarski obračun stupi na snagu. Računica pokazuje da bi eventualno povećanje penzija moglo da dostigne 1,5 najviše dva odsto. Pa, na osnovicu od prosecnih 26.000 dinara, korekcija iznosi manje od 500 dinara.
Umesto privida socijalnih davanja, koja mnogi ne uspeju da iskoriste, potrebno je obezbediti EVROPSKU CENU RADA. Onda se ne bi morala subvencionisati struja, voda, komunalije i ostale kategorije troškova. Svako bi imao mogućnost da je plati bez socijalne pomoći.
Obmana je da je po svaku cenu potrebno održavati propala preduzeća radi čuvanja radnih mesta hiljada radnika. Jer, to veštačko održavanje "bolesnika" u stečaju više godina, na teret svih gradjana, mnogo je skuplje od njegove potpune likvidacije.
Poseban problem su pljačke, nesavesno i nesposobno rukovodjenje i trošenje, uključujući i neke privatizacije sa visokim subvencijama, gde se za jedno radno mesto plaća više hiljada evra, od čega zaposleni radnik dobija 250 do 300 evra.
Minimalna potrošačka korpa je oko 37.000 dinara, a minimalna zararada 32.000. Kako će se nadoknaditi nedostajuća razlika, koja se, mesec po mesec, gomila, uvećava i postaje veliki dug, koji se zatim uteruje preko prinudnih izvršitelja, što takodje povećava troškove i dugove..
I tako u krug!
Iako je predsednik Srbije, sa nesposobnom i neodgovornom vladom, već proglasio "ZLATNO DOBA", taj "film" nećemo skoro gledati.
Još kada se svemu dodaju nemerljive pljačke i nesavesno trošenje budžeta, dolazimo do poraznog saznanja da smo još na dnu, i da ćemo dugo ostati tu gde smo, sa opravdanom strepnjom da ćemo još tonuti.
Zato bi bilo dobro da bar ozbiljni ljudi i institucije, poput Fiskalnog saveta, prognoze i analize daju opreznije, sveobuhvatnije i - zašto ne - HUMANIJE!
ZVUČI ZASTRAŠUJUĆE, ALI JE, NAŽALOST, TAČNO!
------
Moram da priznam da se ovog puta ne slažem sa mišljenjem Fiskalnog saveta i uvaženog profesora Pavla Petrovića. Reč je o proceni da je struja u Srbiji jeftinija za oko 30 odsto, u odnosu na evropske zemlje. I da je povećanje cene neminovno.
Verujem da je matematički taj podatak tačan i nesporan.Ali...
Fiskalni savet se ograničio samo na uporedivanje jedne stavke. A to nije dobro, čak je veoma loše. Jer, za uporedjivanje se mora uzeti šira slika. I analaizirati ukupno stanje stvari, koje nije ni korektno, ni tačno.
Najpre bi se morale uporedjivati zarade u Srbiji sa evropskim. Sa 463 evra prosečno, Srbija je na dnu lestvice. Siromaštvo u Srbiji je veoma zabrinjavajuće. Prema nekim podacima, više od pola miliona ljudi je na ivici bede.
Podaci o nezaposlenosti od 9,5%, kojima se hvali aktuelna vlast, takodje nisu tačni. Reč je samo o novoj metodi evidentiranja,a ne stvarnom povećanju zaposlenosti.
Kakav je učinak ZAPOSLENOG koji, u toku jedne radne nedelje radi bar jedan ili dva sata, ?
Koliko je njegov standard povećan sa takvim "zapošljavanjem"?
Koliko su takvim zapošljavanjem obogaćeni penzioni,zdrvstveni i ostali obavezni fondovi?
Koliki su mesečni prihodi zaposlenih na taj način?
konačno, koliko ima tako zaposlenih u ovom trenutku?
Dalje, bilo bi dobro da se sa uporednim podacima o cenama električne energije, daju i podaci o korisnicima i njihovim životnim uslovima.
Koliko u Srbiji ima socijalno ugroženih? Koliko njih prima socijalnu pomoć? Apsurd je da se socijalna pomoć isplaćuje devet meseci godišnje, a preostala tri meseca su nepokriveni.
Koliko imaju članova porodice; kakav im je zdravstveni status? Kojoj starosnoj kategoriji pripadaju?
I podaci koliko ljudi prima samo minimalac, a koliko njih osim minimalca prima i gotovinski deo zarade, u koverti, koji ne prolazi kroz legalnne tokove, što rezultira osiromašenjem zdravstvenog i PIO fonda, a to se onda mora dopunjavati iz budžeta, što znači da se trošak nelegalnog poslovanja rasporedjuje na sve gradjane Srbije.
Brojne su rupe u ekonomskoj logici i računici.
Netačne su,ironične i opasne populističke izjave da nam je dobro, da nam je sve bolje, i da će se uskoro oni koji su krenuli van granica Srbije u potragu za pristojnim životom i zaradom, vratiti, jer, kako reče predsednik Srbije, plate medicinskih sestara biće 50 do 55 hiljada dinara. I to je, dakle, taj mamac?
Surovo, neljudski zvuči uporedjivanje te nove plate med.sestra u odnosu na oko 3.500 evra u Nemačkoj. I onda dolazimo do, takodje nekorektnog, uporedjivanja da su troškovi tamo značajno viši. Jesu, ali ne svi! Ipak, od zarade ostaje veći deo za daleko bolji ukupni životni standard. I ostale pottrebe i želje!
Znači, osim uporedjivanja cena električne energije sa evropskim, nužno je i uporediti zarade! Tada bismo imali realniju sliku.
U cilju približavanja realnosti mora se posmatrati i novi penzioni zakon, koji je predstavljen kao poboljšanje. Tzv. švajcarski model je, u našim uslovima, VELIKA PODVALA.
Od povećanja i uskladjivanja će biti mala vajda. Inflacija je nerealno zamrznuta na jedan do dva odsto. A povećanja plata u javnom sektoru su već obavljena da bi se veštački naduvao prosek 500 evra, pre nego što švajcarski obračun stupi na snagu. Računica pokazuje da bi eventualno povećanje penzija moglo da dostigne 1,5 najviše dva odsto. Pa, na osnovicu od prosecnih 26.000 dinara, korekcija iznosi manje od 500 dinara.
Umesto privida socijalnih davanja, koja mnogi ne uspeju da iskoriste, potrebno je obezbediti EVROPSKU CENU RADA. Onda se ne bi morala subvencionisati struja, voda, komunalije i ostale kategorije troškova. Svako bi imao mogućnost da je plati bez socijalne pomoći.
Obmana je da je po svaku cenu potrebno održavati propala preduzeća radi čuvanja radnih mesta hiljada radnika. Jer, to veštačko održavanje "bolesnika" u stečaju više godina, na teret svih gradjana, mnogo je skuplje od njegove potpune likvidacije.
Poseban problem su pljačke, nesavesno i nesposobno rukovodjenje i trošenje, uključujući i neke privatizacije sa visokim subvencijama, gde se za jedno radno mesto plaća više hiljada evra, od čega zaposleni radnik dobija 250 do 300 evra.
Minimalna potrošačka korpa je oko 37.000 dinara, a minimalna zararada 32.000. Kako će se nadoknaditi nedostajuća razlika, koja se, mesec po mesec, gomila, uvećava i postaje veliki dug, koji se zatim uteruje preko prinudnih izvršitelja, što takodje povećava troškove i dugove..
I tako u krug!
Iako je predsednik Srbije, sa nesposobnom i neodgovornom vladom, već proglasio "ZLATNO DOBA", taj "film" nećemo skoro gledati.
Još kada se svemu dodaju nemerljive pljačke i nesavesno trošenje budžeta, dolazimo do poraznog saznanja da smo još na dnu, i da ćemo dugo ostati tu gde smo, sa opravdanom strepnjom da ćemo još tonuti.
Zato bi bilo dobro da bar ozbiljni ljudi i institucije, poput Fiskalnog saveta, prognoze i analize daju opreznije, sveobuhvatnije i - zašto ne - HUMANIJE!
Нема коментара:
Постави коментар